Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Та ти си већ велика девојка! Па што те тетка не пушта у коло? Ја ти већ идем, и момци веле да ја најбоље играм“. „А ја ти, Алекса, и не знам играти“, рекох му, тужио осмехнувши
„Не могу, Алекса, ја не могу!“ Он онда рече: „Па нећу ни ја ићи у коло!“ Рече и оде... Кад је то говорио, глас му је задрхтао, а врела рука дотаче се моје руке...
смо се мало вином и јестивом поткрепили, онда ћу га ја понудити да идемо мало до пред цркву, где су момци и девојке коло играли.
Момци и девојке ухватише се за руке и силно као вихор стаде се окретати коло. На девојкама звече низови сребрних и златних новаца, а под ногама чврстих планинаца тутњи земља, рекао би љуља се...
Мој побратим спусти руку са мога рамена, а ја сам приметио да се дубоко замислио. А кад се коло опет отпочело играти, он се наново ухватио до Стане.
Затим једна по једна млада и девојка, стидљиво гурнувши свога познаника, стадоше шарати коло. Ђошина мајка гледа до које ли игра њен син. Каква ли је и чија?... Али га нигде не виде.
и веселио се, он мало ка’ застаде, а мајци се учинило да је на Стојну некако намигнуо, а после се и сам ухватио у коло. Не потраја дуго, а до њега се ухватила и Стојна.
крађа!... Јадна мати!... Закукала би из гласа, али стеже срце и ћуташе тужно посматрајући неваљалога сина. Коло се све више ширило, већ се и старци, угрејани вином, хваташе до разигране момчадије... Само један момак стоји у крају..
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Од који̓ побројаћу неке: 1. Ко би убио човека, да се убије и на коло метне. 2. Ко отме девојку силом (као што је гдегде бивало, а особито у каквим бунама, кад се судови побркају), тај
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
за једним округлим столом пометали један другом руке на раме, па поцупкују онако седећи на столицама, као да играју коло. Онамо за другим столом плачу и кмече деца, церека се некако женскиње и халачу солдати...
СВИРАЧ На други дан Васкрса слегао се силан свет на сабор код цркве рогачке. Одмах по ручку ухвати се младеж у коло, а старији људи осташе још за софром, да припијају помало, да се разговарају, шале и да гледе како се млађи веселе.
Еле, Среја свира, а коло се завило велико и заплетено. Приђоше и озго од сопре неки да гледе изближе. Међ њима је газда Милун, један богаташ из
Одмаче момче даље. Опет Среја засвира, удари бубањ и заметну се коло. Газда Милун, писар Видак, поп Рашко и остали код кола гледе како се то игра.
Газда Милун, писар Видак, поп Рашко и остали код кола гледе како се то игра. Пусти се и то коло, и опет момче Срејино зађе да купи паре. Кад близу Милуна, он извади десет пара, па зовну: — Оди, море, амо!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Дуго је лутао. Нити је осећао глади ни жеђи. Сунце је било на великим заранцима кад је дошао у коло, где је мислио наћи Станка и завадити се с њим. Станко је већ био ту с Јелицом. Он це топио од милина...
Лазар се — као гуја — вукао од дрвета до дрвета... Он више не беше човек — него звер... Коло, весело коло, велико као градина, повија се као пламен на ветру: то овамо, то онамо...
Лазар се — као гуја — вукао од дрвета до дрвета... Он више не беше човек — него звер... Коло, весело коло, велико као градина, повија се као пламен на ветру: то овамо, то онамо...
их је он на свом колену цуцао, па они ведри и весели дани, радни дани што су шалом зачињени, па они лепи свечаници, па коло, па прело, па другови... Свега, зар свега да се одрече?... Живи пламен горео је у души његовој...
Ти знаш, ја, кад сам дошао, не имађах познаника, тако врљах по њивама, по селу, ишао сам ти, бива, чак и у коло, па баш га тад видјех. Е, брате, одвојио је од друге младежи!... Не знаш како сам га завољео! Иван је био блажен.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
на удају, а рогљева у селу доста баш к’о празника у години, па сваког празника или недеље на другом рогљу игра коло, па се све позаљубљивало једно у друго све 40 ушију.
А најчешће се ипак скупљали и играли на рогљу код Неце бирташа, где је под јаловим дудом играло коло. Свирац свира тако целе године, а кад се обере кукуруз, онда се зна шта је његово.
Трпе све и не одговарају, само да их пусте после подне на рогаљ у коло. Ала ће да се шарени после подне сокак од момака и од девојака; ала ће да замирише од калопера и мајкине душице рогаљ
се шарени после подне сокак од момака и од девојака; ала ће да замирише од калопера и мајкине душице рогаљ где се вије коло!
»Сниска стреја, висок ђувегија!« — веле му и уводе га, и послужују његову родбину, доводе свирца, и заиграше коло у ходнику, очекујући да изведу младу, око које се скупило сијасет другарица и рођака, које јој у силној ревности и
Ухвати се у коло и звано и незвано; млађи играју, а старији се обређују шљивовицом (која је Јулиних година), а Нића боктер и пије и
После ручка настаде опет играње. Старији и не устадоше од стола, а омладина се ухвати у коло. Свирало је пет гајдаша; два у собама, два у пространој авлији, а један на сокаку пред кућом.
Дошла је чак и поп-Ћирина Ержа, незвана ал’ извесно послана. И њу увукоше са сокака у авлију у коло, иако се као отимала мало и викала: »Нем тудом«, и »Не знам ништа!« и тражила да је пусте у кујну да помаже Жужи.
Ију-ју, ију-ју! Игра коло, звецкају сабље хуланера Рушњака и дукати на врату паорских девојака, а цицане паорске сукње све се чисто ломе;
И-ју ијују! Коло се ширило, па је све веће и веће. Сред великог Нићиног кола ухватило се друго мање, у које се похватале неке трговачке
је човек искрен, а и иначе је био ово његов дан, па поче: Сиђи, боже, с небеса, Па да видиш чудеса: Како ћифте воде коло, А паори унаоколо!
Игра коло, брује гајде, а дечурлија трчи око кола или вија једно друго и провлачи се између играча и играчица, бацају шешире у
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Мало боље него пређашње, ал’ опет не сасвим. — Сад ћу вам српски свирати. — Е, да видим! — Шта хоћете? — Коло! — Дакле, коло. — Видите да знате!
— Сад ћу вам српски свирати. — Е, да видим! — Шта хоћете? — Коло! — Дакле, коло. — Видите да знате! Сад поче она коло свирати, али тако збуњено, пребрзо и шепртљаво да Љуба уста криви, не допада
— Е, да видим! — Шта хоћете? — Коло! — Дакле, коло. — Видите да знате! Сад поче она коло свирати, али тако збуњено, пребрзо и шепртљаво да Љуба уста криви, не допада му се.
Африка
разазнавати потмуо удар у бубањ, неколико стотина корачаја даље пронашли смо Суданце, муслимане, како играју неко коло; један за другим, трупкајући уморно, и већ помало у екстази.
Четврта песма. О, Амару о! Забављање не пречи битку Дијандио. То је велико коло. Неки су јаки да се забављају у селу, али не остају кад треба носити оружје на далеко. Сви људи не игра ју Дјандио.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Није прошло много времена, а већина се поче да хвата у коло и да игра. Изгледало је као да те људе не може да сневесели ништа.
Било је чудо, да је све стигло живо. Од пиштоља хусара у тим сватовима одјекивали су сокаци. Коло се тресло, у сенаторовој кући, три дана. А што је најлуђе, у том колу, највеселија је била млада.
Варвари беше позлило и њој је било дозвољено да се врати у очеву кућу. А остали су отутњали у Футог, где је коло опет заиграло. Сватови су били заробили младожењу и младу.
Док је она дрхтала и плакала у Павловом загрљају, сватови се пробудише, и лудило је опет отпочело. Коло се тресло и смех се орио. Тек доцније, дозволише Павлу да одведе своју младу жену.
да види, још једном, сав тај ужас, и беду, примети како се у дну ходника, у полумраку, млађи људи окупљају и хватају у коло, које поче, лагано, да се љуља и повија. Зачу се туп удар ногу.
Неки су, у тим гомилама корачали као на погребу, а други као да играју. Коло се тресло, на сваком преноћишту. Неки су спавали по крчмама уз пут, а већина под ведрим небом.
Нису ишли – ни кад одмакоше од Титела – као шајкашка, војена, рота, него, као кад се коло прекине, па се разиђе, са рогља. Влашкалин, тад, запева, а певао је као с неба.
Павле је, у пролазу, угледао шаренило сеоско, које је прескакало ватру, весело, и вртело се, као сремачко коло. Паде му на памет, како су они, Исаковичи, дошли у Росију, како се врте око Костјурина у Кијеву, а још нису видели,
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
године, после гозбе су се Цинцари у антеријама или европском оделу ухватили у коло, и ти људи, који све своје крију и једнако рачунају, подигравали су, скакали, цикали, натерали жене да с њима играју,
подигравали су, скакали, цикали, натерали жене да с њима играју, пали у „ћеф“ и севдах, и, изишавши из куће, водили су коло по улицама помамно и бесно до потпуне изнемоглости.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Тако се игра до поноћи. Напослетку играју коло. Сад на одмор. Вечерају. Ту је на скупу породица Полачекова, ту је господар Софра са Шамиком.
Има ту и пургерских госпођа и кћери; сад ће други бал да праве. Начине себи места, па играју коло. Сви гледају. — И то тако лепо играју, да „нобл” господа могу се сакрити са њиховим валцером, кад се окрећу као
могу се сакрити са њиховим валцером, кад се окрећу као метиљаве овце, — рече господар Софра, који је негда сам радо коло играо.
И фрајла-Лујзи се допада игра. Мада не зна, опет би играла. — Херр вон Кирић, зар ви не играте коло? — Ах, то је „гумиласти!” Ја који сам у Венецији видио играти „Церітто”, да ја таково што играм!
„Кабинетсштик” седи до њега, па му је коло „гумиласти”. Тако је разнежен Шамика; његов отац, кад је млад био, сасвим је друкчији био.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
неким нашим крајевима, невесте се после „премлаза“ (ритуално мужење стоке да би се проценила њена млечност) хватају у коло и играју око стоке да би и оне саме, када роде, биле млечне.
Кад једном поведе коло, од тада се дечак у Крагујевачкој Јасеници рачуна у младића.⁸ 2. ОД МЛАДИЋА ДО ЧОВЕКА Младић полно сазрео још увек
“²⁰ Девојке и својим понашањем показују да нису више девојчице. Код банатских Хера, чим девојчица почне да се хвата у коло, рачуна се у „шипарице“.
Кад се ватра распали, девојке око ње играју, певајући ову обредну песму: „Ој, у гори огањ гори око огња коло игра. Девет браће с Мартом сестром, на Марти је једна парта . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
(Кнежевић, В. М., 1957, с. 230) БЛАГОСЛОВИ У ЗДРАВИЦАМА НА СВАДБИ — Наше сестре и невјесте свуд коло водиле, у колу веселе биле пјевајући и играјући, мушка чеда грлећи, у наручја их носећи до оружја их саставиле, а у
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Победа је, у ствари, личила на велику игранку од поноћи до зоре. Видео сам како су на једном тргу играли козарачко коло и како су се неком војнику откачиле две бомбе са појаса док је занесено скакао у кругу.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Бог ће им дати порода, нама унучади, маломе Драгићу коло браће и сестара! Пуна кућа живота! Сав ће тај подмладак расти, ако бог дâ, на наше очи, како се нас двоје будемо
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
године био је једна врста апотеозе. Два књижевна листа српска код Срба у Угарској, Стражилово и Бранково коло, назвата су према њему. 1894.
94 1880. дошао је за професора гимназије у Карловцима. 1895. покренуо је и до смрти уређивао књижевни лист Бранково коло. Умро је 11. јануара 1907. године.
се нови листови, сатирични или књижевни, који развајају и примењују нове идеје, као Враголан (1871—1872), Врзино коло (1872. до 1874) и мали књижевни часопис Преодница (1873—1874).
Данило Живаљевић креће 1889. у Београду Коло, које је излазило до 1892. и опет се јавило од 1901. До 1903. Око 1880.
Јашу Томића, који је крајем седамдесетих година дао једну књигу социјалних, управо социјалистичких песама (Прво коло песама, Нови Сад, 1879), и Владимира Јовановића, од кога је остало неколико књига реалистичких песама.
Највећи део његових књижевних студија изишао је у три књиге Мојих симпатија (1895, 1897, 1904). Једно одабрано коло Мојих симпатија, у коме су студије о домаћим писцима, из раније три књиге, изишло је 1913. у Задру, латиницом штампано.
Летопис Матице српске у Новом Саду, најстарији српски часопис, успешно продужује свој научно-књижевни рад; Бранково коло (од 1895) наместо Јавора и Стражилова наставља традицију војвођанских књижевних часописа; Сргј у Дубровнику, од 1902.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
То је ваљда узрок што их није ни неговао много, а сећао их се само недељом, тек кад је отишао у коло; онда би их, по могућству, засукао мало. Одело је носио као и остали сељаци.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Гледни само после ује сваке, Гледни, брате, оне ноге лаке, Та тек што се свирац чује, Већ у колу с' поскакује, Коло, коло, свирац свира, Нога земљу не додира, „Ситно, брате, ијујују!
само после ује сваке, Гледни, брате, оне ноге лаке, Та тек што се свирац чује, Већ у колу с' поскакује, Коло, коло, свирац свира, Нога земљу не додира, „Ситно, брате, ијујују!
Охо, селе, вита стаса, Држ' се браци око паса, Коловођа колом вија, Коло лети, зној пробија, Ал' у твоји недри туце Окле снега до две груде?
Чудо, селе, дивно чудо, Ала би се млађан грудô !“ Коло, коло, наша дика, Пушка пуца: цика, цика! Па све тако пуцај, бери, Певај, играј до вечери, А кад сунце веће седа,
Чудо, селе, дивно чудо, Ала би се млађан грудô !“ Коло, коло, наша дика, Пушка пуца: цика, цика! Па све тако пуцај, бери, Певај, играј до вечери, А кад сунце веће седа, Бесна
“ Па у крчму, те до зоре, Коло игра, песме с' оре, А у зору с' зајухуче, Удри опет кâ и јуче. Збогом, песме, збогом, коло, Збогом, момци,
Збогом, песме, збогом, коло, Збогом, момци, наоколо, Збогом, кито мома млади, Збогом, грожђе, збогом, виногради!
Тамбур, тамбур, ситна тамбурице, Удри, побро, у сићане жице, Данас има, а сутра нас нема, Ајд' у коло, ко ће ту да дрема?
Он у среди у тамбуру бије, А коло се око њега вије, Ао брацо, ао тамбурице, Удри жешће у те ситне жице, Ситне жице — ситнији кораци, Нек се знаде
кô што треба, Звезде трепте, звезде сјају, Али данка још не дају, Ђорђе дође, сунце грану, А Србији дан освану. Коло, коло Наоколо, Виловито, Плаовито, Наплетено, Навезено, Окићено, Зачињено, Брже, браћо, амо, амо Да се скупа
Коло, коло Наоколо, Виловито, Плаовито, Наплетено, Навезено, Окићено, Зачињено, Брже, браћо, амо, амо Да се скупа поигра
Нога лупа, диже пра, Наоколо свуда стра. Нога лака, срце здраво, Коло лети, коло ђаво, Поскочица ђаволица, Што је тела, то и смела, Ал' је жеца одолела.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Рату је крај. Тамо негдје, у срећнијем свијету, слави се побједа, пије се пиво и хармоника нагони у коло свакога ко је сачувао обадвије ноге, а овдје ...
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Нарочито Младена, црвена, висока момка из њене махале, који је чак овамо дошао ради ње и уби се водећи коло и дајући бакшиша Циганима.
И да јој, ваљда, покаже како је воли, он, кад коло поведе, не пушта ни једну девојку до себе, већ узме мене, њеног рођака... као да сам ја нешто она!
Из неких дворишта чује се како тутњи коло, звецкање дуката и дубла у низама, на грудима девојака... А од Стојана Доњовранчета допире писак деце, плач жене и
с голим лактовима, гурала се, готовила тамо у кујни; иза околних зидова вириле су жене, девојке и гледале овамо... Коло је играло, гомила деце гурала се, вијала. И Аница је била у колу, на најлепшем месту, и с девером играла.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Д. 33 НА ПОНОСНОЈ ЛАЂИ 37 ЕЈ, РОПСКИ СВЕТЕ 38 ВЕЧЕ 39 У СРЕМУ 40 ЕЈ, НЕСРЕЋО... 43 ЕЈ, РОПСКИ СВЕТЕ! 45 ПРОМЕТЕЈ 47 КОЛО 51 РАЗГОВОР 54 ПАРИЗУ 58 МЕЂУ ЈАВОМ И МЕД СНОМ 66 МЕЂУ ЈАВОМ И МЕД СНОМ 67 ДИМ 68 ПОСТАНАК ПЕСМЕ 71 У НОЋИ 73 МОЈА
таког дечка ти, сва пасма ће Ти глађу скапати: толико добар јунак, роб толико лош, не роди више ил' — не роди још. КОЛО Мрак се црни небом шеће, хоће да га покрије, под пазухо главу меће тамбурице божије.
Буновно се сламком титра о тамбуру, о жице, месечево коло игра — силне, светле ножице. Саме виле и јунаци арханђели небесни, поносити, бледи зраци, светле сенке, живи сни.
Ал' није Шваба: — од једа мрска светска се гуја у коло сави, рођеним телом својој ће страви главу да смрска. Несрећна главо!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад нарасту за удају, пусти их отац први пут у коло. Али тек што се ухвате у коло, дуне некакав вихар и све три однесе.
Кад нарасту за удају, пусти их отац први пут у коло. Али тек што се ухвате у коло, дуне некакав вихар и све три однесе.
Он им је одговарао: — Како ћу да је работим, кад је на њој врзино коло. Ту се збирају нечастивници и самовиле. — Море није то истина, — рекли су му сељани. — Тебе варају.
Он угоди тијем пољем, па хајде, па хајде, боме дође на једно мјесто, а ту игра коло самијех баба. Он им назове бога, а оне ће њему: — Бог дао, човјече с онога свијета, бог дао!
Оне га упуте одатле да иде даље. Он закала даље, па гони, гони, дође на једно мјесто, а ту игра коло самијех жена, све у само сребро одјевене, а на сребру играју. Он т њима назове бога, и пита их за старца.
Он т њима назове бога, и пита их за старца. Оне га упуте даље. Отале дође на једно мјесто, а ту игра коло самијех дјевојака. Мили боже, дјевојке лијепе као смишљене, не знаш која од које љепша, која л' ђеђернија.
зачује још издалека запјевку, и кад стиже дома има шта видјети: његов господар прошле ноћи нагазио некако на вилино коло, па му вилинска царица ископала оба ока, те сад запјевају н он и сви његови што их је.
Поврати му се срце од страха, а виле се згледаше па ударише у кикот, док се не ухватише у коло и стадоше као помамљене играти. Он не престаје а оне већ душу да нздуше.
Кад дође у прво село, а то дјевојке ухватиле коло па играју. Кад угледа ђак дјевојке, зачуди се каква су то створења, па онако мало као весео и зачуђен упита калуђера:
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
На пример, када га возим, не смем ни за живу главу да укључим радио, јер чим случајно чује да свира неко коло, одмах виче: „Застављај ауто!“ и избацује ме напоље. — Али зашто? — запањих се.
— Али зашто? — запањих се. — Па због тога — одговори ми доктор чисте филозофије што је то јаче од њега! Мислим, то коло... Излазимо из „мерџе“ и хватамо се за руке, па док то проклето коло дрнда и трешти, ми играмо „двојац“.
Мислим, то коло... Излазимо из „мерџе“ и хватамо се за руке, па док то проклето коло дрнда и трешти, ми играмо „двојац“.
— само сада он — портир, по систему: „Коло среће наоколо вртећи се не престаје, тко би гори, ето га доли ... итд“. Амортизован и са генералном оправком, разуме
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ДРВЕНА 68 ПРЕОБРАЖЕНСКА ЦРКВА: ЗВОНИК С АРХАНЂЕЛОМ БЛАГОВЕСНИКОМ 71 БУДИМ 72 БУДИМКА ДЕВОЈКА 75 ДЕВОЈАЧКИ БРЕГ 76 КОЛО СЕНТАНДРЕЈСКО 79 МАГАРЧЕВ БРЕГ 83 ПРВА ГРОБНА ПЕСМА 85 СЕНТАНДРЕЈА, ІРІЅ ФЛОРЕНТІНА 87 КРУГ РАЧАНСКИ,
Лудо коло под орахом. Витлају се вране зраком. Одзвањају зумбул-дојке: о осмици снују тројке. Нити стојим ни путујем.
- Окреће се болница: коло води Бунило, у шаци му метвица; младожења Хрипавац, невјеста му Грозница; Хитропреља пристиже - подврискује преслица.
Тек с девојке, као по диктату, склизне рухо - а јечам у злату. Фрулу, коло, студенац, крчаге (крхотине!) Брег именом чува.
Тек девојка силуету згради у јарину, архаизам млади. КОЛО СЕНТАНДРЕЈСКО Ни Бранково виловито нити тешко Његошево, него коло што кроз сито тријерише - витлај, плево!
КОЛО СЕНТАНДРЕЈСКО Ни Бранково виловито нити тешко Његошево, него коло што кроз сито тријерише - витлај, плево! топонимску бројаницу.
Живо, руко, шарај слово, сентандрејско крепи коло! У пређу се сплео сновач: Бреме, Виљан, лист с Липове, те Илочац. (Тече орач шуми рало.
Зов убруји у повратич: бруј раскује словоковач а мач тргне племић Радич. Под столеће орахово сентандрејско слети коло. Грабовац је неграбовац. По нечују шта лелуја?
Из Будима у Сантово сентандрејско сведем коло. Изгрејао ластар с пања. Загасито језик дише, дишу Чанад и Батања а ромори Поморишје.
Трусе речи с кртих грана као љуске с платна фреске. Проткај, потко, и осново, сентандрејско крхко коло! Пут по кругу - нигде знанца. Куд ме води шумна стаза? Сјај источен из Чобанца, то је сумрак крај Калаза.
) Отворе се троја врата а ни Ловре ни Помаза. Равна Пешта. Вече тмоло. Сентандрејско где је коло? Што је било тек оживи у студији, у отиску, на икони, на гравири, у пламеном златотиску.
Наткриј, вишњо, И тополо, сентандрејско симбол-коло МАГАРЧЕВ БРЕГ Неси, бреже, чудо ти за око...! Б. Радичевић: Ђачки растанак Ни градина нити леја.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
испод ње клепет дивовског млина, кашикар точак хитро се врти: капљице праше о стијење голо, омајом игра вилинско коло.
Вечери сваке он тако ходи и небом коло звјездано води. Баки се смјешка лукаво лице, па на пут крену тихо ко сјена, унука прати назорице облаком сивим
Не бој се, није подвала нека! Нећу те више такнути прутом. Слободно одсад по небу броди, свакоме свијетли и коло води.“ Боји се Мјесец, несташко пуни, па старки вели: „Де се закуни!
Ту сунце јутром дјечака буди, с Прољећем коло играју људи, а љети прави ватромет гром. Слобода цвјета, широка, права, затвора није и нема брава у земљи Врапца
Удара вода из бадња уска и силном снагом у точак лупа, врти се коло, зујећи пљуска, под њим се дуга шарена купа. Около њега, кроз вео фини, играју виле на мјесечини.
ОГЊЕНА ВИЛА У глувој ноћи, у кругу млина, мећава густа повела коло, у пустој шуми повише млина дрвеће цепти, само и голо.
Поскочи деда, прстима пуцну, врти се попут тигра: „У коло, људи, дрвеће, звезде, почиње светска игра! Нек лија узме за руку ловца, нека се с вуком загрли овца!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Дивље сред плавети играмо коло, с вечери голи спавамо крај премлаћених кипова. Кришом нас питају певачи; ко је то био на сахрани неба, ко
Но час ни брдо преображења нису још стигли, коло је мучења у мени с обртањем почело. Сутра, сутра тек, иза седам брегова прићи ћy дворима обећаним, сиротиште је
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али наша зрна падоше сувише десно, те их вратисмо. Коло не нестаде међу високим кукурузима. О појави ове групе известили смо и дивизион, како би се скренула пажња осматрачу
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
У прво време и Љубица стаде зачуђена и посматраше како се вије и таласа велико дечје коло, а у средини стоји Гојко сасвим друкчији, достојанственији, па показује нешто једном дечку, који је сео у средини кола.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Сви у колу весело, весело! Хајд’ у коло коледо, коледо! 20. Божић зове с оне стране: “Превезите ме. Ако нису људи дома, оно су жене.
дрва, не цијепајте, Приправ’те ми доста вина, рујна, црвена, И ракије лозоваче, прве бокаре; Ви невјесте и ђевојке, коло ватајте, Ви јнаци, из пушака често мећите, А ви старо и нејако, Бога молите.“ 23.
“ 39. Ој вишњо, вишњице, Дигни горе гране! Испод тебе виле Дивно коло воде. Пред њима Радиша Бичем росу тресе; До две виле води, А трећој беседи: “Пођ’ за мене, вило!
Ал’ за гором огањ гори, Око огња коло игра, У том колу дјевојчица. Он се вата до дјевојке, Умори се, озноји се; Пак се маши у њедарца Те извади свилен
72. Истекло је жарко сунце ћа иза горе, Обасјало младожењи бијеле дворе, Пред дворе му коло игра, пјесне се поју, Вес’о ти је ови данак, мој мили Боже! Ђе Јовану љуби воде у часе добре.
Ја је гладах три године дана; Не могох јој очи сагледати, Црне очи, ни бијело лице, Већ сакупих коло ђевојака, И у колу Милицу ђевојку — Не бих ли јој очи сагледао.
Када коло на трави играше, Бјеше ведро, пак се наоблачи, По облаку зас’јеваше муње. Све ђевојке к небу погледаше, Ал’ не глед
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Нимало ми тога није жао. То лето послао сам своме брату и један роман за Бранково коло, часопис који је излазио у Сремским Карловцима.
Нек се у мом вину, што га ево просипам пијан, на ваш бео чаршав, затресе сила очајне радости, и стида, затресе коло уз бесне поскочице. Господо, једну чашу поскочици друга мог. „Држ’ се, секо, за кајиш, ево тоциљајка!
“ Једну чашу поскочицама пре смрти. Нек се у мом вину згрче болна лица, страшне главе лудих мученика, и заори коло Банаћана, што ће погурени, пуни смеха, изићи пред Милоша.
Пијем у славу ритавих пешака, најбољих пешака дичне хабзбуршке династије, што нису корачали по бојишту, него играли коло у једној венеричној болници.
Пијем у славу смеха Банаћана који је лаган као и коло њино, али оштрији од јатагана. Батаљона Банаћана, што су пуни смеха, са веселом песмом, опкољени стражом, марширали у
У славу смеха Банаћана, који је лаган као и коло њино, али оштрији од јатагана. Дајте ми чашу да напијем празницима.
У славу поруке његове! Поручио нам је да се, на повратку са стрељања, отпева банаћански бећарац и одигра коло. У славу погурених и кужних који су играли, и стражара који су их тукли батинама. Ову чашу поруци његовој.
Не туже се, не јадају, и нису нимало меланхолични. И крај толиких који се никад више неће вратити, коло игра сваки дан у парку. Путници ме питају: шта сам се толико смрзнуо? Веле, да изиђем, међ свет, све ће добро бити.
смо се искрцали, на повратку, у Далмацији, у Шибенику, та варош је баш била напуштена од Талијана и на обали је играло коло. Никад веселијег, луђег, снажнијег кола није било. Да би човек био сретан у животу, треба умрети рано.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Сунце, међутим, зађе па понесе и онај златни сноп зрака, а мушице распустише своје коло и разиђоше се. Једна мушица долете и стаде облетати око старчеве главе па му час улети у уво, час у око, или га пецне
Роде и чапље почеше да скачу и заплећу ногама; гуштери и жабе исправише се, начинише коло, почеше да цупкају својим стражњим ножицама, да скакућу и одскакују високо, лако, као да су од гуме.
Сви су на послу — жетвено доба— А она, мала — грозд у руци— Седи и гроздић боба. Кад изненада, вијор... Када му коло до ње стиже Заигра се, заврти, Дохвати дете и диже Па га у свом вртлогу Понесе горе Богу...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
По брдима јуре вампири и трче у село... На ливади, под осојем, већ се ухватило коло вила, а по раскрсницама се већ шуњају вукодлаци...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈОВИЦА: То јесте! ЈЕВРЕМ: Па после, брате, у Београду има много музике, а он, чим чује музику, мора повести коло, па макар то и о задушницама било. А то још овде и бива, али тамо... ЈОВИЦА: Па онда не знам кога би?
И ти место, као паметна жена и као мајка, да пристанеш са мном па да спасавамо оца срамоте, а ти си се сама ухватила у коло. СПИРИНИЦА: И шта се напео тај Јеврем да буде посланик? ПАВКА: Ама, зар може то бити да не буде изабран?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Руковаше се. Довече дакле осветљење, »лимунација«, народно весеље у механи и народно коло пред механом газда-Ђорђевом. Спрема се живо. Биров виче по селу и позива свет на весеље. — Чујте и почујте!
Звони оно школско звонце, па не звони него све кевће кроз онај мрак! Коло се окреће, земља тутњи, а коловођа Мића »Официр« не додирује, мислиш, земљу. Он је међу првима био ту.
А ти иди си, па си спини малко; имаш сутра послу! Љубица прекиде играње. Сврши се и чардаш. После опет коло, песме и бројенице, чаше и здравице, звона и прангије, усклици и урнебес. Иде тако једно за другим.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ах, слатко је бивало у почетку, А после се окретало на којешта! Он остави Магду, Вуку и Јошу, Коло плаховито-виловито, Промени лични опис и ношњу И поче живети инцогнито Под мостом спавати, ићи у прошњу — Верујте,
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
мишце и брзину ногах; стријељањем да се надмашају и сјечењем у опкладу плећах; да слушају божју летурђију и да воде коло око цркве — да витештвом прса набрецају. То је тамјан свети јунацима, то гвоздени срца у момцима!
О МАЛОМЕ ГОСПОЂИНУ ДНЕ НА ЦЕТИЊУ, ПОД ВИДОМ ДА МИРЕ НЕКЕ ГЛАВЕ ГЛАВАРИ СУ СЕ МАКЛИ НА СТРАНУ, А НАРОД КОЛО ВОДИ. КОЛО Бог се драги на Србе разљути за њихова смртна сагрешења.
О МАЛОМЕ ГОСПОЂИНУ ДНЕ НА ЦЕТИЊУ, ПОД ВИДОМ ДА МИРЕ НЕКЕ ГЛАВЕ ГЛАВАРИ СУ СЕ МАКЛИ НА СТРАНУ, А НАРОД КОЛО ВОДИ. КОЛО Бог се драги на Србе разљути за њихова смртна сагрешења.
Смрад ухвати лафа у кљусама, затрије се име црногорско, не остаде крста од три прста! ВОЈВОДА МИЛИЈА Чујете ли коло како пјева? Кâ је она пјесна изведена, из главе је цијела народа. И имају разлог Црногорци на нас дићи проклету гомилу.
То се могло све љепше казати, да му тако ране не вријеђаш и грком га не отрујеш тугом. СВИ МУЧЕ НИКО НИ У НОС. КОЛО Чашу меда јошт нико не попи што је чашом жучи не загрчи; чаша жучи иште чашу меда, смијешане најлакше се пију.
ОТПРАВИШЕ ТРИ ЧЕТИРИ ДРУГА ДА ПОЗОВУ НА СКУП ТУРСКЕ ПОГЛАВИЦЕ. КОЛО ПОЈЕ Љута клетва паде на изрода! Прокле мати од невоље сина, те књегиња Иванбеговица, прокле Мара свог сина Станишу.
СВЕ УМУЧА, НИКО НИШТА. КОЛО Три сердара и два војеводе са њихово триста соколовах, соко Бајо су тридест змајевах мријет неће док свијета траје.
Рашта га је Бог вишега дао: кад је виши, нека је и јачи! НОЋ ЈЕ МЈЕСЕЧНА; СЈЕДЕ ОКО ОГЊЕВАХ И КОЛО НА ВЕЉЕ ГУВНО ПОЈЕ.
НОЋ ЈЕ МЈЕСЕЧНА; СЈЕДЕ ОКО ОГЊЕВАХ И КОЛО НА ВЕЉЕ ГУВНО ПОЈЕ. КОЛО Нови Граде, сједиш накрај мора, и валове бројиш низ пучину како старац, на камен сједећи, што набраје своје бројанице.
УЛАЗЕ У ЦРКВУ. ВУК МИЂУНОВИЋ РАЗМОТА ШАЛ СА ГЛАВЕ, ПА ГА ПРУЖИ ТЕ СВИ ЗА ЊЕМ РУКАМА УХВАТИШЕ И У КОЛО СТАДОШЕ. ВЛАДИКА ДАНИЛО Чуј, Никола, кнеже дупиоски, и ти руку пружајеш на клетву!
огњу бадњаци; пушке пучу, врте се пецива, гусле гуде, а кола пјевају, с унучађу ђедови играју, по три пâса врте се у коло, — све би рекâ једногодишници, све радошћу дивном наравњено. А што ми се највише допада, што свачему треба наздравити!
ОНИ СЕ СВИ ОКО ЊЕГА У КОЛО ОКУПИ. ВИДЕЋИ ВЛАДИКА ПЕТ МАРТИНОВИЋАХ, ВУКА БОРИЛОВИЋА И ТРИ СВОЈЕ СЛУГЕ СВЕ КРВАВЕ, ПОЧЕ ИХ ЗАПИТОВАТИ.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И пошто своју доњу влажну и врелу усну стисну, да јој се горња као и образи уздигоше, надмеше, поведе коло. Али како! Знала је да је нога неће преварити.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Мистичне сени вуку ме у коло Што игра изнад гроба моје среће; И васкрс свега што сам икад вол’о Блиста уздањем што ме опет среће На прагу неба
Чудно се коло страсти тада води Уз златне харфе и песме на лири, У лепој, чедној, поноћној слободи, Док ћелав месец изнад кућа
Дане наше среће у живота мају, Дане позне туге води судбе коло; Ако сам много штошта већ пребол’о, Споменици драги о томе још трају.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ рекоше у глас Радоје и Спасо, као да се они сјетише што је. „Ма што оно раде?“ запита Јанко, кад Турци посједаше у коло и почеше да клањају. „Моле се Богу људи!...
Около стојаху сви, па и женске. Милуну је сав обрашчић поштрцан био. Она два дјетића промолили главе кроз коло чељади, па гледаху са насладом. „Ха, то ми је крешево најмилије!“ рече медик улазећи. „А коме није?
Женске запалише још мањијех свијећица, које држаху у рукама. Људи поскидаше капе и стадоше у коло, око трпезе. Поп извади оружије иза паса, па га положи на кревет. Затијем натаче петрахиљ и стаде да чати напамет.
Гомила се одмах раздвоји и Господар уђе у кућу, у којој се родио. Како главари одоше за њим, момчадија ухвати коло а у колу по двојица, по четворица, играху оро, кликћући као орлови, и махајући рукама, као орлови крилима.
Момци их раздвојише, па се помијешаше, те и оне играху оро. Дивно коло, а у томе колу најдивнија вила бјеше Стана Пејова!
Заиста за њу се могло рећи, што оно пјесма каже за дилбер-ђевојку: „висином је коло надвисила, љепотом је коло зачинила.
Заиста за њу се могло рећи, што оно пјесма каже за дилбер-ђевојку: „висином је коло надвисила, љепотом је коло зачинила.“ Људи из даљега, званци постарији који је не познаваху питаху: „Чија је оно ђевојка?
„Да ти није то брат, Јанко?“ рече сердар. Тај крупни глас тргну их обојицу, те погледаше и видјеше коло чељади око себе. Јанко не мога одговорити, но занијека главом.
оне чувајући стоку, уз женски рад, забављају се шалом и пјесмом, а кад ногама дојади мировање, онда поскачу, и заметну коло. Старији људи сјеку дрва за зиму, сјеку лишњаке, тешу грађу.
Бог ће им дати порода, промисли: наше унучади, који ће скакутати око нас. Мали Милун стећи ће коло браће и сестара, што ће се савити око њега. Промисли, моја Јоке, пуна кућа младости и живота!
Кад се људи одморише, посједаше сви у коло и припалише чибуке. Пошто се мало поразговорише и пошалише, пошто неки испричаше како им је било, мигну Милић некоме
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
345 ЖЕТЕЛАЧКА ИГРА 346 ОВАКО СЕ БИБЕР СИЈЕ... 347 ПАУН И КОЛО 348 КОШНИЦЕ 350 ЂЕЛ-ЂЕВОЈКО... 352 ДЈЕВОЈЧИЦА И СТАРАЦ 354 ИИ МАСКЕ 356 А) ВЕРСКЕ (ОБРЕДНЕ) 357 Б) ПОКЛАДНЕ 359 ИИИ
прати мимика и гестикулација (Девојчица и старац) или читав сценски приказ какве радње („Овако се бибер сеје“, „Паун и коло“, „Жетелачка игра“, „Расцвета се жути дренак“ и тсл.
Ма’нит по народу ходио! Мрамором се мраморила, а каменом каменила! На крвничка врата просио! Не смирио се кô коло млинско! Од руке му ништа не родило! Понео га ђаво на рогове! Пропао се на њега Содом и Гомор!
Намргодио се као да ће му киша из чела ударити. Нигда му језик не стоји као воденично коло. Објесио руке (низа се) као пиштоље. Обрадовао се као сироче сунцу. Оде на јагму као алва.
— Ја ага, ти ага: ко ће коња водати? — Један коноп планину не окружи. — Једно коло из кала, а друго у као. — Јунака нема од глади. — Кад великаши буздоване ломе, народу кичма пуца.
— У језику, чедо моје. 2 Питала шаљива ђевојка бабу: — Хоћеш ли, бако, и ти с нама вечерас у коло? — Хе, мој синко, кад су се твоји врагови рађали, моји су у колу скакали.
Виле ником не чине зла докле им ко не учини што на жао. На високим планинама оне воде коло. На то коло човек не треба да нагази.
Виле ником не чине зла докле им ко не учини што на жао. На високим планинама оне воде коло. На то коло човек не треба да нагази.
ВРЗИНО КОЛО Срби приповиједају да неки ђаци, кад изуче дванаест школа, отиду (њих дванаест мора бити) на врзино коло (да доврше са
ВРЗИНО КОЛО Срби приповиједају да неки ђаци, кад изуче дванаест школа, отиду (њих дванаест мора бити) на врзино коло (да доврше са свијем и да се закуну.
А гдје је то врзино коло, и шта је, бог би га знао), и ондје некакву особиту књигу чатећи, нестане једнога између њих дванаест (однесу га
Хрватске приповиједали су ми да под Велебитом има село Врзићи, и више њега наврх Велебита мјесто које се зове Врзино Коло, на коме виле играју.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад нарасту за удају, пусти их отац први пут у коло. Али тек што се ухвате у коло, дуне некакав вихар и све три однесе.
Кад нарасту за удају, пусти их отац први пут у коло. Али тек што се ухвате у коло, дуне некакав вихар и све три однесе.
Младић стојећи онђе досади му се чекати те почне там амо кроз гору шетати се док набаса на некакво коло крилатијех ђевојака, па се прикри да их гледа и слуша како пјевају, али његовом несрећом опази га коловођица те га
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Чућеш је! Фратри се згледаше смијући се, а то посоколи Дундака, те размахну рукама. Направи се коло око њега, он се прекрсти три пута са три прста „по ришћанску“, метаниса три пута шапућући њешто, па прекрсти руке на
Онда се ухвати коло, а старци се с парохом склонише у врт, гдје га узеше на испит, онако, сељачком лукавошћу. Бакоња се добро сјећаше
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Потом су играли коло, знојни, уз свирку, уз гајде И легоше да хрчу с главом на мравињаку. Нека ми жена рече: што стојиш, приђи и ти, хајде!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
кликће, извија, преплиће, све живље и све луђе, а ветар, одједном намамљен свирком, сјури се кроз баџу и ухвати у коло с пламеном. — Снег! Изгоре кућа! Звоно, деца! Један од близнака заплака и свирала умуче. Тола приђе кориту.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Она зна језик птица и трава! — Ту је потребан другачији језик! — одмахну старица главом. Тек сад се заврте коло! Бацао је Ђаволак чичак, бацао, а људи су једни друге већ отворено под чичак гурали, кикотали се.
— Гле нове звезде! — весело им намигну Месец. — Звездице лепотице, нове сестрице! — ухвати се око њих коло звезда. Као сребро звонио им је глас, смех жуборио.
Смејачко од среће затрепта и сину новим сјајем, али се Плачко повуче у страну и намршти. Узалуд су га звезде звале у коло, узалуд засипале смехом. Сам и тмуран, стајао је на западном рубу неба и тако стоји још и сада...
Целу ноћ није ока склопио. Још двапут му се учини да из ораха излазе мајушна, насмејана деца, да се хватају у коло и плешу. Али, сваки пут кад би ка њима пошао, они би некуда нестајали. Тако и зору дочека.
— Зар ме ниси видео прошле и претпролше ноћи? Ја сам водио коло! — Свашта причаш! — узвикну старац и замисли се. И прошле, и претпрошле ноћи под орахом је, заиста, играло коло.
— Свашта причаш! — узвикну старац и замисли се. И прошле, и претпрошле ноћи под орахом је, заиста, играло коло. Али то коло му се само причинило, као и малишани који искачу из орахових љуски.
— узвикну старац и замисли се. И прошле, и претпрошле ноћи под орахом је, заиста, играло коло. Али то коло му се само причинило, као и малишани који искачу из орахових љуски.
Али то коло му се само причинило, као и малишани који искачу из орахових љуски. — Ја коло јесам видео — старац се наже ка чудном гостићу и осмехну — али то је морало бити у сну. Како се зовеш? — Ташко Орашко!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Турци одвежу свога заробљеника и поведу га у Босну. Срби остану да играју коло и певају поскочице. У зворничкој тамници умирао је више од месец дана.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
под земљицу вргнут'; Ал' што певах неће пропанути, Након мене хоће останути, Док се поје, док се винце пије, Док се коло око свирца вије, Докле срце за срцем уздише Е, па дотле, а куда ћу више! Бр. Радичевић ИИИ ОНАМО, 'НАМО...
Гледни само, после ује сваке, Гледни, брате, оне ноге лаке! Та тек што се свирац чује Већ у колу с' подскакује. Коло, коло, свирац свира, Нога земљу не додира; „Ситно, брате, ијујују!
Гледни само, после ује сваке, Гледни, брате, оне ноге лаке! Та тек што се свирац чује Већ у колу с' подскакује. Коло, коло, свирац свира, Нога земљу не додира; „Ситно, брате, ијујују!
Охо, селе вита стаса, Држ' се браци око паса! Коловођа колом вија, Коло лети, зној пробија Ал' у твоји' недри туде Окле снега до две груде? Чудо, селе, дивно чудо, Ала бих се млађан груд'о!“.
Чудо, селе, дивно чудо, Ала бих се млађан груд'о!“... Коло, коло, наша дика, Пушка пуца, цика, цика, Па све тако, пуцај, бери, Певај, играј, до вечери.
Чудо, селе, дивно чудо, Ала бих се млађан груд'о!“... Коло, коло, наша дика, Пушка пуца, цика, цика, Па све тако, пуцај, бери, Певај, играј, до вечери.
“... Па у крчму, те до зоре, Коло игра, песме с' оре; А у зору с' зајухуче, Удри опет ка' и јуче. Збогом песме, збогом коло, Збогом момци
“... Па у крчму, те до зоре, Коло игра, песме с' оре; А у зору с' зајухуче, Удри опет ка' и јуче. Збогом песме, збогом коло, Збогом момци наоколо, Збогом кито мома млади', Збогом грожђе, збогом виногради! ................................. ....
Тамбур, тамбур, ситна тамбурице Удри, побро, у сићане жице! Данас има, а сутра нас нема, Хајд' у коло, ко ће ту да дрема......
Данас има, а сутра нас нема, Хајд' у коло, ко ће ту да дрема...... Коло, коло, Наоколо, Виловито, Плаховито, Наплетено, Навезено, Окићено, Зачињено Брже, браћо, амо, амо, Да се скупа
Данас има, а сутра нас нема, Хајд' у коло, ко ће ту да дрема...... Коло, коло, Наоколо, Виловито, Плаховито, Наплетено, Навезено, Окићено, Зачињено Брже, браћо, амо, амо, Да се скупа поиграмо!
тећи преко српских страна, Ал' ће суза бити убрисана; Полетеће велико и мало, Да одбрани што се српско звало; Заиграће коло витезова, Дивна слика мојих младих снова, Што сам негда тако жељно чек'о, - А мој пеп'о да је на далеко!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
престоли од топаза и зрачна рубина - рад ангелах првопрестолнијех; над престолом свакојијем стоји на воздуху једно коло сјајно, како што је коло Сатурново, те се вије и те зраке лије.
рубина - рад ангелах првопрестолнијех; над престолом свакојијем стоји на воздуху једно коло сјајно, како што је коло Сатурново, те се вије и те зраке лије.
Над високим престолом престолах у воздух се сјајно коло креће, ка и друга што се кола крећу над престолма првијех ангелах; ма је оно милионе путах од свакога веће и
кола мећем растојање, ради славе божескога вкуса: кола даља ближа обузимљу, ка шар већи што обузме мањи; стога коло што је које даље јесте више, су више шаровах.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
За време непрекидног тока струје кроз прво коло, остало је друго коло без икакве струје. То што сам тада из свог опита прочитао, не беше, додуше много, али ипак беше
За време непрекидног тока струје кроз прво коло, остало је друго коло без икакве струје. То што сам тада из свог опита прочитао, не беше, додуше много, али ипак беше нешто“.
краткорочна секундарна струја, јер о каквом непосредном дејству примарне струје није могло бити говора, пошто је њено коло било потпуно одвојено и изоловано од кола секундарне струје.
Обратих, дакле, пажњу на тај простор и расуђивах овако: Кад укључим примарно коло и пустим кроза њ електричну струју, дешавају се и у том околном простору извесне промене, он постаје поље магнетске
У свим тим случајевима показало се да, догод примичем примарно коло, везано са галванском батеријом, оном секундарном колу, везаним са галванометром, тече кроз то друго коло нова
примарно коло, везано са галванском батеријом, оном секундарном колу, везаним са галванометром, тече кроз то друго коло нова електрична струја. Иста таква струја, но противног правца, тече и онда кад примарно коло одмичем”.
Иста таква струја, но противног правца, тече и онда кад примарно коло одмичем”. „Ухватили сте зекана за уши!“ Фарадеј се смеши и наставља: „Још већи ефекат се показао када сам у своје
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Са бурним „живио“ пропратисмо овај крај његове здравице, па Никола засвира коло. Поп, попадија, кум и ја скакали смо без такта до крајњег замора.
„Боже мој, драги Боже мој, где сам? Шта је ово? Да ли још живим? Или сам запао у ђаволско коло? Тонем у понор. Крај. Збогом!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Утом попа отпева тропар, испи чашу вина и седе. Поче ручак. Свирала одјекну... Момчадија потрча у коло, а за њима и девојке, које имађаху снахâ да дворе и послужују у соври. Заљуља се прво коло, за њим друго и треће...
Момчадија потрча у коло, а за њима и девојке, које имађаху снахâ да дворе и послужују у соври. Заљуља се прво коло, за њим друго и треће...
Кад би при крају ручка, Сретен поведе Мачванку уз свиралу, а Ђурица узе цигане да му свирају Ситниш, и поведе коло. Младеж, чувши ћемане, потрча у Ђуричино коло.
Младеж, чувши ћемане, потрча у Ђуричино коло. Љуља се леса млађаних и веселих играча; диже се прах под лаким ногама, које у такту трупкају; звецкају огрлице и
Ту још може помоћи само »политика«, али јој Сретен не бејаше вичан, те мораде пустити срцу на вољу. Водећи коло, он се приближи Ђурици и некако с леђа подметну му ногу, те се овај саплете и падне.
У коло је ступао гордо и дрско, и кад год се хватао до момака, видео му се око усана подругљив осмех. Али чим би се која виђен
А како сам некада лепо сањао о овоме часу! ... Напољу греје топло сунце, свирају свирачи и пуцају пушке, љуља се коло веселих сељана — сватова...
Беше тихо летње вече. Сунце се претворило у пламено коло са хиљадама дугих и сјајних ватрених паоца, од којих се половина заклонила за високу гору, а друга половина блиста и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Он им је одговарао: — Како ћy да је работим, кад је на њој врзино коло? Ту се збирају нечастивници и самовиле. — Море, није то истина, — рекли су му сељани. — Тебе варају.
Он угоди тијем пољем, па хајде, па хајде, боме дође на једно мјесто, а ту игра коло самијех баба. Он им назове бога, а оне ће њему: — Бог дао, човјече с онога свијета, бог дао!
Оне га упуте одатле да иде даље. Он закала даље, па гони, гони, дође на једно мјесто, а ту игра коло самијех жена, све у само сребро одјевене, а на сребру играју. Он и њима назове бога, и пита их за старца.
Он и њима назове бога, и пита их за старца. Оне га упуте даље. Отале дође на једно мјесто, а ту игра коло самијех дјевојака. Мили боже, дјевојке лијепе као смишљене, не знаш која од које љепша, која л’ ђеђернија.
— Идем у оно село, што се ено тамо види, јер су ме позвали да им коло водим. — Могу ли и ја с тобом? — упита га лисица. — Па хајде, — рекне јој медвјед.
Кад дођу у прво село, а то дјевојке ухватиле коло па играју, ваљада је била недјеља или какво весеље. Кад угледа ђак дјевојке, зачуди се каква су то створења, па онако
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ил' да је гробља, сенки, ветра, звука И игре мртвих, аветиња коло, Да је болова, сећања, јаука — Знамења, да сам некад и ја вол'о. Ал' није.
и звукова Оживеше земље, мора, Цвет непознат белих гора, Ново небо, страни врти, Стара љубав, млада нада, Коло мисли, игра јадâ, Замисао глуве смрти. Свирала је.
Време кобног страха, невидљивих рака, Аветиња коло отаџбину нашло. И док иду споро неизвесни дани, Напрегнуте пажње сваки очекује, Како се привлачи њему гост незвани, И
Ја немам сузе за оне младиће Што су весели пошли из свог стана, К'о да их зове за границом коло: Њине су груди пуне светлих рана, На које душа прнула им холо.
1911. ПРВИ ПОЉУБАЦ Тако у доба кад се мртви дижу И кад часовник, по фабули, живим Обзнану даје да авети стижу, Да коло воде по плочама сивим, Кад поноћ дође, и он нагло скочи, Под дивљом страшћу што га намах сколи Тражаше љубав и
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Такво коло може се побуђивати импулсима било које врсте, чак и ниске фреквенције, и оно ће производити синусоидалне непригушене
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
У току ручка причао сам о недељи у Идвору, нарочито о обичају да младићи и девојке, недељом поподне, играју коло у црквеној порти.
Када је галванометар био спојен са само једним проводником, елекгрично коло је било прекинуто и покретање магнета није имало никаквог ефекта.
Такво читање они су повезивали са поповима и владикама, а када су видели да много мање обраћам пажњу на гајдаше и коло, као и на друге овоземаљске ствари, почели су да говоркају да се Миша спрема да иде у манастир.
Око баште је висока ограда, а недалеко од ње младићи и девојке Идвора играли су коло на сеоској ливади а старији људи су их посматрали.
Гајдаш и коло стадоше кад су видели новчаницу од десет форинти у јахачевим рукама, чувши да ми је овај донео телеграм из Америке.
Ћипико, Иво - Приповетке
још ако дође брусач са колицима, онај што цио дан ради и пије, увијек црвен и мамуран, пратиће десним оком уре и уре коло у вртњи и оне искрице што се одбију свакога часа од оштрице испод бруса и живо врцају. . . То су његове вруће жеље.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
се више ништа битно ново а разговетно и разложно рећи, узмимо, о тврдњи Исидоре Секулић да се у традицијама окреће коло историје или о оним споменицима које нам је баштина завештала и на којима су исписани „врховни закони свемирске
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Радичевић са својим простим, ‘примитивним' песништвом, својим полу народним полу уметничким темама и дикцијом, почиње коло, наслањајући се на народно лирско песништво.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Саборовање већ узело велики замах. Испред конака завитлало се огромно коло, жене почеле да снују по светини, а људи још јаче да пију и галаме.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Рузмарине слуга дели, А рузмарин не мирише. Дај ти, Боже, добру срећу! — Али коло не хвата се. Суморне су твоје дрýге, Не чујемо слатке гласе. Дај ти, Боже, добру срећу!
Ја барем чврсто Верујем у то. КАКАВ ЈЕ ДАНАС ДАН О преносу Бранкових костију 10 јула 1883. Коло милих брата и милих сестрица, Чини л’ вам се небо данас друга лица?
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
пачеземно торжествује, змијевидни поток музику прави, а тихопрохладителни зефир у содружеству богиња и грација коло води, оку непоњатно, уму непостижно. САРА.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ДОЈЧИН 99 СЛУГА МИЛУТИН 100 УТВА 101 ТАМНИ ВИЛАЈЕТ 102 РАВИЈОЈЛА 103 КОЛО 104 ДОДОЛЕ 105 РАСКОВНИК 106 ПОХВАЛЕ 107 ПОХВАЛА БИЉУ 108 ПОХВАЛА СВЕТУ 112 ПАРАЛЕЛНА ПЕСМА 114 ПОХВАЛА
им опорост доснева Твоје је срце у другима док певаш О искри искреној која очајава У таштом пределу коме одолеваш. КОЛО Ван њега све је бескрај, варка и злоба, Празнина у ветар претворена ташто.
Петровић, Растко - АФРИКА
разазнавати потмуо удар у бубањ, неколико стотина корачаја даље пронашли смо Суданце, муслимане, како играју неко коло; један за другим, трупкајући уморно, и већ помало у екстази.
Четврта песма. О, Амару о! Забављање не пречи битку Дијандио. То је велико коло. Неки су јаки да се забављају у селу, али не остају кад треба носити оружје на далеко. Сви људи не игра ју Дјандио.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
А гле разлупаних лафета, ево једно читаво коло, а какав је ово труп: црне панталоне, црн капут; где, два прста осечена, мора да је на њима било прстење.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Хај, како је сунце топло! Хај, како је цвеће славно! Хај, како је мени драго Миловање ваше јавно! Како српско коло игра, Како српске мисли буди! А кум Јосим загрли ме: „Стари свате, весô буди!
“ На груди ми птица слети, Ту рашири крила мека, Па ми вели: „Ни бриге ти, Свакој рани има лека!“ Па још дода: „Коло цпеће У брзом се хуку врти; Боли твоји трајат’ неће, Ни по часа после смрти!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— објашњава Пера нешто Русима, а они се заценули од смеха. Хармоникаш засвира. „Фикус“ поведе коло, а Пера као задњи заноси и подврискује. Ухватио се и Сергије Николајевич и као да набија земљу.
Хармоникаш развезао „Врањанку“, па и Руси научили да играју. Пера „Ђеврек“ води коло, размахује марамом, подврисне, и онда завуче главу у рамена, залети се и одбије о трбух „Фикуса“.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
засвирају Молчани јунаци, Пак ће нам се напунити сви молски сокаци Девојчица и снашица, кићених момака, Посрнуће у коло нахерке и бака; Бациће и попа читуљицу хартију, Високо ће за појас он задјети мантију, И коло ће на авлији завести
момака, Посрнуће у коло нахерке и бака; Бациће и попа читуљицу хартију, Високо ће за појас он задјети мантију, И коло ће на авлији завести широко, Сватови ће повикати сви углас високо: „Држ' се саде, снашо, не шеврдај, Нево, Помичи се
1813. Милован Видаковић ЈОВАН БЕРИЋ ЖЕНИДБА ПО МОДИ Од тешкога плача нестаде ми вида, У коло пристати не могу од стида. Сто поклада прође, ево двадес'т лета Како сам познала овог белог света: Нико не запроси.
Момче младо голобрадо Умиљато и несташно, Али притом и паметно. Кад се коло би хватало, Свака мати њега гледи Хоће ли јој ћер узети Да поред ње коло игра: Момче младо голобрадо На све редом
Кад се коло би хватало, Свака мати њега гледи Хоће ли јој ћер узети Да поред ње коло игра: Момче младо голобрадо На све редом лепо гледа, Ал’ узима Цвет-девојче.
А на двору почишћеном Сватило се хитро коло, Хитро коло превелико. Њему свира три свирача, Један другог надсвирује Да с’ распадну кожне гајде, А момчићи да
А на двору почишћеном Сватило се хитро коло, Хитро коло превелико. Њему свира три свирача, Један другог надсвирује Да с’ распадну кожне гајде, А момчићи да поломе Од
Свирац (гајдаш) је српско коло свирајући бал отворио. Затим музика почетак је узела, а за њоме опет свирац, и тако мењајући се до пред зору скупа
су сви присуствујући без различија вјероисповједанија српским језиком зборили; на њему се српска народна игра, српско коло, играла; на њему су српским духом списане песме, Ја сам млада Српкиња, Ја сам Србин, српски син, од Српкиња певане; на
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Ти мене почестовô овом чашом, а тебе Господини Бог сваким родом и берићетом. Жито ти родило, коло ти возило, и бакови букали кô у Реље Кнежевића!“ И паше су му падале на конак.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Хладне кад капље, кад ситне, низ тела им се слију, зеленим пропланком магле кад млечно коло вију? Зашто су главе нагле, и косе смешале благе, и дршћу наге?
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
се држи сабор, који кулминира у обеду, при коме место у зачељу заузима бор; око бора изводе се и витешке игре, и игра коло, певајући песму (свакако обредну) у којој се апострофира б. Ко год је у бор дирао, зло је прошао.
У једној народној песми спомиње се да испод в. виле воде коло (Софрић, 69). Водом у којој је скувано лишће од в., трешње, јагоде и љубичице испирају главу они којима опада коса
Ј. девојка даје накоњчету (СЕЗ, 16, 223), баца у коло (ЖСС, 214; БВ 16, 1901, 154, Гацко), или преко младожењине куће (ТРЂ, ННЖ, 3, 110. Која девојка такву ј.
и стр. 79 и 119; БВ, 9, 1894, 138. За »јаворове« и »јабланске« ј. упор. Мојо Медић, Јабланске јабуке, Бранково коло, 4, 1889, 888 идд). Из ј. роди се девојка (СЕЗ, 41, 1927, 115); створи се злато (ібид.
далм. магазин, 20, 1861, 99). О свадби у Гацком невеста баца л. у коло, а момци и девојке грабе се ко ће га ухватити (БВ, 16, 1901, 154). Наш народ позива сватове л.
горе под Јабука). О свадби невеста баца н. у коло (БВ, 16, 154). У народним песмама често се спомиње како мајка сина неће да укопа у гробље, већ га сахрањује у башти,
После сетве, да би к. лепо расле, изводе се разне обредне игре. У Јарменовцима било је то коло »паун«, које су жене играле поскакујући, док су се девојке и деца љуљали на витлу и на највећој висини узвикивали:
« (Коло »паун«, али не у вези с конопљом, описао је Вук у напомени уз песму »Паун и коло«, Пјесме, 1, 267). У Такову и Великој
« (Коло »паун«, али не у вези с конопљом, описао је Вук у напомени уз песму »Паун и коло«, Пјесме, 1, 267). У Такову и Великој Иванчи игра се зове: конопљарица.
(СЕЗ, 68, 1955, 98), а у Лесковачкој Морави њоме се опасују деца (СЕЗ, 70, 1958, 383) и од ње се плете венчић (»коло«) кроз који »премузу овце и уочи Ђурђевдана и на сам Ђурђевдан« (ібід., 380). Дулек (цуцурбіта мелопепо).
Ћипико, Иво - Пауци
Отац гаси божићну свијећу пшеничним крухом и капљама тога приморскога питомога вина, а Рада ум носи у божићно коло гдје уза звеку сребрног ђердана царује цурска љепота; носи га међу момчад гдје се у уметању тешким каменом огледа
Куд ће сада? Престало је кијати, па, гоњен својом главном мишљу, упути се од куће. Мисли: биће неког да заметне коло, али код сеоскога бунара нема никога. Љути се на лијене момке и цуре: боје се снијега!
И велико коло развргло се, а Радивој још не престаје. Цвијета већ је сустала, заморила се, па у добар час и Радивој се смири.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
таква једна реткост да је човек морао веровати како је Дадара у ствари опколио са својим људима неко вилинско коло о којем је Јевђеније онако живописно причао, и да је отуд отео најлепшу међу вилама.
Рат је завршен. Победничко славље се разгорело. Доле, у доњем дворишту, игра коло. Свирачи цијуличу у свирале и двојнице. Јекће бубањ од свињске коже. Меша се свеколика свирка и галама.
Ту виле за ноћи пуног месеца, наге и распуштених коса, играју коло око нагог младића што још није такао женске пути.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ти, што читаш ретке ове, У витешко коло ходи, Љубав братска тебе зове, Своме дому да те води: Да слобода нових дана Из братскога сине збора Од Дунава и
У теби влада ред и благостање, Па и твој народ нарави је ретке: Забава му је - коло И певање, А занимање - сточарство и сплетке. Он се у томе извежбô толико, Да га под сунцем не надмаша нико. 2.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Но ипак се постепено уживљавам у ово свето друштво, а и оно ме љубазно прима у своје коло. А те светитељске статуе знају и да оживе, особито кад се, после заједничког ручка, нађемо у лепој сали за разговор.
Као год што су мене самога примили ти духовни пастири са искреном љубави у своје коло, тако су исто били вољни да науци коју ја заступам даду њено заслужено место при решавању календарског питања.
Гајдаш је засвирао, а коло поведено. Иза бербе разиђоше се, и гости и синови дома, на све четири стране. XXИ НА СЕМЕРИНГУ.
Млечна стаза је скуп безбројних сунаца, но ова се нису, како нам то изгледа, поредала у једно коло које је опасало небески свод, него су та сунца друкчије распоређена.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Нисмо много пили, а нисмо ни много лармали. Под амбаром на слами смо пробали да играмо коло, али снаге за коло није било. Миша боктер не може од ракије, младићи не могу од вина.
— Нисмо много пили, а нисмо ни много лармали. Под амбаром на слами смо пробали да играмо коло, али снаге за коло није било. Миша боктер не може од ракије, младићи не могу од вина.
—Свеједно! свирај што има! Свирај коло, свирај сватовца. — Не могу то свирати, јер то није музика за концерт. Ви знате да је гимназиски концерт увек посећен,
Само овде-онде, где или пешчани пруд сече правилан ток, или матица врти своје коло, тамо вода тек одједаред скочи увис, распрсне се у широка крила, и та крила, баш као да збиља одлете, нестају у парици
коритом поронулога потока који је не сувише давно туда жуборио, и окретала се на њему и мала воденица, тако мала да је коло било усправљено, а лопате по њему као кашике. Отуда воденица-кашикара, а после Кашикара над пороном.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
крезубих вилица Заглавила се Голема последња псовка Око смрти зазидане у кули Лобање у месту играју Завршно звездано коло Кула смрти У њој господарица уплашена Од себе саме ПОСВЕЋИВАЊЕ ЦРНОГА БОРБА Он још не зна Ко је он Носи на рамену
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
косе, поцепао одела и, уопште, извео крвопролиће достојно једног крволочног пивара Сантера или немилосрдног глумца Коло Дербоа, после чега је, разуме се, настало у истим сразмерама сузопролиће.
физике који, пун идеала да популарише науку у што шире кругове, сиђе у село и затече тамо, рецимо недељом по подне, коло које се вије око свирале.
Тако исто сећам се мога друга, свирачевог сина, који је пред крај школске године често пута певао: Опа-цупа, коло игра, Момак до девојке, Опа-цупа, испит иде, А ја имам двојке.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А где ти бленеш? — одговара сасвим озбиљНо Живадин. Музика засвира једно коло. Међу наше умешали се Енглези и Енглескиње. — С’іл воуѕ плаіт? — клања се Живадин пред Хили.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Како су раскошни били корали! Како умиљати гласови морских звезда! Заврте се шарено коло око Капљице, ухвати се Капљица у коло. Хош, хоп! Ко ће брже? Ко веселије? Цуп, цуп!
Како умиљати гласови морских звезда! Заврте се шарено коло око Капљице, ухвати се Капљица у коло. Хош, хоп! Ко ће брже? Ко веселије? Цуп, цуп! Заборави Капљица и на обећање и на повратак, и на Цвет.
— Почињи! — развали орлушина кљун, а Варалица се насмеја. — Не смеј се, но играј! И, поче игра! Доби Варалица прво коло. Освоји орао друго, па Варалица победи двапут заредом, док се орлу не досади, па рече: — Ово је последња игра!
СТОЛИЦА СА ПЛАНИНЕ И када Сунце жарило и када Месец хладио, на врху Снежне планине около брезе гиздавице играло коло борова. На брези бела кошуља, на боровима мрка одела, а на самом окрајку шуме самотни орах век векује.
као иглице с борових грана, а онда, наједном, забруја шума од удараца секире, прореди се чета борова, заигра око брезе коло празнина. Још је једино, у прикрајку, орах стајао. — Срећа што си тако чворноват, тако ружан! Бар ће ми тебе оставити!
Али, кад паде ноћ, измиле из скривених кутака и закутака мишји народ. Хоп, хоп! Цуп, цуп! Ухвати се око столице коло мишева.
Док дланом о длан растури се мишје коло. Чак ни најмлађи мишић није веровао у столичине приче о боровима и брези. А био је таква дундулица да су успевали
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
То њене друге свирају младе, И с песмом коло се вије; Витезу с чуда и ум се краде, Па чвршће нимфи се свије. Но зачас згасну све чари пламне, И снова витез
20 Флауте и виолине Звоне и бубањ бије; Ту моје лепе драге. Свадбено коло се вије. Флауте и виолине Уз трубе и бубањ звоне; Док уз то анђелци добри С уздахом сузе роне.
духова острво лепо У месечини је било. Ту се уз слатке звуке Маглено коло вило. Вило се тамо и амо. Док свирка све слађе звони; И ми минусмо даље, Неутешени и бони.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
као своје) коње и оружје, и друго што им се год допало, најпослије стану силовати жене и дјевојке: изгонили су их у коло, да играју пред њиховијем хановима и чардацима, или пред чадорима, па које су им се допадале, оне су узимали к себи;
Нек с' окреће коло наоколо! (Ђерзелез Алија) Дрино, водо, племенита међо измеђ' Босне и измеђ' Србије! Наскоро ће и то време доћи када ћу
Бјежи Марко око б'јеле цркве, око б'јеле цркве Самодреже, бјежи Марко, а ћера га краљу, док су трипут коло саставили око б'јеле Самодреже цркве.
Кад су били близу бела двора, далеко и угледала мајка, весела је пред њи ишетала и господско коло изводила, по тројицу у двор уводила: сади кума једног до другога, старог свата једног до другога, младожењу једног до
Кад то вид’ли кићени сватови, наопако копља окренуше, наопако коло поведоше, жалостиву пјесму запјеваше; сабљама му сандук сатесаше, наџацима раку ископаше, саранише Милић
Опет вели Бећирагиница: „А бога ми, ниј’ умро Раде, ниј’ умро, већ се ућутио; сакупите коло ђевојака и пред њима лијепу Хајкуну, хоће ли се насмијати на њу“.
Сакупише коло ђевојака и пред њима лијепу Хајкуну; на Рада је коло наводила, преко Рада ногама играла. А каква је, да је бог убије!
Сакупише коло ђевојака и пред њима лијепу Хајкуну; на Рада је коло наводила, преко Рада ногама играла. А каква је, да је бог убије!
А каква је, да је бог убије! Од свију је и већа и љепша, љепотом је коло зачинила, а висином коло надвисила; стоји звека на врату ђердана, стоји шкрипа гаћа од сандала.
А каква је, да је бог убије! Од свију је и већа и љепша, љепотом је коло зачинила, а висином коло надвисила; стоји звека на врату ђердана, стоји шкрипа гаћа од сандала.
Виле ником неће зла учинити докле их ко не увриједи (нагазивши на њихово коло, или на вечеру, или друкчије како), а кад их ко увриједи, онда га различно наказе: устријеле га у ногу или руку, у
Наопако копља окренуше — у знак жалости (као што се у неким случајевима преврће и одело). Наопако коло поведоше, тј. коло здесна налево, тзв.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
388 КОЛО СРЕЋЕ 389 КНЕЗ ОБЛАСТИ НОЋНЕ 390 КАД ПЕТЛИ ПОЈУ МНОГОПУТ И ЗОРОМ РАНО... 391 СТРАШНИ КРЧМАР 392 ПОГРЕБНА БЕСЕДА 394 СУС
Паке за свод црковни и за коло што је на сред цркве, не би му некако за то справе што би ваљало томе камење, те се застара и светац се зато не облени
С настаљањем својим приводећи људе на сваку правицу, а не да је та трудба ваша узалуд... КОЛО Ако ниси и сам у садруштву, згледни де, гдегод, где се свирње и хегеда чују!
С божијим словима шегу проводити! ... Није то лепота, него ругоба слушању. Није ли то, ето, изводно једно од коло игре на улици, појања од безочна састатка се женска?
Све редом пробрцне се ка од млека сурутка. КОЛО СРЕЋЕ А у чему се, о човече, знаш с чим поносити и високоумити, каде су ти црви телу гости?
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Увек је стопарац давао кад је водно он коло. Кад је у коло долазио, онда би облачио једне кицошке плитке ципеле с високим штиклама, а у свакој штикли био је, још
Увек је стопарац давао кад је водно он коло. Кад је у коло долазио, онда би облачио једне кицошке плитке ципеле с високим штиклама, а у свакој штикли био је, још кад се ципела
Мане је најчешће водио коло. Само позове по једну девојку да с њом поведе коло. А она се стиди, хоће од стида да прогута ону мараму коју је
Мане је најчешће водио коло. Само позове по једну девојку да с њом поведе коло. А она се стиди, хоће од стида да прогута ону мараму коју је метнула на уста, и сва срећна пружа руку Ману, па игра с
Све су то и лепе и поштене девојке и радене девојке. Целе недеље раде у кући, у недељу у свиленим фустанима у коло, а у понедељак завргну мотике преко рамена, певајући ,,Зелен зекир, драго моје“, иду у поље, у њиву или у виноград...
Па се одмах показао и стваралачким даром својим: одмах је компоновао једну нову игру, „Апотекарско коло“, које је посветио своме земљаку пану Цицули, апотекару тога места.
Отпоче оро. Одиграше неколико игара, и „Криву бањку“ и „Бербатовску“ о „Тедену“ и „Заплањку“; и наизменце водише коло редом први момци из махале. Мане дао Циганима динар, а Нацко баштованџија и они други додаше мање — по стопарац.
Они из кола иду па љуљају друге или се сами љуљају, а они са нишаљке иду у хватају се у коло. Дође мало после и Зона са другарицом својом, Геном Кривокапском, онако исто као што су пре три-четири године као деца
Зона га само овлаш погледа, даде оком знак Васки, измећарки својој, и ова се одмах ухвати у коло и растави Манчу од Зоне.
!...“ Тада засвираше Цигани и све полете и поче се хватати у коло. Ту однекуд и луди Гане Клинчар — и њега привукло весеље.
И она се ухватила у коло с читавим буљуком девојака, другарица својих. Похватале се до ње све њене вршњакиње: Тимка Калтагџијска и Дика
“ Погледа опет боље, да га очи какогод не варају. Како би то било да пас води коло?!... Присећа се да ли је икада видео да пас води коло.