Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Потпоручник Александар! — чусмо одсечан глас командантов, који нам је однекуда заишао иза леђа. — Је ли ту ваше место? — Разумем!
— Господине потпоручниче, зове вас командир... — Их, богаму, ко ће сад по блату!... —... а посилни командантов пакује ствари. — Није могуће! — повикасмо сви углас и искривисмо главе, ослушкујући ударе кишних капи.
Знаш... због заразе она су обустављена. Уосталом, питаћу команданта... Посилни, дај ми сабљу и рукавице. Командантов стан је био у близини нашег. Пођох са командиром. Ја остадох пред вратима, а командир уђе у собу командантову.
Ја остадох пред вратима, а командир уђе у собу командантову. Чуо сам саопштење мога команира, и кратак одговор командантов: — Сада одсуство, када је наредба јасна за свакога! Не може! Командир изиђе и само слеже раменима.
— оте се изненадно, али искрено из уста Александрових. Неко баш тада закуца на врата. Уђе посилни командантов. Рече да је командант наредио Александру и мени да одмах са коњима одемо у дивизион.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Заједно са мном, а код своје тетке, ишао је тада и син командантов, мој вршњак Павле. Дакле, тога дана морали смо најпре ићи колима До прилично удаљене станице, а потом возом.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али пред нама су, као што видите, непроходне планине... Господо... Ви као стари војници разумећете ме... — глас командантов задрхта. — Одсад па до пет часова изјутра... уништићете целокупни материјал... — И топове, и муницију?
А у Пећи је било време, кад ти подметну — мени оно јајце... — Нисам ја... Они су тражили јаје од мене... Посилни командантов појави се са неким ковертима. Један пружи ветеринару, други благајнику, а трећи капетану Душану.
Дигао сам руке увис и викао што јаче могу. Кроз ларму, прасак, јаук, чуо се глас командантов: — Непријатељ одступа! Спасавајте топове! — Стој!... Стој!...