Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Разумеш ли?... Свашта би било, да не угледах белца командантова. Док је то говорио, случајно опазих да је извукао ноге из узенгија и млатарао слободно.
— Вала, браћо, искрено да вам кажем — жали се Александар — теже ми пада ова непрекидна вика командантова, него цео овај рат... Са мучним и тмурним расположењем стигосмо опет у село Велики Бошњак.
Дежурни су излазили вишим старешинама на рапорт. Ноћу се разлегало: „Стој!... Ко иде?“... Стражар у близини стана командантова морао је викати из свег гласа да би командант само чуо како се служба и ноћу ревносно обавља.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Зато сам те звао. Саветуј ме, помажи, научи ме шта да радим Јер, кажем ти: ја не могу да гледам ситна слова командантова и пакосно лице иследниково. Јест, сецкаће ме, мрцвариће ме, туцаће ме.
— Го... го... гос... подине... пуковниче... а... а... а појма немам! Као ашов широка и тешка десна командантова шака пљашти по левом, необријаном Ресимићевом образу. — Деде, сети се, сети, дроњо дроњави! — М... М...
Како сам одшкринуо врата, дочека ме опет онај исти продирни и презриви поглед из крајичка оног одвратног ока командантова, које бих са ретким задовољством ноктима ископао. И тако понова легнем на своје место.
Али су те чизмице, иако потпуно нове, изгледале некако просте према малим калочнама што су се сијале на ножицама командантова сина. Тако исто било је и са нашим шубарама.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Пешадија се прикупљала и размештала испред нас. Каре су довлачиле муницију. Ја сам разрађивао и слао командантова наређења, прикупљао извештаје и писао свој дневник.