Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
! — и радујући се како ће се тад сва деца разбећи, остављајући му своје комађе хлеба што су јели. И увек би се вукао тако упрљан, мастан и плазећи се сваком.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Али видим ево тужан сада Њену главу насред Београда, Она с' диже, па гледа да нађе Оно своје смрскано комађе, Да с' напије једа и отрова, Да започне јаде вам изнова, Да замагли ваше беле дане, Да позледи те зарасле ране
Па ако она према ови стена Потегнула све своје буде силе, О шиљке ће се ту разлупати, Комађе само напоље ће вирит; Возача мртво међ њима је тело Са којим вртлог пенући се игра.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Одох тамо. Још издалека спазих више стринина гроба гомилу избачене, црне земље, а по њој комађе од трулих дасака, крпе и парчад од земљосана одела и убуђале обуће.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Засу нас ситно комађе земље са настрешнице. — Поче разорном... копај земљу и бацај горе! — рече Траило. Иако уморни, гладни и жедни,
Људи се беху склонили у заклон. Позади батерије сукнуше из земље четири црна стуба дима, разбацујући огромно комађе земље. Од страховите експлозије осећамо како нас запахну ваздушни талас. Дах нам застаде.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Донеси, Магдо! Софка јој не одговори. Али јој мати не даде. Показујући главом у кујну на ону корпу са јелом и комађе пита, поче да је нуди: | — Узми, узми. Макар окуси. Знаш да треба и ти што у покој душе да узмеш.
сав се нија и гледа оштро испред себе, гледа у трпезу, недигнуту, у проливено вино, разбацане кости, расуто јело, комађе хлеба, изгужване покровце, разбацане пресавијане јастуке.
И подупирући својим главицама његов велики, тежак и стар поклопац, извлачили су из ковчега комађе хлеба, које су гризли немарљиво, витлајући се по кујни, соби, одлазећи особито у ону велику, очеву, у коју до сада
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
(Полази): Купићу ти! (Застаје): А хлеба? Имаш ли њега? ВАСКА Има. Остало од синоћ неко комађе. МЛАДЕН (излазећи): Е, добро. Бар то, хлеба кад има.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Недељама је експлодирао барут, постављан у темеље бедема, а камење и крупна цигла летели су у ваздух и распадали се на комађе које је падало по пустарама и задржавало се у јаругама и вододеринама.
године. На ограђеном травњаку око споменика ковитлају се давне деценије, и срча, и комађе пакпапира и танког канапа, и понеки пуцањ из кубуре заостао из раног XИX века.
У издуженим светлостима летњег заласка, озарено пространство неба, река и равница расклапало се као сливено комађе вечности.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Зато су скице, забелешке, недовршено и одбачено комађе текста особито драгоцени изучаваоцу, али су ретко интересантни за понеког (пробраног) читаоца.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
му и колико му треба, вуче за собом предмете и оставља их не марећи за друге укућане; деца Софкина из наћава извлаче комађе хлеба, витлају њиме.
Краков, Станислав - КРИЛА
На гребену се мрке сенке ковитлају. Запаљене бомбе описују сјајне пруге у лету кроз таму. Звижди челик и комађе гвожђа. Тупи удари и јаук. Ура—а—а. — Гласови су побеснели. Талас избија, и прелива се преко косе.
Чађава послуга ковитлала се као суманута. — ...диоптер... одстојање... по шест коси... Грам—грам, грам—грам... Комађе је ударало и звонило о челик штитова.
Све је то било досадно и глупо. Опет. Још једна. Земља их засу. Грање више њих је било покидано, а комађе гвожђа је тупо кишило по подераним џаковима. Телефон је сав разбијен и бачен у страну...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
ја сам уверен да влак још не ће замаћи ни тамо за оно брдашце, а казан ће му пући и влак ће це сав размрскати у ситно комађе. Тада ми дође у памет како сам једном гледао између Штајнбруха и Пеште такав један смрвљени влак.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Земља као да поче да кључа. Читаво комађе одлетало је у висину, жице су разношене као паучинаста мрежа, и над Добрим Пољем изви се облак дима и прашине, као да
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ПАРАПУТА Е, добро, за њу ја збирам и просим. МИРОН (нађе у Парапутиним недрима комађе хлеба које му фурунџије дадоше и пружа му): Зашто ово не поједеш? ПАРАПУТА И то је за Свету Богородицу.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Какав је то ужас био! Од немоћног гнева кључала је вода, у комађе се претварала стена ношена бујицом у долину. — Остви ме у планини! — молила је стена, али вода милости није имала.