Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Пролазећи кроз мостобран на левој обали Мораве, где је било наше војске, пуковник Комаров ми рече: — Каква гробна тишина овде влада! изгледа као да сваки и несвесно слути важност данашњега догађаја.
Дружина поздрави ђенерала па онда оде уз село. Свитало је, пуковник Комаров уседе на коња и позва ме да идем с њим. ВИІІ Житковац, 9 августа у понедељак, 1876 год. Три је часа по подне.
Војска је стајала постројена с обадве стране друма, а друмом се ређао дуг низ батерија и муницијских кара. Комаров заповеди да се војска полако крене за њим.
Ту на друму било је такође доста војске и батерија, и тако исто и дале уз друм у правцу Тешице. Комаров и тој војсци заповеди да се крене полако за њим.
); црномањаст старчић, избријане браде и неугледне спољашњости, поздрави начелника штаба Комарова. Комаров му рече: — Бећ је скоро сасвим свануло, мислим да би требало већ отпочети нападај; ја сам рекао задњим батаљонима да
Касали смо још мало напред, па онда станемо. Комаров напише ђенепалy извешће да смо дошли скоро до села Стублине и још нигде нисмо наишли на Турке; села су попаљена, али
Док је Комаров писао и испратио овај извештај, опет нас достиже батаљон књагиње Наталије, прође и оде напред. Затим не прође ни десет
ура! То пуца батаљон кнегиње Наталије — али на кога? Ура! ура! пр.. пр.. пр.. пр... Комаров посла једнога коњаника да види шта је.
Кад се пуцњава једном отвори, тешко ју је зауставити. Комаров пошље војнике да прекину пуцање. Паљба престане. Ми потерамо коње уз друм још за десетак минута и ту се зауставимо код
ушанчене Турке код тешичке ћуприје и да су се одмах побили, али Турци имају добар шанац, а бију и са околних висова. Комаров нареди да војници секу кукурузовину, да је везују у снопове, бацају у ровове испред шанца, и кад их тако испуне, онда
Војник однеце наредбу, а Комаров стаде писати ђенералу извештај. Стајали смо окренути леђима бојном пољу; почеше да падају око нас куршуми.
Стајали смо окренути леђима бојном пољу; почеше да падају око нас куршуми. Комаров рече: — Окренимо се; ако будемо погођени да не буде у леђа; могло би нам се рећи да смо бежали. Окренемо се.