Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
платна белај — несрећа, зло, беда белокорац — нож са ручицом од беле кости берићет — издашан род, обиље бимбаша — командир веће војне јединице бињеџија — ваљан коњаник борија — труба бугија — прашина, облак прашине буљубаша — четовођа
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Ту на једном табаку „преко целог“ тражио је командир: да капетан Ђорђе В. Христић, тачно објасни: под којим је околностима рањен означеног дана код цркве села Б.
Па кад је рупа и за последње оруђе била ископана, онда командир а за њим два водна официра, приђоше и целиваше излизане цеви.
П.Ѕ. Он је просто један особењак и њега треба разумети. Ја га никад не остављам самог. Тако је Јуришићев командир одговорио оцу његовом истога дана кад је примио писмо у коме га овај моли за неколико речи о сину.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
У јабучару, у хладовитој сјеници жандармеријске станице, сједи уврх стола бркати командир Мунижаба, родом из Лике, а с обје стране уоквирују га његови потчињени.
На тај оптимистички поклич, праву народну будницу, командир весело зарза, па се опет, за трен ока, смрачи и занијека главом. — Јок, јок, не иде.
ке-ке ...Куја вуку помокрила руку ...Ето ти, испаде нешто. — Ама шта испаде, бог те видио? — устури се командир. — Шта имају вук и куја с Петром Дошеном и с његовом кравом? — Видим и ја да немају — покајнички признаје каплар.
Тај ти је доктор за сваку пјесму. — Дај га, кад већ не иде друкчије — предаје се командир одмахујући објема рукама. Ђуро Пајић, сеоско наклапало из Хашана, већ трећи дан лежи у подруму станице.
— Само ти вези, а ми ћемо записивати — нутка га командир. Ђуро ваљано уздахне, прижмири и отпочне: Ево Пере, ево и жандара, ево правде међу два ханџара . . .
Ђуро ваљано уздахне, прижмири и отпочне: Ево Пере, ево и жандара, ево правде међу два ханџара . . . Командир поче записивати, затим спусти перо и у неприлици убрзано затрепта.
— Ама, понијело ме, ђаволи га дерали. Знаш, нема ти ништа слађе нег овако ... — Опорочавати власт, а? — исцери се командир. — Знам ја тебе, тицо. Овдје си позван да нафарбаш ону лопужу, Дошена, а ти тако, на државу циљаш.
— зачуди се пјесник. — А баш сам лијепо срочио оно за чакшире. — Срочио си ти црног ђавола! — развика се командир. — Зар су теби порезници ...Ама, то су државни службеници, куго кокошија.
порушену кућу, у којој се смјестио штаб једне од крајишких бригада, кроз отвор у проваљену зиду провлачи се дугачки командир Микан, а све уз пут псује и замуцкује: — Бо...божију ти куварицу, алај су ови нагарили.
Често се продаје и крадено. Командант га слуша стрпљиво, слуша, па ће ти истом хукнути: — Микане, да нијеси командир и члан партије, ја бих ти сад рекао да си ти једно обично божје говече.
Прошао дјечак свијета, видио штабове и команданте, па свашта зна. Командир станице, шепави Душан, човјек већ у годинама, душу је дао за тај посао.
Душан се диже на ноге и виче у отворена врата: — Еј, Балаћ, Гончине, овамоде! Командир има двојицу курира, петнаестогодишњег Ђурајицу и тринаестогодишњег Милорада, али их он пред странкама не зове по
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Да ствар буде што максималнија, граничари му још додају у трку и флашијановић минералне воде за освежење, а командир, као фол, аплаудира, а у ствари пребројава екипу: зна човек, пријављено двадесет и седам такмичара.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Поднаредниче! Једва сам схватио да се то на мене односи, па се журно вратих стрепећи да се командир није предомислио... — За овај моменат ти праштам, јер си нов и још се ниси свикао.
У почетку, то је била мала разонода за мене и као неко задовољење за све оне придике које ми је одржао командир. Тешио сам се да и сав тај народ мора исто онако ћутати преда мном, као што сам и ја јутрос пред командиром...
Последњи је стигао Таса, вукући крај опасача, који никако није могао да дохвати руком иза леђа. Однекуда наиђе и командир. Батеријски наредник му изиђе на рапорт. Погледао нас је командир строго.
Однекуда наиђе и командир. Батеријски наредник му изиђе на рапорт. Погледао нас је командир строго. Затим је опоменуо Крсту возара да намести право шајкачу, Петра нишанџију да закопча дугме на блузи, Јанкуља,
Кони се узнемирили. Уто наиђе и командир на коњу. И опет команде, затим поздрављање, рапорти — онда поновни преглед. Облио је зној и људе и коње.
И опет команде, затим поздрављање, рапорти — онда поновни преглед. Облио је зној и људе и коње. Тек тада командир даде вољно.
Дуго смо чекали док је стигао до нас. Командир је бледео, црвенео, знојио се, шкргутао зубима и бесно колутао очима на војнике који нису обратили пажњу на своју
— Нови војници, резервисти — покушавао је да правда командир и себе и војнике. — Да, али зато имате капларе, поднареднике, потпоручника, и опет на крају треба све ја да видим —
Батерија се притајила, као да је људима криво што је због њих командир добио прекор. Или се плаше гнева командира батерије. А командир се одмаче лагано, па се онда окрете. — Батерија вољно!
Или се плаше гнева командира батерије. А командир се одмаче лагано, па се онда окрете. — Батерија вољно!... Водници, напред! У галопу смо пришли и поздравили.
— Батерија вољно!... Водници, напред! У галопу смо пришли и поздравили. Командир нас је гледао мрачно и строго. Онда срдито, кроз стиснуте зубе, савлађујући љутину, проговори. — Чули сте...
— Господине капетане... — заусти потпоручник Александар. — Јесте ли разумели? — запита још строже командир. — Разумемо! — Батерија да се врати у бивак.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
11). УЗ ПЕСМУ „СЕРЕНАТА“ Бечкерек, са својим касарнама, и касарнским затворима, није био пријатан за летовање. Командир чете у којој сам, као каплар, и ја марширао био је то још мање. То је био гроф Драшковић.
Пошто у логору имамо свакојаки шкарт, дезертере, забушанте, затворенике, командир све узима врло строго и наређује став мирно, да војници не би добацивали женскињу.
Корачам уштогљено, крај свог вода, а мислим: ето, најзад ми се жеља испунила, дошао сам куд сам хтео. Командир, међутим, јаше коња на тротоару, и виче, љутито, на потомке Милоша и Марка, Зринских и Франкопана, Прешерна и Марка
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ђокић је кицош, леп младић и велики хвалиша. Био је у војсци каплар, па сад цело село зна, како му је једном командир дао да врати чету с Врачара у град, па је »Теразијама« прошао генерал, и Ђокић целу чету ставио у »вронт« и »дао чест
— Море, пазио ме командир, ка' рођено дијете, — хвали се он једном приликом пред сељанима. — Је л' истина, Љубиша, славе ти?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И војник ми саопшти да је синоћ био мали напад јуришног одељења, да је командир скоро и легао и наредио да га не буде без нарочите потребе.
Његов командир не зна шта ће с њим, пошто је исцрпио све казне своје надлежности. Он оштро поздравља команданта, па се нагиње унапред
Редовно, пошто приме задатке, командири појуре сваки у своју чету и командују „збор“. Па командир Ресимићеве чете, мрачан и забринут шета поред чете, лупка нервозно корбачем по чизми и редом посматра војнике: —
И сви се слатко смеју. — Ко то каже? — интересује се командир чете па се љути: — Слепци! Кад нешто не знате онда шта дробите?
Дан је онда био ведар и плаво, мирно небо гледало је Дренак сав у оштром камену кад му је командир изразом пуним нарочитог поверења рекао: „Свилару, само ти ово можеш извршити, нико други.
Шетао сам саобраћајницом и гледао замишљено у густу маглу кад ме глас једнога ордонанса позва: — Тражи Вас командир, господине поручниче.
— Где Вам је редов Обрад Достанић? Збуњено слегох раменима и одговорих да га од јуче нисам видео. Командир строгим гласом нареди: — Са патролом прокрстарите цело бојиште и пронађите га неизоставно.
То су биле „бојне“ коморџије првог пука, који ми тражимо. Пук није био далеко, али га по овом кијамету — рече нам командир те коморе — апсолутно не можете наћи. — Боље вам је остати овде до сванућа. Ми легосмо код ватре.
Она је се, без сумње, заглибила негде на Косову, и газда Младен Поповић, њен командир, иначе трговац из Ниша, и не помишља ваљда да крха врат по овом кијамету.
Краков, Станислав - КРИЛА
Сувише наклоњен женама. Опште спреме и способности врло добре. Препоруку заслужује. 1. ЧЕТА. Командир, мајор Љубомир Недељковић из Ваљева. Има искуства као дугогодишњи официр.
Непоуздан. У служби му је потребан надзор. Не одговара на време својим обавезама. Препоруку не заслужује. 2. ЧЕТА. Командир рез. капетан ИИ класе Будимир Краиновић из Шапца. Службу врши са разумевањем. Нема довољно ауторитета код млађих.
Присебан у свима моментима. Има иницијативе. Интелигентан. Рђав економ. Одан пићу. Препоруку заслужује. З. ЧЕТА. Командир рез. капетан ИИ кл. Јован Дановић из Ужица. Личном храброшћу и пожртвовањем утиче добро на св чињене.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Затим се окрете Кановњицину: — Графе, узмите овај батаљон... ко је овде батаљони командир?... Газда Милосав Трифунац, газда Милосав Трифунац...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
А отуда се разлеже глас: „Санитет... санитет!“ „Где је командир?“ — питао је неко иза мене. Војници су га упућивали у правцу где је био мој заклон. „Командант одреда!
Онда сиђе у мој заклон и седе на ивицу рова. — „Шта уради ти ово, ’Цврцо’?“ Тамо ме је звао, јер сам био најмлађи командир у одреду. Изложио сам му шта се догодило. Он се диже и подбочи се рукама.
За ову њихову погибију оптуживао је свога командира. Они су чули да се нешто одиграва у нашим рововима. Њихов командир мислио је да су наши напуштали ровове. Међутим, овај потпоручник је доказивао да је извршена само смена. Али...
Решили су да изврше пробу. Испалили су један плотун и викали: „уре“. Затим други... Каже, командир је пришао и строго му се обратио: „Ја вам говорим да су ровови празни, а ви мене не слушате.
За то време наш командант пука обилазио је положај да се упозна са стањем. Са њим је био мој командир чете. Причао ми је после командир да је горе, на положајима, хаос. Ни бог господ не може да их размрси.
Са њим је био мој командир чете. Причао ми је после командир да је горе, на положајима, хаос. Ни бог господ не може да их размрси.
Силна ће борба да буде... Грр-у! Гру! Командир треће чете, војвода Динић, подигао се и виче: — Шта се чека?! Треба јуришати!
Експлозије рикнуше. Још су падали комади земље и камења, кад мој командир узвикну: „Напред, браћо!“ Строј се изви као леса и нагрну на онај један пролаз од раскрчених жица.
Разлеже се јаук, кркљање, повици, псовке, урлик. Завладали смо њиховим рововима. „Лези, лези!“ — наређивао је командир, и ми прилегосмо између њихових мртвих војника. Испод нас је текла локва крви.
— Ево нас, друже, у земљи Србији! — стаде испред мене капетан Живојин, командир једне чете нашега пука. Онако раздраган лупи ме шаком по левом рамену. Мени излетеше светлаци пред очи.
Зар не?... Код вас артиљераца кад погине водник, онда се то одмах забележи у аналима пука. А већ кад погине командир онда сви скупљате прилог да му подигнете споменик. А код коњаника!...
А већ кад погине командир онда сви скупљате прилог да му подигнете споменик. А код коњаника!... Кад погине командир, они га прогласе за националног јунака. Међутим, код пешака је смрт текући посао. Сахрањују нас као незнане хероје.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
није могло разабрати да ли је у пограничном сукобу, који се десио, погинуо шеф кријумчарске банде или је погинуо сам командир који рапорт подноси: Командир, који се никад у животу није дружио са тачкама и запетама и, могло би се рећи, био чак и
у пограничном сукобу, који се десио, погинуо шеф кријумчарске банде или је погинуо сам командир који рапорт подноси: Командир, који се никад у животу није дружио са тачкама и запетама и, могло би се рећи, био чак и њихов противник, дошао је
Толико и толико њих треба да погину, каже мени командир, а ја лепо одредим: ти, ти, ти, ти и ти, и расходујем те, и ти лепо погинеш, па чиста ствар и уредни спискови, па
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Ху-ху! — одахнух. Нерви и мускули попустише и наједном прогледах. Преда мном је била батерија. — Где је командир? — запитах једну тамну прилику. — Код првог топа!
Нашао сам командира. Изложих му ситуацију и рекох да одмах одступи. — Брже, нека дођу запреге! — нареди командир нервозно. — Осетио сам ја неку тишину и сад сам баш пратио поднаредника да ухвати везу са пешадијом... Без ларме!
Неко задихано протрча поред мене питајући где је командир. — Господине капетане... Наши су ровови празни. Ево их Немци у винограду. — Пст!... Доста, знам!...
Јашите, па за деснокрилним топом... Јахао сам напоредо са командиром. За нама су такарали топови и каре. Командир је псовао. — Тако је то, кад те деташирају у другу дивизију, па се не зна ко је за мене надлежан.
Страх ме, чини ми се, издиже изван седла и ја замишљено јурим, бежим... Коп се саплете. Командир призва ордонанса и шапатом му нареди да скрене пажњу војницима да нико не заостаје.
Увело лишће зашушта са стране пута. Хладан ме зној проби. Командир је ћутао. Али, ево већ и последњих дрвета. Неки терет ми спаде са душе. Опустих дизгине, и извадах цигарету.
Командир је ћутао. Али, ево већ и последњих дрвета. Неки терет ми спаде са душе. Опустих дизгине, и извадах цигарету. Командир чу кад затворих дуванску кутију, па ми се обрати: — Хоћете да пушите?... Не палите још цигареТу...
Опет ме обузе лака дрхтавица. Али кад сам видео стрепњу командира ја се охрабрих. Мило ми што командир није приметио мој страх. Штавише, он можда верује да сам ја примирен.
Ево их Немци на раскрсници села — говорио је један наш сељак, старац. — Где, где? — упита запрепашћено командир. — Прођоше малопре. Један ескадрон. Застали су на раскрсници. У порти црквеној ложе ватру. Нешто ме смлати!...
— Колико има пушака у батерији? — Свега шест. Две покварене. — Аух!... Господа му милог! — Чекајте! — упаде командир. — Јеси ли ти сигуран, стари? — Деце ми... — Добро. Водници нека су код својих водова.
Пођите и ви са мном! — обрати се мени. Тек тада као да се отрезних. — Стари, хајде напред! Командир сјаха с коња, а и ми остали... Мислим се, шта ћу му ја, када при себи немам ни револвера, ни ножа.
Мислим се, шта ћу му ја, када при себи немам ни револвера, ни ножа. Па бар да сам на коњу!... Командир се окрете, и рече шапатом: — На прстима, један за другим, уз ограду.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
ХАЛО Рече бели слон ХАЛО Рече телефон КО ЈЕ Пита бели слон КО ЈЕ Пита телефон И тако у бескрајон Ни командир шумске страже Није знао да ми каже Да л’ слон телефонира Ил телефон — слонира СМЕШНА ПРАШУМА У прашуми У тој