Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Сунце је било већ на смирају. Око његове главе зузукаху комарци; са свију страна чуо се цвркут... И у тој лепоти сунце се лагано спушта, нестаје га на заходу, у оном лепом руменилу
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
врућина ми је. Па запали мало омана... ено на’ћеш тамо на орману... поред штрикераја, па запали... Ови проклети комарци уједају к’о кере... мора да су они прави ритски.
— Па зар ти одондак фурт ту стојиш?!! О, дете, дете! ’Ајд’ затвори...доста је...накупиће се комарци опет... — ’Оћу, мâмо. — Да ниси озебла, ’рâно? ’Оћеш да ти дам моју »шлофкалу«? — Фала, мамо!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Пролазимо једнако крај стеновитих и голих увала, под кршом Повиља, где има тунолов. Велике мердевине, као огромни комарци крај воде, чекају над морем. У њима по један рибар недељама гледа у воду да јави долазак тунине.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Ако нема људи, ту су комарци, ту мушице, а оне су кадре довести љута човека, као што си ти, у велику јарост... Наљутићеш се и на миша који ће доћи
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
И онај велики дивит на њему, који је био црњи и одвратнији од душе свакога ђавола, у коме су нашле гроб силне муве и комарци...
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
као да се налазим у долини тишине, иако је све брујало од звукова инсеката разних врста и многобројних водоземаца. Комарци, обади, мушице и страшна, готово тропска врућина, претварала су рад у нешто неиздржљиво.
Краков, Станислав - КРИЛА
У луку су пристизале лађе, и доносиле нове трупе. Било их је црних, жутих, а било и белих. Међу свима су комарци сејали маларију. Зато су Јевреји, солунски трговци, имали пред својим радњама извешане мреже за заштиту.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Коста је још гори. — Радослав се диже и скиде блузу. — Да се раскомотим. Отворио бих прозор, али ући ће нам комарци. — Причекај... Сад ће и они отићи. Мало затим вратио се Бора. Корачао је несигурно.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
ради здравља, или »да би били жустри као коприва« (Беговић, 116; Караџић, 2, 1900, 99), или да их не би уједали комарци (ЖСС, 121). Нарочито је к. позната као утук против грома.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али идуће ноћи остали смо на истом месту. Комарци нам нису дали ока склопити. Читаво тело је било у пликовима. У неко доба ноћи Лука се диже, обуче се, и главу уви
— О, наравно! — одобрава Лука. Топлота је још увек неподношљива. Преко ноћи нам досађују комарци. Једва чекамо да изиђемо на осматрачницу, која се утврђује на висини преко хиљаду метара, на Катунцу.
Командир скочи. Онако бунован трљао је очи и мрмљао: — Ама само што сам заспао!... Поједоше ме комарци. У биваку се чуо жагор људи, звецкање ланаца и трупарање коња. Погледао сам на часовник.