Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Може ли то стати под ове капе? Може ли се томе, урлајући, командовати „Лези!“ и „Устани!“, као што се командује нама? док, преко реке, гледам ону сиву обалу која постаје све зеленија, и у мени, спаљеном до темеља, ово сивило
Црњански, Милош - Сеобе 2
У аустријској војсци, међутим, Исакович је био научио много. Не само да командује на немачком, – неком чудном немецком језику – („Wер да?“ су сирмијски хусари викали: „Бер до?
Упита је, где јој је дете, и, да му каже, где јој је муж? Мислећи, ваљда, да тако мора бити, да је Исакович неко ко командује стражу и дели хлебове, жена му приђе, сасвим близу.
премијерлајтнанти, капетани, секундмајори, премијермајори, потпуковници, пуковници – све то, врти се, у кругу. Командује. А ђенерали нас воде, десно, па лево, па напред, па натраг, па пуцамо, али не мећемо олово.
Црњански, Милош - Сеобе 1
тргу, заборавив наређења од синоћ, која су му јасно и разумно саопштена, збуни се као нека баба, па поче као пијан да командује и лево и десно, напред и натраг, изводећи пук трчећим кораком, уздуж и попреко, по тргу, у два реда и у шест реди,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А поднаредник Живојин, као за инат, командује да се људи пожуре и Крста возар, сав црвен у лицу, бије коња ногом у трбух и кроз стиснуте зубе псује: „Ах, кинезо, и
А таква поза и не пристоји лепо старешини, који треба да командује и својом издржљивошћу да служи као пример војницима. У почетку смо се осећали нелагодно, а потом смо навикли,
Лево неко јаукну. Осматрач друге батерије стрмоглавце паде са дрвета, а поручник Добросав раскречио ноге на насипу и командује из свег гласа: — По пет разорном гранатом!
Напред река, позади бајонети. А ми смо немоћни, јер су наши рањеници испред њихова рова. И сада непријатељ командује... Они се опет враћају, извукоше онога мртвога. Други седа...
Скинем блузу и решим се да их потаманим... Кад припуцаше пушке. Командир излете из рупе и одмах поче да командује. Ја онако у кошуљи, са блузом у руци, притрчим топу.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
БЛАГОЈЕ: Гино, да ћутиш ту! ГИНА: Ама коме да ћутим? Курви да ћутим? Ко си ти да ти ћутим? Да је неко ко командује, неко ко користи, да је неко ко копа, неко ко коси, неко ко даје, неко ко дан, па да и ћутим!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
За вечеру ваљушке од црног брашна и купус, помешан. Невероватно – сваки дан. Аустријском војском у Италији командује Србин. Генерал Светозар Боројевић. (Разза ди мерценарии).
Он прегледа моја документа и смеје се мом излету у Италију. Размешта ме у једну чету, којом командује један мој друг из Темишвара, са којим смо се играли у детињству (Рајтер Шандор).
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И радикал! А ко си ти? — Ово је каса! Ово је власт! — виче старац стојећи на каси. Официр се окреће и командује: — Вод у стрелце! Пушке на готовс! — Војници, синови наши, на кога пушке нишаните?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
прилазе војницима које буде и настављају теоријско предавање о бочном нападу, коњичком јуришу на пешадију, кад се командује „у круг“ или тако чему сличном...
иду „у ногу“, да окрећу главе „поздрав налево и надесно“ и лупају ногом „на четири кад им детектив звани „краљ лопова командује: један, два, три, четири, изговарајући оно четири са особитим неким одсечним нагласком.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А после већ — Вујо зна како се командује туђом главом... Ђурица је сад знао само једно: да му се Вујо мора, каквим било начином, јавити и дати му савета, шта
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Командант се већ спреми да командује: пли, кад коњица већ стиже под шанац, и гле, то је — наша коњица, наша патрола извидница, која се у трку враћа чувши
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
широм отварају, и шумно улази собни старешина Воја „Фикус“, сав окићен лишћем, у обема рукама држи по флашу коњака и командује: — Мирно!... И без команде, потпоручници скачу.
Брана саветује „Фикусу“ да коњима командује „мирно“. Али „Фикус“ га и не слуша, већ гледа како се извлачи врана кобила... Као да одахну. — Но, извуче се...
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Има лепу плату, има посилног и има официрску част. Командује, свира му музика и иде на параде. — А рат? — узвикује комшија бакалин са извесним урођеним осећањем одвратности према
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Војници, иако ћуте, понављају у себи псовке командира и још проклињу час када су се родили. — Пази сад! — командује поручник Коста — Један... два... три! Чује се неко стењање и крцкање, као да се кидају мишићи и кости пуцају.
Онај заглушни шум ишчезну. Звезде су мирно светлуцале... — Ордонанси, с пушкама на зачеле! — командује поручник Коста. — Батерија, сто-ој! Војници се притајили. Глуву тишину прекидало је само бректање коња.