Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
особито њихове љубавне авантуре, а има и правих епски заснованих женидби (Зечева женидба, Женидба врапца Подунавца, Комарова женидба итд.).
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
У канцеларији начелника штаба, пуковника Комарова, страшан неред, на столу му грдна гомила хартија и кад што тражи, мора по по сата да премеће по ономе вашару.
Еле, ми смо касали друмом пролазећи непрестано кроз батаљоне који су поздрављали Комарова. Ту сретнемо команданта данашње борбе, пуковника Михаладзе (?
); црномањаст старчић, избријане браде и неугледне спољашњости, поздрави начелника штаба Комарова. Комаров му рече: — Бећ је скоро сасвим свануло, мислим да би требало већ отпочети нападај; ја сам рекао задњим
Ја обратим пажњу Комарова на те симетрично растављене предмете. Он погледа само за тренут и рече ми зачуђено: — Шта је вама?!
али чија; кад је онде попеше? — или су коњички пикети? Учини ми се да се ти предмети мичу. Опет обратим пажњу Комарова на то, јер ми це чинило да турска диверзија с те стране може бити по нас врло опасна и врло несрећно решити данашњу
Окренем се тамо. Баш кад сам пролазио покрај Черњајева, Комарова и др. Владана, који су седели у једном заклону, за бедемом, на два корака преда мном паде капетан Живан Протић,
Седнем и сам поред Комарова. Владан ме упита: — Шта је? како изгледа? — Свакојако — одговорим му ја. Владан поћута мало, а после рече доста
— Отпашите сабљу, рекох му ја — (по заповести Комарова) — вас стављају под војни суд, још данас ће вас оправити у Београд.
Черњајева порази ова вест, узе писмо, али га не отвори, већ стаде викати: »то не може бити« и оправи са мном Комарова капетану Велимировићу да види Комаров шта је у ствари.
Живот ових хиљада што овде гмижу зависи од једнога Караџића, од једнога Комарова, чија ми војничка солидност не улива никакве, ама никакве вере...
— Да, да, Турки, есть ли ихъ тутъ впереди? — Е, Турци, као Турци, одговара војник не разумев питање Комарова — погана вера, баш су неки баксуз људи. — Пита ђенерал Комаров има ли Турака овде пред нама — умешам се ја. — А?
утврдо мислио да Турци ову косу држе још поседнуту, и наједанпут ми би криво зашто да овако глупо изгинемо, те упитах Комарова прилично осорно: шта ово радимо? какав циљ има ово наше тумарање пред турском бојном линијом?