Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
³¹ „Тестирање“ пола детета негде се врши још на свадби. Тако, на пример, у ђевђелијској кази, кад свекар с колом уђе у кућу, онда онај што удара у бубањ баци увис палицу и каже: „Ваја гудина винчајне —дугудина крштејне!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Охо, селе, вита стаса, Држ' се браци око паса, Коловођа колом вија, Коло лети, зној пробија, Ал' у твоји недри туце Окле снега до две груде?
Неће Туре више живе пећи, Ни са леђа вама кајше сећи, Ни на коље јадне вас набијат, Нити колом живе вас пребијат, Ни бацати о гвоздене куке — Друге сада вас чекају муке, Друге руке други отров праве За вас,
“ Дивотом су коло истурили, — Ох, дивни су, предивни су били! Још су плао колом завијали, Цело коло млади надиграли.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
о чиста коби, изван голе лажи спиралу твоју милују пејзажи! У фрулном стању не жуборим колом, но трпим напор брда што ме гута а тамјан нуди путнику без пута. Растројство звучно пуни се озоном.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
— Када зачу млади Јово што му говоре, Дваш је и триш млади јунак колом скочио Од доброте драге љуби што је зачуо. 73. Весели се, женикова мајко!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И над тим колом, и над земним свиме Осећам где се моје биће диже Другоме царству, бесмртности душе, Љубављу својом без мрља и гриже.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Наше сестре и невјесте из дома ходиле а коло водиле, по холу се гиздале, свијем колом њи'але, све оглавља бијела, образа свијетла и гласа поштена!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
За тијем првијем колом опроштеника наиђе друго у трпезарију, па и ти уграбише мјеста у манастиру, јер сви желе да се одморе у његовијем
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Охо, селе вита стаса, Држ' се браци око паса! Коловођа колом вија, Коло лети, зној пробија Ал' у твоји' недри туде Окле снега до две груде?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Својим колом љупких крилатих девојчица, скулптура те балустраде беше права химна младости. Кад виде ову дивну скулптуру, нашег
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ти диже зеленкасто-сиви: И сад име твоје, светло и угледно, Да би било лепо, на камену живи Са одбором, колом твојих другарица, С мирисним букетом вечних госпођица.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
представљено је врло ефектно баш тиме што се она понавља обрнутим редом, што је последњи стих наредбе „да с' не игра колом уз кадуне“ поновљен као први стих о њеном гажењу: „Марко игра колом уз кадуне“.
редом, што је последњи стих наредбе „да с' не игра колом уз кадуне“ поновљен као први стих о њеном гажењу: „Марко игра колом уз кадуне“. Али то није све, има много потеза који су одиста мајсторски.
јасак учинио: да с 'не пије уз рамазан вино, да с' не носе зелене доламе, да с' не пашу сабље оковане, да с' не игра колом уз кадуне; Марко игра колом уз кадуне, Марко паше сабљу оковану, Марко носи зелену доламу, Марко пије уз рамазан вино,
уз рамазан вино, да с' не носе зелене доламе, да с' не пашу сабље оковане, да с' не игра колом уз кадуне; Марко игра колом уз кадуне, Марко паше сабљу оковану, Марко носи зелену доламу, Марко пије уз рамазан вино, — још нагони оџе и аџије да
јасак учинио: да с' не пије уз рамазан вино, да с' не носе зелене доламе, да с' не пашу сабље оковане, да с' не игра колом уз кадуне?
Марко игра колом уз кадуне, Марко паше сабљу оковану, Марко носи зелену доламу, Марко пије уз рамазан вино; па му просто да сам пије
јасак учинио: да с' не пије уз рамазан вино, да с' не носе зелене доламе, да с' не пашу сабље оковане, да с' не игра колом уз кадуне; добри људи о злу говорише: на јаднога Марка потворише: да ти играш колом уз кадуне, да ти пашеш сабљу
пашу сабље оковане, да с' не игра колом уз кадуне; добри људи о злу говорише: на јаднога Марка потворише: да ти играш колом уз кадуне, да ти пашеш сабљу оковану, да ти носиш зелену доламу, да ти пијеш уз рамазан вино, још нагониш оџе и
Ако л' пашем сабљу оковану, ја сам сабљу за благо купио. Ако играм колом уз кадуне, ја се, царе, нисам оженио, — и ти с', царе, био неожењен.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И она је највише у Манчу гледала, пратила га очима унаокруг колом. И што се он у игрању више и ближе примиче к њој, све мање и ређе вади кокице; не једе их, него их стегне у своју