Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Гле: води увијек напријед — а не доводи никамо! Како је то лијепо!... Мјесец је био опточен мутним колобаром, а мале звијезде још су се жмиркаво бориле за своје рођење. Можда вријеме иде на кишу.