Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
којекаква пришивамо, и што њему није ни на ум пало, то смо ми кадри измислити, а сами смо себи чисти и непорочни колик' да смо данас од мајке рођени. А да кад смо таки, зашто се ово говори?
„Ти мени тежак? Ја те и не осећам, колик' да те и није на свешу”.| Наравоученије Ово је за оне који о себи одвећ много мисле.
Залуду се чине свеци, ја ти задајем моју верицу да нису баш колик' ја и ти, ван да су по том што се боље од нас хране. Иди већ, не оклевај, велим ти! Јаој!
Ово весма огорчи малу девојчицу, која плачући оде к оцу, и начне се тужиши на брата свога, колик' да је учинио најцрње и горе дело на свешу, што се он огледа на огледало које није начињено за људе него за жене.
” Насмеје се јастерб. „Међер си права кукавица!“ — рече јој. „Та ето те по величини тела колик ја, а ни перје ти није од мог перја отлично; зашто дакле голубове, кокоши и пилиће не хваташ?
и види него стоокати Аргус, пак ако ће бити оно што он види трунак, његове су очи такове натуре да се њима то чини колик највећи пањ. И ако се срећом не боји, он за атар не мари, него каже, не за леђма, него управ у очи, оно шта он види.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
главе псеће а доле тело човечје; има и дивљих; има их до пола човек од пола коњ; има их с једним оком на челу, колик тањир великим. И још много им наприча којешта, а све је, вели, он то читао у неким старим књигама.
Мало више на брдашцу види се његова кућица; чини се одатле колик добра печурка, није већа. Наоколо мало њивице, нешто поврћа, ливадица. Све лепо уређено.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Она умуче. Он се узе скидати. Гледам испод јоргана. Извади иза појаса један замотуљак колик' песница, па баци на сто, а оно звекну: сам самцит дукат, брате! — На, — рече — остави ово! — Па онда изиђе у кухињу.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А после, ако ћемо шта, оно и није село, него варошица. Та колик је само онај Велики сокак с краја на крај, па колико тек малих сокака има, а сви су широки!
уничтожим, да види, к’о вели, преосвештенство како сам оштећен, — па дон’о неки веее-лики зуб, та мал’ те неће бити колик’ полак шапурике...
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Зуб колик зуб, а ја колик дуб’.“³ У Лици, извештава Беговић, бацају зуб на таван, па кажу: „На ти мишу костен зуб, дај ти мени
Зуб колик зуб, а ја колик дуб’.“³ У Лици, извештава Беговић, бацају зуб на таван, па кажу: „На ти мишу костен зуб, дај ти мени гвозден зуб.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Бахну и застаде на прагу, а колик бјеше, мало што не испуни сав отвор. На глави му бјеше камилавка, риђа му брада покриваше груди, а какво му бјеше рухо
“ Сви посједасмо око трпезице, на којој бјеше двадесет-тридесет укљева и пред сваким колик длан хљеба. Мене допадоше три-четири.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
да он умије само понешто око мале казаљке, па је његово одређивање времена испадало, отприлике, овако: — Још само колик за један нокат па ће подне.
Рожљика донесе из амбара велику гранату од хаубице и поднесе је свом пријатељу под нос. — Јеси ли је видио, а, колик добро прасе. Мулић кисело гледа робу, па проциједи: — Тхе, није богзна чему, али теби, као другу, пет банки.
Долазим ја из бјежаније, опет ме превукли преко мора, кад пред мојом кућом стоји голема баба, колик пласт, а на њој Данин капут. Ајме мени, ја се пресјекох. Одакле теби, велим, женска главо, тај капут?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Овдје у овој шуми има ти неко чудо од старца. То ти је баш права пељда; немаш га шта видјети, та није ти ван колик палац, а брада му од лакта, да нема оно браде и да не јаше на зецу, управ могао би га погазити у трави.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Јест, тако ми свијета и вијека, као да сам се јучер родио. — А учини ти се колик вијек? — Учини, попе, божа ти вјера, као да пасах с гумна у појату.
Родила му шеница бјелица, по дну била бусата, а по врху класата, по сриједи модра а по врху родна! Била му стрњика колик подрашка врљика, снопина колик попина, а зрно колик брдо!
Била му стрњика колик подрашка врљика, снопина колик попина, а зрно колик брдо! Колико му било на ономе хљебу писова, толико му било синова; а колико му било шара, толико
Била му стрњика колик подрашка врљика, снопина колик попина, а зрно колик брдо! Колико му било на ономе хљебу писова, толико му било синова; а колико му било шара, толико му било снаха, па се
Шта ја знам што је? Ето, погледајте да не лажем: погача — колик орница, печенка — вол из плуга, вино и ракија, да се плива по њем у кориту, ако нема чуна! Ево и за чаушем...
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Они исти младићи, моји вршњаци, које сам мало пре с не-исказаном радостију гледао, колик’ да су ми мила браћа и сродници, како чујем да су унијати, учине ми се другојачи и страшни непријатељи који погибел
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
О, о, о, бог дâ и Дивица... Бакоњи већ није друго што требало, те понесе кафу стрицу. Идући помишљаше колик је само мијена поднијело његово срце откад је устао, за непуна два часа, како се морао савлађивати, он, коме је у крви
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
“ „Висока ме воља назначила за ангела твога хранитеља: од дужности свете не одступам, колик' зрака од св'јетлога сунца; ти како си круг земни прешао, уску сферу безумног метежа, ја сам тебе пазити почео,
Изнад тихе небесне равнине милиони лећаху шаровах на уредна кола и редове, колик' луна на телескоп видна, а лунина цв'јета и свјетлости; на њих бјеше бесамртна рука различите извезла планове,
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Људске ријечи и људски страхови долазе и излазе из моде. Колик је удио у мислима и осјећањима негдашњег човјека имала ријеч вук! Готово читав живот био је „у знаку вука”!
А колик напор уклонити се тој стријели, премакнути малко главу на узглављу! Дуго се спремам за тај напор, дуго прикупљам снаге.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Није, штоно рекну, сасвијем ни прождро, а два рога изникоше наврх главе, и што би избројио до десет узрастоше колик̓ аршин дугачки.
Овдје у овој шуми има ти неко чудо од старца. То ти је баш права пељда; немаш га шта видјети, та није ти ван колик палац, а брада му од лакта; да нема оно браде и да не јаше на зецу, управ могао би га погазити у трави.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ја милујем младеж, Но љубов је штекотљива, свој разбира падеж: Ту се хоће хитрост Пинда, ту цјевница лепа, Ту припјева колик' очи паунова репа. Сваки би рад да се поје жар његове груди, Овоме су јавор-гусле, том свирјел по ћуди.
Рај нам шта је? Ђе ли вјечност? Сва ишчезну с нашим тјелом: Смрт и рака — опште мјесто. Труд' се, књижни, колик' хоћеш, Пуни главу (а празноћом!): Људска знања сва су незнан.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Ја да вам је било видити Симеуна, по Богу браћо! Обукô ћурчину наизврат, па је сапô под грлом пуцетом колик' највећом крушком миољачом. На глави му шубаретина, има у њој у дуљину, Боже ме не покарај, пô аршина.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Он је творац српске психолошке прозе и, с девет приповедака, колик оје успео да заврши, које су скоро све ремек-дела ("Први пут с оцем на јутрење", "Ветар", "Све ће то народ позлатити"
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
јунаци: на плећима ћурак од курјака, на глави му капа од курјака, привезô је мрком јеменијом; нешто црно држи у зубима колик' јагње од пола године!“ Вели њојзи Вуча џенерале: „Не плаши се, моја снахо драга!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Тко ли иште заграбити је и понети дома, више не може нацрпсти ни однети него колико је снажан шикати, ја ли колик сасуд донесе; маечак, голем ли, толико и воде донесе. Из големе невоље и многа жеља произниче.