Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
сени, пак ко се је научио из младости плашити, пролазећи туда, види те сени, или каква пса да туда протрчи, или мачка ком се у ноћи сијају очи, или који иструнут крст гди се сија и пламти: онда ти му се ужеже мечтаније и узбуни кров, ужас
Такови би људи упропастили земљу. Није луд ко три погаче изеде, него онај који му их да. Давно се чита у цркви: ком се даде много, млого ће се и искати од њега.
Наравоученије Ко је принуђен служити, нека не мења често господаре; и ком је добро на једном месту, нека га добро чува.
Кад цесар по Аугартену хода, пак чујеш малену децу да говоре: „Овде да станемо, овуда ће он проћи”, — ком се не би то место рај земни чинио? 44 Магарац у лавовој кожи Магарцу се досади твар носити.
„Моје је појање људма у ноћи врло мило, — одговори петао — „јер по њему познају које је доба ноћи, и ком је потреба — устаје, а коме није, он спава спокојно.
Они дукати, од којих ни зраци божјег сунца нису им већма очи просвештавали ни срце услаждавали, а оне хиљаде раздате ком узајам, коме на интерес! Све ли то мора остати? О свету! Така ли је на теби правица!
и месец и сва божја створења чему нас с непрестаним и неуспаватим својим движенијем уче него да се всегда упражњавамо. Ком није нужно никакво рукодјелије, занат и трговина, имајући с чим живити, он да има не сто него хиљаду година живити,
Мал' не умре' од глади! Проклете шуме! Ништа ти нејма да ваља у овој нашој Далмацији! Ни дрвета не може човек наћи на ком би се лепо и љуцки могао обесити!” Јошт једну, пак нећу више.
Благо оном ко нити мисли ком учинити зло, нит се томе од другога боји! Али док год има зла на земљи, они који пишу мораће о њему писати, само с тим
Блажене непорочне нарави оних божјих људи гди комшија свето средство значи! Зао и пакостан оном је најгори ком је најближи; напоље такога из града и села, да људе не трује!
| Примјечаније Епископ о ком је више реч звао се Амфилохије. Прилажем овде један леп параграф његове предике, у којему он доказује да Патермутије
ја ово у дан недељни по литургији пишем, но зато ме совест моја не обличава; напротив, радујем се желећи да чрез ово ком год полезан будем, ако не за мог живота, ништа зато, има томе времена и по смрти; а да беспосличим, која би ми полза
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Коме крпа на закрпу, ком претило на дебело, на исто се обома хвата: поред цркве - два хвата. Ко у постељи, ко на лађи, ко по кишици, ко
је ову планину, пуну лековитих извора и трава, и ову отровницу у овој планини, којим чекићем, питао би Блејк, на ком наковњу, и у ком диму, сково?
пуну лековитих извора и трава, и ову отровницу у овој планини, којим чекићем, питао би Блејк, на ком наковњу, и у ком диму, сково? Измилела из Божије руке, змија на путу се увија и грчи, као да покушава да се претвори у слово!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
За то треба вештије перо; и ја се надам у ком народу појаве се јунаци и људи заслужни за отечество, тај ће народ родити и оне људе који ће њи’ова дела описати.
хаљине, учине скупштину, пригласе и неке поштене житеље Турке и дођу на мешћему пак викну на зулум, напишу прошеније у ком опишу сав зулум и да га сиротиња не може више да трпи, но паша да га дигне, или сиротиња хоће да бега у Кауре (у Срем).
Аганлија — ком је у део пала соколска нахија — пошаље у Азбуковицу и покупи араче. Азбуковица је била малићана Хаџи-бега из Сребрнице,
Преко свију разговора рекнем ја: „Или Пореч-Алију из Ваљева истерајте, или се надајте: ето нас на Ваљево, па што ком Бог даде; а вера је тврда: за пет дана нећемо ударити, не би ли ви Пореч-Алију сами истерали.
нађем Црног Ђорђа, да му писма прочитам и да се договоримо, да се не би усудио когод предати и да један план имамо, по ком ћемо војевати (међутим послао је био Црни Ђорђе Павла Поповића из Вранића, да види шта ми горе радимо и бијемо ли
И одемо даље, и веће поиздаљега угледамо високе звонаре Свето-Петрова Града, у ком знамо да је цар коме смо пошли. Тек наступимо у сокак перви, где се кола, саонице и проче различите дрвене ствари
Ја не сметајући са ума, да нам прво намерени синод ваља увести (о ком Божа пише једнако у Бранковини устројеније), согласим Јакова, Милана и кнеза Симу, као коменданте.
попова, кметова и од простог народа целу скупштину, и да између себе изберу најбољега, најправдољубивијега човека, и у ком сва нахија има повереније, и да га закуну: да ће он са прочим советницима о свему народу српском беспристрасно бригу
” — Ја кажем да има и добри̓ људи ком би се смело воверити, нису сви неваљали. 11. маја опет одем код графа Орурка.
Конгресу) министру аиглијскому, господину Лорду Кастлрији, да му предамо прошеније сочињено у име серпскога народа, у ком молба стоји да би се и он као краљемесник англијски с прочи сајузници подузео код султана српски народ оправдати и у
” Пита: „На ком је језику прошеније?” „На немецком.” „Ми нисмо добри немци”, но опет га узме. Но други секретар пресети се, и врати
вас могу саветовати, да се добро чувате и у тајности стојите, да вас какови султанови људи не виде и не дознаду о ком делу овде сте, пак ће онда султан рећи: кад се влашки краљеви мешају у моје државе, ја ћу њима начинити посла.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
На келнерају: чаше, полићи, чокањи, оканице и полоканице, с вином и ракијом; шољице, шафољић са слатким од руже, у ком се врло често нађе по неколико мува, мрави свакад, а кашто и по неки ивер или читав шипурак.
никад отарасити. Кад човек виде у како је зло угазио, он поклизну и у раду. А ком ће се, опет, милити рад кад му други све односе? Поче и да се опија. Узеше говорити да је и памећу шенуо. — Е, јадник!
— Ја шта ћу? — Па ти си болан, луд. Не дај! — Како не дај кад смо начинили онај проклети уговор, па морам. Ком сам се год пожалио, свак ми вели: »Е, богами, кад је уговор — то ти је!« — А шта теби би да му се тако подвежеш?
— Море, попо, да си се ти оканио Бошка... — А што? — Па могао би и овде у ком селу потражити девојку. Оно ти је газдииска кућа. — Свеједно. Бошко ми неће зар одрећи.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Тек само чујем пуцањ... То сам, браћо, видео овим мојим старим очима и заклећу се у ком хоћете манастиру да је тако. — Али ти лажеш, скоте турски! — рикну Алекса и отрже се од људи што га задржаваху.
— Само кажи да сам те ја послао... Алекса је седео крај огњишта, Петра је спотицала ватру око лонца у ком се ручак готовио, кад Јелица пређе праг њихов и рече: — Помаже бог! Пренеражени, изненађени, обоје се окретоше.
Да ли се одиста кренуо из Шапца? Можда Турци нису пошли данас?... Али зашто му он није дошао, зашто бар није по ком било поручио?... А да се није још и јутрос где са Станком сусрео?... Срце му страховито залупа.
Договор беше да се дигне шанац на Прудовима, на броду на ком Турци најрадије прелазе. И Чупић сазва чете и ископа шанац; Зека то исто уради у Парашници.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Једино ти си што је протуречно — Кад си у срцу да ниси у свести... На ком се мосту икад могу срести Свемоћ и немоћ, пролазно и вечно! Води ли пут наш к теби, да ли води?
Да стрела с другог копна бачена, Ко зна за коју коб изливена, Врати се с овог пута смрачена — Свом стрелцу ком и не зна имена. ЗВЕЗДЕ Кад небо засја прво вече, Чу се глас звезде с видокруга: — Ја сјам за срећне, једна рече.
РАСПУЋЕ Ја не знам раскршће на ком смо се срели, Некад, као странци, са два разна пута; Кад нит смо то знали, и нити то хтели, Једног безименог и
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Никуд подбогом не иду, па и на славу слабо ком да иду. А и нама су жене слабо долазиле, већ само људи, и то готово све само оне „лоле” и „пуста'ије”, као што их је
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
У двадесет и четири часа тек ако се једаред диже да види, вели, коње, или колут око месеца, на ком су крају штапци, или какво ће време сутра бити. А затим опет седне.
Него одфикари ти онако по паворски комад један. Ко зна у ком ће сокаку ча-Нића осванути и фруштуковати! Па нека му се нађе у његовој беамтерској торби.
Утуби то, газда-Перо — вели Нића, на ком се већ могло осетити дејство вина из Тоцилова подрума. — Што се Нића каплицира, он мора то и наћи... не сме фалити!
! — вели Нића, задовољан што се одужио Ракили за Какаш-Верку и завршује и вечеру и разговор при ком је помало заплетао језиком. Утом му унеше и сува језика и сланине добар комад.
А утолико је пре био то сада случај кад се ишло чак у Темишвар, у ком би оне са села могле читаво пола дана да зазјавају само пред једним излогом дућанским.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Чак и кад се месец од мутна неба или облака не би видео, он би опет к њему у правцу, у ком би се назирао кроз облак, ишао, лутао.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Зар да пристане на мање од хиљаде форинти? Не, давно се оженио један његов пријатељ ком је таст обрекао хиљаду форинти, а кад тамо, а он добио само седам стотина, те због три стотине има сада са тастом
Госпођа Нерићка је била мало оштроконђа, па је врло грубо писмо Чекмеџијићу писала, у ком му отказује свако познанство.
Ретка срећа за удате. Откуд Рогозић тако питом, онај бесни јурат ком се свако с пута уклањао? Марко Рогозић био је међу јуратима први у науци.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Јадно подсмевање. Боље је да отворите очи. да погледате око себе, да се уверите шта је све и у ком року створено, И шта би ви хтели? Емануел Кант умро је 1804. године. Шта су тога дана представљали ваши дедови?
Африка
Идемо аутокаром у Бенжевиљ, седиште гувернера. Аутомобил пролази најпре кроз село у ком смо били вече раније, затим га шалупом превозе преко лагуна обраслог густим „пото–потоом“, непроходном мочварском
Прва ноћ на пољској постељи, савршено без ичега, мокар као у купатилу, под комарником који мирише на магазен у ком сам га купио и на прашњави тил.
О, овај грдни пут на ком сам сад, који је пут кроз бескрајну катедралу, једини пут који није ружан, прашњав, који не квари предео, већ га
Овај пут на ком ћу остати сам, који ће се претворити тако брзо у стазу, у брзак, или у траг само стопа урођеничких!
Црнци се појављују и гледају ме издалека извирујући иза својих округлих колиба. Доста је да пођем у било ком правцу па да на тој страни свих нестане. Узалуд тумачи довикују, пљескају се по коленима, вабе их као зверчиће.
То је црни повереник удесио себи харем у ком ће убити своју досаду. Једемо брзо, ћутећи. Мој пријатељ треба да жури како би пре ноћи стигао у Бобо.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
МИШИЋ: Забога, кир Јања, немојте тако строго поступати с вашом кћерју! Та, фала богу, ком ћете и ви, њу једну имате, подајте је за њену прилику. Зашто да се не усрећи кад вам је могуће? ЈАЊА: Што могући?
Црњански, Милош - Сеобе 2
сам самцит – са својим хусаром – на трећем спрату Команде, у једној уској одаји, окреченој бело, са алковом, у ком му је стајала постеља. Он је имао свега једну наслоњачу, а за Гарсулија донета је једна обична столица.
Они би се скупили у једну одају и тамо би из троношца од дрвета – у ком је стајао кабао за нужду – извадили кабао, а троножац донели у средину.
команди, колона је за то време почела да се лелуја и маршује ближе павиљону, који је био подигнут крај новог друма, на ком су кола стала. Полк је ударао ногама, као да се земља тресла, и савијао се око павиљона као нека, џиновска, сказаљка.
Био је сам самцит у затвору и једва се довукао до стоца на ком је седео, целе те ноћи, мучен од несанице и скакања пацова и мишје цике.
А ако их Темишварци потерају, они ће, кажу, наћи праха и олова, па ком опанци, ком обојци. Немају шта да губе сем живота, који им је и тако досадио.
А ако их Темишварци потерају, они ће, кажу, наћи праха и олова, па ком опанци, ком обојци. Немају шта да губе сем живота, који им је и тако досадио.
Кад му се последње дете родило, био је осетио да га госпожа Кумрија гледа неким погледом у ком има мржње. Ти редовни порођаји, у браку, били су за Трифуна нешто природно, и разумљиво.
Као да има неки свет у ком је сенка ствари бела. Кад је остао сам на својој чатрњи, Трифун је почео да размешта папире, које је ваљало испунити
Испод једног олука, од олова, на ком је био подигнут лимени кров. Није имала плота, ни капије. Прилазило јој се кроз лишће.
Та варош, која је почела да се помаља из даљине, била је, дакле, ту. Био је то свет у ком је Исакович мислио да се, на путу, сакрије, и склони. То је била јава, није било привиђење.
У орманчету, на ком је стајао тај мали Црнац, био је ноћни суд. Исакович је, љутито, рекао, човеку, да њему, то није потребно.
Учинили су му се још сиромашнији, него у Грану, и Рабу. Све је даље одлазио од света, у ком је дотле живео, где је своју фамилију имао, где се добро осећао. У неки свет, са којим никакве везе није имао.
Теодосије - ЖИТИЈА
За време службе и молитве, био је руком истога епископа Калиника крстоносно украшен анђелским образом, у ком је био назван Симеон монах.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Кад се изврше антрополошка мерења на неком броју људи у ком било крају без обзира на њихово порекло (тј. одакле су дошли), показују се за Јужне Словене антрополошке разлике које
У ком је смислу и уколико је утицајем ислама измењена душа муслиманских Динараца? Ја могу овде изнети само резултате неких пр
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
СПАСОЈЕ: Е, али сад је потребно и доказати да је он мртав. ЂАКОВИЋ: Ништа лакше, изволите ми само рећи у ком стилу желите да се то напише? СПАСОЈЕ: Како у ком стилу?
ЂАКОВИЋ: Ништа лакше, изволите ми само рећи у ком стилу желите да се то напише? СПАСОЈЕ: Како у ком стилу? ЂАКОВИЋ: Па, мислите ли високим стилом, на пример: „Ишчезнуће индувидуума из животне заједнице произилази из
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Могао сам да видим и очи жена које ме ни у ком случају нису гледале усхићено. Али, трудио сам се да не гледам, а за неколико дана ни други не би гледали у мене.
Рашида ме само стеже за руку настављајући да корача поред мене у бикинцу и сва мокра, са, ко зна у ком тренутку, зграбљеном Гретом у наручју. - Обећај да ћеш му изменити лични опис, том копилану! Обећај ми то, Бодо?
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
се смео упустити, но читао је „оченаш“, учитељ му књигу држао, а господар Софра би у „чтенију“ „казателни“ прст, на ком је велики прстен, на књигу метнуо.
Приправни бећари шчепају старца, дигну га и понесу к дувару где је ударен био велики клин, на ком је пре сланина висила, па завежу му штрангом врати обесе га о клин. Отац се отима, виче: „Лопови, ватра!
) — одељење (у позоришту, биоскопу и сл.) у ком посетиоци остављају капуте, шешире и др.; соба или орман у ком се чува одело или рубље гарниран (од фр. гарнір, итал.
) — одељење (у позоришту, биоскопу и сл.) у ком посетиоци остављају капуте, шешире и др.; соба или орман у ком се чува одело или рубље гарниран (од фр. гарнір, итал.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Ту је и она дошла да проведе последњу ноћ са мужем. У кућерку у ком су иначе становали, зими, пастири. Слуга је био обучен да, чим старији изиђе из куће и ускочи у кола, ошине коње И,
главни трг, обасјан цео месечином, празан и пуст Сат, огроман, са гвозденим сказаљкама, који је непрекидно шкрипао, у ком се нешто, међу ужетима, непрестано кидало, задржао их је задивљене, својим несхватљивим, великим бројевима, нафарбаним
везан, изнад чланака и лактова, донесен и бачен пред улаз у тај чудни дрворед, којим је имао без даха да пројури, а у ком су место стабала стајали непомично његови земљаци, из којих је израсло шибље.
Ко зна куд је хтео отићи, да нешто каже, болно искривљеним устима? У целом његовом подбулом лицу, у ком се још тресао бес и очај, био је миран и непомичан још само његов пљоснати, велики нос и на њему две крупне сузе.
Кад је говорила са њим, говорила је сасвим друге ствари. Говорила му је о ноћи, које се боји, о мраку, у ком је хватају страх и привиђења. О младости, која је прошла. О животу, који је за њу тако тежак.
пећ, ковитлаху се више пута око његове главе, али су сваки пут нестајали у потпуној тишини топле избе и у полумраку, у ком се она видела јасно, код прозора. Гушио се од напора да проговори нешто што би је довело до постеље.
Над острвима, међутим, на дну неба, било се отворило велико плаветнило, у ком се јасно појавише, из светле и влажне вечери, минарети и бедеми Београда.
као тешки камен, које је задржавало и његове лађе, и његова блага, и његове послове и мисли; дивно, бело тело, на ком је хтео да се задржи дуго, дуго. Бог му га даде.
сеоска дворишта, наденута сеном, пуна стоке и осетише колико је сиротиња њина сиротиња бескрајна и блатиште, у ком су се населили, безмерно блатиште.
За Вука Исаковича, цео онај крај откуда су дошли, у ком је оставио породицу, био је постао отужан. Са заповешћу да учи људе копању опсадних јаркова, примао је и заповести да
Место рата у ком је учествовао, он је памтио то своје ходање тамо‑амо, као неко бесмислено тумарање кроз вреле, летње ноћи и кишовите
Вук Исакович беше себи подигао колибу од врбовог прућа и трске, крај једног дубоког, тек ископаног јарка, у ком беху, тешком муком, сместили два топа.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
За жену која је трудна посебно је опасно да сусретне богаља, наказу или ментално заосталу особу; речју, у било ком погледу дефектног човека.
За судбину детета није важно само то у ком месецу и дану се родило, већ и то у којем добу дана. Најбоље је за дете ако је рођено пре подне, док дан напредује,
⁵⁹ Из истог разлога, да би избегли могућност замерања куму, многи људи узимају кума из неког удаљеног села, а ни у ком случају не узимају за кума комшију.
Проблем Који су магијски обреди, обичаји и веровања везани за зачеће, рођење и одрастање детета и у ком степену су се до данас одржали у нашој култури (Левач), а који су ишчезли?
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
У ком селу преноће цар и царица, царски станови и коњи, нека се јазом опкопа то село и та кућа нека их себарска не скрнави с
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– Пита Господа зашто је оставио... рече човек. »Господе, Господе, зашто си мс напустио?« – На ком то језику? – На хебрејском. Стјуардеса се окрену калуђерици: – Шта јој је? — упита. — Је ли је то често хвата?
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МАТИ: Такав је и мој муж; једва и мени каже, а камоли ком другом. Него све се тешка, канда нема ни пребијене крајцаре.
Ево све што видите овде, то је њино и Божије. ПРОВОДАЏИЈА: То је лепо. МАТИ: И МИ СМО већ стари, који дан јошт, па ком ће све него њима. ОТАЦ: Мислио сам дати пет хиљада, и тако сам и казивао; но опет мислим, боље је више негол мање.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
) Истаћи, овако, специфичност дечје литературе не значи, ни у ком случају, умањити је. Напротив, то значи нагласити, још једном, произвољност и нестварност те чисто друштвене вредности
неким од процеса кроз које песништво у ХХ веку пролази, дечја песма се у суштини не развија; тешко је замислити у ком би се правцу она и могла развијати, а да притом остане оно што је.
Гдје у кући, опет, младо женско тражи себи ђавола, ту ће се најзад и најзадње најменичко блејало досјетити о ком је ђаволу ријеч и чега му се ваља подухватити.
додаје неопходно зрнце соли каквом претераном заносу поправља неразумно повишену ноту, уразумљује оно што је у било ком смислу превршило меру Радовић зазире од патоса, али га, истовремено, на неки чудноват начин, патос и привлачи.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЖУТИЛОВ: Зар вам није доста што сте член? СМРДИЋ: Као по ком праву предсједатељ нешто више значи него други членови?
) ЗЕЛЕНИЋКА: Сад ви бежите куда знате, ми ћемо остати. ЛЕПРШИЋ: Шта, Србљи! Овај срам да подносимо? Не, у ком ври српска крв, на оружије! ШЕРБУЛИЋ: На оружје, макар сви изгинули! СМРДИЋ: Тако и јесте. Шта се имамо бојати?
ГАВРИЛОВИЋ: А ви, јесте ли потписали прошеније да нам не треба војводина? ЛЕПРШИЋ: Ком не треба војводина? ГАВРИЛОВИЋ: Ево, Шербулић и Смрдић погодили се с једним страним за педесет дуката да ће потписати
Милићевић, Вук - Беспуће
Само се чуо њезин болан, брз дах у ком се осјећао јаук. Колико је било несреће и студени, — оне студени која не долази с поља, већ из душе, и која је још
Сремац, Стеван - ПРОЗА
и Јован Максић, и полаженик и домаћин, били су чиновници једног тунавог надлештва у једном истом месту, али у ком, то вам нећу казати, јер нисам рад да имам посла са судовима, нити да вређам отачаствене поштаре.
Остао је исти онај идеалиста, стари борац противу тираније, ма у ком се виду она појавила. Борио се против капетана и писао чешће дописе.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Зато, браћо, будимо весели, Благо оном ком се дан још бели! Гробница је кућица опака, Зато мртвим буди земља лака.
Та не виде ни де стају, А камоли ком ће крају; Са ногу су спали јадни, А ко вуци веће гладни. Страшни Боже, ал' кроз тмину Да л' то огањ амо сину?
Душа њена бурно море, К небу вали ком с' попели, Па се тако и следили. Кано мајка стоји бедна, Коју носи санта једна, Друга носи чедо мило, Што под
Ој Турчине, папке у ледину, Де ћеш силном одолет Србину! Бежи, бежи, ком је мила глава, Није глава кâ зелена трава; Траву косиш, трава опет расте, Ал' кад падне, глава не израсте.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Како само овако спретном коњчићу можеш рећи да је парипина ...Угађаћу му, јашта нег угађати. Ком би другом ако њему нећу. Начинићу му нешто, има да видиш. — Их, ти као да човјеку правиш самар, тако говориш.
Зато, ваљда, дјед у први мах није ни повјеровао у те приче и обратио се за савјет — ком ће другом него брату Вуку“, свом рођаку.
Гдје у кући, опет, младо женско тражи себи ђавола, ту ће се чак и најзадње најменичко блејало једног дана досјетити о ком је ђаволу ријеч и чега му се ваља подухватити.
Креће солдат за Оточац, у војни округ на распоред, и јадикује: Ком ћу своју оставити драгу, или брату или камарату? Камарате, мој рођени брате, припази ми на моју ђевојку.
са стола гомилу писама и уздише: — Наочаре сам ти изгубио, мој ђедо, мораћемо причекати ова два врагодера да виде ком је данас писмо стигло. Ево, ово је све за наше село. Има ту и новина и радио-вијести ...
његове јединице стизала у село некаква „жалобитна“ пјесничка писма, која су сваком живом сузе на очи мамила: и ономе ком су упућена, и „штиоцу“ који их чита и онима који га слушају.
Доклипсао Спасе једног дана на одсуство, равно својој баки, ком ће другом. Истина је, поручник је, закопчан, утегнут, очи му само исте остале, шарене, веселичасте.
Вала сам и осеирио, до посљедњег метка. — Па баш зато ћеш и доћи. — Јок! Идите ви остали ком се иде, а ја ... — Па, болан, човјече, ти им чуваш и уређујеш гробље већ толико година, па зар сад, на таквој
— Стево, и ти некуд на пут? — И ја, друже комесару. — Далеко? — У Шведску, друже ком ... — Остављаш земљу? — Као што видиш. Бранио је и одбранио, а сад ...
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Немој да ја теби сабијем рогове! Зна се како треба са говедима! ХУСО: Немој да ти покажем на ком сам месту рогат! АХМЕД: То ти своме ћаћи покажи, знаш! СУЉО: Тако ћете још и до ножева, будале!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И тако, да сама целе недеље седи, надгледа кућу, чисти, одржава је у оном реду у ком је покојник оставио, да дете негује, мотри да је увек чисто, обучено, да се не би приметило како је без оца...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
А кога зову, кога ли маме синови таме? Зар оног ком је, жив док је дисô, кроз оба света летела мисô, пасала смело невиђен свет?
Не гони боле, не гони, Јоле! Болу ти беше посвећен век — Телу си знао видати боље, Ал' ком се душа са болом коле, јадан је томе кољиво лек.
— навестила нам је, означила је покојница већ: у позоришту смо! У позоришту светом, великом, у ком се служи само један глум, ал' према том су други глумови кô према сунцу ситне звездице; васељена је само кутија, да
Ил' тајне те што покрива твој хум разумјет неће никада наш ум? да л' за то прах свој попе на тај ком да с њега гледаш душом жалосном гдје племе твоје спава мртвим сном?
Проговара газански стари вођ: ,,Не остаје нам друга припомоћ, делила само, превара и ноћ, ком не досади мржња до сада, том љубав нек је смртна досада.
Ал' храмови сви су мали поред оног храма света у ком главом обитава Астарота, мати света. Од сухога стоји злата саливена слика њена, под ногама слике златне бела стена од
(Из драме Пера Сегединац) ЅАНТА МАРІА ДЕЛЛА ЅАЛУТЕ Опрости, мајко света, опрости, што наших гора пожалих бор, на ком се, устук свакоје злости, блаженој теби подиже двор; презри, небеснице, врело милости, што ТИ земаљски сагреши
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Она кад га саслуша рече му: — Не бој се, брате, него иди и ишти у цара на ком ће месту да буде виноград, па нека ти ишпартају, а ти узми торбу и у њу струк босиљка, па иди на оно место и лези те
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Књажевства Србије, члена друштва српске словености, члена одбора Просвјештенија и књижничара Читалишта београдског, у ком се налази ово напечатано: „Истина, да је човек човеком само через разумну душу, но као што тјело рану потребује, да
Спасић, уместо да би се усоветовао, и увидио своје погрешке, други одговор даде од 4 листа; у ком једва 24 реда има о ствари, а друго су све личне грдње и насртања.
Ишчислително земљеописаније сматра Земљу као једно тјело, на ком људи живе. МАНОЈЛО: То не разумем. ДОКТОР: Ишчислити значи мерити.
Еј Нешо, Нешо, куку мајци, што сам дочекала! Људи имају у кући свеце и матер божију, а какав је ово покор ком се они моле. ЉУБА: Зар ти мислиш, мајка, да ми то држимо за икону? СТАНИЈА: Да што си је обесила?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
су ти остали изрази били гадни: као да се односе на краве или жирафе: гравидна, трудна и у другом стању, у ком то стању, кеве ти? Ево ти сад предмета „Познавање друштва“! Ево ти га сад!
ПИТАЊЕ ЗА КОЛЕКЦИЈУ КЛИСТИР-ПАСТИ: КОЈА РЕКА ПРОТИЧЕ ИСПОД САВСК0Г МОСТА? ПИТАЊЕ ЗА ПРВУ НАГРАДУ — ПАКЕТ УСЛУГА: У КОМ СЕ ГРАДУ НАЛАЗИ ДРЕЗДЕНСКА ГАЛЕРИЈА? ХВАЛА!
Волим Бебикине журке: ем се проведеш, ем на крају изабереш неки бољи капут од онога у ком си дофуринђеле на провод!
комад леба намазан машћу и посут алевом паприком, када се испусти из руке, пада обавезно на намазану страну, ма у ком се положају пре тога држао у руци“.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
ЈЕЛИЦА: Даѕ іѕт зу віел! МАРКО: Узми се ти на ум! МИТА: Знаш ли ти, безобразницо, ком тако говориш? МАРИЈА: Лажи и паралажи. АЛЕКСА: Шта је толико трпите? Напоље с њом! МИТА (шчепа је за руку): Напоље!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Онда бих волео да се родим опет, не да растем, већ да се нађем међ њима, па да погледам свуда у круг. — И на ком крају света би хтео да то буде? Можда баш овде? — Да, баш овде ако треба.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
рату орни северњаци вредни и учтиви затим Словен у сопствени корак заплетен Монгол диже хорду какав промет и на ком нивоу!
и сви смо голи као на лекарском прегледу у основној школи опет су с нама жене мраморне пути оне вечно младе на ком смо то свету? Свеједно минули смо и тако се срели у ванчулном збегу ту се и љубав поново јавља!
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
АДВОКАТ: Па ипак, ја имам једну особину или боље рећи: ману, која вам ни у ком случају не може бити угодна... ДАНИЦА: А та је? АДВОКАТ: Ја умем бити и љубоморан. ДАНИЦА (изненађено). Љубоморан?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Душан слегну раменима, и кроз смех проговори: — Душо моја, ком се жалиш? — Па јест! — махну командир главом. Затражи фењер, извади блок и седе на једну ограду.
Разумем!... Најзад, образовасмо и тај несрећни сноп. Пошто је стао иза свакога топа и погледао у ком су правцу управљене цеви, врати се према средини батерије и позва ме. — Добро...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
да га превариш: хоће ли данас долазити? Гојко никога не помену, али се знало о ком говори. — Не зна, братићу, ништа не зна. Смрзао се и он кâ жаба на леду, па не зна у кога ће да гледа.
— Е, кад ће пре ! Тек је трећи дан од промене, примети Ђокић. — Шта се будиш, море... ком га везеш? одговара му председник. Што сте ви јуче ишли у Београд, него за то. Море, њему се то знало... зарађено је.
је примила скоро за целу годину, али се уздржа, знајући да ће то бити непријатно, а и она избегаваше сваки разговор, у ком би се морало поменути име писарево. — А новости... већ онако...
ваздан тако !... Љубица не запита о ком се то говори да је отпуштен, јер је нагађала, а и познала је по Гојкову изразу лица.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Ђе су мору највише дубљине? Ђе су небу највише висине? Ђе ли, вило, најшире ширине? На ком пољу, највише бојиште? Ђе су, вило, најбољи јунаци?“ Вила коњу ти’о проговара: “Коњиц љељен, мој по Богу брате!
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ФИЛИП: И шта још? ВАСИЛИЈЕ: Зар ово што сам рекао није довољно? Филип: У овом свету, у ком претварамо овцу у кожух, медведа у шубару, и свињу у чизме, ко ће учинити, ако нећеш ти, да кожух заблеји, да
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Остављам болним осмехом сан, да прође и оде и мре. Љубав је пут бескрајан на ком је дозвољено све. Не жалим ни тебе ни себе ја, и смешим се на даљине.
И мислим: и да га има тамо горе, ако ме види под јадром саног, у ком се зраци плоде. Море, и ја остајем тужан ипак сваке зоре. И оставља ме загледаног у бездане воде.
Мати ме је повијала у једном кориту у ком је хлеб месила. Ако је читалац читао Фројда и Јунга, имаће, кад моје књиге чита, много, свакојаких асоцијација.
Ја сам Темишвар волео, као што људи воле место у ком су одрасли. А Београд сам волео као што човек воли своју фикс‑идеју.
Оно што је мени помогло да, душевно, поднесем све те гадости, била је природа терена на ком смо гинули. Тај део Галиције личи, понегде, на Србију, са својим брдима, са својим шумама. Јесен је у њој топла.
На то у вагону настаје као неко гласање, неки силазе, и убацују ме, љубазно, кроз прозор у вагон, у ком су као сардине. Дају ми пријатељски место, крај себе. Нуде ме затим и остацима своје вечере.
Преливају се преда мном, са Истока и Севера, као море. Сиво, као песак бескрајно небо Бачке, мутно море, у ком гомилају облаци, као пена и дим, непрекидних бездана, у јутру.
То небо, на ком све почива и нестаје, као на сну. Небеса Срема. Вртови боје запупелих трешања, пуна потока белих и плавих, небеса
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Сунце је залазило и кроз шумска стабла протурило руковет косих зрака у ком је, као у каквом вијору, опијен сјајем заходнога сунца, играо рој мушица.
Онда му старац рече: — Не мучим ја тебе, царе, него ти мучиш мене; јер ја, царе, не смем примити новац у ком је сиротињска крв. Цар задрхта. — Крв?! — промуца он. — Крв и сузе сиротињске, царе! И старац се саже.
отаџбине, из земље далеке: Као анђели све дечица сама, На њима крила и сјај око глава — Лете и машу на њих ручицама: Ком око врата трачица крвава Ком рана мала ко румена ружа На белим грудма.
анђели све дечица сама, На њима крила и сјај око глава — Лете и машу на њих ручицама: Ком око врата трачица крвава Ком рана мала ко румена ружа На белим грудма.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— На ком језику највише читате? — упитам. — Па, на нашем језику. Ја други језик не волим, и нисам хтео ниједан учити.
Чл. 7. Стока не може ни у ком случају примати плату из државне касе, изузимајући ванредне државне потребе. Чл. 8. Казни се сваки онај који мисли о
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
али што је баш нужно да вам одмах морим памћење именима и да вам поименце кажем у ком селу! И после, зар је једно село у нашој драгој Србији у длаку исте те среће и судбине било као и ово о коме је реч!
Одмах те стане бомбардовати овим или оним педагогом и мислиоцем о ком ти дотле ништа ниси чуо; не да ти ни ока отворити.
И пре тога увек му је чудно било кад је у ком селу тако видео како то свет онако по старински дочекује и испраћа свога, на пример, капетана.
— Е, па извини, ја сам вечерао; задржао ме газда Ђорђе. А ти онда седи па повечерај. — Хе, хе, није ком је речено, већ коме је суђено! — вели Максим, па одломи пола сомуна, седе доле и примаче кајгану.
Жалост је било погледати! А међутим увек је то тако кад се опака Ерида, божица кавге, настани у ком месту и кад се страсти, што рекли наши стари, »узволнују«. И шта ти све није било.
То је противно члану петнаестом устава од осамдесет осме, који гласи: »Стан је неповредан«, и после: »Ни у ком случају претрес не може бити ноћу«, а данас је облачно; а то ка’ и ноћ да је! Кућа је светиња.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
А ја мислим на ужасне болове Вола, кад оштар нож врат му прободе... Наравоученије Човек ком су во и крава пуко средство Као звер је забраздио у месоједство!
И кад си хладан, и кад си врео, Ја волим само твој други део, А први ћу — оно кром — Поклонити било ком! ПЕРШУН Када загризем лист першуна, Душа ми постане пуна, препуна.
ПУШКА ЧИСТЕ САВЕСТИ У овом веку, у ком се ратнички жар Сто пута подизао до убилачког лудила, Ја знам и једну невероватну ствар — Пушку која никога није
нежно и шумно, И све сам негде већ срео: Празно двориште, котар, гумно, И под сунцем снег врео, Трен сјаја у ком се дотичу лено Врабац, ветрић и сено.
ограду, Вука-баба Објави да је почела дражба; Истога часа се баба-Јока На два троношца уз плот скљока, Из грла, у ком округло је нешто застало, Повика, као кроз појачало: „Народе, остварују се луди снови, Препорађа се цркла
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Уз вапаје гласне Непрегледна хрпа рањеника кисне... СЕРЕНАДА И АЛЛЕГРО Са три свирача у црноме плашту, Са шеширом на ком се перо вије, Узев у помоћ источњачку машту, Прикрашћу се, ко лопов што се крије, Са три свирача у црноме плашту.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Над цвијећем плива зорњача, а возе је весла сребрна. Благо одру на ком почине! СВАТ ЦРНОГОРАЦ Соко мрзи поља од прашине, соко неће жабу из лужине, соко хоће високу литицу, соко тражи
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Дакле, био је тако близу, а не, као што су ове мислиле, врло далеко, ко зна у ком граду, у некој вароши чак код мора. Али та мирноћа материна не потраја за дуго.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Али очај наш ће Велике буне бити плодно поље, А овај трулеж неповратно пашће. О, кад би дош’о тај дан ком се нада Нараштај овај, општи уздах мњења: Велики дан тај великога пâда; И кад би преш’о дах опустошења, Мач вечне
И народу, ком се из борбе и крви Будућност лепша почела да јавља, Он је био зора, син велики, први, Гласник слободе, истине и
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
по себи, али многе од њих тек потпуно и правилно схватамо уз потребан коментар, кад се објасни: ко их, кад, коме и у ком смислу говори, јер не само од употребе, него и од њене камене зависи разумевање свих говорних израза.
— Тко зло чини, горему се нада. — Враг и сам себе није добро учинио. — Не бој се оног ком ниси добро учинио. — Нитко човјеку горе не учини нег’ он сам себи. О ИЗГЛЕДУ — Какав изглед, така и прилика.
— Гдје невоља руча, ту и туга вечера. — Туђа рана не боли. — Пало дрво, готова клада. — Ком кућа гори, тај буну прави. — Грм у нужди бедем. — У невољи је и миш јунак. — Утопљеник и за гују хвата.
— Није лијепо што је лијепо, него што је (кому) драго (угодно). — За чим срце, за тим очи. — Како је ком мило, тако и мисли. — Умиљато јање двије овце доји. — Убаво се брашно у комшилук продаје. — На драго очи утјечу.
— Што ђаво не зна, пита жену. Б) СТИХОВАНЕ 1) ШТА ЈЕ ЛАКО (ЛАСНО) Лако ти је без тојаге проћи Кроза село у ком паса нема. Лако ти је трошит’ богатоме И јачему бит’ се с нејачијем.
Тешко гладну у конаку празну, А јунаку у братству нејаку! Тешко дому у ком слоге нема! Тешко другу без својега друга И славују без зелена луга.
ОД КОСТОБОЉЕ („Поганица“) Проклета проклетнице, несретна несретнице, излази из роба божијег (име онога ком се баје). Ето отуд пресвете матере Богородице на врану коњу, на златну седлу.
(Крива) 405 — Који звончић не има гласа? (Онај у купуса) 406 — У ком царству репу сеју? (Репа се не сеје, него семе од репе) 407 — Чему наличи пола тикве?
’Ватајте се танке сламке, танке, танане, Да гледамо ко ће коме у срећи пасти, Коме старо, коме младо, ком’ што срећа дâ! Било старо, било младо, љубићу га ја. Ко се неће пољубити, убио га бог!
су јој и рукави више лаката били свезани; на глави је имала бијело покривало и вијенац од цвијећа, а преко лица, на ком је била образина, црвеном пантљиком наоколо опшивен комад суре чохе, који је подизала кад је играла, а кад би пошла,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Она кад га саслуша, рече му: „Не бој се, брате, него иди и ишти у цара на ком ће месту да буде виноград, па нека ти ишпартају, а ти узми торбу и у њу струк босиљка, па иди на оно место и лези те
— Сутрадан ала опет оде а њој заповеди да живину нахрани, кад девојка види каква је живина, узме батину, па ком ногу, ком главу, ком крило одбије, и тако све растера. Кад у вече дође ала, запита је јели живина нахрањена.
— Сутрадан ала опет оде а њој заповеди да живину нахрани, кад девојка види каква је живина, узме батину, па ком ногу, ком главу, ком крило одбије, и тако све растера. Кад у вече дође ала, запита је јели живина нахрањена. — „Јесте да!
ала опет оде а њој заповеди да живину нахрани, кад девојка види каква је живина, узме батину, па ком ногу, ком главу, ком крило одбије, и тако све растера. Кад у вече дође ала, запита је јели живина нахрањена. — „Јесте да!
Многи од поменуте Г Г. уредника шаљу ми у таковијем приликама свагда онај број свога поштованог листа у ком су наштампали мој оглас: ја им овом приликом и на томе овдје лијепо захваљујем.
, на великој 4-ни 54 табака велики, комад по 8 фор.;, б) ІВ. и В. књига Српскијех народнијех пјесама, ком по З фор.; в) Херцеговачке женске пјесме ком. по 1 фор. 50 нов. и Приправа за историју свега свијета ради дјеце, по А.
;, б) ІВ. и В. књига Српскијех народнијех пјесама, ком по З фор.; в) Херцеговачке женске пјесме ком. по 1 фор. 50 нов. и Приправа за историју свега свијета ради дјеце, по А. Л. Шлецеру, ком. по 60 нов. З. Н. Ст. Г.
по 1 фор. 50 нов. и Приправа за историју свега свијета ради дјеце, по А. Л. Шлецеру, ком. по 60 нов. З. Н. Ст. Г. — у Бечу у Штампарији Л. Соммера и др. 3. СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВИЈЕТКЕ.
Пловећи тако дође под један велики град, у ком је цар живио, испустивши своја сидра стане град топовима поздрављати.
не ће мене код дома мог вјеровати, ако ми не даш једнога од својијех министара.“ Цар | му да министра, баш онога ком је шћер своју обећао био. И тако се они отисну и стану пловити.
Цар даде оному младићу своју кћер за жену, и у један дан ожени сина оном ђевој | ком која му је ва сан долазила и одмах му се јавила, како му је син оздравио, и удаде шћер, те тако стече сина, невјесту и
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
5, 3-8) и друго остало. Јер овог свега испунитељ постаде блажени отац наш и ктитор, господин Симеон, и ни у ком, пак, добром обичају не беше зазоран, већ спасење прими са свима који живе Христа ради.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Али, која вајда, кад он у дућану, за тезгом никад није. По механама, са девојкама, момцима, тамо је увек. У ком крају чаршије дућан узме, цео комшилук, све девојке упали. На свакој свадби, весељу, он је.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Време младости, у ком крв наша ври и мисли непрестано лете, не допушта нам доста постојанства да се сами са собом забављамо и да од себе
упражњеније и најдражи посао: или разговоре учени[х] људи слушам или премудро написане књиге читам, или уједињен у ком безмолвном месту ходам; о Том МИСЛИМ, О ТОМ се упражњавам и ТО уздишући себе питам, откуд сам на ови свет дошао?
После ползе и забаве, коју желим ком год од мојега рода узроковати, неисказано утешеније и неизречену радост чувствоваћу, имајући прилику за спомињати и
разума, која ће књига садржавати најизбраније мисли и советовања учени[х] људи с разни[х] језика преведене, о ком послу почињем с помоћу бога трудити се овде у Лајпсику, а, међутим, издаваћу ове моје случаје, чекајући [х]оће ли се
И видећи ме одвећ бојажљива, да како би ком детету фиргаз или ферулу почео давати, ја би[х] с њим заједно почео плакати, као да би имао после њега нама[х] на мене
учинио с мојим Дечанцем, хотећи мој тетак да га везана пошље у Тамишвар, називљући га турском лажом и скитницом, ком није доста новце по туђем вилајету купити, него хоће јоште и неразумну децу у Турску да преводи.
А мени се учинило да сам тај дан у божјем рају био! Као да је душа моја пре много хиљада година у ком П[и]тагореву ученику била и као да је знала једанпут златни и слатки Сократов и Омиров језик, пак као да га је била,
Монах ће рећи „сам“, илити „јединац“ и „саможивац“, ком је место — пустиња, планина, уједињеније и самоћа; који се одрекао света и пребивања с људ’ ма; који постом,
Лепа је и благородна добродетељ. благодарност! А ком смо више благодарности после бога дужни не|го женским прсима? Неблагодаран и недостојан чловеком називати се који се
говорећи: „Милостиви наш и свети госту, не частимо ми ваше преосвештенство толико колико нас ви частите с отачес|ком беседом! И, да нам није жао да се одвећ не трудите, ми се сви не би[смо] наситили никад вашег разговора.
прво говорење, ваља ми на твоја два пункта одговорити, један, што си шалећи се рекао за прси друга твога, а други, у ком жалиш што си зло твоју | младост провео.
Како би ми дошла на ум имена муж и жена, женидба и удаја, у свему тому представљао би се у мом уму чин родитељски, у ком чину упажавао би[х] највећу светињу после бога на земљи; како би[х] чуо да у цркви бива венчање, ишао би[х] га гледати
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— Валија си још ти да подјариш смутњу! Зашта ми, болан, ниси поручија по ком слузи?... — Ма, прије свега, кажи ти мени шта се јопет овдинак догодило? Шта је стрицу? Шта је свим вратрима?
са Срдаревом Јелицом, Срдарева причања из своје прошлости, поуке које се из њих могаху црпсти и, особито, видјело у ком Срдар приказиваше женски свијет, све је то, мало-помало, утјецало на Бакоњу и чинило да вехне свјежина његове љубави
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Отвори: приближи сутон косе Да пут откривам — тај врат По ком ћу да лутам с два прста. Отвори бело језеро шаке Да руке нису ми два крста Да очи нису ми две раке.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Аћим је свом учитељу плаћао: јављао му кад и на ком месту на Морави жене испирају конопљу. Неку годину касније разумео је, и њихову тајну ћутао.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ил' се руши, ил' се нешто зида, Ил' баш раја окове раскида? Свиће л' зора оне среће лепе За ком срца и у гробу стрепе? Кличе л' вила из србинских гора? Је л' већ ора која доћи мора?
А за морским платном Уморно сунце залази полако. И ја ком не зна имена ни лица Све њене мисли испуњавам таде. Верност јој збори са бледих усница, Слика к'о самрт, к'о љубав без
М. Ракић ЛИИИ СЕРЕНАДА (1—З) 1 Аллегро Са три свирача у црноме плашту, Са шеширом на ком се перо вије, Узев у помоћ источњачку машту, Прикрашћу се к'о лопов што се крије, Са три свирача у црноме плашту.
Зајеца тихо, тешко, к'о сироче. Ну намах стане киша дивних суза; С мирноћом оног ком нешто предоче, Ја вере, с нечим младих кукуруза, Загњурено у бездану дубину Ствари, које му знак тајанствен
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Сном је човјек успаван тешкијем, у ком види страшна привидјења, и једва се опред'јелит може да му биће у њима не спада.
У временом и бурном жилишту човјеку је срећа непозната - права срећа, за ком вјечно трчи; он јој не зна мјере ни границе: што се више к врху славе пење, то је виши среће непријатељ.
Сва ти овде гину поњатија, вообрази сами себе гоне и губе се у неизвјесности! Од свијета на ком ми сјеђасмо до небеса престолодржнога растојање преужасно бјеше - стопут више Земље од Урана; сав небосклон што
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И целога тога дана на путу ништа друго и ни о ком другом нисам ни мислио. Од венчања његовог ми смо се ретко дописивали.
Престаните тући! Па други глас: — Удри! Ви не знате у ком времену живите. — Ја знам да су то људи као и ми, ратовали као и ми. На! Пљујем ово; бацам што сам часно носио.
и ја мрмљах нешто кроз зубе, понављајући чешће реч застарелост. Ама исти случај, као поручено. Не морате ни у ком случају дуг платити — рекох одлучно.
— Је л’ имао онако неки знак или, рецимо, белегу? У ком’ је воду био? — У другом, брате, прва десетина. — Ама да није то..., али није.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Осуде им изричем сасвим непристрано; ако су казне и платонске, оне нису ни у ком случају блаже од оних које бих одмјерио другоме.
границу (јер слијепце-амнезичаре, мора да прати оката срећа, као и мјесечаре који шетају по крову), па сада, ко зна у ком кутку Земљине кугле, лежи у крилу неке чудне, непознате жене, која, погођена са своје стране неком таквом болешћу што
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Ама, попо, шта велиш ти ?... О ком ти гоговориш ? Знаш ли... — Знам ја добро, не бој се, синко. Знају и деца сеоска ко тебе упропасти, а да не знам ја,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Она, кад га саслуша, рече му: — Не бој се, брате, него иди и ишти у цара на ком ће месту да буде виноград, па нека ти ишпартају, а ти узми торбу и у њу струк босиљка, па иди на оно место и лези те
Негђе се срету поп из оближњег села и поп од оног села у ком је болест и помор, па рече први пошљедњему: — Благо, тебе, мој брате, ти се нагрну ове године пара колико икад у твој
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Је ли то старост и воље и вере, Ил' умор дубок, миран и без лека, Ком не знам узрок, простора и мере? Ил' сам ја израз трулежи мог века, Која тка задах и свуд немар стере?
Ја сад немам своју драгу, и њен не знам глас; Не знам место на ком живи или почива; Не знам зашто њу и сан ми јава покрива; Можда спава, и гроб тужно негује јој стас.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
га сачува, нарочито због тога што би он омогућио, поменућу само један драгоцени резултат, лоцирање подморница у било ком делу света.
треба да ослободимо енергију атома или да откријемо неки други начин добијања јефтине и неограничене енергије на било ком месту Земљине кугле ово достигнуће уместо да буде благослов могло би да буде катастрофално за човечанство дајући
у одличном стању он реагује тачно на силе које га покрећу, али оног тренутка када настане неки поремећај у било ком човеку, његова снага за самоодржањем слаби.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
“Вила” се сложила са својом мај ком и ја сам спремио своје ствари и отишао са гостољубивих обала Делавера. У Филаделфију сам се вратио истим бродом који
колиби, на падинама планине Гоут Фел Маунтин, схватио много дубље Фарадејева открића него што бих то постигао на било ком другом месту Кад год ми падну напамет имена Фарадеја и Максвела, увек се у сећању вратим на дивно острво Аран и
Присуствујте било ком састанку Америчког удружења физичара и уверићете се да су истраживања у универзитетским и истраживачким лабораторијама
као улог, од чије ће се камате финансирати “Унапређивање истраживања у науци и техници, или за унапређивање у ма ком другом облику позива инжењера или општег добра.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
стрела с другог копна бачена, Ко зна за коју коб изливена, Врати се с овог пута смрачена „ Свом стрелцу ком и не зна имена.
Јер се тек тада може сагледати шта је ауторова замисао (о којој мало знамо), и у ком нас смеру води унутарњи развој његове поезије.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
(После размишљања.) Па добро, како ви то мислите? НИНКОВИЋ: Боже мој, ствар је врло проста. Се семпл ком ту!1 Што се тиче бриџа, ту се морате, вежбати; што се тиче пушења, и ту се морате вежбати, а што се тиче љубавника, ту
ЖИВКА: Ето ти сад! Никад ја то у животу нисам добила. НИНКОВИЋ: Се ком ву вуле.1 Како желите, ја стојим на расположењу.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Разуме се да прва реченица у роману - било ком, па и у Нечистој крви - не мора сама по себи бити значајна, али јој зато јако, иницијално место у композицији даје
И није памтио „рат у ком је учествовао”, „већ само падине брегова, обале река, багремове, променљивост небеса, пролетних, летњих и јесењих
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
И док тако чини, у најтежи дани И Бог је и правда на његовој страни. А куда ће Србин? — Зар он да се даде Путу на ком нема закона ни правде.
бурном лету Просеј овај свети пепео по целоме свету, Где год има срце које, у надању живо; Где год има народ који, ком’ се чини криво. Дуни ветре, носи ветре, лети без оданка! — — — — — — — — — — — — — А ја жмурим, а ја сневам...
Ко је тај Вишњић, ком на гроб грéмо? Њиме се свету похвалит’ смемо. У ропско доба мајка га роди — Али га роди српској слободи.
Виће срнâ и фазана, На шампањцу биће пена, Виће сјајних соареа И беседа и „кренцхена“, Биће свега ком се има, Шарена је дуга зима: Сећајте се бледих лица Хладних, сузних колебица! »Стармали« 1883.
А богат је онај свако Ком’ претече кора хлеба. — А грешан је јако, ако Не учини с њом што треба. 889. ДОБАР МЕЂУ ЗЛИМА (Уз слику) Ко је
) Кô најлепши руменцветак Најлепшега перивоја. Један поглед богомоћан Ком’ одолет’ није могâ — Он разбуди жар у груди Учењака, филолога. Кâ наново да се роди, Да му с’ нова душа дала...
Једна ти мана — за сиротана, Кечиго драга, много си скупа; Скупо ј’ и оно винце достојно Ком’ се „подоба“ да те окупа.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Нек се наше лепотице беле, Картаџије нека карте деле; Нек ћир Јања коти своје новце, Заљубљене нек окрећу лонце. Ком је мило нек се с женом туче, Нек се туче и за косе вуче. Нека гајде поред свирца јече, Пуне чаше при весељу звече.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Вук Ст. Караџић Отвори кам у ком искра малаксава, Да лепши од празника обичан дан буде. Изнеси благо из лажних остава, Из измишљеног пакла лековит јед
Петровић, Растко - АФРИКА
Идемо аутокаром у Бенжевиљ, седиште гувернера. Аутомобил пролази најпре кроз село у ком смо били вече раније, затим га шалупом превозе преко лагуна обраслог густим „пото–потоом“, непроходном мочварском
Прва ноћ на пољској постељи, савршено без ичега, мокар као у купатилу, под комарником који мирише на магазен у ком сам га купио и на прашњави тил.
О, овај грдни пут на ком сам сад, који је пут кроз бескрајну катедралу, једини пут који није ружан, прашњав, који не квари предео, већ га
Овај пут на ком ћу остати сам, који ће се претворити тако брзо у стазу, у брзак, или у траг само стопа урођеничких!
Црнци се појављују и гледају ме издалека извирујући иза својих округлих колиба. Доста је да пођем у било ком правцу па да на тој страни свих нестане. Узалуд тумачи довикују, пљескају се по коленима, вабе их као зверчиће.
То је црни повереник удесио себи харем у ком ће убити своју досаду. Једемо брзо, ћутећи. Мој пријатељ треба да жури како би пре ноћи стигао у Бобо.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Шта заплећете, шта ту заплећете? Командант ни у ком случају не сме да не зна где му је одељење. Ту нема оправдања, ту нема извине.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ја останем с јадом мојим У ужасно вел’ком свету Сам; Сунце с’ диже, спушта, зађе, — То се зове дан. Све се тиша, све се мири, — Свет је канда сад још шири
Брзо оде цвет за цветом, — Она прва суза твоја Створила је море суза, У ком тоне душа моја. XВ У гроб, у гроб спуштају је. Живот мој, и моје све.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— пита Фјодор. Пера „Ђеврек“ поче да објашњава српскоруско-француски, али се никако није могао сетити како се на ком страном језику каже „штуцати“ и „кијати“. И капетан „Фикус“ заборавио како се то каже на руском.
Све је дивље и гломазно. Или се то мени само чини, пошто су у страха велике очи. На ма ком месту био, стално гледам како се помаљају ћувици и понеки крајичак од непријатељских ровова.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ни Марка нема, страшнога душманом, И снажна копљем, буздованом. Нема, ах, Ђорђа, високог духа, Ком' срце зрака подиже небесна, Да Срба брани, врага му прогони, И стуб утврди славе роду — — — — — Па ипак, и поред све
Кују мисли како хоће — „Завјет с неба!“ кажу, —, И кумира ком' се моле у бога прелажу. С овим богом које чудо да природу блазне, Да по свјету проклијају злобе многоразне?
То ако уму ценити, ползоват Се њим, онда су божије воље, па И силе снаследници. Тешко Томе бездејствије ком је слатко! Зажели, смисли, љубављу внутрени Зажежи орган к намери полазној. Без натпетице коњ не лети.
Ах! Аристида, Фокиона, Сократа, Милоша опомен’ се. У ланцу беде блажен је серце ком’ Порок, злодејство, на брата бачено Зло нит’ на јави нити у сну Подобно черву не гризе. Памти!
Косово, црно поље, ти Срба друже неверни, Кому цветом цветаш, ком’ ли се ресиш тако? Весном суво твоје промењујеш лице печално, Ал’ прескорбне спомен беде променит не знаш; Жаром реке
Чедо страсти, несрећо, Брза у слепоћи, Кад Србина нестане, Ком’ ћеш онда поћи? Ходите, сетни потомци, справљајте мајци опело, Снажна бивша негда, Србија мртва лежи.
Жена, ћер и син ми, по најлепшој моди, Треба само теби у свем’ да угоди, А за господарство кућно није стало, — Ком’ би покрај тебе то јошт на ум пало! До сто рифи блонде (не питам шта кошта!
Аратос га и то било, И онога ком’ је мило, Али, знате, човек мора, Из атора и декора, Ићи тамо сваки пут, Ма трошио дукат жут.
Само да ми прије смрти Једно дâ се узазнати: Ко ће тебе заискати, Ком’ ли ћеш ти руку дати.” Беседи му Цвет-девојче: „Јао јадна, Сабља-момче, Не говори, не плаши ме: Нит’ је теби сад
Сабља-момче проговара: „Заклетве се твоје сети! Ко с’ у часу умирања Ком’ обрече под заклетвом, До другог је везан гроба.
Само живљом цвет би засин’о бојом. Твоје сад је; твоје ће да буде: ком да га чуваш? Сам без разлога сласт ту сад укидаш себи! ...Кад сам рекао, што ћу!
Пролазећег сваког вичу, Кад будемо покрај двора, Не сећај се ти одмора, Идућ’ спавај — ал’ не сањај, Нит’ с’ ком’ јављај нит’ поклањај, Ватру тела мозгом мори, Нит’ шта мисли нит’ говори!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
БОШКО: Па да л’ је лепа?... Је л’ бар упола Од првенчета душе болане? КАП. ЂУРАШКО: Лепа, и није — већ како ком, (У себи.) Ал’ мени памет зане несрећном! БОШКО: Да — ал’ ен’ и Вује!
— ЈЕЛИСАВЕТА (за себе): Несрећна часа, у ком угледах Планина ових сиве врхове, Што свога чела модрим тамнилом Усирене те крви сећају: Ратова давних, рана,
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Закон те гони; ми те не гонимо. — Онда вас молим с божје стране, прикаж'те доље суду да моје кућиште предаде ком нашем човјеку из ове наше проклете земље. Дигоше га. Он се пресели у 'ну долину.
— викну Мићан и подмаче му свој столац да сједне. — Малоприје нам се не'отице просу ком, па је, прошћеш, мокра. — Није ни он најсувљи — промрмља неко иза каце. — Шта ви то причате о мени?
касаба ― варошица, паланка катил ― убица, крвник, крвни непријатељ кесеџија ― друмски разбојник; силовит човек ком ― „оно што остане кад се исцеди сок из воћа (грожђа, шљива и сл.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И ти си мирис у ком беда спава Златни сан, из ког, вај, ипак се буди У атмосферу олуја и студи, Где зимске звезде прах таштине таје!
И место мира нов пут ми предстоји, Да лажем себе у ком новом храму Душа се моја сама себе боји, Јер види себе пусту, вечно саму, Као Ахасфер да бесциљно блуди, Клета од
Срце звук песме што пожудно бије, Реч час заповест, час понизност слуге, Циљ си ком воде сви пути, све пруге, Пред ким се ништи гордост људског ума.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И после би и отац долазио. Још на капији са улице чуо би се његов глас, здрављење, жељење пријатна ручка сигурно ком комшији с којим је отуда из чаршије дошао.
сухо, строго понови брату све оно што му је већ толико пута казао, наредио: шта има да чини путем, у којем месту, у ком хану да одседне. Има само да се јави, каже чији је брат, и све ће имати. За све се он унапред постарао.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Најмоћнији апотропајон против вампира (и вештица), и злих демона (нпр. болéсти) уопште, ма у ком се облику јављали. »Без глогова коца ништа му бити не може«, каже се о неком коме је тешко дохакати (Вук, Посл., 178).
Ћипико, Иво - Пауци
Није ни сам знао зашто се је уставио испод дрвета на ком су тек избили пупољци. До њега нахерила се кућица сусједа му Јере.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Нисам могао тачно наслутити у ком смеру ће се померити ток наших навика, али да ће се померити, у то ни тренутка нисам сумњао. Ово не умем да објасним.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ах, мили друзи! Беше дан, У ком сам и ја сневô, Ал' час је куцнô, - мину сан, И сад сам будан ево! А славуј пева, кô и тад, Месецу, ноћи, ружи, И
Коме сам граду као дете, Непознат јоште с правим злом, Прорицô дане славе свете У патриотском жару свом. У ком је све што срце иште И што напретку даје лет: Различне школе, позориште, И виши свет и нижи свет.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ Он прелиставаше пажљиво те записнике. „Где да почнем у овој шуми бројева, у ком правцу да крчим себи пута?“ Замишљен, прелиставао је ове записнике дању и ноћу. Напослетку паде му ово на памет.
Та температура има, како год да је та атмосфера засићена воденом паром, своју горњу границу, она не може, ни у ком случају, бити виша од 97 гради. Стварна температура сигурно је нижа.
Огртач Јупитров, састављен из лаких газова и водене паре, не би могао, по тим рачунима, бити дебљи, ни у ком случају, од 220 километара. Зато се испод тога слоја водених облака налазе други, тежи газовити слојеви.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И отандрка ти, некако као да је напамет научила, да ће њен син, чим прође матура, на пут, да изабере у ком ће царству учинити права. Баш тако је рекла, „царство”. Одједаред ти се утаче фрау Роза.
— Павле поцрвенео. — Извини, молим те; знаш, ја не могу да разумем да је теби, или лако, или свеједно, да пишеш на ком језику било. Допусти да те запитам: коме пишеш и говориш, кад француски пишеш! — Павле поцрвене јако.
Ово последње је постизавала једном ретком дисциплином уздржавања: да се ни у ком правцу не окреће са искључивошћу; или да свима странкама понешто закине, и тако их уједини, смири.
Међусобне односе, по свом правилу, ни у ком случају нису прекидали, посећивали су се, иако ретко; врло љубазно разговарали у порти или на гробљу.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Мали Роман (по далшем рукописа известију) почем је трећу годину потпуно прешао, одведе га мати свештенику о ком је горе реч била, и препоручи са сузама да би о њему бригу водио, представљајући му своје стање и недоскудицу, и
добро вежу и с тријумфом (шкода што није какав поета био, могао би лепу оду составити), дакле с тријумфом у замак уђу. Ком делу вино и јело није оскудевало.
Ах! Јадна! Дидо је бар код куће, као краљица, ком је тела руку дати, а особито је удовица била, којој се свашта не замерава; али ова кукавица?
Протрчидер још једанпут, зече, — и проче, и проче. Куда, возрази сад Роман, ком је и трбу нешто досађивати почео. У Египту, међу непознатим људма, без леба, без новаца, без кума, без пријатеља.
То јест да се не труди бити списатељем кога су музе у гњеву јарости своје пољубиле; да не жели бити витез ком барут у нос удара; да не чезне возити се на каруца и име гавалера носити кад му је лака кеса; и да не жали што није
Он је био човек од своји 30—35 година, у ком се знаци мужества у пуној мери виђаху. Његов је возраст управо четири стопе износио, од који једна ноге, две труп и
уста, мале ноге, мале уши, мала брада, мали језик, то јест кратак језик, мала лула, пак зашто се не би и мала књига ком допала?
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
на мене, онако голога, читав бакрач хладне воде, да сам му у души опсовао нешто тако нехришћански да то не би ни у ком случају могло послужити као моја изјава приликом ступања у хришћанство.
Дакле, као што видите, може се ради сукње прескакати плот, али се то, ни у ком случају, не може чинити у сукњи. Разуме се, мајка је мој захтев да скинем сукњу посматрала са друге тачке гледишта.
Али се ред мисли код мене овако отприлике развија: ово потраживање деоничарског друштва није ни у ком случају административни спор, према томе Онај млади инжењер опет је данас пролазио покрај моје куће, а моја жена чини
узео размишљати, те се приберем, вратим се себи и узмем поново размишљати: ово потраживање деоничког друштва није ни у ком случају административни спор, те према томе...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Трговац ситно затрепта очима, па промуца: — Ви по закону немате право да ми претресате радњу. — А по ком закону ти имаш права да кријеш робу од српске војске, да би је сачувао за бугарску. А? — развика се Лука.
— Је ли, богати, где те ранише? — У ногу... — Де, мајку му, толико знам. Сваки дан те превијају. Него на ком положају? — А... На Кајмакчалану! — Кајмакчалан?... Непрестано слушам о том Кајмакчалану.
Сад ваљда разумеш? — Баш ништа. — Добро, на ком си ти положају? — На Кожуху... — Е, тога положаја нема на мојој секцији. Сад не знам како да ти објасним.
Он тече средином масива, који се налази у том углу... — Сад ми је донекле јасно — вели поручник Мишић. — А на ком делу крста тебе разапеше? — Чекајте, молим вас. Ти кажеш да си био у комитском одреду? — запита капетан Радојчић.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Место врба, удове и црева простирати на Цвети. Тако високо пео, тако дубоко ронио у блато! Човек, ком дадох пријатељство у времену пропињања ка савршенству, или да му се смејем кроз сва чуда заувек, нека се сети да сам
Будимо хајка! Ево друма по ком газимо пук људи, на коњима смо, младци смо, ступамо крепки гвожђа воље: осврнем ли вам лице, на њему осмех, туга и
Гле, јахач на коњу ком, Милице, сад тепаш именом Марата, У одећи мокрој свој извеженој шљокицама свода, Загазиће реку што се зове
река неумитно отиче бескрају; Боже мој, јаву знам, али шта би са оним што се снивало, Толико наше младости ком плавом отиче бескрају? Плачем, јер се таквом истом линијом гордио негда њен стас.
Прећи и ова расветљења, прећи и ово горење... У онај час, у ком се чује и крв и лишће како пада. Не памтити, ал сањати, можда бити несрећан ко некада. То, то! Одједном очи отворити! .
И отад сам се купао у певању Мора у ком звездани и млечни натапају се трази, Прождирући зелене азуре где, у посмртном пливању Опчараноме, неки дављеник
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
То ти је стара песма, Но вечно нова и млада, И ком се деси — том срце Пуца на два комада. 40 Када чујем песму што је Некад моја драга поја, У вихору дивљих бола
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
хајдук може бити само човек нарочитог кова, човек који је кадар „стићи и утећи и на страшну мјесту постајати“, човек ком је кућа диван-кабаница, мач и пушка — и отац и мајка, два пиштоља — два брата рођена; кој' се рани мачем по
То је позната црта феудализма. Али како се та црта јавља у песмама, какав је тамо идеал вернога слуге, у ком смислу је тамо оцртана његова верност?
Намјера их нанијела била на зелено у гори језеро, по ком плове утве златокриле; пусти везир својега сокола да увати утву златокрилу, она му се не да ни гледати, већ се диже
Кад ја стекох мила зета свога ком љепоте у хиљади нема, вољећу га него око једно, вољећу га нег’ једнога сина; ја ћу њему даре приправљати, приправљати
Ја кад виђе Црнојевић Иво, књигу учи, а љуто се мучи. Код њега се нитко не придеси, не придеси мудрога јунака, ком би своје дерте исказао, но од дерта погледује љубу: „Љубо моја, ну ме сјетуј саде: ал’ ћу снаси књигу оправити, да се
Ласно ћемо ми за ваше благо, ласно ћемо — ако јесмо људи“. Кад се Стојан сестрице нагледа, лепо Стојан свате даривао: ком мараму, ком кошуљу танку, младожењи рођену сестрицу. И одоше кићени сватови.
Кад се Стојан сестрице нагледа, лепо Стојан свате даривао: ком мараму, ком кошуљу танку, младожењи рођену сестрицу. И одоше кићени сватови.
у средњем току реке Пека, у области Пожаревца Кучи — велико племе у Црној Гори (налази се око планине Жијово и Ком, зато се зове „ломно“) Лаб — речица на Косову лабуд (коњ) — белац лав — пољско имање; ловачки пас; разговор лавра
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Чинило им се да од читавог шумарка у ком се крију највише стрши баш онај жбун иза кога они сједе. Чак и бреза десно од њих неће да мирује, него пакосно шушка и
— Женско ти се с тим роди. Жена ти има за то нос да напипа гдје њезин чича крије паре и ракију, погађа у ком дућану има шарених марама и других беспослица за њену душу, осјећа још по кораку да ли се њезин старац враћа пијан или
Кад би спазила Стрица како наилази друмом, цурица би сва заблистала. — Стрико, сврати да причамо. — Та ком је данас до приче, рат је — правио се Стриц јако запослен. — Их, па нек рат мало причека — чаврљала је Марица.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Јесен је свачим богата; твоје црево Богородице, разумни рај, нам се указало, у ком но је божија пресађеница израсла.
Те сви широм свероваше да је то доиста Христос месија... После, за грчкога царства, Јустинијан цар онај камен на ком но је Христос одмарајући се код бунара седио, и оно грло — бунарско ушће, скиде, те донесе частно у Цариград.
то све уталожило и смири се, онда онај црковни син и чувар ћивоту, народу исказа то чудо како се је то здесило и по ком начину да он ништа није знао за непријатеље.
да што потрошиш, не смиш пред људма најести се и напити, да кога не поканиш на своју софру на залогај хлеба, или да ком не пружиш чашу вина, или новац ракије.
Зановеташ собом а не стојиш мирно слушати с разумом, а да како би се могао о ком чатању довити што је?... Него и који вас зна књигу а и има је код своје му куће, доста пут воли узалуд седити дома или
Тако и где се год у ком дому находе многе књиге, измиче, и бежи одонуд свако ђаволско дејство и мачтање, свака привидна хавет клони се, не сми
И само исто на књиге згледање заустеже човека од греха. Ако и на путу у ком заборавку дрзнемо штогод неваљало учинити, вративши се дома гледнемо на књиге, таки се осудимо и у себи се стресемо те
Тко прихвати се руком за рало, а натраг гледа, не шиба му бразда управо. Око на око ком виче. Други се кара а к нама се приговара. Време једнако служи у добру и у злу житку. Невера никоме не верује.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И ко зна откуд и на ком далеком крају Србије покрива црна земљица и зелена травица и творца и предмет те песме! И то вам ни писац не уме