Употреба речи командиру у књижевним делима


Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

” Уста и Црни Ђорђе и рече командиру Ћенеју: „Господине, опростите на вашем труду и доласку, ал̓ од мира ништа нема, и одсад ћете чути и видити бојева, и

Црњански, Милош - Сеобе 2

Понављао је: нека господин апотекар оде до командира. Капија се само командиру отвара. А кад Јерменин поче да се дере, да има одобрење, из Беча, па додаде да су, унутра, Чрногорци, браћа Славонаца,

јавили у Кијеву њиховом рођаку Степану Витковичу, бригадиру, и његовом сину, потполковнику Витковичу, јако полковном командиру – да ће се све свршити добро. Биће део једне силне заједнице, силног, росијског, царства.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Ма показаћу ја вама ко је „Цар Душан“. Забушанти и докоњаци из команде позадине одавна су командиру „реалне“ пришили надимак Цар Душан, тако га иза леђа зову и његови курири, па и он сам није сраскида да им понекад

— Овамоде, ашигџије. Зар се тако оставља војно задужење, а? — Купали смо парипа, друже командиру. — Добро, добро, знам ја то купање. Дедер сад видите је л нешто стигло за ђеда Васу.

— Пази је, побјегла! За трен ока командиру прошибаше кроз главу сви прописи и параграфи везани за овакав случај, али од тога му се више стијесни у грудима.

Сад и Видак развуче своје широко лице, као да су га не знам како похвалили. — Дај ти њега само, друже командиру. Мога Јована, онога што сад ради у Земуну, код „Елипа“, ја сам три мјесеца својом руком пѝтао док му је матер боловала.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Сеизи су приводили коње, командири дозивали дежурне, водници вршили последњу смотру и онда рапортирали командиру да је батерија спремна за полазак. Поноћ је била прошла... Војници су се збили у мале групице и причали.

Птице су избезумљено лепршале у висини. — Нека водник другога вода не дрема! — викну бесно командант. Онда се обрати командиру: — Разорном! Дрвета се повише од силнога треска и у ушима писну. Несвесно смо притискивали ушне шкољке.

— викну усплахирено командир дивизиона, — Ено га! — узвикну водник четврте батерије, и приђе командиру да и њему покаже. Командир одмери брзо реглетом скретање, и одмах се окрете батерији: — Тридесет хиљадитих лево.

Чудимо се ко ли нас је то водио ноћас и како се тај снашао по овој мрачној ноћи. Наиђе командант дивизиона и приђе командиру. — Наредите да се војници прикупе. Нека код коња остане само по један возар. — Батерија мирно!... Поздрав надесно!...

— Живео, живео, живео! — Капетане — окрете се командант командиру — окрените батерију налево-круг и крените у правцу Јастрепца, где ћете ући у састав дивизиона.

— Молим вас — говорио је љутито командиру — то све морам ја да видим. И ви би тако пропустили... навлака падне, разуме се, у цев уђе прашина, а поред вас и

Али то још више наљути команданта, и он запрети командиру казном. Командир позва нас два водника. — Чули сте — говорио је љутито. — Е па, брате, ја више то нећу да подносим.

Несмотреност пешака. До послуге артиљеријске нема кривице. — Тада се обрати командиру: — Наредите да људи буду вољно. Кад смо пришли обали, угледасмо широку сремску равницу.

— Ама мучно је кад је коњица испред тебе — каже он нашем командиру. — Пешаци ће да изгину бранећи батерију. Али ови, бога ти милог, појашу коње, па те и не извештавају, и тек видиш како

— Пази, пази... јави брзо командиру да наилазе појачања. Од последњег осматрања десет хиљадитих десно. Брзо, брзо... Али тада устукнусмо и уздигосмо

Командант пука ставља тај „масакр“ у дужност команданту дивизиона, а овај заповест преноси командиру батерије, с напоменом да овога пута водници лично осматрају из пешачког рова. Командир батерије позва нас два водника.

— и командир махну руком обухватајући простор од два километра. — Јавићеш се командиру чете. А наши телефонисти су код прве чете. Одмах их дозови и успостави везу са батеријом. Хајд сад одмах...

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

се стигло у нови бивак И људи појуре да се сваки о себи побрине, вичу Ресимића: — Еј ти, наказо, трчи, придржи коња командиру. — Квазимодо, види стиже ли комора. — Ресула, тркни за воду. Или: — Наложи ватру!

Краков, Станислав - КРИЛА

— Није време за шале мајоре... Но ни старом командиру није до шале било, јер су му дрхтала мршава колена. Преко гребена су већ промицала погнута војничка леђа, нанизана

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Сад можете бити вољно. Кад смо се одмакли, пита Пера „Ђеврек“ Брану „Махера“: — Је ли богати, зашто је твом командиру црвен нос? — Размишља много ноћу... — Мило ми је, мило. Увече смо дошли сви у заказано време.

— Живео наш собни старешина! — Живео! — прихватају остали, и дижу се са кревета. Брана „Махер“ прилази своме командиру и као да му рапортира: — Господине капетане, јављам вам се на дужност. — Пази га... а!

Да не би лутао, поведи поднаредника Грују, он је пролазио тим путем. Кад стигнеш, јавићеш се командиру јуришне чете. Затим, ступићеш у везу преко телефона са командирима пете пољске и четврте брдске батерије, чијом ватром

Само је мачка уносила неку интимност у ову подземну јазбину. Позвао сам онога војника. Он се одазва: — Иди реци командиру да је дошао артиљеријски осматрач. Вратио сам се опет у земуницу.

То може и сад да нас снађе — сетих се, али не рекох ништа командиру. — Оно, истина — говорио је командир, као да хоће мене да умири — не погађа свако.

Можемо. Мислио сам, доста ми је и ово што сам видео. Али то не могу, и не смем да кажем командиру. Причало би се по целој Моглени како се артиљерац уплашио. Враћајући се, погледао сам у нашу позадину.

Ветар је дувао према нама, и нанесе димове шрапнела изнад нас. Скренуо сам пажњу командиру да је један шрапнел експлодирао више моје главе. Молио сам да обрати пажњу, јер можемо лако ми да настрадамо.

— Ало... ало... ало! — понављао је командир батерије. — Ало осматрачница. Једва сам се прибрао и јавио командиру. — Чујете ли ме?... Осматрајте! Позади нашега заклона куљао је дим. — Како га опази? — питао сам војника.

Ако су успели, зашто је зловољан. Али, где је Драган, питао сам се са страхом. — Јесте ли успели? — обратио сам се командиру. — Готово је! — рече доста суво и хладно. — Запамтиће нас дуго — вели један војник.

Зачу се команда: — На своја места!... Јаши! Командиру приведоше његовог коња. — Је ли то „Витез“? — Стари и верни друг. — Командир појаха. — Ми ћемо ићи на челу... Можемо.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

А познат је и онај случај где командиру једне пограничне чете враћа командант рапорт да стави тачке и запете, јер је овако написан рапорт потпуно неразумљив,

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Од треска једне гранате прибисмо се несвесно један уз другог. — Луко, скрени пажњу командиру четврте батерије да се на левој ивици шуме види кретање пешадије. — Ало, ало... ало... ало, четврта!

— Ало, ало, четврта, јавите командиру да се на ивици шуме опажа кретање непријатељске пешадије. Ту-у-у, ту-у, свира телефон и телефониста ја вља да је рањен

Уверили смо се. Доста је. — Да опалим шапну један ордонанс командиру. — Пст! — учини кратко командир. — Назад! — и пођосмо натраг. Ишли смо ћутећи.

Руке су ми још дрхтале од страха, да једва дохватих цигарету. Заустих, у наивној искрености, да кажем командиру како се никад нисам оволико препао.

— Је ли то пета батерија? Познадох их наједном. Сјахао сам с коња и притрчао своме старом командиру. Дуго смо се држали за руке, без иједне речи. Предосећам да су преживели неку тешку трагедију и страх ме да запитам.

Са њим је замро и Александар. Кажу, остао је пресамићен преко топа. Командиру навреше сузе на очи. Зубима обухвати усну. Као да би хтео да загуши уздах бола.

Саопштавам ту наредбу командиру треће батерије. — Добро, молим те, шта да им говорим?... Да не беже!... Пита ме данас поднаредник: „Господине

Прангија... Кипислцауф! — А где сте ви одређени, господине капетане? — обрати се Средоје своме командиру. Командир је оклевао са одговором и као хтеде да објасни своме воднику како је све ово шала.

Као старешина, ја то не могу дозволити! — он се испрси испред пешадијског пуковника, па се окрете своме четноме командиру: — Пролазите! У гласу његовом огледа се одлучност.

А нешто мало изнад тих облачића од димова, осмотрисмо непријатељске ровове, као неку жућкасту пругу. — Јави командиру да је подбацио! — наређује командант. Пуцњи пушака су све чешћи... Тамо сигурно гину.

Призор необичан и смешан. Батерија је била постављена у борни положај за трен ока. Возари су се склонили. Командиру приђе један пешадијски потпуковник.

За то време водници су контролисали постављене топове. Командиру приђе Танасије носећи под мишком јагње. — Господине капетане, хоћемо ли да поставимо телефон? — Нећемо.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности