Употреба речи команданта у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

И капетан Танасије већ трећи пут узаманце долази чак с позиције на лађу, с тешком муком измољавајући допуштење од команданта, јер му се све чињаше да га данас неће преварити слутња.

Африка

Жув ми преводи: Њамкоро се врло добро сећа команданта Вуијеа, који је носио браду и био пријатељ с њим. Он познаје и његову жену, која је још увек ту у селу.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Око Команде прилепило се било неколико трактира и школа, као и Театар који је био чувен. Поред цркава била је палата команданта тврђаве фелдмаршал‑лајтнанта баруна фон Енгелсхофена.

Хтео је и сада да изазове код хусара и кирасира, који су пратили кола, што више смеха. Кад су, међутим, кола команданта стигла ближе испршеним редовима подунавске милиције, Гарсули спусти свој дурбин и дохвати се свог лорњона.

Честњејши Исакович онда устаде и замоли аудијенцију код команданта Темишвара, фелдмаршал‑лајтнанта Франца Карла Леополда баруна фон Енгелсхофена, који га зна.

августа године 1752. Ушао је код команданта пред подне, а изишао, кад су звона у Темишвару, у црквама, престала да звоне. Шта је све Павле рекао том великом

Ако његова високографовскаја екселенција дозвољава, казаће, нешто, што је чуо од свог бившег, врховног, команданта, фелдмаршал‑лајтнанта Франца Карла Леополда баруна фон Енгелсхофена.

Хорват се затим вратио у Кијев и отишао у шанац Крилов, где је био оставио свог брата, Михаила, за команданта. Предложио је да се нови, сербски пукови, не зову сербски, него пандурски, као у Аустрији, а за команданта новог пука

Предложио је да се нови, сербски пукови, не зову сербски, него пандурски, као у Аустрији, а за команданта новог пука наименовао је свог сина. Дечка од шеснаест година. Прота Булич скретао је на то пажњу, Русима.

Кад Ђурђе чу да ће морати, и у Кијеву, да пише, акта, он се раздра. А пошто је, у међувремену, учио, напамет, титулу команданта Кијева – спремајући се за пријем код Костјурина – опсова, матер, високородному, високопревасходителному, господину

Исаковичи су ходали по тој кући као да су поспани. Павле је сасвим другаче замишљао команданта Кијева, у Росији. Међутим, Костјурин се трудио да, што лепше, угости бригадира Витковича, који је за њега припремао

Трифун Исакович ће служити на част, сасвим сигурно, ахтирском коњичком пуку, у који мисли да га пошаље, за заменика команданта, кад се сврши насељавање Исаковича. Парцела, за њихово насељавање, већ је одређена и одобрена.

Он је сасвим другаче замишљао свет, који ће срести код Костјурина, команданта Кијева. Павлу се његов братенац, Ђурђе, са својим егзерциром тога дана, чинио права чизма, на коњу.

Преко груди, Трифун је имао, плаву и белу, свилену, ешарпу, помоћника команданта, ахтирскаго, пука. Кад су сели на неку клупу, Трифун запита Павла, зна ли Вишњевског?

Црњански, Милош - Сеобе 1

” Даље није могао. Забашури све, брзо, прочитав рескрипт команданта града Осека, маркиза Гвадањи. Затим, великим корацима, притрча столу и отпоче преглед.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Зашто да те џабе тучемо. — Ма, људи добри, шта ће мени тамо некаква баба, дедер кажите. Ево команданта Миланчета, друга нашег, па нек он потврди.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

ЈЕВРЕМ: Е, са мном се могло командирати, како си хтела. Зато сам доцније и мого авансирати. Но под приклад, ево команданта! 4. МАКСИМ И ПРЕЂАШЊИ МАКСИМ (Софији): Седиш, седиш! СОФИЈА (устане): А да шта ћу забога?

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

илустрацију за ту тврдњу, навео је свог интимног френда, чистокрвног Турчина, Тотунбеј Фадил Зоглуа, директног потомка команданта турског гарнизона у Битољу, према коме би требало да осећа најчишћу мржњу, с обзиром на петсто година малтретирања и

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— А ти, дроњо један — обрати се Таси — само ми изиђи сутра пред команданта такав! — Као да се присети: — То је била твоја дужност, наредниче, да приметиш... — Разумем!

Најзад је стигла вест са меродавне стране, од посилног команданта пука, који је чуо када је командант наредио ађутанту да напише заповест за покрет у два часа по поноћи.

— Ваљда неко о томе води рачуна — објашњава наредник Милутин. Далеко напред видимо команданта како спокојно јаше на белцу. Он сигурно зна ситуацију... иначе, нигде се не види човек, ни лево ни десно.

А зашто све то кад је живот леп?... — Командири, напред! — зачу се оштар глас команданта дивизиона. Командир оде трчећим кораком. За њим пођосмо и ми, али се ипак заустависмо на извесном одстојању.

Извлаче се лено, закопчавајући полако одело, као да не чују вику команданта пука. Не боје се никакве казне више, јер виде да им сада предстоји најтежа дужност и највећа опасност.

Стрељачки строј наново крете и изгуби се у шуми. — Нека командир пете батерије креће одмах! — зачу се оштар глас команданта дивизиона.

Све по надлежности, иако је очигледно и свима јасно да је животиња била гладна и преморена. У присуству команданта сви смо се старали да отпрегнемо коња и тако смо само ометали возаре, који би се у оном сплету каишева умели боље

Али то још више наљути команданта, и он запрети командиру казном. Командир позва нас два водника. — Чули сте — говорио је љутито.

— Е, е, та је добра... макар и коњосали! — Капетан Станојчић се наједном уозбиљи, јер угледа команданта. — На своја места! Тек око десет часова кретосмо. Нико више и не пита на коју ћемо страну.

Осећамо неку ломљаву на осматрачници команданта дивизиона. Танасије у кукурузу занемео, а ми полегали један преко другога и телима нашим заклонили убојна зрна...

Али запрљани топови, неотимарени коњи, онај неред у биваку, а нарочито спуштено крило на шатору команданта дивизиона, који је увек на ногама, био је доказ нашег замора... И пораза.

Али појава овога војника опомену нас и на нашу дужност. Јер торањ, иако напукао, још стоји... Сетисмо се команданта и ми се погледасмо. Батерија наша и даље је гађала са старим елементима. А ако су наши одбили напад...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Још једну чашу сватовцу, оном који се те вечери певао у његову част, славног генералштабног команданта банаћанских болница. Сватовцу пуном материних суза, девојачке косе, рузмарина и росе. Једну чашу младости његовој.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

када је Милош Обреновић, кнез Србије (истина вазалне), поставио њега, Јеврема Обреновића, генералмајора, за команданта вароши Веограда са овлашћењима која су изгледала неограничена. Било је то у фебруару 1837. године.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

шведског краља Густава Адолфа, који га посла у Магдебург за саветника администратору, а управа вароши именова га за команданта своје војске. Он се диже са седишта.

Ту погибе јуначки Фалкенберг, а иста судбина достиже и команданта пука. Око друге једне градске капије, камо је појахао администратор, разбукта се исто тако жестока борба.

Сада, после толиких мука и одрицања, куцнуо је тај одавна ишчекивани час. И они се, необуздавани ни најмање од свог команданта, користише својим освештаним правом: убијаху, пљачкаху и силоваху.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

озеблих војника, у двоврсном строју, са снегом на брковима и обрвама, зарумењени и узнемирени, нестрпљиво су очекивали команданта, који је у топлој турској соби потписивао пошту.

Па први војник поздрави га одсечно: — Господине пуковниче, на рапорту сам по заповести команданта другог батаљона, што сам пред скупљеним војницима казао: лако је команданту и официрима што имају коње, али је нама

— Ви? А ко сте ви, мајчина вам? — Господине пуковниче,... ми смо прва чета... комора... на рапорту по заповести команданта четвртог баталијона, зато што сам одузео коња једном Бугарину, па сам га продао другом... сељаку. — Аха, аха!

Његов командир не зна шта ће с њим, пошто је исцрпио све казне своје надлежности. Он оштро поздравља команданта, па се нагиње унапред, мршти се, као бајаги позлило му баш тог тренутка, напиње се, пропиње на прсте и трепће.

јаше, виде везене сељачке чарапе, и кад промакну сви дроњци пука, онда тек наилази Ресимић, па се претвара да не види команданта. — Ти опет последњи, мајку ти коцкарску? — Зашто мајку, го... го... г. — Шта го, го, м... м. џукело добошарска!

беше наишао, где изјави тачне податке о себи, признаде да се налази под судом због покушаја убиства, и постаде сеиз команданта батаљона.

— Ја... у... у војсци, господине мајоре. И тако лаж која беше глупа и дрско понашање Секулино разјари команданта у тој мери да га је, позеленио као јед, тукао до крајне малаксалости своје одмор не снаге.

Затим дивизијар мамуза коња и с начелником штаба одмиче мало, па стиже команданта батаљона који јаше на челу колоне. — Како је, како, дечко? — Ето, да кажем, гос' ђенерале, врло добро, хвала много...

предвостручим се, као завио ме ужасно стомак, огрнем шињел, па кад сам био близу врата, бацим врло обазриво поглед на команданта. Али поред све моје пажње да не причиним ни најмањи шум, иако сам преко собе прешао као сен.

Сељанка скиде онај шал и огрну га. Сад сам потпуно био заклоњен од команданта, те се усудих да отворим једно око. У том тренутку угледах је окренуте главе према коп манданту, свакако да се увери

Баш на половини пута био сам позван од команданта одреда, који ми издаде ово наређење: — Са двадесет одабраних војника задржите се на овом месту, и тек кад будете

а једна једина мисао, седамнаестог јуна изјутра, кад је први топ тукао, као муња је синула у мозговима свију нас, од команданта до последњег редова, као у глави једног јединог човека.

Краков, Станислав - КРИЛА

Она је климала чупавом брадицом, и ругала се. У шатору се чуло пљускање воде. То је посилни поливао команданта. Крај свога жутог сандучета поручник Лука је пробао појас за спасавање, који је при искрцавању, сигурно за успомену,

Он је сада гледао трепћући малим, зеленим очима у команданта, као да је хтео рећи: – Видите, ја сам ту на своме месту. – Скандал. Војници се развукли по целом граду.

Коритом пресушеног потока чуо се топот коња. Официри су долазили. — Склоните се, — умешао се посилни... — ево команданта. Дуги бркови су донели мирис алкохола.

— Држите... — А где ћу ја сада. — питао је бесвесно Душко. — Известите команданта пука. И док четири ордонанса понеше на разапетом шињелу мртво тело, душко са стварима погинулог, стегнутим у

Од ње су пуне уши, очи, уста и одело. Само чврсто стегнуте у руци држи ствари погинулог команданта. Обузе га ужасни страх од самоће у мрачној шуми пуној само лешева и смрти. Као да угледа нешто страшно пред собом.

Говорило се о љубави команданта источних армија са неком болничарком. Рањеници белог павиљона видели су често у парку насмејано лице генерала сред

На небу су злокобно певала два аероплана. У штабу на Чегану седели су официри око команданта, који је нудио коњаком само још дебелог артиљеријског пуковника, и сви гледали у карте. Телефон је помамно дречао.

— Сад никако, можемо положај открити, — доказивао је артиљерац, који је уз команданта једини коњак пио. Тамо су по шумама бубњали манити добоши и урлала чудовишта.

Сушичави писар стајао је пред чађавом колибом команданта пука између борова, низ које се сливала смола, и жедно мирисао њен опојни мирис.

Петровић, Растко - АФРИКА

Жув ми преводи: Њамкоро се врло добро сећа команданта Вуијеа, који је носио браду и био пријатељ с њим. Он познаје и његову жену, која је још увек ту у селу.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

За дневнога команданта над целим оделењем што ће сутра оперирати поставља се пуковник Михаладзе (?). (Име је нејасно записано у дневнику и не

Еле, ми смо касали друмом пролазећи непрестано кроз батаљоне који су поздрављали Комарова. Ту сретнемо команданта данашње борбе, пуковника Михаладзе (?

Шта да радимо? У овом другом наступању ми управо нисмо имали команданта. Мене су људи помало слушали, па и то не као војника, но као некаквог »господина човека« о коме управо нису знали шта

(јеп о заповедању овде не може ни бити реч) да идемо yлево, тамо где још траје борба, па да ако успут нађемо какога команданта, какво повеће одељење, коме би се могли придружити. Мој предлог одобре.

Не знам шта ли му је та позитура требала да значи! Или можда се то тако ваља код команданта. А мене опет потпр'о Комапов: »дајте коња«, па »дајте коња!« — Али откуда, забога, да вам га дам, кад коња нигде нема?

се ових дана заповед од Високе Порте свим командантима што, кад би србски жители с кога ни би мјеста и села дошли код команданта царске војске, и предали своје оружје и замоле милост, да им се да заштита уједно с ниховом добарем и фамилијом; а ако

и обећају са свом срцом, што неће злупотребити царску милост, морају незабавно отправити се лично или посредсвено код команданта, кој се најближе налази, и да искажу своје желе.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Застали смо да видимо где ли је заклон команданта пешачког батаљона. Мора бити негде ту око нас... Окренуо сам се случајно. Островско језеро...

Наравно. Утом излете пред нас један ордонанс, који нам објасни где је заклон команданта батаљона. Није било далеко. Сјурисмо се код њега.

А спавају као зечеви. Истина, пуцањ пушака их не буди. Али на најмањи додир руке или ноге, скачу одмах. Команданта сам нашао у једној проширеној рупи где седи са ордонансима.

Куршуми су фијукали. Планина је хучала. На самом врху сударисмо се са војницима из седмога пука. Видео сам и команданта седмог пука, пуковника Јовановића, међу његовим војницима. Врх је био у нашим рукама. — Децо!

Сазнао сам тако да се иза наших леђа, на врху, налази седми пук... Командант одреда тражи од некога команданта артиљерије да прати осматраче код нас, у ров. Овај доказује како је тешко дејствовати кроз маглу.

У очекивању заповести војници су били полегали, да смо једва пролазили између њих. Команданта батаљона нашао сам у једној колиби. Ађутанту је диктирао заповест.

Међутим, другојачим очима посматрају тактику они који гину. „Настало је преко телефона објашњавање између мене и команданта пука. Рекао сам му: Господине пуковниче, од сто педесет људи, колико имам у чети, сумњам да ће прећи читаво двадесет...

А услед дуготрајне употребе, ни оруђа нису више прецизна. Поздравио сам команданта и пошао на објавницу. За мном је ишао телефониста, који је одмотавао телефонску жицу.

Удри, удри, удри! Отпоче и бугарска артиљерија. Онда опаучи наша. Лом се направи. Од команданта ни трага, ни гласа. — Али како се са тим мире пешаци? — За пешаке је главно да ја пуцам.

Нови заступник команданта је одредио комисију да изиђе на место где се десила експлозија, колико тек да буде испуњена и та формалност.

У предсобљу команданта места сви смо се сакупили. Било нас је деветорица. Тачно у осам часова позвао нас је ађутант да уђемо.

Путеви су довршени. У равници су израђени нови аеродроми. За команданта дивизије подигнута је осматрачница у близини нашој, те је сад око нас врло живо.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Ко сте ви, господине? — запита Лука, већ надражен. — Ја сам командант колоне... — У име команданта дивизије наређујем вам да одмах кренете колону!

Веле, сигурно је из нашега пука. Улазећи у бивак, натрапају баш на команданта дивизиона... А ти знаш њега... Он је у стању да дигне на ноге целу батерију за неки мали каишић, а тек замисли сад...

Угледах баш и њихову батерију. Дохватим слушалицу и затражим одобрење од команданта дивизиона за паљбу, како бих заштитио наше пешаке.

И не гледајући више Арнаутина, изиђосмо на пут, да сачекамо команданта. По мразној и мрачној ноћи стигосмо у Пећ, и сместисмо се у хладне учионице неке школе.

— љути се један командант батаљона. — идем сада где је мени воља, а он нека ме тражи! — мисли свакако на свога команданта пука. Улицом одјекује топот коња и чује се нека вика, да би се направио пролаз.

— јада се неко иза мојих леђа. — Овај, бре, не мисли да се заустави — говоре војници, мислећи на онога челнога команданта. — Жури човек да се смести у неку кућу, а где ћемо ми? — шапућу војници већ забринуто. Још увек се пењемо.

Није хтео да то буде без извесног службеног церемонијала, те зато нареди мени да пронађем тога команданта и најавим посету команданта артиљеријског пука српске војске.

хтео да то буде без извесног службеног церемонијала, те зато нареди мени да пронађем тога команданта и најавим посету команданта артиљеријског пука српске војске.

— Здраво, брате Србине! — викну један. — Живео! и поднесе ми чашу вина под нос. Захвалим му се и рекох да тражим команданта. — Ма ја сам, збори, чоче! Ја заузех став „мирно“. — Господине...

— Шједи до мене, па ћеш ми приповједат. — Ја сам само дошао да најавим посету команданта артиљеријског пука — пожурих да изговорим. — А зашто није доша право, да се ижљубимо и попијемо братски...

И ја накретох онај остатак вина. Онда се извиних како ћу сада одмах доћи са командантом. На улазу у кућу пропустих команданта напред и показах му врата. Он уђе први. — Здраво да си, брате Србине!

— Здраво да си, брате Србине! — ускликну срдачно црногорски командант, с муком се придиже, и поче да цмаче нашег команданта. — А и ти момче, здраво! — и са мном се пољуби. Онда ухвати нашег команданта за руку, и приведе га своме месту...

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Стричев дјед Алекса, који је трчао поред њега, преплашено викну: — Ехеј, погибе командант! Уловише команданта! — Овамо љестве, жив сам! — кликтао је Ваљушко из рупе.

XXИИ Крајем јесени од четири омладинске чете створен је Омладински ударни батаљон, понос читавог одреда. За команданта је постављен Николетина Бурсаћ, славни митраљезац и надалеко позната и чувена партизанска делија.

Чим је примио нову дужност, Николетина је замолио команданта одреда: . — Друже команданте, како би било да ми дадеш курире из бивше Јованчетове дружине. — А зашто баш њих?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности