Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
После сам ишао са својим домаћином његовој кући. Била је то сиромашна колонистичка кућа са земљаним подом, али смо ипак јели јагње од годину дана.
Сам је од себе полудео и шетао »по васцијели дан кроз оне двадес' и четири собетине. Дјеца, колонистичка, полупаше му оне ђавоље кугле, у башти. Дјеца ко дјеца! Срећа им се усмрдјела!