Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
имао је више сестара и браће од који’ само најмлађи његов брат Јаков јоште живи, који је у време Карађорђева рата био командант ваљевске нахије, а после дошао на моје место у Совет српски, а ја одем у војску на Дрину.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Бога им пешачког, мислим ја, па зашто ће онда пешадија и коњица? Каже мени командант армије овако: „Видите ли, Христићу, оно тамо гумасто дрво?“ Видим, кажем ја. И заиста видим гумасто дрво.
забринуто подигоше догледе онамо на вис, по коме су, хитри као веверице, претрчавали високи и танки горштаци Тада командант одреда скиде доглед с очију па погледа испитивачки по официрима, којима је. био окружен.
После се почеша по коси, прибра и рече: — Гле, ово наш водник! Командант зовну командира пете батерије. — Ваш Христић? Зацело? Видите тачно!
— Зар овако да остане, господине пуковниче, неукопан? — Ни помислити. Зар нечујете за нама? Па командант ободе коња који устежући се и фрктајући прође лешину. И колона по један продужи пут.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Само су официри били у тој гомили на коњима и Гарсули познаде, међу њима, мајора Ђурђа и Трифуна. Трифун је био командант параде тог дана и Гарсули, са запрепашћењем, виде да се око Трифуна, поред жутог барјака, са црним, двоглавим
Истина, командант у Карловцу, ђенерал Шерцер, добио је био наређење да буде благ при угушивању побуне и обесио је само шесторицу, али је
Гроф је био много цењен, као исправан и строг командант. Он је требао да прође сва та места, па да предложи шта да се ради, да се одселеније Срба, из Славоније, у Росију,
Па је спустио руку, до колена. Али ни Пишчевич није записао све. Тих дана, и један други командант у Срему, из Земуна, гроф Вилар, у чијој се служби налазио и Подгоричанин, кога смо поменули, јављао је, у Осек, о
Тај транспорт је пошао био, насумце, тако рећи, према писмима и причама, ових, који су отишли. Кад је командант Титела, Пана Божич – пре четрдесет и осам година – пошто је узалуд ишао у Беч, да измоли да пусте из ареста грофа
у четверокуту штапсквартере, очишћеној од снега, била је, за Костјурина, подигнута, од дрвета, мала трибина, где се командант Кијева, окружен кијевским гренадирима, књажевима и грофовима, сместио, да види Србе.
Сербска мајка, коме је Текелија отварао капије рата и Турака. Александар Карло, принц од Виртемберга, који је постао командант у Србији, године 1720, са разлога – како је писао у молби – да би се материјално помогао, примио је – кад му је жена
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Андрејевић (1770—1825), руски генерал, пореклом Србин, прославио се у ратовима под командом Суворова, затим као виши командант под Кутузовом у рату против Наполеона минет, менует (фр.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
У нашем штабу, опет, баш и нема кога вјештог судским пословима. Командант Миланчић, љут као поскок, неће ни да чује за те ствари.
Ко би се онда чудио што се на суђењу начечио читав штаб нашег батаљона. Чак се у соби нашао и командант Миланчић, стигао с положаја, из акције.
Одједном с онога кревеца, изнебуха, попут опруге, одскочи командант Миланчић и за трен се нађе пред сељаком, онако гологлав и у чарапама.
— Ено га сад. — А бојим се и Тринаесте бригаде, тамо ми је кум командант. Невоља једна, па ето ти. Сељачак се опет печално загледа у широка Вачкоњина леђа пред собом и потихо ми се пожали:
Одакле им само оволика артиљерија? — Одакле је да је, ваља то што прије ликвидирати — мирно му каже командант бригаде. — Зато смо те и звали. — Да искупљам бомбаше, а? — већ се досјећа Микан. — Бомбаше, роде мој.
— Да искупљам бомбаше, а? — већ се досјећа Микан. — Бомбаше, роде мој. Они ће то најбрже и најбоље свршити. Командант зове придошлицу за сто и објашњава му на једној грубој скици: — Видиш, једна јача бомбашка група мора ти се пробити у
Нађе се тамо половна ствар боља нег нова. Често се продаје и крадено. Командант га слуша стрпљиво, слуша, па ће ти истом хукнути: — Микане, да нијеси командир и члан партије, ја бих ти сад рекао да
За те је музеј старетинарница с краденим стварима! О, људи, људи. С много суздржавања командант притискује узврпољеног Микана да се смири на столици и натенане му тумачи шта је то музеј.
Кад би све готово, Микан презриво искриви лице: — Фина старетинарница, то ти је. Командант само хукне и наставља: — Тамо иза музеја, у лапидаријуму, налази се у дворишту њихова батерија, а под аркадама су
Тамо се мора продријети. — Шта ти је сад опет лапрдаријум, ругаш ли се — чуди се Микан. — Ех, шта је! — уморно ће командант. — Шта био да био, ти ћеш мени одмах по свршетку рата у школу.
— И за клостер ћеш ти морати припремити једну бомбашку групу — опомиње га командант. — Тамо су негдје камуфлирани бацачи. — А шта ти је сад то клостер? — мученички пуше Микан.
Дивљачно је то, плашљиво. — Видим, видим — помирено мрмља командант. Коначно, кад је читав задатак објашњен, Микан изиђе напоље.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЈЕВРЕМ: Пак си и њу кињио, док није умрла. МАКСИМ: Ти се у моје послове не мешај. ЈЕВРЕМ: Командант мора имати прописе како ће командирати, иначе је деморализација готова.
МАКСИМ: Кувати се неће! СОФИЈА: Али ја оћу! ЈЕВРЕМ: Право, снао! МАКСИМ (Јеврему): А шта ти ту? ЈЕВРЕМ: Кад командант не разуме команду, онда се место њега поставља други. МАКСИМ: Ти њу квариш. ЈЕВРЕМ: Ја сам само од генералштаба.
ЈЕВРЕМ: Сад јуриш на редут! Бал и ништа друго! СОФИЈА: Али... ЈЕВРЕМ: Пст! Субалтерн не сме рећи „али“. Што командант заповеди, мора да се изврши. Смрт или живот, о том нико не води бригу. — К оружију, непријатељ се приближује! 2.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Ту је био и као један пуковник, командант или нешто слично. Е, па мој Мишелино лепо поздрави чике и каже да су звали капетана Поповића тамо у гаражу, где су га
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Онда је и он одржао говор и рекао да ће сутра вршити смотру командант дивизиона и пука. Логор има да се уреди, штала очисти, топови орибају, коњи отимаре, и сто других наређења, да сам се
Очекује се смотра коју врши командант дивизиона. Наскоро се узмуваше око суседне батерије. Разлеже се команда и људи као да се следише.
Сви зуримо негде на десну страну. Само коњи машу реповима и трупкају ногама. Однекуд излете командант дивизиона, јашући на белом коњу са кусим репом.
— Ситне ствари, господине капетане, врло ситне — говорио је командант — али када се наслажу, испада планина!... — Нови војници, резервисти — покушавао је да правда командир и себе и
— Да, али зато имате капларе, поднареднике, потпоручника, и опет на крају треба све ја да видим — говорио је строго командант, отпоздравио кратко и у галопу одјурио суседној батерији.
Најзад је стигла вест са меродавне стране, од посилног команданта пука, који је чуо када је командант наредио ађутанту да напише заповест за покрет у два часа по поноћи.
А ти размануо као барјаком. То и бабе умеју. Е, да знаш!... Зато сам ти слатко ударио десет батина. Кад командант застане да пропусти дивизион, онда је сваки на своме месту. Виде они издалека његовог белца са кусим репом.
„Средњи, терај левака!“... „Држи одстојање!“... „Не каскај!“ — и увек су погледали испод ока да ли то чује командант. Јер он то тражи. Замерка мора да се стави и кад је све исправно.
Јер он то тражи. Замерка мора да се стави и кад је све исправно. Али ако командант однекуда изненади, онда би се све сручило на главу водника. — Окрените се, окрените. Зар не видите да рудни каска...
— Окрените се, окрените. Зар не видите да рудни каска... Хоћете да ми упропастите коње — и командант се обрати рудном возару строгим гласом: — Онда ћу тебе, бубо једна, да упрегнем.
А много пута је замерао без икаквог повода, тек само да нешто примети. Мислио је ваљда да је командант и својим чином паметнији од свих, а уз то сматрао је да је он на томе месту не да хвали, већ да критикује.
Скренусмо и ми у ону ораницу. Зачудо, топове нисмо равнали. Али командант је разапео шатор на најкаљавијем месту, тачно према средини дивизиона, како то правило службе наређује.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Безбрижност у Европи, крај свега тога, у то доба, била је толика, да је, на пример, врховни командант србијанских трупа (војвода Путник) дошао, на лечење, у једну аустријску бању, тог лета.
куће у шумарку, да легнем у траву, два Словака моје десетине, која су ме нарочито ценила, мислила су да вршим нужду. Командант нашег батаљона, мајор Јанаушек, који ме је мрзео, имао је обичај да нас тера на јурише, у подне.
Дошла су кола по мене, која ће ме одвести на положај. Каже ми да одлазим у један коњички пук, чији је командант један принц, па да пазим. Затим ми даје документа и пита ме, узгред, јесам ли Пољак или Србин? Велим, Србин.
А касирку су позвали јер је, заиста, верно служила свима у батаљону. Долази, затим, до туче у јавној кући и командант места наређује истрагу. Мене зову у ађутантуру. Тамо ми кажу да се спремим, хитно.
Један мајор, Црногорац, са финим цртама лица, неће да скине темњак Николе И. Вели, у рату га је добио. Једино је командант пука (Живковић) нормалан у мозгу. Он ме је, међутим, дубоко, разочарао.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
после првог, наставља своје путовање и задржи се у другој води на коју наиђе, и то тако иде по реду, као кад какав командант распоређује своје трупе по коначиштима и пребивалиштима.
(В. сл. 62). Кад је командант брода, одредивши положај, нашао да се налазимо на месту које нам је било мета, на плодишту јегуља, бродске машине су
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Та знао сам ја да ће бити много народа данас у граду. Стража се препала па узбунила војску, командант невјешт, човјек скоро дошао, не зна језика итд.“ Пало је чуднијех и смијешнијех ријечи о конту Пјеру и дружини његовој.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Власт и Милош су увек ишли заједно, али ограничена власт и Милош нису. Уочи доношења тог Устава командант вароши Београда, Јеврем Обреновић, у опозицији, приредио је у част кнеза Милоша Обреновића, на власти, велики бал.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Његов сусед потапша га по рамену. „А што си се тако скљокао, драги Ото?“ „Дај Боже да буде тако као што наш храбри командант говори!“ Фалкенбергу не умаче овај разговор.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
„Ви се све нешто буните, све вама нешто није право, ви...“ тако ми је рекао командант. Требао сам одговорити: „Господине пуковниче, Ви сте... сви смо ми највећи ниткови.
“ Или да се морам смешити док мој командант прича: како увек, пре него оде својој жени у Солун, свраћа у трговину да јој купи дугачке свилене чарапе, јер је то за
освану снег на заузетој некој турској вароши и кад пуковски дежурни, сав узрујан, дозва батаљонске и саопшти: да ће командант тачно у подне одржати рапорт код штаба пука, испред ућумата.
Најзад појави се командант, висок, намрштен, у тешким ратним чизмама и дугачком постављеном шињелу, па замишљено сиђе низ камене степенице и
официрима што имају коње, али је нама тешко што пешице гацамо по блату и води, те нам мокре ноге и обућа, а то сам... Командант, миран, замишљен, приђе другом војнику, коме се строго загледа у очи: — Господине пуковниче, ми смо одузели коња
пуковниче, на рапорту сам по наредби ађутанта пука, јер нисам извршио наређење старешине ордонанса, каплара Камарића. Командант као присећа се неког важнијег посла, расејано слуша војнике, и онда нервозно прелази на четвртог да би прекратио
Онда пуцају шамари по озеблим образима тројице првих, и писари штаба беже с радозналим главама иза прозора. Командант шамара левом руком по десном образу, јер му је тако згодно.
— Зашто си на рапорту, блесане? И вуче га снажно за уво командант. — Го... го... гос... подине... пуковниче... а... а... а појма немам!
Зашто си на рапорту, маму ти коцкарску? Говори зашто! — П... п... појма... п... п... пуковниче... И командант, разјарен до беснила, наређује да се добошар веже за дрво и стави под стражу.
а... а... Ђорђе! Па се командант појављује на прозору и наређује да се будала пусти, и прети да ће га лично убити у првој борби, а Ресимић се смешка
А командант са ађутантом, на коњима, обично стану у страну, поред пута, и пропуштају пук дасе увере о дисциплини на маршу.
Па корбач пуца по добошу и натовареним стварима, и коморџије са зачеља окрећу се бојажљиво и подлачки смеше. После командант, у галопу, праћен ађутантом и ордонансима, одлази кроз прашину на чело пука.
Краков, Станислав - КРИЛА
Омалени командант са четвртастим, меснатим плећима, окружен штабом на коњима, видео је само оне прве. Војници позади њега видели су како
Лако је њему са коња причати. Гунђајући Мија принесе устима грлић. — Потпоручник. Какав је то безобразлук? У — у, — командант се ухвати за главу, — ја говорим а ви пијете. У — у... На своја места... на своја места.
— Наше јеванђеље једно само убијање дозвољава... — Је ли, Бранко, а шта командант? Посилни се био примакао ватри. — Опет је онај комита долазио... — Ма шта слушаш те лажљиве јаружаре...
У станицу је по подне умилео воз, и донео нове батерије. Командант станице је узбуђен трчао, јер су рампе биле џаковима заузете. Кад је ноћ пала, војници се распевали.
Кад је ноћ пала, војници се распевали. Добили су двоструку порцију рума. Командант је наредио да се уз школу, а ту је становао, ископа заклон, и да се у зору пробуди.
Имао је кук прострељен. Шмркао је тихо, и тражио да пије. Потом је тужно гледао зелене врхове борова. Командант пука наредио је да се официр, који је вршио препад на село, оптужи за упропашћене ранце и погубљену ратну спрему.
Стао је као укочен, и гледао уплашених Очију у дим и тело. — О—о—о... — јечао је онај доле. — Погибе командант, погибе командант, — викали су престрављени ордонанси и трчали дрвету и телу. Сада се и Душко трже и појури тамо.
— О—о—о... — јечао је онај доле. — Погибе командант, погибе командант, — викали су престрављени ордонанси и трчали дрвету и телу. Сада се и Душко трже и појури тамо.
напред, извештаји ће бити славни... — ту се загрцнуо и закашљао. Војници се плашили грудоболног, а нови командант достојанствено украшен брковима као перјаницом запретио је стрељањем. — Луда, и онако ће умрети...
— ... — ... да, знам да се гине... рат је, брате... али до последњег човека морате... ало, ало... Командант је бацио слушалицу јер на другој страни није било више говорника. Гранате су збијале такве шале.
Само да се већ једном дође. А зато сад стоје овде? Војници гунђају. А на челу њине колоне неки виши, крупни командант говори чичици мајору: — Од вас све зависи. Драгомир на тебе чека.
Док је нови командант, мајор, који је судећи по лицу волео исувише коњак, наређивао да се телефонира у пук, Казимир је изашао испод стене и
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
ИВ Делиград 7 августа у суботу, 1876 год. Још пре зоре узрујао це цео штаб. Пуковник Милутин Јовановић, командант суповачке војске, јавља да су га зором напали Турци јаком силом; да нападају на Суповац, Голешницу и Змијину Главу
— А ја идем да наредим првима да се крену. Командант са својом пратњом изгуби се у кукурузима, а ми пођемо напред. Прођемо кроз село Мрсољ. Оно је још горело.
Овај накресан старац и ово престрављено дете! Обојици као да није било место овде. Мало даље цтојао је командант шанца, капетан Живан Протић. Упитам га да ли зна где је капетан Сировацки.
Народни војник, командант над два топа у шуматовачком шанцу, тек викну само: »Коњица напада, пуни картечом«. Топови су у тренутку напуњени, али
али кад хтедоше да их управе, опази се да је прорез бедема за топ сувише узан, јер је коњица долазила као са стране. Командант топова опет повиче: За сад, јунаци! пијуке! ашове! скачите на бедем, проширите прорез.
пушчаног и топовског дима, од прашине што су је дигли коњи, од брзога трка не могаше се распознати каква је то коњица. Командант се већ спреми да командује: пли, кад коњица већ стиже под шанац, и гле, то је — наша коњица, наша патрола извидница,
Владана, који су седели у једном заклону, за бедемом, на два корака преда мном паде капетан Живан Протић, командант шанца. Паде ничице, и тако оста непомичан — нити се окрете, нити рече јао, ништа.
шанца ђенерал стаде и окрете се својој пратњи, у којој је било неколико наших и руских официра: — Да, рече Черњајев, командант је шанца погинуо — ко хоће да остане овде као командант? Ћутање! — Господо, ко ће остати овде? — понови ђенерал.
је било неколико наших и руских официра: — Да, рече Черњајев, командант је шанца погинуо — ко хоће да остане овде као командант? Ћутање! — Господо, ко ће остати овде? — понови ђенерал. Опет ћутање...
Кад се већ увелико ухвати ноћ, паљба се постепено поче утишавати. Шуматовачки шанац био је миниран, али како је командант шанца погинуо, то це сумњало да ли ко зна где је мина и како је треба потпалити у случају да Турци ноћу изненада
Стога пуковник Коста Протић, командант алексиначких положаја, хтеде да ме пошље у Шуматовац да ја, који тако исто нити знам где је ни шта је мина, кажем како
У наредби, којом се позивало ово одељење, стајало је изрично: да се командант одељења, мајор Ст. Велимировић, има сам јавити тачно у 7 часова у јутру, а буде ли штаб тада већ изашао на позиције,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Близу смо положаја. Али нисмо ни стигли до њега, а стиже наређење да се стане. Но, хвала богу! Мој командант батаљона оде некуда, и после пола часа врати се. „Разапињите шаторе“ — наредио је.
„Испод овај камен цурка“ — и показа нам руком на једну стену. Војници потрчаше. Направи се гужва. Командант батаљона одреди мене да успоставим ред. Морао сам и револвер да потржем.
Било ми га је ипак жао, те му приђем и загрлим га. Он ме пољуби... Обојици нам потекоше сузе... Мрак је пао увелико. Командант ми беше послао смену, те се вратим у бивак. Али таман што сам стигао, кад повикаше: — Дижи шаторе!
Неки су већ помрли, те им ту, поред нас, копају раке. Двојица дељу неке гране. Веле, праве крстове. Командант батаљона вратио се однекуд и позва нас, командире. „Вечерас морамо да сменимо пешадију — говорио је.
Зато пазите.“ При поласку поздрависмо се. „Хвала вам, браћо!“ — узвикује раздрагани командант, као да смо ми дошли по нашој личној вољи да му помогнемо. Око подне вратили смо се код својих чета.
санитет!“ „Где је командир?“ — питао је неко иза мене. Војници су га упућивали у правцу где је био мој заклон. „Командант одреда!“ — рече ми десетар. Ишао је усправан поред ровова војвода Вук. Ја се подигох да му изиђем у сусрет.
сад ћу вам то тачно рећи... у шеснаест и четрдесет и пет, стигли смо на Метери Степе. Командант је био отишао пре нас, и како стигосмо, он нареди да наш трећи батаљон изиђе још даље напред.
На овом месту смо преноћили и остали и сутрадан, четрнаестог септембра. За то време наш командант пука обилазио је положај да се упозна са стањем. Са њим је био мој командир чете.
И да видите чуда, уз припомоћ наших пешака, они лепо монтираше топове. Али како је артиљеријска послуга изгинула, то командант пука одреди шеснаест пешака као послужиоце код тих топова.
Али зашто баш на мене да наиђе змија!... Моје размишљање прекрати ордонанс, који ми јави да ме зове командант батаљона. Вукао сам се готово побауљке кроз ров и прескакао преко војничких ногу.
— Мени је наређено да са четом кидишем на непријатеља. — Ето видиш... У заповести коју нам је прочитао командант писало је како трупе Дринске дивизије, које су се налазиле десно од нас, треба прво да заузму Кочобеј.
— А-ха! Са њега се излази на врх. — Сећам се, то послеподне имали смо муке да пронађемо наше тробојке. Командант је био наредио да приликом сутрашњег јуриша у сваком воду по један војник има на леђима привезану по једну тробојку,
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
У Српско-бугарски рат нисам ни позиван. Мој добри командант дивизије, упознавши моје милитарне способности, правилно је оценио да ће наша војска и без мене савладати непријатеља.
Његов љубазни командант ставио ми је на расположење велики салон лађе. Ту су већ биле смештене све моје ствари. Но, пре но што сам и ја ступио
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
А познат је и онај случај где командиру једне пограничне чете враћа командант рапорт да стави тачке и запете, јер је овако написан рапорт потпуно неразумљив, тако да се никако није могло разабрати
хартије и на њему исписа десет тачака и петнаест запета, придружи то своме рапорту и врати га команданту с молбом да командант, својом наредбом, изврши распоред приложених тачака и запета и сваку од њих упути одговарајућој јединици, додајући још
изврши распоред приложених тачака и запета и сваку од њих упути одговарајућој јединици, додајући још и молбу да командант тачке и запете које би претекле, те остале неупотребљене, надлежно расходује.
Замислите, на пример, једнога кројача женскога одела, са свима манирима које та професија намеће, па вам кажу да је то командант пука у пензији, или замислите човека са добрим апетитом и, овоме одговарајућим трбухом, са меснатим клемпавим ушима,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ту-у-у, ту-у, свира телефон и телефониста ја вља да је рањен командант првога дивизиона. Један од оних спроводника прича да је шрапнел ударио изнад самог топа и побио сву послугу.
— Оставите га мало на миру, то је јака конту зија. А где је ударило? — запита командант војника. — Баш уз нас... — Откуд на њему крв? — Један је погинуо, а има и рањених... — А да ниси ти, бре, рањен?
Никад краја. Гр-ру! Гр-ру! Гр-ру! Гр-р-у!... Гр-р-р-ру! Гр-ру! Намах се све утиша. — Шта је оно?! — повика командант. Извисмо се из заклона. Не верујемо очима својим.
Телефон засвира. — Како!?... Сад одмах... сместа!... Разумем... разумем! — говорио је командант. — Па се окрете нама. — Хитно одступамо. Са суседног сектора пешадија одступила. — Он се наједном замисли. — Ух...
— Ух... тамо је наша батерија! Да ли су је известили пешаци? Јаши сместа и извести командира да одступи — обрати се командант мени. Кренуо сам одмах насумице, по правцу руке где ми показа командант. Ноћ је све више увијала видокруг.
Кренуо сам одмах насумице, по правцу руке где ми показа командант. Ноћ је све више увијала видокруг. Пут је кривудао, а нигде светле тач ке према којој бих се могао управљати.
А сада смо, у пуној збили, ми јужна војска, која брани баш багрданске положаје. Следећег дана рано изјутра командант је добио извештај да ће око девет часова доћи Краљ, да обиђе положаје.
Тачно у девет дошао је седи Краљ у пратњи ађутанта и свога личног лекара. — Ваше Величанство — рапортирао је командант — стање пука је ратно. Пук се налази на положајима.
— Пуковниче, желим да обиђем положаје и да видим моје војнике у рову. Командант ме зовну: — Ићи ћете испред нас. Водите право код пешачког пука, који се налази у резерви.
Кретали смо се лагано кроз шуму. Питао је Краљ за морал војника. А командант, чуо сам, одговара како морал никад није био на таквој висини као данас.
Унапред је јављено оном пуку у резерви да ће их посетити Краљ. Када им приђосмо, војници су били постројени у кару. Командант пука предаде рапорт и Краљ се заустави у средини пука. — Помоз бог, јунаци! — Бог ти помогао!
Краљ спусти главу и неколико тренутака гледаше туробно преда се. Затим ободе коња. Командант пука се окрете војницима и поздрави: — Живео Краљ! — Живео, живео, живео!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
колијер — јака, огрлица коло — врста игре; точак, круг кољенце (на дурбину) — чланак комат — комад комендат — командант Комнен барјактар — личност непозната историји конак — кућа, преноћиште; дан хода; одмориште кондијер — в.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Па ти си се отимао да први уђеш, ти си открио пећину, лампа је твоја. — А ти си наш командант — прекиде га Мачак. — Ти треба свуда да си први.
Он је командант, вођа дружине, читаве чете, а такви се не смију ничег бојати. Храбро, дакле, напријед. Упалио је батеријску лампу и
Стричев дјед Алекса, који је трчао поред њега, преплашено викну: — Ехеј, погибе командант! Уловише команданта! — Овамо љестве, жив сам! — кликтао је Ваљушко из рупе.
Одмах ме примите у своје добровољце. Гдје ли је само тај ваш командант Јованче? — Видиш ли онај дим на Лисини, тамо је — показа му Лазар Мачак. — То је, богме, подалеко — закључи старац.
— Држ га, држ га! — драли су се сељаци јурећи у потјеру и грабећи разбацано оружје, ранце и другу војничку опрему. Командант партизанског одреда још увијек није од чуда могао да дође до себе.
XИX Командант одреда дуго је разговарао с Николетином Бурсаћем о смјештају партизанске радионице за оправку оружја и најзад се сложиш
— А зашто је зову Мачкова? — зачуди се командант. — Због неког дјечака, Лазара Мачка, који је први пронашао улаз у њу. Зовнуше у штаб Јованчета.
— Већ сам га дао за школу — озбиљно рече дјечак. — Наћи ћемо ми за школу погодније мјесто — рече командант. — Добро али бих и ја вас нешто замолио — изненада се нешто досјети Јованче. — Хајде да видимо.
Он је рођени мајстор. — Добро, друже, примићемо врло радо — сложи се командант. — И ја сам за то — додаде Николетина. Убрзо логор Тепсија оживје од лупе сјекира и чекића, од стругања пила и ларме
— Ту смо! — озбиљно се одазивао дјечак и том би приликом звецнуо и ланцем да покаже да је и Жуја присутна. Кад је командант одреда навратио да обиђе курс, неко га упита за Николицу. — Друже команданте, имамо ту једног малог добровољца.
Николица одмах притрча талијанској пушчици, постави се уз њу и весело објави: — Ево, гледајте, већи сам од ње! Командант се само насмија и пресуди: — Кад је тако досјетљив, нек остане на курсу. Тако се Николица помијеша међу курире.
Авијатичари су им јавили да бомбе нису уништиле складишта. — Гле, колико им је само стало до муниције! — чудио се командант. — Сва срећа што не знају за оно склониште у Мачковој пећини.