Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Однекуд излете командант дивизиона, јашући на белом коњу са кусим репом. За њим су јурили командири, ордонанс-официр, ађутант, маса подофицира, ордонанаса.
Сеизи су приводили коње, командири дозивали дежурне, водници вршили последњу смотру и онда рапортирали командиру да је батерија спремна за полазак.
Али топови су ту, непријатељ је пред нама, треба се тући, убијати. А зашто све то кад је живот леп?... — Командири, напред! — зачу се оштар глас команданта дивизиона. Командир оде трчећим кораком.
Командант батаљона разговарао је са командирима чета, показивао им и он руком у правцу реке. Командири се одвојише и зачу се команда: — Нож на пушку!
Заблисташе бајонети на сунцу као хиљаде малих сијалица, и цела маса као да се следи. Командири су издвајали неке војнике којима су нешто објашњавали, и патроле одмах кренуше.
И опет иду сигурно и смело... Изгубише се иза врха. — У стрелце! — командовали су командири чета. Као кад прхне јато, расу се она гомила, уз клопарање фишеклија, и зауставише се испод врха.
Одмеравају растојање. Неки претрчавају мењајући место, да су уз некога пријатеља или друга. Командири примају последња наређења и после тога приђоше стрељачком строју. Војници се узврдаше.
Уосталом, Мачва је богата, а кукурузи су сазрели, те војници ложе ватрице и пеку клипове... Некуда одјахаше командири. Сутон се спушта. У тору негде блеје овце.
У случају неуспеха он је крив. А ако постигне неки успех, онда командири и виши официри бивају одликовани а подофицира и не помињу. По пуцњу пушака увиђам да сам већ близу рова.
Пред вече командант батаљона одазва командире чета. По повратку командири позваше своје воднике, па и мене, као осматрача артиљеријског. — Господо! — поче командир дрхтавим гласом.
Без песме и ратних поклича. Рано изјутра изјахали су команданти и командири батерија. Са суседнога брега посматрали су положаје и страховито дејство немачке артиљерије.
— Ја!... као да су те гранате кобасице, те их командири појели — љути се ађутант пука. — Или ће историја правити питање, да ли је на коси „Врбовац“ утрошено двадесет граната
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Редовно, пошто приме задатке, командири појуре сваки у своју чету и командују „збор“. Па командир Ресимићеве чете, мрачан и забринут шета поред чете, лупка
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Био је, чини ми се, нерасположен. За мном су стигли и остали командири чета нашег батаљона. Командант нам се обрати: — Господо, предстоји нам још један задатак. Напад на Сиву Стену.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
„Сви, господине капетане!“ — Добро — велим ја, и нешто ми лакну. Одем у дивизион... Дођоше и остали командири и изјавише да то није њихов коњ. То исто рекох и ја. Командант се нађе у чуду.
— прихвати маса, и узвик из стотине грла одби се са камених литица, чак до објавница непријатељских. — Господо командири — настави потпуковник Петар. — Изволите на посао! Паде оштра команда и војници се разиђоше по батеријама.
— Изволите на посао! Паде оштра команда и војници се разиђоше по батеријама. Командири су наредили да се из чаура извуку зрна, и повади барут.
Ми се примичемо лагано. Затим застајемо. Опет крећемо. По ранијој навици, командири јашу на челу батерије, а водници дуж колоне. Али нема више потребе за контролом.
Војници разбијају лед пијуцима, да би површину учинили мало неравнијом. Командири одлучише да са коња поскидају сандуке и џакове, и да ствари војници прегурају а други да воде коње.
Ађутант пука се враћа отуда и саопштава да је донесен пексимит. Командири одредише људе за пријем. Свакоме војнику је дат по један пексимит.
Рекоше да су нашли само сламу за простирку, те људи одоше са коњима. Донели су нешто мало сламе. Командири половину дадоше војницима да распростру по шаторима, а за другу половину наредише да се дâ коњима као храна.
Овај су предео звали Мезонга. Пристигоше и камиони са новим оделом и обућом. Командири су наредили да се војници прво добро окупају. Онда су им разделили чисто рубље и потпуно нове плаве униформе.
“ Сваки пронађе своје место... Лица су обријана и светла, као да су преображена, командири их наново прегруписавају, јер постоје шупљине, пошто су многи изгинули и помрли. Онда су им одржали говор.
Бивак је наједном оживео. Стигли су већ и аутомобили, којима се превлачи храна. Командири издвајају возаре који затежу дебео конопац — „пољску коњушницу“, где ће привезати коње. Рано изјутра кретосмо.
вели мирно капетан Ђукнић. Око седам и по часова вратили су се са извиања командант дивизиона и командири батерија. Наређено је да прва и друга батерија изиђу најхитније на положај, а трећа да остане у резерви.
Онда се окрете мени: — Јашите, па што брже известите командире да се батерије повуку ка станици села Банице. Али командири су и сами видели шта се догађа и већ су привели запреге. Општи замах је усталасао људе.