Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А сад се и он често буни, протестује, свађа с командиром и признаје да и у њему оно старо одушевљење малаксава. А све би то требало рећи томе Јуришићу кад би он био као други
Онај који не уме да подвали подвале њему, вели. „Играм ја карте с командиром па намерно губим и увек у шлаги онај „бољи“, а ја стално на осуству и ситничарим тако и бакалишем па остављам пару на
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Тако се двије, вјечито зараћене, странке бију пјесмом, па чија испадне горња. Пред командиром Мунижабом налази се врло необичан случај: лопов Петар Дошен украо је читаву дјевојачку спрему.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Притегао сам сабљу, подухватио је прописно, затегао блузу и стао пред командиром у ставу „мирно“. — Господине капетане, дошао сам да вам се јавим... — А-ха!... Наравно, сасвим други човек.
Тешио сам се да и сав тај народ мора исто онако ћутати преда мном, као што сам и ја јутрос пред командиром... Јер ја носим две звездице и ту поговора нема.
Једним је он командовао, а други је поверио Александру, да се носи са оном брдском батеријом. Ја сам са командиром. Не видим бојно поље, али по темпу паљбе осећам пулс и ток пешачке ватре.
Уосталом, питаћу команданта... Посилни, дај ми сабљу и рукавице. Командантов стан је био у близини нашег. Пођох са командиром. Ја остадох пред вратима, а командир уђе у собу командантову.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Да поновим заповест? Па ја сам је разумео и извршићу је! — — — — — — — — — — — — — — Ви говорите с командиром, молим вас! — — — — — — — — — — — — — — Разумем.
Краков, Станислав - КРИЛА
Ујутру се Душко кренуо за фронт. Оставио је станицу и Русе крај ње. Свађао се дуго са прљавим, старим командиром неке муницијске колоне, који му није хтео никако коња дати.
Снег је цвилио под корацима. Већ се било смркло када се дошљак пољубио са дебелим командиром коморе Марџукићем, који га је још влажних усана питао шта се говори о смени, и уопште какве вести доноси из Солуна.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Бојовић је читао заповест. Питао сам Влајка шта су радили са погинулим командиром. — Ништа — вели равнодушно Влајко. — Шта смо могли да радимо?... Погинуо и свршено.
— Али јасну прегледност имаћете тек са објавнице. Шта ме снађе — мислио сам. Као неко послушно ђаче ишао сам за командиром, тешећи се да је и њему, ваљда, живот мио као и мени.
Командир пође, али на излазу застаде. — Јесте ли направили платнене ципеле? — Јесмо, господине капетане. Идем за командиром и мислим за шта ли ће им те платнене ципеле кад у саобраћајницама штрчи шиљато камење.
Морамо остати при овоме. Пустићу још само један, контролни плотун. Док сам разговарао са командиром, пешак изви главу и повика: — Ено га! — и сручи се у заклон, где се сав згрчи.
— Потребно је да обавестим батерије. — Нека иде каплар. Рекао сам каплару шта треба да јави и пођох за командиром. У земуници командировој посилни запали лампу и затвори врата.
Овде је са нама био господин поручник Бранко, али он је погинуо. Пред командиром појави се један наредник. Стаде „мирно“ и поздрави. — Господине капетане, стање је ратно.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Нико да није реч проговорио!... Разбићу му зубе! Јашите, па за деснокрилним топом... Јахао сам напоредо са командиром. За нама су такарали топови и каре. Командир је псовао.
Уосталом, прошли смо ону шумицу, сад нема више чега да се плашимо. А ево га и село. Добих вољу да се разговарам са командиром. — Господине капет... Пред нас искочи нека прилика. Реч ми застаде у грлу.
Свитну пламен... „Ура, ура!“... Коњ се у месту окрете... Сударих се са командиром... Неки коњаници... Они беже, беже! Пролете и последња кара... Појурисмо...
А тада, редов Станко Стојановић обриса руке, припаса тесак и у ставу мирно заустави се пред својим командиром. — Господине капетане — глас му је дрхтао. Као да се загрцну.
Трчи и извести га нека одмах отвори ватру. Ободох коња и зачас се створих пред оним командиром. Али и он је био осмотрио исти циљ и, пре него што му ишта рекох, командова: — Нишанџије, напред.