Црњански, Милош - Сеобе 1
као топ, разговарао у сну са светитељима и анђелима, хрчући, није се пробудио ни онда, кад га вода преврну, заједно са колибом, у дубоки рукавац, што је, запуштен, разливао бујицу преко целе равни, испод утврђења.
За нечим надземаљским зажуде те ноћи Вук Исакович, не само за себе, већ и за своје, заспавши пред својом колибом, у запари летње ноћи пред Штрасбургом, осетив да је преварен, понижен, а да беше рођен за нешто чисто, светло,
Гурајући главу у ведро, умивајући се пред својом колибом, Исакович помодре од горчине и беса. Док му је са браде вода капала на голе груди, осети како му срце узнемирено туче.
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Е, љубим ти руку за то! — заврши Стане, маши му се руке и отиде. Крстиња, Јоке и Милица сједијаху пред колибом, свака у својим мислима.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Ишао је он тако, ишао, боме дође усред шуме пред једну колибу. Пред колибом сједе двије грдне јуначине, страшно их је било погледати, а некмо ли с њима бесједити.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Онда би ме лишио свију добара и имјенија. ЈЕЛИЦА: Чиста љубов може и у пустињи и с колибом задовољна бити. МАРКО: Ти си дете, не умеш о том да судиш. Но ја ћу вам, господин барон, друго што казати.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
зјевну, не знајући шта ће измислити; па опет додаде: „Може јој бити, питаћу је сјутра“, и пође к своме простирачу пред колибом. Али ни Стана дотле не бјеше ока стисла.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
„Ово је мој,“ — рекне вук, па га шчепа, извуче пред колибу и поједе свега. Сутрадан само му главу нађу чобани пред колибом. 3) БИЉЕ БАДАЉ У Боци се приповиједа да у земљи под овом травом ко је срећан може наћи некакав драгоцјен прстен.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ишао је он тако, ишао, боме дође усред шуме пред једну колибу. Пред колибом сједе двије грдне јуначине, страшно их је било погледати, а некмоли с њима бесједити.
Краков, Станислав - КРИЛА
Сушичави писар стајао је пред чађавом колибом команданта пука између борова, низ које се сливала смола, и жедно мирисао њен опојни мирис.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
(Сви одлазе, Хасан остаје напослетку.) Хајд’ ид’те ви, А ја ћу лепо дома остати. ЧЕТВРТА СЦЕНА Пред Станојевом колибом. Главаш сам. ГЛАВАШ (лупа на врата): Чује л’ ме ко? Изиђи мало, моја трлице!.. Ти ћутиш?... Спасо!... Врата отварај!
) ГЛАВАШ (споља): Ха, добро је!... Тâ ме изгоре! Спа... со... Збо... гом!... ШЕСТА СЦЕНА Пред Главашевом колибом Главаш лежи мртав, а у застави види се како колиба гори... Турци се скупили око мртва Станоја, с голим ножевима.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Сједимо ја и Дуле пред колибом. У хладу смо. Изнад нас се дигло неколико крошњастих смрчика, па суморно бацају преко нас дебеле, шиљасте сјенке.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
За хлађење воде и вина постарало се зими, смештајући тридесетак кола дунавског леда у ледењак, дубоку јаму прекривену колибом, а подигнут у башти, у дебелом хладу.