Црњански, Милош - Сеобе 2
Ћопали су, као просјаци, мумлали су, кад би се изгубили, и повијали надувене ноге, у крпу. А каткад урликали и колутали очима, јер их нико није разумео. Свет би се, пред њима уклањао, као пред суманутим, кад би завитлали своју тојагу.