Употреба речи колони у књижевним делима


Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

тако коштице кроз прозор, да би по њима идућег лета поново пронашли пут до мора, уђосмо у Сарајево у дугој, суморној колони покислих аутомобила.

Враћаће се закрченим друмом у дугој колони повратника што су по ко зна који пут поново пронашли своја презимена. ЂАВОЉИ КУРШУМ – А стари Митар? — упитах.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

* Добрано натоварен оружјем и муницијом, босоноги Василије ћутке гази у дугој партизанској колони и на одмаралиштима мирно слуша заједљиве примједбе изгладњелих људи: — Читаву краву за овога ту!

— Не шалим, богами, Сајане. Боље ми је да бјежим док још има вакта. Ја сам одговоран за сваку баку у овој нашој колони; буде ли њој нешто, и ја ћу пасти „срамном смрћу од руке својих другова“, како то лијепо стоји у нашој заклетви.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Језеро се разрогачи: зачује се алилуја. Таласају таласони и гледају у ме нуле, промичући, у колони, кроз магију и формуле. Из очију сјај одиђе, Љубовиђо Љубовиђе.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Нико више и не пита на коју ћемо страну. Са нама трапуља полако и пешадија у бескрајној колони. Наиђосмо и на неку комору и коморџије се сручише са стране пута, док прође артиљерија.

Када се раздани, приведени су и предњаци позади батерије. Нешто пре десет часова наиђе пешадија у колони двојних редова. Пушке им о рамену са на бијеним бајонетима и оштра сечива светлуцају при светлости.

се спуштао и ветар поче дувати планином, завијајући на махове кроз оголеле гране, као посмртна песма оној бескрајној колони мртвих војника...

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

И ево, већ треће поколење, Прилазе јој на поклоњење Звер, птица, бумбар, гуштер жедан, Мрави, у колони, један по један.

би мислио о њима, Док пролазе, у кочијама и на коњима, У меким чизмама, с марамама око вратова, Један за другим, у колони, попут сватова? А шта ли би Бетовен, Моцарт, Лист или Брамс о Карађорђу мислили?

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

алмазнога лука на Сатану, грдна отпадника, на његове мрске легионе; и крилата полеће стријела у огњеној великој колони. Звек његова алмазнога лука, силну хуку њезина полета немам чему нигђе уподобит до његовој премогућој сили.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Живили наши ослободиоци.“ Бронзани војници, у колони двојних редова, труде се да корачају по такту своје музике, али прихватајући пешкире и цвеће, греше, заостају,

Било је ту, уистини, старих ветерана, али исто тако и голобрадих вођа, у импозантној колони, која се свим силама трудила да својим поноситим држањем остави неизгладив и силан упечатак.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Погребна поворка кренула је у рано поподне. Певачка друштва из главних српских центара марширала су у колони и наизменично певали свечану и изванредно хармоничну погребну песму ”Свјати боже, свјати крјепки, свјати бесмертни,

Погребна поворка кренула је у рано поподне. Певачка друштва из главних српских центара марширала су у колони и наизменично певали свечану и изванредно хармоничну погребну песму ”Свјати боже, свјати крјепки, свјати бесмертни,

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Због врло тешког и врлетнога пута Фазлијина дивизија марширала је нашим земљиштем у врло растегнутој колони. 6 августа Фазлијина растегнута колона приближавала се Рсавцима, кад је између Пирковца и Лабукова нападну с бока 250

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Објашњено нам је да од сутра морамо маршовати у колони и нико не сме да се издвоји изван колоне. Ако ли који војник падне од умора, морамо га носити до прве њихове станице.

Војници су маршовали у колони двојних редова и оштар удар поткованих цокула одјекивао је сложно. Тек изван вароши пошли смо „вољним“ кораком.

У ваздуху се осећао шум покрета од хиљаде људи, разне стоке, од кретања топова и кола. Пешачки пукови у колони по четири промицали су. Војници су ћутали, пуне фишеклије клопарале.

У равници према Кенали осмотрисмо четири непријатељска ескадрона у колони по два. Иду као на егзерциришту. — Па шта ради овај командир?

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Јес ти то, Јованче? — Ми смо, ми смо! — радосно повика Стриц. Убрзо, у колони по један, изрони из шуме читав један вод партизана, предвођен митраљесцем Николетином. — Откуд ви ту? Шта има ново?

— Ено их! Ено Ника и Вањке! Ено Ђоке Потрка! Мачак у колони открива једног по једног свог друга. Најзад је, сасвим на зачељу друге чете, спазио Јованчета и Стрица.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности