Употреба речи коме у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

После се утиша све. И ноћ, и ваздух, и рика топовска — све је занемело. Рањеник, коме су немилостиви лекари кост по кост из малаксалога тела чупали, издахнуо је; па сад они који су га до смрти мучили,

Не, господине, извор је суза наших дубок, туга голема, бол неизмеран... а то је богатство у коме само сирочад уживају... Будите здрави, господине, и опомен’те се кадикада вашега сустрадалника; а нас?...

— А шта је теби тешко, чедо моје? — запитах је гласом у коме је било саучешћа. — Шта тебе боли, дете моје? Она ме погледа великим црним очима у којима је трептала суза једна; ко

Затим се примаче једном од наших кувара, па му нешто пришапта. Тај коме је он нешто казивао, дође к мени, па ми тихо, осмехнувши се, рече: „Ходи, дете, господин има нешто да те упита...

Јаох, пријатељу, ала су тешке те успомене... Ах, и све сам то оставила за собом, и Башахид, и његово поље на коме ми ујаци четр’естосме изгинуше... Све је то покрила сива магла.

А човек коме су сви равни, или све мрзи или све воли... У селу, истина, нико није могао шта да изнесе противу ње — штавише, људи су

То се за ћерку није могло рећи, а мени се опет чинило да у њеноме оку гледам суд у коме се некоме отров спрема. Ујутру се искупило у кућу и око куће људи и жена, по већој части из родбине Живкове; они су,

Мати је, уморна, села на миндерлук, а Стана, као у својој кући, премешташе по асталу на коме беху понамештане разне шарене ситнице, као: мирисави сапуни, стаклићи са ђулсијом, огледалца, у која је Стана пажљиво

— После се окрете к мени, па сасвим сигурним гласом, кâ оно судија коме је испит над кривцем добро испао, поче претити... — Видите ли ви онога господара трговца?...

вредан баштован направио би од ње башту, свет би се чудио лепоти њеној, а празноверник заклињао би се да је то рај у коме се вечно блаженство ужива...

Гробари, попови и бабе не умеју тајне чувати. А баш ако сте наумни и то коме реферисати, а ви тамо међу мртвима потражите Виљема, али не овога Прајза, него оног Виљема Швајцарца.

Тако и у Планинцу беше у то време учитељ занатом абаџија, старчић неки, коме је на целој лубањи једва две-три длаке преостало, и то беле као снег, па кад их ветар залелуја, а ти мислиш то је она

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Ови разложи све на три једнака тала, дозвољавајући другима да изаберу шта се коме љуби, придодајући да ће он с којим му драго талом што остане задовољан бити. „Је ли, то ли се зове паметно делити?

Но да дођемо к нашеј басни. Лав овде представља неправедна и силовита човека коме ништа није право ни паметно што њему није на корист.

укроћавају се, лав и медвед ласка онога који их храни, во и коњ служе господару своме, и верни пас умире за њега. Коме није благодарност довољно награжденије за учињено благодјејаније, нека га нигда не чини, боље. А неблагодаран ... уви!

Нема ти бољег света од онога гди је коме пун трбух! Да ти хоћеш мене упутити гди ја могу тако одебљати као ти, тамо бих ја ишао.

” Но и томе се већ људи домислише, пак почињу баш и овде изискивати млого од онога коме се даје млого. Ко хоће да га зову „свети”, или нек је прави светац, или нек не мути.

појање људма у ноћи врло мило, — одговори петао — „јер по њему познају које је доба ноћи, и ком је потреба — устаје, а коме није, он спава спокојно.

од којих ни зраци божјег сунца нису им већма очи просвештавали ни срце услаждавали, а оне хиљаде раздате ком узајам, коме на интерес! Све ли то мора остати? О свету! Така ли је на теби правица!

Ово расположеније вешти свакоме је нужно, а за највише оному који за многе пише. Тешко оном коме реку: „Врачу, исцели себе”, и „ Учитељу, научи најпре се|бе”.

владању често напомињати и говорити сасвим је отлично од вишереченога, ово је томе подобно: кад смо уверени да смо коме мили и драги, и кад то желимо и томе се радујемо, по сто пута на дан љубезним својим да нас назива, мило нам је чути.

Ова дакле радост мора бити вечна, како је и сам бог вечан, у коме она свој извор и почетак има. 105 Стара лисица и курјак Стара лисица сретне курјака.

У светом евангелију стоји чисто и јасно написано: да што год у уста уходи, сиреч што је коме пријатно и што он може јести, то га никад довека неће осквернити, него зле речи кад из уста излазе, оне скверне и

Зашто онде гди ствари управ и како ваља иду, а не наопако (штоно реч) и наузнако, коме се год велико што даје, неотложно мора се од њега што велико и ожидавати, које ако он није кадар исполнити, онда је

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

ГОДИНЕ 47 ЈАДАЦ 49 ДРВОСЕЧА ПОПУ 51 ТОБЏИЈА СВОМЕ КОЊУ НА КОМЕ СЕ ВРАЋА ИЗ РАТА 52 БИТКА НА ЦЕРУ 53 СЕОБА СРБИЈЕ 55 ИЗВЕШТАЈ 58 ОПЕТ ВОЈНА 59 БАЛАДА О СТОЈКОВИЋИМА 61 ОКУПАЦИЈА

ГРОБЉУ Ког жутица, ког срдобоља, ко од секира, ко од сабаља, на исто се свима хвата: у травуљини - два хвата. Коме крпа на закрпу, ком претило на дебело, на исто се обома хвата: поред цркве - два хвата.

И гледам како тај храст, отад олује, шумни бог, бог коме сунце изгрева из круне, освиће у неком зимском јутру као нарамак дрва крај фуруне.

ТОБЏИЈА СВОМЕ КОЊУ НА КОМЕ СЕ ВРАЋА ИЗ РАТА Да колика је, светица наша, земља! Изађе сунце иза Гојкове ковачнице, обасја липу пред црквом,

Ни онај ко нас води не зна хоће ли одозго да нам сине зора, или пожар у коме ћемо, град за градом, жито за житом, изгорети.

Доћи ће време и устаћеш из кострети, и засјаћеш у злату и у свили. А ми из пепела, ми ћемо остати у пепелу у коме смо и били. МИШУ Нећеш више, мишу, да будеш миш?

тасом дотакавши дно, тим силаском у понор и ад, подиже горе, у ону висину, високо изнад шарана и вина, тас на коме светли Горњи град? 10.

Ил је то рај, у коме решетке обезбеђују мир, идилу и слогу, где свако, и јастреб, и лама, и лав, у свом кавезу служи своме богу?

Оно мора да је подложио неки из облака протерани бог, који се на земљи пробудио гладан, и коме је гладном било хладно!

Донео си нам семе вина, семе жита, ал нема ко у земљу да га баци! Написао си, ал нема ко да чита, знак у коме се сабирају сви знаци! Камен темељац дао си нам у шаке, ал не дигосмо бедем насупрот сили!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Трговина била је слободна; ко шта има, коме хоће и пошто може прода. Цркве и манастири стари почну се оправљати и изнова градити давши само 500 гроша везиру за

Ту се договоре да узму хатишериф ког су извадили од Порте (1793. године) и у коме стоји уписано: да сав пашалук београдски има давати порезе на 20.

и сами да је све сиротиња и да смо све турске куће слугама и слушкињама напунили; и јошт би у најам давали да имамо коме, да би само коју пару заслужили и данак плаћали.

Оно мало стоке, да имамо коме, у пола цене продавали би, но трговаца нема. Него допусти нам да идемо да се договоримо не би ли нашли начин у чему би

љутити и викати на вас; напослетку ја ћу вас као преко воље послушати, да не идемо преко Дрине; али у твоју главу, ако коме Турчину кажеш да сам ти ја повладио”.

То Фочић верује и окнежи Пеју, који је код мога оца био буљубаша, и коме смо ми кумовали. Међутим Ваљевци измоле од Фочића и тело мога оца неки Манојло из Кличевца на колима дотера и код

Што је било, биће опет; но ми сви жене и децу у шуму за брдо, а ми пушке па на брдо, па што коме Бог да!” — Помози Боже, помислим ја, кад овај стари тако говори, који зна како је војевати.

Но ја вас молим, господине, дајте ми совет, кад смо већ ми овако закрвили, коме ћемо пружити руке, да нас заштити и у мир постави”.

Написао сам два писма, једно митрополиту Стратимировићу а друго — сад не знам управо коме, заборавио сам, или принцу Карлу или генерал-команди, јербо ми је обоје напомињао лајтнант.

И одемо даље, и веће поиздаљега угледамо високе звонаре Свето-Петрова Града, у ком знамо да је цар коме смо пошли. Тек наступимо у сокак перви, где се кола, саонице и проче различите дрвене ствари оправљају и изнова граде,

А много дањом и не ходајте у тизим хаљинама, да не паднете коме у подозреније: овде различити̓ људи има који на свакога мотре, испитују и примечавају, а особито као на стране људе.

нека дође у Шабац, донесе дугу пушку, два пиштоља, и нож велики у лико свезано, и нека у Шапцу измет ордији чини, пак коме Бог што даде. — Но одма спремајте коње да вас липо изведемо и с наше вире скинемо”. Ми једва дочекамо.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Као да ала из њега зија. Барем да има коме оставити — ни пô јада, али сâм као пањ; нигде никог до оног дугачког и сулудастог синовца, што све село тера спрдњу с

пали из пиштоља, а вирауни ударише тако горопадно »зорт« и туш да се чак у другом селу тргоше квочке са сметлишта, у коме се беху безбрижно разлепршале и закокоташе поплашено, а пилићи се само прибише уза њих па изврљивши своје још

Сиромах Среја то није умео. Све му је некако ишло боље од руке, само тециво ни је. Ако коме што узајми, а то је почесто чинио — пропадне му; ако уложи у каку радњицу — и ту му пропадне; ако почне да чува — и

— Знам, па и ту би могао привредити. Кад среди посла код куће, онда може отићи те оправљати коме што. — Ви'ш то би све требало некако угодити с њим; али лепо да се не сети, па може одустати.

, као и астале, столице и уопште столарски посао, и то сам дужан му радити, како њему, тако исто и онде где ме он коме прати да штогод и од тога заната урадим, које ће он наплаћивати.«. — Ама, нисмо тако рекли, ћато!

ослужити хтео, дужан сам му једну месечну плату накнадити, то јест да му не бих могао ајлук за онај месец наплатити, у коме сам га оставио, или ако будем наплатио да сам му дужан вратити натраг.« — Е, е... баш то некако...

каза да га може бити неће лако ни на суду добити, јер онај уговор није баш сасвим по пропису, барем он не зна да је коме градио сличан уговор.

облаку проноском, и усплахирено зове каког обешењака или утопљеника: »Ај, Тимотије, ај, Јеротије (или како је већ коме име), гони говеда на планину!...« Нигде нико га нема напољу; све се склонило игде што живо било.

— вели Ћебо. — Јест, богами! — додаде Ђилас. — Шта ли ће у Зарожју? — упита неко. — Па, хвала богу, има коме доћи!... — рече кмет. Утом Страхиња стиже доле до вратница Пуркових. — Страхиња, брате! — зовну га кмет.

пошнофовати — ушмркати у нос пранга — тешки окови за ноге президијал — председништво прелаз — уређено место на коме се ограда лако прелази прећавац — ситан снег који ветар носи приват — незванично привулати се — привући се лагано

у који се задева оружје симсија — лула за пушење (од печене земље) синор — граница имања сиџаде — мали ћилим на коме се седи скот — животиња, рђаво чељаде сљедователно — према томе сопра (софра) — трпеза спарета (шпорет) — штедњак

— ствар која се носи о врату ради зштите од зла хамелеон — афрички гуштер који мења боју према боји предмета на коме се налази; превртљив човек Цимента — лимени суд ципун — мали отвор на дну шупље букве кроз коју иде вода на

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

У доба кад се догађај о коме приповедам десио, Мачва је друкчије изгледала. Место њива и пашњака беше ту густа шума.

Таква кућица имала је само једно одељење, а то је: све што кров покрива. На средини је велико огњиште на коме вазда ватра гори. Око ватре укућани седе; крај огњишта вечерају и разговарају, па ту и уморне кости одмарају.

Власт субашина беше велика. Могао је узети живот човечији на душу, па - ником ништа! Коме да се жалиш? Што ти је субаша или његов пандур, то ти је и дахија.

— Да ко не подговара ови народ? — Па, шта друго и може бити!... — А ко је тај? — Онај према коме си ти најчовечнији. Ти гују на срцу гајиш! — Поп? — Он. — И кмет? — И он!... — Па, шта веле? — Много веле!...

ближе и, после обичног поздрава, рече: — Много сам премишљао да ли да ти кажем, па најпосле велим ако њему нећу, ја коме ћу. — А шта то? — упита Лазар преко срца. И Станко му се исповеди. Изнесе му душу и срце као на длану.

Он опет клону на земљу и склопи очи... Али то не беше сан... Био је као у неком полусну, у коме је чуо и оног малог црвчка што црвчи изнад његове главе, и онај шушањ што га зелембаћ — пред сами смирај сунчев —

— Добро јутро! — Зло, мој попо! — рече Јова. — Што, Јово? — Крађа! — Крађа?! — упита пренеражен поп. — А коме... где?... — Мени — рече Иван. Кмет једва дође до речи. Он исприча попу како је Ивану нестало новаца.

Нешто проструја кроз оне старине. Наста жагор као у кошници... Из тога жагора једва се разабра један глас: — А коме је учињена крађа? — Ево! — рече кмет. — Иване, опричај сам лудима шта ти се десило.

Око му се запали пламеном... Он погледа прво кмета, па онда остале. И његов поглед све их прикова за место на коме стојаху. — Чекни мало, чича Јово, чекни! — рече он оштро. И хитро као јелен отрча у кућу...

За неколико тренутака врати се наоружан до зуба: пиштољ и јатаган за појасом, а у руци шара. — Коме је живот омрзнуо, нека ме свеже! — рече строго. Нико се не маче с места.

Рад сам с вама делити добро и зло, ако ме примите. — А каква те невоља гони у гору? — Освета. — Освета, а коме? Има их који ме задужише. Реда је вратити!... Само зла друга зајма не врати! И оприча му све. — А како ти је име?

Што ме не раставиш са овим црним животом?... Није много прошло, а попа дође. Прекорачи праг и назва Бога. — Коме треба молитва? — упита он. — Ево, у соби... дете...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

И ја коме не зна имена ни лица, Све сам њене мисли испунио саде. Верност се заклиње с тих хладних усница... Као смрт су верне

Доле, испод обронка на коме је старо распеће, чују се болни гласови: као да цео народ деце мре напијући у стењу и у шкољевима.

Гроб Спаситељев белио се у провидној тмини, и око њега су лежали римски војници. У врту, у коме је било пуно сикомора и тамариса, било је мирно.

Подједнако свирепи и силни ломили су се у том очајном загрљају у коме треба да умре један од њих двоје. То је било због човекове жене, која је стајала на стени поред њих са једним крвавим

Несрећни песник! Дететом је отишао у крај где је небо бледо и смрзло, на коме гори бело и хладно сунце, и по чијим обалама плачу ветрови.

Сутрадан, тридесет племића у црном носили су на рукама ковчег на коме су били грбови кнежева и победиоца код Епидаура, и у коме је лежала Луца, покривена својом плавом косом, која је

тридесет племића у црном носили су на рукама ковчег на коме су били грбови кнежева и победиоца код Епидаура, и у коме је лежала Луца, покривена својом плавом косом, која је блистала као празнични краљевски огртач.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

на кревету тако дубоко као да је хтео пољубити у руку лекара, па гледајући преко главе моме другу одговори гласом у коме сам чуо поверење, десператну наду, слепу преданост... — Добро ће бог дати!

— Еда што осећаш боље? — рече Јоца гласом који је требао да показује индиферентност и поуздање, а у коме сам ја ипак чуо усиљавање за тешење. — Боље, хвала богу! — рече болесник.

Или га, ваљда, познајем по оним мојим величанственим молитвама кад ми је било дванаест година или по оном погледу коме недостаје цео свет; или по она два црва у камену са дна мора, или по Шекспиру; или... тек ја њега познајем!...

Познајем, познајем! Знам све! Ено онај исти озбиљан поглед на њему, који сам јуче опазио и коме сам се чудио! Дакле то ли је! Наравно! А гле како се она хартија савила у фишек и из ње се просипа знато!

ћу ти рећи: ако ти мени цигло једанпут још што о томе прословиш, ја ћу себи наћи кућу, па се иселити; а ти овде попуј коме хоћеш! У-пам-ти до-бро!” Ћути она, сирота, као заливена.

У њима нешто празно, налик на дурбин коме су полупана стакла. На лицу некакав тужан и милостиван осмејак — није то никад пре било!

— Нема је, па нема! — рече казанџија љутито, као човек коме не иде карта. — Нема је — рече и официр, али мирно, као периодичан чиновник који зна да после пет година мора доћи

Он је извесно мислио на каквог араплију кад рече: — За осам сахата! — За осам, богами! — рече Благоје коме је ова пристрасност ишла у рачун. — А ово је већ које доба! да сам ја само знао!...

— Мајстор је, и богзна како, рад био да се ождреби — настављаше Благоје, гледајући непрестано у место на коме је капетан још при почетку седео. — Дабогме! Јер то је хала, није коњ! Е, али тако...

По која реч јасно зазвони кроз вечерњу тишину. Један се миш усудио већ да отпочне грицкање баш испод пања на коме је Арсен седео. Њему се поче вртети у глави.

како смо били као убијени и како је кум Нинко сав поцрвенио кад послије десет дана доби поп писмо од Маре, у коме прича: како јој је самој, како је хтјела да се ухвати за кум-Нинкова кола кад се он враћао, како се све крије од

Наново је требало чекати годину дана, и кад се она наврши, закла нас лијепо једно писмо у коме вели: „Слатни бабо! Хоће срце да ми пукне, што ти не могу доћи.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Велике школе ГЛАВА ПРВА У којој су описана два попа, две попадије и две попине ћерке из једнога села у Банату, у коме су парохијани били тако побожни да су бадава млели својим поповима брашно у сувачама.

А деси ли се каква несрећа у селу да, на пример, неко у селу умре, и ту како коме, али господин-попи опет добро. Ако богатији умре, оглашују га сва звона и чинодејствују оба попа; а ако сиромашнији,

Оженили су се из истога места у коме данас попују. Поп Ћира узео господин-попину, а поп Спира туторову ћерку; ни један из љубави.

Све, ви те, излази на једно. Па све сад мислим: ко ли ће нам, боже, то доћи, и коме је до гошћења сад у ово доба кад су највећи послови!? — Охо-хо! — смеје се госпођа Перса. — Шта ми се то дало на смеј.

има старијих људи који памте добро како је тешко било написати писмо, на прилику сину који је у солдатима, или тако коме другоме.

За писмо су му плаћали два сексера и то што попије док пише и напише писмо. Коме треба, тај се само потруди и нађе га, дозове га кући, па хартију и бокал вина пред њега, а већ перо и мастило носио је

мало дивит, натегне бокал и похвали вино, а затим опроба перо на нокту од левог палца па запита: — Шта ’оћете и коме ’оћете да пишете?

јер пре ни људи нису знали да пишу ни својим синовима, а сада и девојке пишу писма, те још како пишу, па још да знате коме! Ето ономадне је тáта једну укебао баш кад је писала писмо у шпајзу тамо неком њеном са рогља.

Још нико у селу није запамтио да је у њој ко коме разбио главу, или да су се потукли само, или бар да су, лека ради, кога избацили из кафане (а у другим никад рагастов

« — »То јест«, одговара паор, »каз’ти: ’ватате души места!« Из авлије се видео леп ходник у коме су ујесен поп Спира, Аркадија и Жужа крунили кукуруз, а лети, кад су велике врућине биле, у њему је под комарником

убије, али зачудо да је крај свих тих претњи и опасности још жив био, мада се једна комшиница зарекла пред кандилом, у коме је горео најчистији барабанц-зејтин, тако она не била жива, и не била госпоја перзекуторовица, ако од његовог крзна не

речено да добар глас далеко иде, а зао још даље; па зато се о поп-Ћирином мачку више говорило него о поп-Спирином, о коме последњем ћемо стога и ми врло кратки бити. Он је био нешто сасвим друго.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Он, чак, није ни просио. Њему се на ноге доносило. Чим ко умре, то се зна, да одело, у коме је умро, то мора њему, Таји, да се пошаље. Његово је то. А он би увек још тражио: — Што већ сви не помру?

И, не путем, већ би одмах преко гробова почео да иде по гробљу. И заиста он није просио. Кад би се приближио коме гробу, он би издалека почео да се глади, шмркће, кашље и стидљиво да заобилази око гроба, гледајући жељно у ракију,

Све их по имену зове. Сваку познаје и од сваке проси. Чак кад нека њему не пружи, већ до њега коме другоме просјаку, он се издиже, граби јој из руку и меће у своју торбу.

Да можда није, кад је теко имања, куповао и градио ове куће па неправо, на силу, као сваки богат што може, коме сиротом или сиротој заузео више земље, присвојио кућу, плац...

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Кад љубичицу бере, тихо но из срца попева: „Љубичице ја бих тебе брала, Немам драгог, коме бих те дала. Ако бих те ја јурату дала, Тај јурат је поносито цвеће, Па на тебе ни гледати неће.

Прошла је богата јесен, здравих ораха доста, сад је време пити — баклави! Коме може бити, ко ће бити на тај дан без баклаве! Наравно да се баклава у обе куће прави.

— Добро, али шта ми оно рече за тепсију; где ћу ја сад тепсију наћи? — Питаћу Морица чивутина коме је продао, па нек искупи. — Гледај ма како. Тако у разговору стигну кући.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

витла се, крши, меша, ломи и шиба по згуреним леђима и увученом врату оног грађанина, који би хтео да нешто зна и коме цуре танки млазеви крви из разбарушене косе, а не може никако да дође до речи нити да се брани и све тако до Полиције.

вешћу која је мало час узбунила сву престоницу, Јуришић је устао са стола па је некако механички отворио орман у коме се налазила његова официрска спрема из прошлих ратова.

Дакле, напред у неизвесно, у коме је само смрт извесна! Ево осећам лепо, како ме милује црно крило гавраново”. Два дана иза тога, пред вече двадесет

је отац раније био ожењен Швабицом па y инат оцу обукао сељачко одело и као студент носио опанак све до првог рата у коме је био јунак над јунацима.

отпочела ноћу једним случајним, несмишљеним сударом из кога се изродио и развио најстрашнији хаос над хаосима, неред у коме ће војнички писци после рата пронаћи најпрецизнији ред ствари, извођен до ситница и на секунде по марљиво спремљеним

На једном од првокласних одсека, на коме се налазила пета пољска батерија, тачно у подне ситуација је била критична до највеће узбуне.

вечере како ће бити одликован орденом са мачевима и како је са свим друго овај данашњи европски рат, а друго онај о коме понекад воли да прича (а боље би било да не прича и да се не брука) његов отац кад су заузели Гиљане од Турака и кад

Јуришић је седео до прозора у правцу у коме се воз кретао. Преко пута њега баба у црнини, као не ка светитељка, са изразом оне бесмртне благости опште мајке,

је преко Јуришића посматрала кроз прозор, огреѕѕе ца очима сове у дубоким црним јамама непрестано гледала у дете, коме је брадица дрхтала, и чија је мајка, прљавом и мокром џепном марамицом, брисала своје образе и она запењена дечја уста

Онда ја не волим и кад по мислим на брак, ја осећам како преда мном зјапи неки црн бездан у коме бих ја имао да изгубим не само оно што волим у њој, него све. Дакле лаж, сува, гола, неумитна лаж.

И она широко отвори очи, па га погледа некако непомично чврсто-укочено и опрезно као мачка, погледом у коме се видела сва она пожудна чежња и страст за снагом.

И он осети нешто тако гадно у грудима да се загуши. Али га жена није слушала. У оном полуосветљеном ходнику, у коме су били сасвим сами, њено богато, дражеће и топло тело, при трускању оних кола, примицало се, одмицало и додиривало

Африка

Ту су свуд у изобиљу остаци насеобина афричког каменог доба, стреле и ножеви. Можда је и острво Гореј, на коме се још налази оружје, џиновско, што показује да су га носили џиновски људи, и добило име које је у вези са именом

боја: оних које гледамо да се преврћу по пучини, на радост бескрајне млечне даљине мора и небескога азура, у коме као бели пожар гори сунце, оних које јатима излећу, ситне, и лете над водом, све док им се крила не осуше, оних које

Познато је колико је једном црнцу, код кога љубомора уопште не постоји у облику у коме код нас, част да му белац почасти жену или кћер својом пажњом.

Гледам тај скромни раскош о коме је сањао Бодлер или Дела Кроа. Не чуде се да их нећемо. да миришу „на воће“ и зато се парфимишу амбром.

Најфантастичније воће, Купујем један диван калбас (чинију) од меког дрвета, на коме су пирографисане птице у сплету разних шара. Хтео бих да се купам, али ми не дају.

Има само десет година да се цела бела власт Табуа утопила на очиглед све публике једног брода коме је дошла на аперитив.

Посета лабораторијуму за агрикултуру, у коме се издвајају, испитују све врсте кафе, какаоа итд. Наги црнци и црнкиње раде у дворишту око одабирања семења.

Хотел, туш, ледена пића. Неки трговац Швајцарац коме кажем да имам већ и боја; да је овај из Банфоре с Високе Волте; да се зове Самба; каже ми скоро победнички: „Самба,

Мирис њене коже на амбру, на уља и на траве, радује; али највише радује чудна дивља боја њенога гласа, у коме има узбуђених нота девојачких, пиштавих детињских и промуклих кликтања ратничких; и радује живо и прозрачно црвенило

Плаћам цвста педесет франака више за сву шалупу, само да бих један дан даљи употребио у коме другом крају. И напуштам овај крај, који је свакако најдивнији на свету, о коме као да сам сањао од својих првих

И напуштам овај крај, који је свакако најдивнији на свету, о коме као да сам сањао од својих првих снова; огорчен до гађена што сам преварен.

Вуије хоће да ме прати још који километар даље од места на коме мора сићи да би стигао на плантажу. Затим би се морао враћати пешице што је, разуме се, сувишно као замор под оваквим

Црњански, Милош - Сеобе 2

Међу официрима, у павиљону, настаде, исто тако, немир и видело се како Гарсули позва к себи једног, младог, хусара, коме нешто рече на ухо. Хусар, затим, стрча са дрвених степеница, и одјури, на коњу.

Чинило му се да чује, како му Ђурђе шапуће: „А шта си имао да лајеш, коме си се царству приволео? То се, дугоњо, не каже! Куда ћу ја сад, са женом, и дететом на сиси?

Наводити као узрок за одселеније, то. Него треба отићи, као да Исаковича, у Аустрији, није никад ни било. Коме да се туже? Зашто? Чему?

Ћерка капамаџије Гроздина радо је, као и Ана, певала, а радо је и играла. Ђурђе је имао обичај да каже да оног, коме пева, затим, хоће да прогута.

Као брод, који таласи бацају по мору, на пучини, наш национ лута. Зашто? Коме смо криви? Шта је наше зло? Ето и њега, Ракосавлевича, само зато што га је примио у кућу, чека казна.

Њен муж се, међутим, у Бечу, везао за једног старог ђенерала, који се зове Монтенуово, а који је дрзак према женама и коме смрди из уста. Госпожа Монтенуово, међутим, још увек је лепа. А велика протектриса, њеног Божича. Божич се на то љутио.

Најтрајнији су, и највернији, мркови. Коњи који имају мале, дубоке, очи, често рано ослепе. А треба се чувати коња коме штрчи уво напред, а друго заостаје – као вештице. Најбоље је обратити пажњу на врат у коња!

А Божич? Божич не само да занемарује своју младу жену, него је нуди матором Монтенуово, коме уста смрде као да је већ у гробу. Зар то није неправда? Нека размисли капетан о томе. До сад су путовали тако лепо.

зубима, при помисли на Божича – не Божичку – Исакович је понављао да је то национ који не носи круну, као царства. Коме не кују талере, као царици.

Павле се обрадова лепом, летњем дану, па је завршио облачење једним топлим осмехом на лицу, у огледалу, осмехом по коме су га памтили, и људи и жене.

А има она и са Бургвахом добрих веза. Још никога није издала. Исакович, коме се није свидело све то и који се свему томе није надао, поче да се вајка да је тај стан права мишоловка.

Сви ти његови дедови, и деда Гаврило, и деда Мијаило, и Павлов отац, Никола, коме се ни гроба не зна, и његова мати Петра, чији је сагорели леш у Црној Бари оставио, сви су они долазили, понизно, да

Теодосије - ЖИТИЈА

А нашем последњем, лењивом роду, у који свршетак векова достиже, у коме је мало оних што се спасавају, не само да је потребно него је и веома пожељно да се сад ова житија пишу и да се с више

па на силне коње уседоше, што је више могуће дан и ноћ гонише, и ништа не успевши стигоше у славни град Солун, у коме војвода би примљен са чашћу. Предаде писмо ипарху и исприча жалост господина свога.

А када су ово сви чули, грому подобан плач од свију подиже се, тако да су мислили да се покреће место на коме сабрани стојаху.

И догоди се како је Господ говорио преко пророка: „Моје је злато и моје је сребро, и коме хоћу даћу га“. Али и ово богодаровано сребро џ злато није свети за држао као лихвар, него један део даде у

И као у Светој Гори најпре у туђим крајевима, тако сада и међу вама, децом његовом, у земљи народа својег, коме ће и од ове мале славе дати већу када приликом васкрсења буде давао награду, увера вајући нас тиме Бог да и ми,

и убојали, и да се не противимо њихову учењу о Богу, и не презремо њихова добра савета, као што овај несмислени о коме хоћу да говорим, који није хтео примити добар савет светога, сам на себи поцрпе чашу гнева Господњега.

православљем славног богочуваног великог града Солуна, на отачаство светога великомученика и страстоносца Димитрија, у коме и часне његове мошти мироточиве леже.

њихово очекујући, а ако они и опет остану непокајани и не обрате се к њему, још грчу муку себи спремају, као и овај о коме сад слушате, како Бог својим судом страшну смрт изврши на њему.

Дошавши заједно до часнога и светога манастира у коме је гроб преподобнога, Стефан се одлучи да са игуманом и са свима иноцима целу ноћ стоји у цркви.

Јер ко позна ум Господњи, или ко му саветник би, чиме све врши наше спасење, јер је из њега и у њега све, коме слава на векове векова. Амин!

потреба, или још боље — хтео је Бог због њега, а због познатог узрока, да иде у царствујући Константинов град, у коме је тада царевао Теодор Ласкар.

Цар одговори: — Са радошћу и веселом душом твоју молбу испунити хоћу, и хоћу да видим брата о коме говориш, и да ли ће благоволети Бог у души мојој за њега, јер такав треба да је веома достојан.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

трудио да уведе народни језик као књижевни наместо обласних дијалеката и наместо језика тадашње српске књижевности, у коме су превлађивали руски елементи.

Бугарски емигранти у Букурешту били су закључили уговор са кнезом Михаилом Обреновићем, по коме су Србија и Бугарска имале чинити једну државу.

обухвата поглавито становништво Јужне Мораве и Вардара и шопским се појасом продужава до Дунава; источнобалкански, коме припада становништво обе источне стране Балкана; најзад панонски тип, који обухвата јужнословенско становништво

Динарски човек гори од жеље да освети „Косово“ (Косовску битку 1389. год.), на коме је изгубио независност и да обнови стару српску царевину, о којој стално сања, чак и у најтежим приликама, у којима би

Изгледа, да задруга представља на патријархалном ступњу, на коме се људи баве земљорадњом и екстензивним сточарством, економску организацију која је најбоље прилагођена приликама.

Сваки члан задруге познавао је усмени закон, закон по коме се знало шта треба а шта не треба чинити. Тачно је одређено за свакога од њих на који се начин има мислити и делати.

Слава је, пре свега, светковина у спомен предака: почиње верским обредом у коме се свештеник моли за душе предака. То је прекада.

Могу се изметнути и у развратне интережџије, који не презају ни од каквих подвала и смицалица. Али главни правац у коме се досада изражавала осећајност и афекти овог темперамента јесте српска национална идеја, и од њих су постајали

Други пример: 1584. године нађе кости Св. Уроша близу града Петрича, недалеко од Призрена, неки пастир коме су се људи спочетка као лудаку подсмевали.

је за време борби за ослобођење имао једноставан друштвени састав, који је чинио друштво земљорадника и сточара, у коме није било не само никакве друштвене класе већ и никакве значајније разлике у погледу имућности.

Они певају монотоне и развучене песме, често запушивши једно ухо. Старовлах је живог духа, често изналазачког у коме има кадшто лукавства. Ово му лукавство служи, истину говорећи, како за задовољство тако и за корист.

Ово мишљење је изражај народног предања, по коме сви чланови племена Васојевића воде порекло од претка Васе који је, после боја на Косову, залутао у Лијеву Ријеку, у

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

А што је било с чудним џаком и бијелим мишићем? У оној трци и страху џак је зграбио неки сељак коме су медвједи сваке године пљачкали кукуруз из њиве под планином.

— А, како је бијел, па чист, па ружичастих очију! Један стари ћорави миш, коме су мачке откинуле пола репа, први се јави за ријеч: — Страшљиви и опрезни мишји народе, дошао нам је у госте чувени

пола репа, први се јави за ријеч: — Страшљиви и опрезни мишји народе, дошао нам је у госте чувени бијели миш о коме причају старе мишје приче. Њега треба да изаберемо за свога војводу.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

И АГЕНТ (прилази женском сточићу са писање, на коме је једна фиока извучена и предмети у њој испретурани): Иначе, ништа друго; само то? РИНА: Да, само то!

АНА (оде). РИНА: Говорите, говорите, да није ко тешко болестан? АНТА: Та идите, молим вас, коме је у оваквим приликама до тога да буде болестан. РИНА (престрављена): Или... не дај боже, мртав можда? АНТА: Мртав?

АНТА: Мртав? Хм, мртав! Добро би било, али у томе и јесте ствар што није мртав. РИНА: Али ко, забога, о коме говорите ви? Немојте ме мучити? АНТА: Патите ли ви од срца? РИНА: Да!

„То је човек”, вели ми газда Ристић „коме си био на погребу; то је инжењер Марић и сад ми објашњава како се све то могло десити”.

РИНА: Та оставите се, молим вас, те ваше пажљивоости. (Спасоју.) Господин је бескрајан. Рећи ћу вам ја: човек о коме сви знамо да је умро, да је покојник, човек којега смо сахранили, жив је.

СПАСОЈЕ: Шта каже, бога вам? НОВАКОВИЋ (чита): „На питање нашег сарадника ко је онда могао бити дављеник на коме је било његово одело, при коме су били његови документи, господин Марић вели: „Мислим да ће то бити мој бивши

НОВАКОВИЋ (чита): „На питање нашег сарадника ко је онда могао бити дављеник на коме је било његово одело, при коме су били његови документи, господин Марић вели: „Мислим да ће то бити мој бивши надзорник на грађевини, руски емигрант

СПАСОЈЕ: Пре свега, та велика техничко-финансијска конзорција нема основног капитала. Сав капитал на коме је заснована конзорција, то је што јој је генерални директор господин Ђурић, брат министров.

Зато, господине, што нашој држави, нашим новчаним заводима и нашој чаршији, не импонује предузеће у коме није по један Шварц или Розендолф. И најзад, ми њих и не сматрамо као обичне агенте.

СВИ (нико му не одговара, нико не окреће главу. Остају у ставу у коме су били). ПАВЛЕ (дужа пауза, он их посматра и најзад понавља): Добар дан желим!

Најзад, прескочимо њега. АНТА: Сасвим, прескочимо мене! ПАВЛЕ: Али мој млади пријатељ, господин Протић, према коме сам ја имао толико љубави И поверења и коме сам ја...

ПАВЛЕ: Али мој млади пријатељ, господин Протић, према коме сам ја имао толико љубави И поверења и коме сам ја... ПРОТИЋ (сломљен, прилази му): Ја вас молим, господине, дозволите ми да о томе насамо говоримо.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Истегнут као струна према клупама Новак рече да неко, коме је досадно, може изаћи, а друштво из разреда задржа дах, тако да се сада сасвим добро чуло како фискултурник Маркота

- Боже свети, Рашида! Ја ни за себе нисам писао љубавна писма! - рекао сам, а она је одговорила да зна: нисам имао коме да их пишем, а није богзна како модерно данас писати љубавна писма. То је за филмове и бапце типа Меланије.

Нисам морао да се питам, сада сам знао: Рашида је оно дериште из куће крај рампе коме сам пре две године бацио јабуку, а оно се, отресајући косу, није удостојило ни да је дигне.

- Ти се не љутиш? - шапнула је. - Ја ништа нећу рећи Весни ни оној другој, ни било коме, а ти ћеш написати писмо Меланији! - загрлила ме је а надлактице су јој биле танушне и хладне.

Сада сам знаш: Неда и Рашида биће варане док не налете на неког друга директора коме ће оно што би други могли говорити о њему бити најважније, а жена само неопходан декор.

Лице једног било је глупо као ноћ, други се одликовао ванредном проницљивошћу. Идиотизам! Као да сте видели фудбалера коме проницљивост није у шутовима! Нашем, карановском, кога је „Партизан” купио за милионе, она је ту.

Мрзео сам Весну због њега. Замислите једну црвенокосу пегаву, дивну девојчицу заљубљену у неког коме је памет у ногама! Зарекох се да она као неко заљубљен у то фудбалерско копиле неће ни случајно ући у роман.

Леви, Станикин, био је празан. У десном се матори кезио у сну. Кревет у коме је спавала Весна нисам могао да видим, али било би свеједно и да јесам.

Свакако јесте. Пружила ми је котарицу с рибом и прекрила је, а онда се окренула и пошла са мном према Тиси. Било коме ко нас сретне могли смо ређи да тек идемо по рибу. Корачала је поред мене, држећи длан на мојој надлактици.

Чуло се само дахтање и опет глас мог оца, који је говорио жени да не брине: ово је последње место на коме би је њен муж могао потражити. Била је то, значи, удата жена. Почех да прислушкујем пажљивије.

Она је била ту, као нека врста моје таште, на плажи, у мом собичку, или већ на неком другом шашавом месту на коме смо били Рашида и ја. Понекад ми се чинило да Грета постаје моја сопствена сенка и то је било чудно.

Ослободивши се, испружала би своју предњу шапу и гребала ме по нози захтевајући да је попнем на сто на коме сам писао свој роман. Чинило ми се да схвата зашто се мрштим. Роман ми није полазио за руком.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Свет обично, кад се коме зло види, начини од муве медведа, па га извичу да је сасвим пропалица, а кад му се добро види, претерују, више га цене

Ако је у дућану, није се знао погађати; ко је како хтео могао је добити. Није гледао коме ће на вересију дати, ма коме. У механи, кад није оца код куће, муштерије части пићем.

Ако је у дућану, није се знао погађати; ко је како хтео могао је добити. Није гледао коме ће на вересију дати, ма коме. У механи, кад није оца код куће, муштерије части пићем.

— Немој ме о њему ни питати! Бекрија, па бекрија! — Па сад гледај, жени Шамику. Па на коме ће то твоје добро остати? Не видиш да си већ оматорио, а кућа ти већ остала као пуста.

Лане сам једног лиса за паприкаш скувао, и то су појели. Наравно, знам коме ћу и кад дати. Шамика се смеје. — Ал’ тек мени нећете лиса дати? — Биће зецова и прасица. — Па хоће л’ бити весело?

друштву изврстан играч, на гитару „виртуоз”, лепо свира у флауту, лепа фигура, говори талијански, понашање елегантно. Коме неће у очи пасти? Но родитељи испитују, погађају се. Не иде му у рачун.

се суши, види да неће дуго, а у кући, на овом свету нема за њу радости; готова је полазити на онај тајанствени свет, о коме још нико не зна ништа, у нади да ће се можда . . . са својим састати. Њој је овај свет тамница.

Дај ми мира! Оде Чамчи. Још нико ништа не зна о тој ствари. Шегрту је заповедио да се не усуди коме год о томе говорити. Чамчу зове на страну. — Чамчо, имам ти нешто казати, врло важно. — Је ли тајна?

Остави се; како је тако је. Ми бар, нас двојица, трудили смо се да оставимо после нас нешто. — Ти имаш коме, ал’ коме ћу ја? У несрећни час што сам Шамику за фишкала начинио, а о оном бећару ни разговора.

Остави се; како је тако је. Ми бар, нас двојица, трудили смо се да оставимо после нас нешто. — Ти имаш коме, ал’ коме ћу ја? У несрећни час што сам Шамику за фишкала начинио, а о оном бећару ни разговора. — Мани се сад тог разговора.

Црњански, Милош - Сеобе 1

мање ћерчице, која је имала неку болест на кожи, уверавања о свом путу кроз Штајерску и Баварску, о кратком рату, у коме ће једва и бити бојева и, најпосле, о својој верности и о свом повратку.

Пред зору, био је сањао о жени и мислио је на њу и сад, посматрајући кроз замагљено стакло свога коња коме су слуге прале ноге и танке чланке. Али, сетивши се деце, он зајеца полугласно, пред војником који га је облачио.

Поштује ли ико и зна ли, од његових, свету Терезију? Име Терезија! Жар, Сунчан колут што опасује тело. Пламен у коме се изгори, од жеље за једним даљим и лепшим и слађим жићем. Терезија.

злим и опаким, Влахињама, Мађарицама и Немицама, као уосталом и његов брат Аранђел, у чију се кућу склонила, али о коме зна да је исто тако много живео са Гркињама, Јерменкама и Венецијанкама, чији говор разуме.

Зато поче да размишља и да се теши богатством у коме ће од сада живети, ако се преуда за девера. Промисли, какве ће нове хаљине да поручи, и, као да их је већ имала, осети

Штавише, и другоме, ма коме. Цео огроман сутон видео се кроз прозор, и, на водама разливеним, хладно, сиво небо. Река је била мутна и жута, пуна

Згрчена, разрогачених очију, дрхћући сва, она виде како из црног великог сандука, у коме су биле њене хаљине, куљају и гмижу мишеви.

Сети се и брака у коме је била тако сретна. Рађала је децу, сељакала се, али не знајући никад ни куда ће, ни зашто. Радости њене и жалости

Био је стигао до границе земљишта о коме се причало по селима и земуницама његовим, и свет, који се настављао после, био је непознати, неизвесни свет, из којег

са минијатурним портретом, који су држали један барокни Херкул, са буџом у руци, и један Марс, у руци са штитом, на коме је урлала глава Медузе, док је на њима лебдела крилата Победа, са ванредним ружичастим грудима, дувајући у фанфару.

заливале водом, трљале, облачиле, припремале за сутрашњи пут, доносећи јој поруке од младога графа Паташича, о коме се говорило да је врло леп, а који је учтиво питао за наређење како има да путује, на коњу, или можда, правећи јој

Она му, још једном, уморним осмехом, у коме беше много пакости, рече да ће му послати неколико овнова и говеда и неколико буради пива за војнике, а за официре

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

Овде, међутим, ваља имати на уму да је љубавна магија опасна не само по онога коме је намењена, већ ништа мање и по онога ко је упражњава.

с опекотинама по лицу, па оног који нахрамљује, затим човека јако космата, жену обрвачу (с јаким обрвама) па и онога, коме је лице местимице јако длакаво, особито ровашеног — с једном јаком обрвом а другом слабијом.

У таквим друштвима је општераспрострањено схватање да цео процес рађања представља критичан период у коме су не само жена и дете, него и читава њихова друштвена заједница изложени натприродним опасностима: деловању демона,

Веома је распрострањен обичај да онај коме се деца не држе своје тек рођено дете провуче кроз вучји зеб, па ће, кажу, лако дете одгојити.

животу, најбоље је, кажу, да је колевка издељена од тисовог дрвета (и да се у њу стави слама, а испод јастука маказе). Коме умиру деца, гради колевку још и од глоговог, јаворовог, јасеновог или липовог дрвета.

“¹³⁰ Ништа слабије чистилачко средство од ватре није ни вода. Обредно купање детета коме су наудиле бабице има исцелитељску функцију.

Народ сматра да ономе ко се закити рутом, односно детету коме се она стави у повој, вештице не могу никако наудити.¹⁴⁵ Изванредну заштитну магијску моћ има и одољен.

„Када кога увелико похвалиш ради његових особних, тјелесних или душевних врлина, када се коме задивиш ради његове живе или неживе својине, чуо он то не чуо, можеш да га уречеш.

Тихомиру Ђорђевићу, међутим, смисао куваде је у скретању злих очију са детета и породиље, који су угрожени, на оца, коме не прети никаква опасност од урока.

⁷¹ Понекад, уместо кума, дете може ошишати ујак или мушко дете (коме су родитељи живи).⁷² Смисао стрижбе као жртвеног чина јесте да детету на магијски начин осигура здравље, благостање,

Само име момчаник, каже Тројановић, „јасно казује коме је намењен да га у пуној мушкој снази понесе и тако се пред друштвом подичи, а више још да девојкама отворено покаже

¹⁸ Оно што је посебно важно за овај рад, коме је циљ реконструкција представе детета на основу разноврсних етнолошких и фолклористичких података, јесте то да

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

Кад опази судију царства, да се ко спава украј туђих стаја, коме су стрехе голе гране, осети као кад стиже пролеће које разапиње шаторе на све стране као да је пошло да осваја.

Ако за трпезом коме од игумана и митрополита не буде гладних путника из даљина, ако се оглуши о бескућништво птица, да се лиши

За калуђера коме сваке ноћи на сан долази како лети о деснују љутог змаја кроз гору која звездом ромиња, а под крилом му, украдена, одн

За човека кога жива сахране па није ни на земљи ни у њеној тами и мемли. За витеза коме су руку љубиле мајке и кога су благосиљали старци докле не посече троглаву неман граду испред самих довратака, док не

ЗА ЧОБАНКУ КОЈА СЕ ПО ОЦУ НЕ ЗОВЕ За дете коме се отац не зна, чије име мајка не изговара, ни пред лицем сина, ни свештеника, ни лицем цара, за отрока који за оцем

За прећутаног велможе сина коме се смилује убога кудељница из потлеуша. За дете ничије што без недра мајке живот поче, коме не остави отац штита, за

За дете ничије што без недра мајке живот поче, коме не остави отац штита, за нахоче коме нема нико да двори, нико да мости, нико да тепа, самилости!

За дете ничије што без недра мајке живот поче, коме не остави отац штита, за нахоче коме нема нико да двори, нико да мости, нико да тепа, самилости!

царе, за мађионичаре, што угледају ли сунца прамен у чијем делу, или зрно жита, или цела лета лелујава, што спазе ли коме на челу милости знамен развеју маглу из рукава, изговоре неку чаролију, и све скрију.

ИЗ МИЛОСРЂА Тражим помиловање за оне који немају снаге зломе казати да је зао нити рђавоме да је рђав, за онога коме је жао човека истином унесрећити, за људе који лажу из милосрђа.

За човека који ће понижен бити радије него кога да понизи, за онога који и кад назре образину коме на лицу нема срца да је здере, за људе који не могу да увреде ни човека друге мисли и вере, за оне који никад не би

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Стално ме је гледала. Био је то прилично јадан и похабан биоскоп, у коме се осећао задах оближњег тоалета. Газило се до колена кроз љуштуре семенки.

Преседели смо тако и не примећујући готово читав живот у том дивном, миришљавом подруму у Косовској улици, у коме су се окретали стари филмови. Али, вратимо се у једну данашњу недељу, у три поподне!

јесте ли закључали отирач »Добро дошли драги гости« ланцем, јесте ли понели своје таблете без којих више не можете, коме сте оставили кључ од кутије за писма, да ли је новац у новчанику — без њега бисте били изгубљени, а телефони, а адресе?

је овде«, мислио је, »сасвим добро, мада ми ни ово сунце, ни ова Тераса коју сам толико волео, ни овај отмени свет коме сам некада желео да припадам, ни заставе на ветру, више не причињавају никакву радост, баш као да је неки расејани

—и њен први силазак у »Лабиринт«, њен страх од тог тако отменог места и ливрејисаних келнера; сећао се и времена у коме је почела да влада платоом за игру, и доба када је цео град питао за кога ће да се уда, ко ће одвести тај лепи

у самостанском врту и мислио да бих се могао одрећи света и остати заувек испод лимуновог стабла за каменим столом, на коме бих поново написао Александријски квартет господина Дарела или неку сличну књигу, дебелу и светлу.

из таме пратио је његов лудачки сан), и шапата је било и свих осталих ритмова што излуђују једног петнаестогодишњака коме је живот тако рано доделио улогу статисте.

У рано јутро у коме се купао шљунак, у измаглици пуној сивила какво сам доцније налазио на платнима Маркса, њена порцуланска фигура

кинотеци њихових призора, и једнога дана када га постану свесни, тај птичији облак ће их однети према другом граду, у коме ће бити толико заокупљени споредним стварима да ће им недостајати благословени дани досаде.

такта љубави и смрти – четири такта којих ће се Бел Ами сећати и на самртној постељи— а све то у неважном граду у коме је први пут упознао вртоглаве дубине блуда. Понекад би свирачи преварили младе лавове.

« Бел Ами је правио план: потребно је бити довољно брз и изабрати тачно онај тренутак у коме се завршава куцави знак, а почињу први тактови игре, али не толико хитар да се на време не препозна замка.

Не знајући да искористе предност својих година, опонашали су манире старијих, чекајући стрпљиво свој тренутак у коме ће се године поклопити са њиховом сопственом представом о њима самима.

Матавуљ, Симо - УСКОК

У томе стигоше на трг светог Тривуна. Ивановић, коме је кућа била близу, стаде и запита Пијера: — Хоћемо ли у опћину, ради те тужбе?

камивао, који, што се већма пење то опаснији постаје, јер на мјестима окомито под њим зјају стравичне урвине, те да се коме незгодно нога оклизне, сурвао би се доље и пао на дно раздробљен! Његуши се уредише у поворку.

Милица познаде онај, на коме купише вино, и рече приставу: — Богами, радије бих се навезла на дебело море, да ми се нагледат’ свијета, но што бих

— рече Крстиња, па у страху узе дијете у наручје. — То је једно — настави Мргуд — а друго је: ево ти у кући госта, о коме ће се гракнути кроза сву Црну Гору и Брда, па ће нам дика бити, ако се у народу рашчује: „Кнез Драго, да би дочекао

Видјев Милицу према себи, он се брзо прибра и започе играти спретно, правилно, ка’ оно добар играч од ране младости, коме је лако било ухватити мјеру и покрете просте игре. Толика лица, спремна на смијех, изразише велико чуђење.

Владика најрадије с њим збори, али насамо. Чух владику гдје једном рече да је овај Стијепо једини Црногорац, у коме нема ни труна кичељиства, а гвозден је јунак, као најбољи!

Владика нам рече да ће се онамо и пресјећи чвор, да ово бјеху само чарке, да ће се послије онога мегдана знати на коме је царство! Наших и Примораца више од половине вратише се кућама.

те се видјело неједнако, нетесано камење, околишено малтером; четврта страна, према њему, бјеше пријебој од дасака, на коме је била оружница, а са страна вишаху хаљине.

Дође му пред очи стари Мргуд Шутов, у коме се оличило готово стотину година прошлости црногорске, вијек саме борбе и патње!

Напише се ракије, па се Крцун опрости. Њих двојица сједоше за велики букови сто, који је био даље од огњишта, на коме бјеху искресана пецива. донесоше им пиринча кувана, сухе браветине и сланине. Пошто једоше, започеше разговор.

Овај мој јутрос ми рече: „Нека, нано, имам ја сада друга, при коме ми је све остало ништа! Ако ће се он женити и ја ћу!“ Чујеш ти те работе! Већ без тебе не може ни на то помишљати!

остаде у Котору, па у друштву с Вучетићем стане призивати главаре црногорске и брдске и читати им оно грдно писмо, у коме се тражило да свргну владику, па да изаберу другог!

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

ОТАЦ: Е, фала Богу, у нас су новци увек готови! МАТИ: Ви сте наше дете, коме ћемо ако нећемо вама. Само нек је среће!

— Само ми једну реч више проговори, или коме кажи, пак ће се запрашити соба од тебе. (Одлази.) ТЕТКА: Јако се наљутио.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Она је нешто као слободан, свима отворен простор, кутак у коме се свако осећа удобно и самопоуздано. Њена омиљеност условљена је, бар делимично, несвесним читалачким отпором према

је, бар делимично, несвесним читалачким отпором према текућим струјањима књижевним: ево једног вида поезије у коме свако налази оно што може или хоће, ево песме у којој је вртоглавица пред бескрајним и недостижним битно ублажена, ако

да неки поразни закључци до којих смо се винули можда и нису тачни, јер постоји, још, тај ниво певања и мишљења на коме се свет пре свега даје чулима, и где су између предмета и ознаке везе још животворне, чврсте.

Песниковање, коме је корен у игри и радосном сазнавању, постаје све више трагично озбиљна работа. Модерни песник истовремено је и

15 Тренутак у којем песма свесно одустане од врховне, дакле неоствариве пуноће, кад се повуче из поднебља у коме су, чини се, једино могући озбиљни књижевни напори, кад јој се непосредно поетско осмишљавање учини привлачније од

децембра 1983, преко Веселе свеске, да има зеца коме је дала име Душко. Он је бео, има дуге уши, понекад подигнуте, понекад оборене.

Овај честити Војвођанин коме је Српство мајка и бабајка, с љубављу је певао о свим словенским народима што ће се, касније, здружити у Југославији:

Сликајући дечје понашање, песник се доброћудно смеши, али уз тај осмех иде продоран поглед, коме ништа не измиче. Према благим манама, он је благонаклон; према тежим строг, или ироничан.

Јунаци Вучове поеме, одреда, личе на Змајевог Пура-Моцу, о коме је добромислећи песник говорио са згражањем и тугом. Вредности су се, дакле, темељно изокренуле.

опита, и свих сумњи с којима се поезија, у нашем веку, морала сусрести, Вучу је остало једно једино подручје на коме се, слободно, могао препустити надахнућу и игри, надахнућу игре — подручје тзв. дечје песме.

Други наук долази од човека, примитивног, несрећног горштака, у коме су се здружили мудрост, радост и горчина постојања.

(трава из кукуруза, слична лозици); неуморно цигуљати (понављати нешто пискавим гласом); копница (комад земље на коме је снег ископнео); зашапорити (зашуморити); врндељити (заврљачити); гробљесак сунца и плаветнила; шигицати се (врцкати

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ШЕРБУЛИЋ: Ја Вла? Еј, зашто сад нема Сервијанаца, да му покажем, коме ће се подсмевати. СМРДИЋ: А како ме ви можете назвати банкротом? ШЕРБУЛИЋ: То је истина.

СМРДИЋ: То смо одавно могли знати. ШЕРБУЛИЋ: Каже да се једно прошеније на цара потписује, у коме Србљи сами признају да нас је мало и да за нас није војводина. СМРДИЋ: Е, гледај ти, шта код нас неће бити!

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

По простору на коме се развила и та књижевност је била локална; по духу који је у почетку у њој преовлађивао и она је била религиозна и

У то време, Србија, готово пуста, била је само београдски пашалук, у коме две аустријске окупације нису измениле жалосно стање ствари; малена Црна Гора борила се без престанка са Турцима за

Лист, који је излазио два пута недељно, имао је сасвим информативан карактер; то је у ствари био политички билтен, у коме се мало говорило о специјално српским стварима.

по манастиру Рачи у Србији, крај Дрине, који је био један од ретких заосталих расадника српске писмености, и у коме су се калуђери нарочито бавили приписивањем црквених књига.

Он укратко и брзо прича историје српских владалаца, почев од жупана па до грофа Ђорђа Бранковића, на коме се нарочито задржао.

1772. буде закалуђерен у манастиру Ковиљу, коме ускоро буде постављен за архимандрита. Цео остатак свога живота провео је у манастиру, као чувен богословски писац,

То је алегорично-историјски спев, у коме је опеван рат од 1788—1790. Русије и Аустрије (орлова) противу Турске (змаја).

Што је од нарочитога значаја у овом часопису то је већи предговор, у коме је назначено зашто се тај часопис покренуо и у коме духу ће се уређивати.

је од нарочитога значаја у овом часопису то је већи предговор, у коме је назначено зашто се тај часопис покренуо и у коме духу ће се уређивати.

То није само програм књижевнога рада у једном часопису но цео један проглас историјскога значаја, у коме ће се први пут на српском језику изнети напредне и просветитељске идеје рационалистичког XВИИИ века, мисао световне

Јосифа втораго, који је у своје време премноге одушевљавао и умове восперјавао, без којега многе ствари не би коме ни на ум пале«.

Враћајући се у домовину заустави се у Прагу, где као ортак уђе у једну књижарску радњу да се припреми за посао коме се намеравао посветити. 1790.

Милићевић, Вук - Беспуће

се нешто у њему, заиграло, заболело га, стегло га, стресло га и тјерало га даље, даље отуда, из тога бљутавог живота у коме се гушио више од осам година.

Он се журио кроз ту гомилу свијета, не марећи да опази икога, да се осврне за којом женом, да поздрави кога или да коме врати поздрав.

Кад је у Загребу једног зимског јутра, још сав дрјемован и у кревету, отварао једно писмо из Угарске, на коме је видио братов рукопис, он није ни слутио што ће у њему да прочита.

Ко зна . . . Кад је дигао очи, видио је гдје према њему иде једно сељачко дијете коме су тек негдје одскора обукли гаће кад је пошло у школу, скиде с много муке своју црвену капицу и стаде пред њега.

Зашто да га узнемирује тај свијет? . И он лијено устаде и пође, облачећи успут капут на коме је лежао и отресајући труње које се било нахватало по њему.

Уђоше на један разваљен пут, пун крупног камења на коме се познају обли трагови челичне шипке; доље, испод њих, зарасла брдо букова шума, пуна хладовине и свјежине.

И пред њим као да се рађа нов живот о коме није никада мислио ни снивао, млад, свјеж и крјепак. Он ипак сјутрадан не изађе из куће, мада је знао да ће она бити

Сремац, Стеван - ПРОЗА

а сад су ми врло потребни новци!« — »Имаш добри, вели му Јова, не бој се! Зар у мене немаш вере? Коме сам ја још до сада зајео? Ти само накриви капу!« — Некоме се већ досади да иде сам, па пошаље шегрта.

Паја с ћураном. То је тај исти ћуран о коме се вредна домаћица последњих дана више старала него о свом законитом мужу.

И сад опет њему наспело да се похвали својим чарапама. — А видиш ли, прико, ово? Није коме је речено, већ коме је суђено. Исто к’о и твоје!

И сад опет њему наспело да се похвали својим чарапама. — А видиш ли, прико, ово? Није коме је речено, већ коме је суђено. Исто к’о и твоје!

члан Пољопривредног друштва, иако ни једне саксије с цвећем нема у кући, добио је педесет комада, и Јова је као човек коме књижевност наша (а нарочито пољопривредна, која је још у повоју) лежи на срцу, понудио се сам да их растури.

Мастило је држао у једном дугачком и узаном стакоцету (у коме се обично продаје Паљанов сируп), тако узаном и дугачком да се држаљица у њему скоро изгубила, стајала је као шпада у

наравно.« — Изгледао је у тај пар онако отприлике као онај бедник коме донесе какав песник какву своју драму у пет чинова на шездесет писаних табака у целини да му је прочита.

на какву биљку, ишчупа је заједно с кореном, па ако је већа, понесе је у руци, а ако је мања, метне је у свој Нотеѕ, у коме је било забележено пуно утисака, са записом колико веша има.

Овде ми моја биографска савесност налаже да будем објективан, па било коме мило или не. Наш Максим је био човек добар, мека срца. Казне је изрицао врло сувремене.

У селу је променио одело, да се не би издвајао од народа коме се посветио беше. Лепо га је било и видети тако обучена.

њега виси Пелагић; то јест, не виси Пелагић, него неко његово Морално огледало, и испод њега седи Максим за столом, на коме беше свега што се на учитељевом столу обично налази (сем прута за пацке).

и утоке; за твоје је паре све то саграђено, подлого друштвена, а не за госпо’ске — рече и посади мајстора на место на коме он обично сеђаше. И јадан и збуњен, мајстор седе, али не зна куд ће с рукама.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Свирац свира, Срце дира, Рука с' диже на посао, Да л' ће коме бити жао? Нога лупа, диже пра, Наоколо свуда стра.

) „Није благо ни сребро ни злато, Већ је благо што је коме драго. Још чу ли ме, остарјела мајко: Волија сам клетог ђаурина, Баш и оног из горе хајдука, Та млађана“ — Милун

Ох да можеш, мати, мати, У срце ми погледати, Да виш пакô што ту гори!“ Глену горе коме збори, Ил' је дремâ, оли дрема, Ал ма како, сад је нема.

је, на десно се вије, Високе липе око веће види, Под којима кристално врело тече; Сад већем његов сребрни талас, У коме огледа месец своје лице.

Ох мој Боже, косовска покоља, Де помози коме ти је воља! Ол' Турчину оли, Силан, Вељку, А ја идем онамо Недељку. Ох Недељко чини Турком муку, Већ погуби ...

“ — „О, бери ме!“ вели мало цвеће. Траву газим, ал' је газим сам, Цвеће берем: коме да га дам? 2 Гај простире листе грáне своје. Над извором густ лад он прави; „Збогом, место, вода вели, моје!

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Пишем, драги мој Зијо, а нисам сигуран да и мене, једном, не чека сличан крај у овоме свијету по коме још путује куга с косом.

— А како те ноге служе? — пропитује се путник, коме су његови неуморни краци главна спрема, и, да би показао бригу за дједа, већ га услужно нуди: — Сједи, Раде, сједи,

смирених богоугодника којима се одвајкада зна годишње доба и дан када ће доћи, а шта тек да кажеш за једног оваквог коме нико не зна ћуди и навике?

— Е, многоме је стари Раде пружио руку, па што не би и своме кићеном Сави, коме ни у најгушћој помрчини никад није требало калауза — припомену самарџија без имало злобе.

Ваљало би ту намакнути пред очи какво млако јесење вече у коме шушти презрео кукуруз, налијеже на рамена језеро згуснутих звијезда, а душу извлачи ојкава пјесма невидљивих дјевојака.

— издуши Дане и потом спласну и заћута. Више није налазио ријечи за ово чудно разиграно створење о коме иде и расте прича као о цури хајдуку, барабар с Лазом Шкундром и Луком Лабусом, а кад тамо пред кућу — нема ту ни цуре

Никад га до краја нисам истражио (можда је и боље тако!), откотрљао сам се у свијет као презрео орах-коштуњавац (онај коме се ријетко обрадује икоји налазач), а и данас преда мном, кад се најмање надам, залепрша понешто из остављене ризнице

први пут није шала, и да се нешто коначно сломило или међу њима двојицом или можда у читавом овоме шашавом свијету, по коме, ево, поћоше отпадници, Урагани и сељаци селице.

Тршави дјечак ујутру допаде до кућерка у коме је коначила кухиња, унезвијерено се загледа у натрпану мрачну собицу, па кад спази свога кума, сав просину и насмија

има ли гласа од њезина сина, разговорити снашицу која се пропитује за мужа, а данас, ево, смирује ожалошћена дједа коме је унук без питања одмаглио у бригаду, па се, рђа, и не јавља. — Као да је пањ оставио, а не ђеда, мој друже Душане.

нечијег писма, и онда је, од руке до руке, од састанка до састанка, писмо кружило и читано, па је најзад и заборављено коме је, у ствари, упућено.

Партизанске везе, опет, укрштају се с непријатељским и сијеку их скоро под правим углом, па се не зна ко коме грђе и црње смета.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Зар због тога да ми дете одузима? Боже мој, како се све то окренуло! Којим точком? Ко да се будим на месту на коме нисам заспала! Држим руку у крилу, гледам је, и као да је никад нисам видела.

ХАСАНАГИНИЦА: Шта ти је рекао? Јеси ли га питао зашто? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Вредело би ми колко да питам коња на коме сам дојахо, или камен за који сам га везао. Није Хасанага оставио места за разговоре и питања. Зашто?

(Затамњење) ИИИ СЛИКА ЛОГОР ПРЕД ХАСАНАГИНОМ КУЋОМ (На сцени се виде кућа и простор испред ње, на коме је смештен логор Хасанагиних војника. Страном окренутом публици, кућа нема зида.

БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Теби је тешко бити добар! Теби је тешко угодити! Оћу да учиним како је најбоље... ХАСАНАГИНИЦА: Коме најбоље? Теби или мени? Јеси ли се ти упитао како ћеш једног дана оном детету да погледаш у лице?

Видиш ли шта су од нас учинили? Да се нагну над колевку, да се постиде... Мозак ће да им се замрси кад виде коме су судили... Не знају да је судија у колевци...

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Свакога је слушао и сваки га је хранио, давао му стара одела и штале или кујне у којима је спавао. Кад коме што он затреба, тај само изиђе на улицу и викне: — Димитријо! — Сад, сад!... Ево!

Једнако дахће и гледа је широким погледом у коме беше срећа и вечита, ропска понизност. — Кажи, Димитријо? — пита га она болећиво и благо. — Да те... видим!...

Сунце га је пекло, мушице налетале на њ а он се није ни мицао. У истом положају, у коме беше и пао, лежао је он тако не дајући никаква знака о себи.

тебе, где под младом кајсијом, на сред дворишта, погурена „моташ цевке“ спрам месечине а једном ногом клатиш корито у коме спаваше твоје дете. И тако клатећи се, нихајући се час напред, час назад, ти — или певаше или плакаше...

Ми никоме не сметамо. Ево, ако хоћеш, још ћемо да се помакнемо, још више ћемо да се сакријемо и склонимо, ако смо коме на сметњи... Све ћемо, само нас не дирај и остави“ ...

На истоку оцртаваху се брегови и била планинска, одударајући од тамнорујна неба, на коме требаше да изиђе месец; а испред ње, по реци и путу, дизаху се високе тополе и густе врбе, те у овој тамној ноћи са

Мати му, сирота, да пресвисне од туге и срама. Молила га, преклињала, да бар њој, ако оцу или коме другом неће, каже зашто бежи од куће и жене, али узалуд...

— Што плачеш, море? Он подиже главу. Погледа ме погледом у коме беше све: закопана љубав, проћердан живот и вечита туга за нечим. После неколико година умро је.

На бедемима од шанчева стајала је по која гомила господе и госпођица и гледала на „друм“, по коме су промицали товари у варош, и Цигане, Циганке, просјаке, који су се разилазили по већ обраним виноградима да беру

Пада и греје, греје срце. Ево: Јесен дошла. Магла пада. Слана се већ с вечера хвата. Сутра је св. Арханђел Михаило, коме се не кува пшеница, јер је још жив. Слави мој теча Јован. Стара је то кућа. Поред куће држи механу.

А она? — Заситила се од готвења. И не може ништа. Сем, кад је сувише принуде, ако испије чашу ракије, наздравивши коме. Вечерају. Почињу да се разузурују, минтане да откопчавају, колије свлаче, појасе попуштају.

Спроћу ове била је мала соба у којој су седели, спавали. Од те собе пружао се дрвен, сув доксат, кревет, по коме је свагда било гомилице купуса, црна лука.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

А колико је ласно на свом језику научити читати! Коме ли неће се милити, мало | труда предузети за научити читати, читајући што паметно и разумно и врло ласно разумевајући

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

зар томе мора нас тек да слуша обестељена, слободна душа? зар није њоме свак обузет? Коме је мисô у чистој души, с отим се душа Јовина дружи, весела с њиме, с њиме и тужи, крилима маше, сузе му суши.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

резба и грађевинарство например; боље ће нам послужити његово испробавање на индивидуалној, уметничкој књижевности. Коме би пало на памет да пореди и важе песме Ђуре Јакшића и приповетке Лазе Лазаревића?

Дошавши у онај град стане распитивати коме треба пастир. Грађани му кажу да треба цару. Онда он управо к цару. Пошто га пријаве пусти га цар преда се па га

Онда царев син заповеди да сви излазе један по један и да иду куд је коме драго, а он стане на врата. Излазећи тако један за другим, ето ти и браће његове; он се с њима загрли и ижљуби.

Путујући тако за дуго, дође под један град у коме је био цар. Како он дође под град и галија стане у крај, одмах цар пошаље људе да му дозову господара од галије.

А цар рече: — Није то за тебе, јер да ти то дам, па да коме кажеш ти би одмах умро; него ишти друго штогод хоћеш, даћу ти.

Иди збогом, али за главу своју ником не казуј, јер ако кажеш коме год, одмах ћеш умрети. Чобан пође кроз шуму, и идући чујаше и разумеваше све што говоре тице и траве и све што је на

Овако да уредимо: нека узме девојка три лозе, па нека посади у башчи намењујући коју коме хоће, па на чијој лози сутра буде грожђе, за онога нека пође девојка.

Господар дође, и кад види какво је бог чудо учинио, онда му рече: — Није фајде, мој синко! Коме бог томе и сви свети; ходи овамо, ево твога блага.

Тражећи он коме би новце на оставу дао, види неког старог у веома богатој трговини хаџију, те помисли: „Овдје ће ми сигурно мјесто

БЕКРИ-МУЈО Приповиједа се да је у Цариграду негда био некакав Турчин Бекри-Мујо, коме је иза оца остало небројено благо, па он пропивши се све попио и проћердао, тако да никаквих других хаљина није имао

матор чоек, па сам дошао ђетету да ме свјетује како ћу се женити“, па се врати натраг и отиде оном старцу да га пита коме га је послао по свјет!

Стане у сав плач попадија кукати као коме је невоља, пак их запита: — Како се утопи? А они јој одговоре: — Кад се изврну чун, и ми сви у воду панусмо, сви

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

ДОКТОР: Ишчислити значи мерити. МАНОЈЛО: Па зашто ишчислително земљеописаније сматра Земљу као тјело, на коме људи живе, кад се људи не мере? ДОКТОР: То ћеш чути док дође разум кући.

(Шаљивцу) А ви узмите ову књигу (даде му своје Земљеописаније) и судите коме може чаша припасти. (Путнику) Па, гди сте путовали? ПУТНИК: А куда нисам тумарао.

000, никако нема. ДОКТОР: Дакле ви ћете одрицати да и пријатељски девојака има до 70.000: ПУТНИК: Ако је коме стало разбирати која је девојка пријатељска, која није, може да је и избројао. Али то је ствар врло чудна.

ДОКТОР: Та од овога не може будаластије што бити! МАНОЈЛО: Па, шта сам ја бадава оставио терзилук?! ДОКТОР: Коме имам благодарити за повратак разума? ШАЉИВАЦ: Управо вашем лепом дрвету из Сенегамбије, али да овај г.

Цула сам да си досла. Је ли ово мајка? Драго ми је. Како вам се допада у Београду? СТАНИЈА: Како коме, а мене богме рђаво. ЉУБА: Седи, Пијада.

АНИЦА (с пенџера): Шта, ја фландра! (Утрчи у собу.) Коме си ти казала фландра, а? Коме си ти казала фландра? АДВОКАТ: Јест, то је било од Феме ружно.

АНИЦА (с пенџера): Шта, ја фландра! (Утрчи у собу.) Коме си ти казала фландра, а? Коме си ти казала фландра? АДВОКАТ: Јест, то је било од Феме ружно. АНИЦА: Видиш, фљуско, видиш шта фишкал каже.

Куд се он део? ЈАКОВ: О, чича, теби су вечити путови непознати. Онај исти магарац, кога си ти толико мучио и кињио, коме ниси сламу на време давао, кога си на киши и снегу остављао, — онај исти магарац био сам ти ја. СЕЉАК: Како то?

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

Ја сам момак, ако не леп, а оно нити ружан (који је момак ружан, онај ли коме су рапави образи, а провидљиво срце, или онај који с финим аљинама погрешке своје покрива, то је други опет вопрос).

Тако се са женом поступа? СРЕТА: Море, Пело, кој ти је враг, знаш ли ти шта говориш и коме то говориш? СУЛТАНА: Орјатин је он, кад своју супругу тако даје бешчестити. СРЕТА: Већ то је млого. (Извади каши.

Питаћемо се јесу ли оне милостиве госпође што сваком трче у очи? ТРИФИЋ (Стевану): Сад, коме да верујем? СТЕВАН: Милостива је госпођа отишла у шетњу. СУЛТАНА: Их! (Тргне се.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

кватрочента; или мање Патетично: у тишми града, где је у мноштву лица нагло обасјање — О драгоцено мало чудо света Коме се жиле чудотворне суше: Та жена која памтивеком шета у разнобојним хаљинама душе, Сада у оркестру, у трећем

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Стварно вас не масирам? Видите, једанпут ми је један Пера Алал Му Вера написао у писму да „жестоко нападам свет у коме живим, али да га ипак не напуштам!“ Добро је то саставио момак Пера, на часну реч! Алал вера!

На пример, терају ме непрестано на књавање. Мени се, наравно, не совише! Коме је до књавања кад се живи тако кратко? Тако, кад нећу да заспим, а они ме љуљају.

Београд је измислио још и хладно пиво са ротквицама за мезе. Београд је измислио и зоолошки врт у коме живе и стварају неки од његових најсимпатичнијих становника.

Читао је, углавном, новине све док не заспи. Новине смо му сносили са тавана, на коме је неким чудом остао сачуван комплет једног годишта „Политике“ — од пре рата.

Сутрадан би опет све заборављао јер смо му давали онај први број из комплета, у коме је Хитлер тек почињао да се афирмише кроз пивчугу. После његове смрти у септембру 1965.

и штатијазнам, онда ваљда негде мора да постоји и наш властити стил у одевању, неки систем, оћу да кажем, неки фазон коме се свет неће смејати, који неће личити на свечани пролазак циркуса „Адрија“ кроз варош, једном речју, то мора да буде

— рече Мишелино. Што јес, јес, био је веома деликатан. Трудио се колико је год могао да оно додиривање о коме сам вам причала не испадне значајно и све што уз то фура.

натераће ме да ја једина будем против мира, јер већ ми као нешто долази да лепо исфурам на улицу са транспарентом на коме ће писати „Доле мир, одвратна жабокречина!

са собом „Илијаду“ и „Одисеју“, „Божанствену комедију“, „Библију“, „Рат и мир“, Алберта Камија или књигу неког буџе коме желе да се увуку у дупингер, али нико, баш нико, човече, не би понео кримиће — једину врсту литературе погодну за

телевизор, па машину за прање веша, па мали ауто, па онда већи, па мали стан, па затим још већи, па стилски намештај у коме човека хвата лумбаго од укочености истог часа када седне на неку блесаву лажну алдајч столицу са равним наслоном а

Већ његов први пословни потез указује на правог филмског ентузијасту, коме домаћа кинематографија лежи на срцу. Друг Топ откупљује права на екранизацију романа Од овчара преко Каблара до Писца

а на шта ја рекох да је веома важно, јер немам ни најблажу намеру да идем било где, богу иза леђа, из овог града, у коме сам се, узгред буди речено, и родила и у коме ме сви познају, а да њега оставим на асфалту, на шта он спомену, као,

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

ІІ А кроз прсле прозоре прелама се Србија бехарају маџарке. - Коме ли се природа у сретање спремила? - кад је живот грдија, таљигање, педепса, а свијетом изрода као пасјег накота!

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Дакле и ваш супруг? Мени је однео хиљаду форинти, а шта ће вама однети? Ах, јадне девојке, како не знамо коме се у руке предајемо! Ко би мого помислити да овакав човек лаже?

“ Но, господин барон Голић? МАРИЈА: Ви видите да је то писмо мене ради писано. Пабић је мој комшија, и човек поштен, коме је врло неправо што је овај са мном учинио. ЈЕЛИЦА: Готт! Господин барон! БАТИЋ: Леп барон!

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Тајанствени фењер у мрклој тами кога ли зове, кога ли мами, коме ли даје на мору знак? Ако у кулу завириш крадом, тамо ћеш наћи чичу са брадом, гледа кроз прозор у црну ноћ.

Зашто је тужан самотни дека? Коме се нада, кога ли чека, ко ли то има с пучине доћ`? Никога нема да му се врати, а старац чека, пролазе сати, ниже

Причо је старим потмулим басом о доброј риби са људским гласом. На коме мору, познато није, уз оток неки залив се крије, од страшних бура спас; у њему живи рибица лијепа, рибица мудра,

Над радом старог научника просипа сунчан зрак, шетачу свијетли и храбром бати коме је мрзак мрак. У биоскопу кроз апарате, врти се трака — чигра, слика за сликом по платну јури, татиним свјетлом

“ „Право сте рекли. Јест, Африканац!“ „Доћи ћу брзо, за један сат. Кажите само: на који спрат?“ „На коме спрату? Тешко је рећи, боли га читав — други и трећи.“ Чудом се чуди наш доктор Јан: „Какав болесник?!

Оста Мурат, посластичар стари и његови колачи „брдари“. А другови! Коме првом прићи, док около споменари круже? Тихим гласом једва прогргућеш: „Дај ми шапу. Довиђења, друже!

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Не видим рибарске куће. — Село је са друге стране острва. Видите само торањ црквице која је наврх острва. — Коме припада ова шума? — Скоро цело острво припада маркизу. Врло мало маслињака изнад села припада рибарима.

Дигли су свакако галаму што би сви желели да буду бар подофицири, бар каплари, а онда немају коме да командују. То је призор који ме увек искрено узбуди: неколико година играо сам то у Палилули: — Шта се догађа,

Слушајте само, шта му се догодило. Неко је дошао и рекао ми — сећаш се, Пипо? — како је сестра газдарице хотела, у коме је Енглез становао, затруднела и како се он онда уплашио и убио. Али ја нисам ништа поверовао.

Све је то, чим се утопило у сан, нестало потпуно са овога предела. Ја сâм немам више кога да чујем, нити коме да одговарам.

То није језеро на коме сам већ један грдан сплет закона и сила; и мој живот у томе гори као пламичак. Ноћ је безмерна.

— Имати кћер? Али ко би онда ловио по језеру? Ко би их хранио? Чим сам дошао на свет, ја сам већ био један човек коме је одређено да ради да би они живели. Не знам што је била таква. — Као што кажеш. Налазим да је то уопште глупо.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Тако је плакала она ваздан и сву ноћ горко, Вртећи вретено танко. Она је молила Бога, Да јој бар место каже, на коме оконча Павле, Те једном да види јоште умрлог јединца свога.

Који јад га слама? И шта тражи ноћас од Божијег храма? Црн, себарски плашт му млада плећа краси, По коме су пале коврџасте власи. А по витком стасу, што га дичи тако, Тврдом се је ликом опасао јако. И он смерно стоји.

Црн, себарски плашт му млада плећа краси, По коме су пале коврџасти власи. И над лепом главом, у дубини мрака, Сјајан колут сија од најлепшег зрака.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Са свећом по ноћи крстарим кроз своје корење, коме ли ће тамо у даљини, на излазу пећине јутро моје крви да сване и када, и на коме језику?

по ноћи крстарим кроз своје корење, коме ли ће тамо у даљини, на излазу пећине јутро моје крви да сване и када, и на коме језику? ПОСЕЧЕН КНЕЗ СЕ СЕЋА На сјајну моју кострет устремила се коњица азијска ко усов песка.

Немам на коме да се искалим. Хоћу да се огласим љубављу и да узбрдо кренем са похвалом стварања на уснама. ЧОВЕК У САМОТНОЈ КУЋИ

Он је упућен у тајне, његова душа постаје друкчија и у његовом телу коме се враћа живот настаје друга телесност у новом трајању.

Истинита је и различитост од истине. Али је истина у својој истоветности исто што и бог који је исто са светом коме је тешко да буде истинит.

су постали кукавци сињи а славни су дрзници и за рај путују тврдице и прзнице заводе ред на измаку овог дана у коме су све мачке црне и сваки је играч у исти мах на реду да баци своју карту на чоју пред лихвара који нам је

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

СИМКА: Кога све он није помогао? ПРОКА: Није било сиромаха коме није пружио руку. ГИНА: Помогао, боме, и лево и десно! ТАНАСИЈЕ: Штета одиста, такав човек!

АГАТОН: Шта ћеш, прија-Видо, таква је последња воља покојникова и не можемо мимо његову вољу. САРКА: А коме је он то, бајаги, казао своју последњу вољу?

Знам да у тој кући још од почетка седи та тетка. И ето, то је све што знам. САРКА: А коме је она, бога ти, тетка? АГАТОН: Овој девојци што нас је сад служила. Њој је тетка, па је због тога сви тако зову.

МИЋА: Какво пријатно изненађење? У новоме стану па први сусрет са вама! ДАНИЦА: У коме новом стану? МИЋА: Па и ја сам се уселио овде. ДАНИЦА (запрепасти се): И ви? МИЋА: Како „и ја”?

АДВОКАТ: И ја не желим да је вређам, али је он сам предвидео овакву могућност. У записнику на коме је изјавио жељу да се тестамент отвори после четрдесет дана, додао је и ово неколико речи: „сем ако старалац нађе за

Па то није довољно ни за напојницу судским послужитељима. Ја то сматрам просто као увреду. СИМКА: И коме остави? Коме?... Једној... не знам како да кажем? ГИНА: Кажи, сестро, кажи!

Па то није довољно ни за напојницу судским послужитељима. Ја то сматрам просто као увреду. СИМКА: И коме остави? Коме?... Једној... не знам како да кажем? ГИНА: Кажи, сестро, кажи! СИМКА: Да остави једној ванбрачној девојки.

Од овога тренутка имате мене да сматрате за шефа фамилије. ТРИФУН: Буди ти шеф коме си и досад био, а не мени! САРКА: Ни мени, боме, не. АГАТОН: Вама ја и не мислим да будем шеф.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Чобани се згледаше, као да не схватају смисао речи и као да се питају: а зашто то? Шта су они коме учинили? Њима је тако добро овде. Саживели су се са својим стадом... природа им све даје, од људи ништа не траже.

Онда је управио прст на једнога и запитао како се зове. — Вучко Стојковић — дрекну онај из строја. — А коме се ти обраћаш?... Оној штали или дрвету?... И јеси ли ти владика, или митрополит?

Средњи возар је дремао, а рудни, Крста, тежак и гломазан као „Ексило“ на коме је јахао, непрестано се жалио што није послужилац, те да и он скрене са пута у понеку кућу.

— Е... сукња... Не дремај, дроњо, већ држи коња на дизгинама — викну на средњег возара, коме се коњ саплете. — А знаш... није право. Ја бих мобилизацију протегнуо и на жене.

На једној раскрсници путева видимо и једну хаубичку батерију на застанку. Официри поседали око стола за расклапање на коме је бео чаршав и ручају.

На челним колима седе неки људи, И држе бео барјак на коме се види црвени крст... Ми се згледасмо... Командир отрча у дивизион да пита шта да ради.

Не тиче нас се више позадина, већ бранимо место на коме смо и, преко ових топова, животе наше. Збуњени пред навалом челика, непријатељски војници су у паничном страху бежали

Руке су још млитаве. У другога је из уста и носа текао млаз крви, остављајући траг по коме су газили војници. — Господине потпоручниче — обрати се Радојку каплар десетар — коме ћемо да предамо њихове ствари?

— Господине потпоручниче — обрати се Радојку каплар десетар — коме ћемо да предамо њихове ствари? — Шта имају? — Један је имао само табакеру, а у другога смо нашли два гроша и марамче.

Ми на прстима приђосмо соби и ја клекох код врата гледајући кроз кључаоницу. Према вратима је био кревет, на коме је лежала млада девојка увијене главе и покривена губером. Чујем где Александар пита: — Ко је овде болестан?

А ја ћу да попишем ствари у земуници. На импровизованом дрвеном столу у земуници његовој налазио се отворен блок, на коме је писало: „Командиру четврте чете. — На тражење командира, част ми је поднети следећи одговор... Ту је прекинуо.

— Е, молим, где сам оно стао? — Сипавши чај у флашу, залепивши етикету и пративши лек — вели јетко Милутин, коме се иначе овакве приче нису свиђале. — А, јест... Молим те, ја то њему причам, а не теби...

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Она је сад разумела о коме ћата говори, али одмах помисли: неће ли бити и незгодно и опасно, да га пусти на таку близину к себи, а још више јој

— Хе, оно је било изненада... био сам збуњен. Они прођоше кроз сеоски сокак, по коме лежаше ситна, истуцана, лака прашина, у коју упадаху ноге до чланака.

— Какве сте оцене добили до сад? — Све одличне, одговори он оним благим тоном, у коме нема пи мало хвалисавости. Љубица га погледа са немим поштовањем. — Да ли је много тешко постићи такав успех?

Сва деца из тога круга, у који је она гледала, стадоше бојажљиво погледати час на њу час једно на друго, чудећи се коме се то она обрнула. — Ти, мали, ти... ти ! пружи она руку на опаженог несташка и гледаше га строгим јасним погледом.

« — Устани!... викну она оштро, па се одмах затим трже и узе благ тон. — Кад год ја што кажем коме ђаку, ОН одмах треба да устане, па да ми стојећи одговара.

Ја гледам, па чисто не верујем. Они се обојица загрлише и пољубише. — Ја се чудим јуче о коме то мој кмет говори : неће да ми купи десетне мере зато, што брезовичка учитељка скупља скоруп у највећу цименту, а са

Дочека их једна слабуњава, ситна плавуша, поздрави се врло усрдно, па одмах оде к столу, на коме стајаше послужавник са водом и слатким од трешања. Разговор се води само о школском раду.

— Кроз пола часа изићи ћу на одмор. — Баш би боље било да изиђеш, настави чича веома тихим гласом, у коме се чујаше молба. Не знаш ти, братићу, ове... Љубица махну главом одлучно, љутито, и чича изиђе покуњене главе.

учитељица, као и ви... и сад настаде дуг, речит монолог, у коме се излише најодсуднија уверавања о поштовању, о братској искреној симпатији, о томе како је он готов на све услуге,

је друго; опет сад бар има нечега, а онда није било ништа, изговори он то, па дубоко уздахну и обриса руком чело, по коме се накупиле капље зноја. — Ја то не разумем; не знам како...

овога часа извршује једна нечувена неправда, једно неоправдано насиље над слабим човеком, који је без икакве заштите, коме ништа друго не остаје, него да сагне главу и слуша... Та он јој је ипак друг, то исто што и она.

Љубица диже главу и погледа га зачуђено. »Шта хоће они... о чему то говоре?... Какви ђаци... коме они требају ?... Аха, знам...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

у који с’ жењаше, Танка га књига допаде, Да иде дужду на војску, Она му млада говори: “Буди ли идеш на војску, Коме ме младу остављаш?“ А Јово њојзи говори: “Како, коме те остављам?

“ А Јово њојзи говори: “Како, коме те остављам? Ето ти свекра свекрвом, Ето ти осам ђевера, Ето ти осам јетрва, Ето ти једна за’вица.

А Бога ми, моје другарице! Није благо ни сребро ни злато, Већ је благо, што је коме драго. 109 Ој на ове дуге ноћи Ко не љуби црне очи, Не пада му сан на очи, Већ му пада јад на срце. 110.

122. Ах, моја водо студена! И моја ружо румена, Што с’ тако рано процвала? Немам те коме тргати. Ако б’ те мајци тргала, У мене мајке не има. Ако б’ те сеји тргала, Сеја се моја удала.

“ 130. Мој се драги на пут спрема и пева, А драга му коња спрема и плаче: “Ти одлазиш, коме мене остављаш?“ “Остављам те мојој мајци и твојој!

за свештеника и помаже свештеницима у служби ђердан - огрлица, женски накит који се носи о врату ђерђеф - оквир у коме се учвршћује затегнуто платно за везење; само то платно с оквиром заједно ђинђер - бисер ђорда, ћорда - сабља

с оквиром заједно ђинђер - бисер ђорда, ћорда - сабља Жуборика - јасика, терпетљика Заточеник - онај који се коме завери, обавеже да ће то учинити, нарочито изићи на мегдан затрњен - обрастао трњем заход - залазак; крај, свршетак;

пенната) кона - комшиница кондијер - кондир, суд у коме се држи и точи из њега пиће коруна - круна (овде: Сунце) кујунџија - занатлија који израђује предмете и украсе од

капа од самуровине, од крзна куне зване “самур“ севдисати - волети, љубити, миловати сеџаде (сеџада) - простирач на коме муслимани клањају сновати - навијати пређу за ткање срзнути - напети, напрегнути стечник - онај који стиче или је

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Али на терену крајскомандантуре Ужице, на коме сам ја надлежан, сваки илегалан наступ биће третиран по окупацијским законима! И немојте да ми седите на асталу!

ГИНА: Ко да ме ућутка? БЛАГОЈЕ: Гино, да ћутиш ту! ГИНА: Ама коме да ћутим? Курви да ћутим? Ко си ти да ти ћутим?

БЛАГОЈЕ: Ја мојом главом гарантујем да не зна! ДРОБАЦ: Неком зна, а неком не зна! Како коме! ГИНА: Како то мислиш: како коме? (Јелисавета све време стоји на веранди, и посматра шта се догађа.

ДРОБАЦ: Неком зна, а неком не зна! Како коме! ГИНА: Како то мислиш: како коме? (Јелисавета све време стоји на веранди, и посматра шта се догађа.

ЈЕЛИСАВЕТА: Испред ове завесе мрак је, у коме запалише спаситељи градове, сандуке, лађе и каце! СОФИЈА: У мраку пред овом завесом мудраци надбудалише будале,

СОФИЈА: Иза ове завесе, плав, вечерњи ветар бора море по коме плови лађа већа од мора! ВАСИЛИЈЕ: Ова завеса дели свет на мора огња и леда, на позорницу и црну рупу која је

Благоје је збуњен и постиђен.) СОФИЈА (Василију): Је ли то тај наш народ, о коме причаш? ЈЕЛИСАВЕТА (Благоју): Да л се и сада осећаш као соба? БЛАГОЈЕ: Ко шта?

А Анђу су убили после њега, унутра! ЧЕТВРТА ГРАЂАНКА: Спремала се да иде ћерки на бабине! ПРВА ГРАЂАНКА: О коме причате? ЧЕТВРТА ГРАЂАНКА: О Анђи. ПРВА ГРАЂАНКА: Карамарковић? ТОМАНИЈА: Добила је, курва, што је заслужила!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Ни дете моје, дакле, не силази са неког, пречистог и предивног, нежног, света, далеког у коме се невидљиво у видљиво мења, недокучивом, свезнајућом слашћу рођења!

Узимао сам и часове енглеског језика, код једног професора коме је воз био одсекао ноге, па се дао на даваше часова. Такав му је био и енглески.

Али, поред тог Темишвара, мађарских племића, пролетера и металаца, постојао је и један други Темишвар, коме је моја породица и душом и телом припадала, тада.

А ако читалац мисли да сам трчао према непријатељу као неки Шаплин, коме спадају чакшире, то нимало неће да ме растужи.

Зид је био тек окречен, бео као овај чаршав, по коме су прснуле румене мрље његовог мозга и крви, румене као ове мрље пијаног вина мог.

Свуд је на зиду била једна слика: једног старца, у униформи маршала, са бакенбартима као у белог зеца, коме се син убио, коме су жену убили, и који се сад молио Богу, за Аустрију: Постојала су тада два Беча.

је на зиду била једна слика: једног старца, у униформи маршала, са бакенбартима као у белог зеца, коме се син убио, коме су жену убили, и који се сад молио Богу, за Аустрију: Постојала су тада два Беча.

Био је заробљен у Русији, па се враћа са чином прапорчика. Води са собом и неког, белог, Руса, коме сваки час довикује: „Вјатка, држ’ фасон!

Али наш слободни стих, наша неразумљивост – коме је милије „болест“ – сасвим је нешто друго. Оно Аристотелово: кад смо будни имамо сви исти свет, а кад сањамо свако

ИИИ ПАРИЗ (1) Од свакога града у коме ми је пролазио живот остали су, у мени, само његови рубови како се оцртаваху ноћу на небу.

Али та иста штампа, која има бескрајно широку скалу да, ма како, ма коме, каже истину у лице, збунила се, и мешала је нашу несрећу са бугарском, невешто и цинично.

данас, дакле, имате на позорници коње, лавове, кулу оклопњаче, која бомбардује, траву која расте, и ђубриште по коме шетају кокоши. Дијалог нам је био неприродан.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

У једној старој књизи читао сам чудну причу; а враг би га знао откуд мени та књига из неког смешног времена у коме је било много слободоумних закона, а нимало слободе; држали се говори и писале књиге о привреди, а нико ништа није

о том срећном племену, иако унапред знам да ми нико живи неће веровати, ни сада Нити икад после моје смрти, ако коме дође ово до руку те ушчита...

Кад тамо, какво изненађење! На мермеру урезане речи: „Довде се на север простире земља славног и срећног народа коме је велики Бог подарио велику, ретку срећу да се у његовом језику, потпуно правилно граматички, на понос земље и

У једнима беше белешка: „Чуго од човека. У нашем месту већ се од јуче бави један странац, коме је сада шесет година, а није никад за то време био министар, нити је и једним орденом одликован, па чак никад није

— упитам учтиво и радознало. — Ништа простије: пошаљем други поверљив распис, у коме ћу опет тако исто наредити полицији да поради да народ опет у што већем броју долази на честитање.

Људи поскидали капе, а у свакој групи је по један коме из џепа стрчи написан родољубиви говор. И на балкону свога дома појави се седи државник, а громогласно: „Живео!

” Сутрадан се већ о тој свечаности писало у свима листовима земаљским, а у владином листу нарочито, у коме сем тога беше ваздан телеграма из свију крајева Страдије, у којима се небројено много потписа жали што се није могло

Једва сам успео разноврсним запиткивањима да одвратим разговор од тог његовог Омира, о коме ја нисам никад чуо речи. — Узимам слободу, господине министре, да вас запитам о тим ваљаним привредним законима!

Ја у прво време помислих да сам погрешио и дошао другом коме, али ме униформа вишег официра, што је господин министар имаше на себи, ипак противноме увераваше.

онда треба употребити оружану војску да се такви издајници ове напаћене отаџбине казне и да се власт преда у руке коме нашем човеку... Господин министар се закашља, те ја уграбим реч.

о разним стварима, а, између осталога, господин министар ми напомену како ће баш поводом тог срећног случаја о коме беше реч, тог истог дана произвести још осамдесет генерала. — Колико их имате сада? — упитам.

После два месеца тек стиже Просветном савету исцрпан реферат о директоровом акту, на коме су заједнички радила оба стручњака.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Или понеки болесник, коме су муке додијале, јаукне слабачким гласом, а одзив му се прелама по празном и отвореном тавану, који му над главом

То беше одговор на чичину ларму. — Нек' им је срећно, да Бог да! викну ч'а Милош. — Ама коме? — Ко кога одведе? питају готово сви. — Одведе Јово Перов моју прију Милицу. Настаде ларма к'о на вашару...

И онај велики дивит на њему, који је био црњи и одвратнији од душе свакога ђавола, у коме су нашле гроб силне муве и комарци...

За неколико тренутака облада њиме неко душевно задовољство, коме се и сâм зачуди. Промени му се свет, променише се чак и мисли: »Па што? мишљаше он.

У њој беше и засебно парченце хартије, на коме је писало: »Павле, за ово игра глава«. Да не би глава страдала, морале су Павлове ноге тако играти и трчати по селу,

Али ова потера беше необична и по начину сазивања и по времену, у коме се предузима, те због тога даваше веће изгледе на успех.

Оздо од потока прелажаше преко врзине човек у варошком оделу — с пушком о рамену. За њим пређе други, у коме одмах, по фишеклијама и ножевима, познаше среског пандура. Онај напред беше капетан.

Без твоје наредбе нико да не пуца, а ти пази — к'о што сам ти казао. Кмет се начини још важнији, као човек, коме је поверена нека »државна тајна«, па му и цело лице доби неки тајанствен израз.

Изненади ме снажан, јасан и одсечан узвик Љубишин: — Предај се! — Натраг, коме је мио живот! викну онај из трња јасним но узбуђеним гласом. Дахнусмо душом, кад чусмо човечји глас.

»Је л'те да не зна ништа?« — вели отац му. »Кажем му ја да он батали стихове, па да учи историју; ал' немам коме да говорим...« После настаде некаква тама, н он чује да иде неко у папучама по соби...

Како си то снила, кажи ми, молим те? — Говориш на испиту о некоме цару и царици, али нисам упамтила о коме. — Да није о Јустинијану?

Бескрајна мржња према томе педантном и чисто, лепо одевеном човеку, коме није могао ни мрвицу друге замерке наћи, кога је и сâм до овога тренутка волео, разли се у сваки делић његова тела, у

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ЈЕВРЕМ: Аха! Опозиција! Дакле, тако, опозиција? А чему опозиција, зашто опозиција, коме опозиција? А? Е, то ћемо да видимо! Иди, иди му кажи: е, то ћемо да видимо! Управо: иди му кажи да он...

ЈЕВРЕМ: Баш умеш ти то, Срето. А јеси ли му добро казао? СРЕТА: Коме, Јовици? Слушај само: „Наша нација преболева једну тешку болест, којој је једини излаз препород!

МАРИНА: Па, молим вас лепо, кад би, рецимо, с ваше стране постојала искреност, коме би другом ви дали те гласове него своме зету? Ето, кажите сами! ЈЕВРЕМ: Гле сад! На шта па она рачуна!

Пиши ти са твојим људима пашквиле. ЈЕВРЕМ: Другом то да кажеш, јеси чуо... ИВКОВИЋ: Ја теби кажем, а ти реци оном коме треба! ЈЕВРЕМ: Није те ни срамота: за један говор потегô кроз новине да се жали!

Па добро, шта ће онда бити? ДАНИЦА: Биће ето то: он неће бити посланик, а са Ивковићем раскинуо, и коме ће се онда смејати свет него мени? Место да сте паметни па сви у кући да помогнемо Ивковићу. СПИРИНИЦА: Ето, кажем ја!

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

И после, зар је једно село у нашој драгој Србији у длаку исте те среће и судбине било као и ово о коме је реч! Можете, вала, узети које год хоћете село — и нисте погрешили.

Дакле, доста да вам кажем да је у једном мирном и идиличном селу, у коме се дотле поштовао и бог и сваки старији и сељаци живели међу собом лепо и пријатељски, називали се кумовима, комшијама

и бог и сваки старији и сељаци живели међу собом лепо и пријатељски, називали се кумовима, комшијама и пријатељима — и коме (селу) још није пало на памет да тражи од министра да се прогласи за варошицу иако је било у њему четири Цинцарина и

ја ово пишем, или још боље: кад ви ово ушчитате, само бог и господин министар ваљда зна колико је он села променио и у коме се он сада налази и куд ће га још таласи живота понети, као ону тикву низ воду; однети га далеко од позорнице славе и

Није одавна Сретен у овом селу о коме је реч. Скоро је премештен. И ми ћемо одатле, баш од његова доласка, и почети нашу приповетку.

Али бивало је и таквих случајева да наиђе на понекога који никако нити мари нити разуме та пискарања, коме је тугаљиво кад нађе и само просто споменуто име своје у штампи, а камоли кад је предмет напада.

раденичку руку са погледом пуним бола у очима, а пред њим намалане неке букагије како омотавају завијутак хартије на коме пише: »Правда и слобода у оковима«; ако се, то јест, само добро сећам, пошто сам такву слику свега дваред видео,

А, бога ми, коме позајми, не прође боље него ма који од оних јараца чије коже висе тамо испод стрехе или су наслагане већ у ћир-Ђорђевој

А и сам ћата је обично у тим приликама накитио и послао какав допис; послао у Новине које су орган тога округа у коме кује у звезде издашност ћир-Ђорђеву и износи благодарност народа тога округа, а завршује допис с оним већ свакоме

Удубио се у њих читајући о неким побунама и штрајковима раденичким. Већ је пола једанаест увече. Доцне за село у коме кметује ча-Милисав. Срета узе »збогом« и оде. Оде и Мића и оно неколико сељака. Остаде ћир Ђорђе и Ташула.

А ти онда седи па повечерај. — Хе, хе, није ком је речено, већ коме је суђено! — вели Максим, па одломи пола сомуна, седе доле и примаче кајгану.

Дао ми бог, оставио ми покојни отац, а ја принављам, гледам и трудим се, да може свет рећи: »Ако је бог дао, имао је и коме, вала! Нек види и други вајду од њега!

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

АФРИЧКИ ПОГЛАВИЦА 24 НАЗАДАК 25 ПРИКРИВАЊЕ 26 БРЂАНИ У ТРЦИ ЗА БОЉИМ ЖИВОТОМ 28 ВАТРОГАСЦИ ПОСЛЕ ПОЖАРА 30 ШТА ЈЕ КОМЕ ДОЈАДИЛО 32 ЧУДНОВАТ ДАН 34 КАКО СПАВА ПЛЕМЕ РОГОГУ 39 КАКО СПАВАЈУ ЈЕДАН САТ И ЈЕДАН ИНТЕРНАТ 42 ПОНОЋ 46 ШТА СУ

Он станује у последњој улици у великој каменој кући. Његов тата је џамбас коме су у једној тучи Одсекли пола увета и два прста. Овај тужни дечак зове се Крста Пепо Од мајке Лизе и оца Хохохонда.

Сам, у каменој кући, он не зна за другарство. Гледајте га: личи на цара без престола Коме су варвари отели дечје царство.

Кад јуриш у пожар, онда си попут лава, А кад га угасиш, угаси ти се и слава! ШТА ЈЕ КОМЕ ДОЈАДИЛО Децо, одморите се мало од читања, Пажљиво ме слушајте, не будите брзи: Поставићу вам неколико питања О

ИВ (Време нема ни улицу ни стан, Доконо пролази и низашта не мари. Ко је још видео тај дан У коме човек остари?). Кажем вам, децо, као кроз сан: Чудноват дан.

” А онамо непоткупљиви, строги Хаџија, Прогонитељ ошљара, хуља и бадаваџија. Није базен у коме, него у којем, Тодор подсећа. Једно је носива, друго носна, треће носата и носећа!

Целом је свету познат чувени ветров оркестар У коме свира пруће и пишти голи честар. Ветрова песма је тужна, ал он је никад не мења; То је свирка вечног сећања и

НА ШТА МИСЛИМ КАД ПОГЛЕДАМ ПАЛАТУ АЛБАНИЈУ Пре педесет година, после једног атентата У коме је чувени престолонаследник изгубио главу, У Србију је стигла писмена објава рата И туђа војска похрлила је на Саву.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Јегуља се од вајкада сматрала као живи створ коме нико не зна ни почетка ни крај. Питање о томе како јегуља постаје, било је загонетка која је дражила радозналост и

Херодот је, пишући о јегуљи, казао да је то свети створ о коме само божанство може дати рачуна. У средњем веку су јегуље сматране као живи доказ егзистенције божанства, и то као

Нико никад није видео младу јегуљицу другојаче до у блату, са којим је изгледала као срођена и у коме ју је било тешко и запазити.

лова јегуље, било је то да она рађа живе младунце, ситне као црвићи, И то у блату у које они одмах по рођењу улазе и у коме остају заривени док не одрасту толико да могу бегати од риба грабљивица којима би служили за храну.

Они су из тога закључили да се то живо створење, коме су дали латинско име »лептоцефале«, има сматрати као ларва јегуље из које ће се ова развити.

Ларва ни у коме случају није могла доћи из Месине, већ са другог неког ближег места, које ваља претражити. Кад је себи поставио тај

запазили да су урођеници мртви пијани и одмах су видели како је до тога дошло: урођеници су попили сав алкохол у коме су брижљиво чуване ухваћене јегуљине ларве, прогутавши и ове, не знајући шта су прогутали.

Јоханеса Шмита је проналазак јегуљиних плодишта по океанима, а поглавито откриће да све европске јегуље, ма на коме крају Европе оне живеле, имају једно исто плодиште које је Шмит обележио, проучио, од њега радијално у свима правцима

године замењен, као брод за експедиције, једним новим бродом нарочито конструисаним за тај циљ и коме је опет, из пиетета, дато име »Дана«.

За то прво време јегуљине ларве улазе у састав онога сићушног органског света на океанској пучини, коме су природњаци дали име »планктон« и који је састављен из безброја микроскопских биљака, јаја, ларви и најсићушнијих

ВИИ. Метаморфоза ларве у стакласту јегуљицу и улазак у слатке воде Ларва је, у своме путовању у коме случај игра главну улогу, стигла на домак острва или континента.

На место да, као што је то до тада чинила, јегуља тражи заклон у коме ће презимити, она се узнемири и почне тражити излазе из слатке воде у којој је била.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Све ће бити лепше, све драже и више, Ноћ која се спушта, свет што мирно спава, Дуго мртво поље на коме мирише Кржљава и ретка у бусењу трава. И тако крај цвећа остаћемо сами...

Нек ти рече, У тужни час кад зимско пада вече, Да сам, ко Азра,* блед, веран, и предан. И шта би он, тај месец, коме поју Од Индије до вечитога Рима Чежњиву светлост и сањиву боју Сви песници на језицима свима, Кад не би тако у глухој

ИИИ И данас, да мени Господ рече: ''Ево, Ја ти сада дајем силу и моћ, створи Свет нови и бољи о коме си пев̓о, И отвори широм врата новој зори. Нека, жудно среће, човечанство прене У чекању страсном.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

(подиже капу) Лијепу ни ишчита предику: што тражили, оно смо и нашли! ВУК МИЋУНОВИЋ Крст и топуз нека се ударе, коме прсне чело, куку њему! Јаје здраво добије сломјено. Што узмогнем, чућете хоћу ли!

Дивљу памет а ћуд отровану дивљи вепар има, а не човјек. Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјеством. Ја се сјећам што си рећи хтио.

ВУК МИЋУНОВИЋ Што бајете као бајалице али бабе кад у боб врачају? Што ће знати мртве костурине како ће се коме догодити? ВУКОТА МРВАЉЕВИЋ Које јаде ти тобож мудрујеш? А ти више у њима проричеш но који му драго десетиња.

ИЗЛАЗИ МУСТАЈ-КАДИЈА И МОЛИ МОМЧАД ДА НЕ ПОЈУ ОНАКЕ ПЈЕСНЕ ПОКРАЈ САКУПА ЦРНОГОРСКОГА, ДА НЕ БУДЕ ОД ГЛАВАРАХ КОМЕ ШТО ЖАО, НЕГО НЕКА ПОЈУ СВАТОВСКЕ ПЈЕСНЕ, И ОН САМ ПОЧИЊЕ ПОЈАТИ.

дивна главо! Мој свијете изгубљени, сунце брате! моје ране без пребола, рано љута! моје очи извађене, очни виде! Коме браћу ти остави, братска хвало, и старога баба Пера, куку, Перо! и три младе сестре твоје, кукавице?

На вратила о марчу јашемо, договоре кријући чинимо какво ћемо зло учинит коме. Живином се сваком промећемо; возимо се на сребрна весла, лађа нам је кора од јајета.

ИГУМАН СТЕФАН Ни то, синко, ја не могу знати. Аљинах је на небеса доста, па Бог даје коме какву хоће; а мени је свакоја једнака, тек сам своје очи изгубио.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

да би се та непажња примила овамо од њих не са огорченошћу него с увређеном равнодушношћу: „Па зна се да се нема коме учинити ни помагати.

И после, да се све то сакрије, удали је за једног њиховог слугу, коме горе, готово накрај вароши, купили кућицу и дали му неколико њива и винограда, да би могли живети.

Приликом суђења, на саветовањима, бивао је он, као тумач, као нека веза између њих и народа коме је требало да ови суде и заповедају.

се часа зауставља: или да склони које мало дете са средине улице, да га не би који коњ или товар прегазио, или да коме одговори на поздрав. После дугог времена Магда се врати заједно са два шегрта који донеше читаву рпу басме.

— Дођосте ли? — упита је Софка кратко, узимајући од матере пешкир у коме су биле пре, кад су пошле од куће, увијене свеће, босиљак и цвеће за гробље, а сада, када се враћале, било колача и

да они продају кућу више њему за љубав, да би га учинили својим „чираком“, врстом слуге али њиховим наследником, коме се какво имање, кућа, не продаје за онолико колико кошта, за добит, него више да му се, као сваком новајлији, особито

остраг за кола, лепог оседланог алата уведоше унутра и привезаше за шамдуд (сигурно је то био коњ онога купца на коме ће он после вечере од њих одјахати) — почеше улазити унутра.

у чарапама упадају у ћилим, те испод њега осећа тврдоћу даске, са рукама закопчаним остраг, са раздрљеним вратом, по коме се, истина сад обријаном али већ збрчканом, јабучица била испречила, и готово га гушила, не гледајући никако у Софку,

Знала је! Како да није знала?! Јер, када је знала да никада неће бити жена свога изабраника, онога о коме целог живота сневала, кога у сновима и мислима љубила и грлила, а знала је да ће се ипак морати удати, онда — на што

XИИ У зору, када су сви били полегали да се одморе, Марко, сада већ свекар, коме су такође били наместали, неопажен се диже, и сиђе доле. Кришом Магду замоли да му доведе коња. Само га Софка опази.

И она би ишла к њима, али само то и више ништа. Ни с једном да се истински спријатељи. А од целог одела, по | коме би се могло да суди да је у вароши, само што је носила антерију и то скупоцену, свилену, али опет је испод ње вирио

Или се шета, или обилази око куће, по башти и све надгледа, дотерује. Највише се задржава у подруму, у коме су већ лежала разна бурад од пића, што му пријатељ Марко послао и што он свакога дана поново тражи, кад би му се које

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Онај живот лош У коме знанци, родбина остају, Невиност нашег не познаје света; Животно вино, срж недостају Њима, а глава њихова им смета.

ови, И причају ми моје доба славно, Мистично, светло, с наде ореолом, Протканом срећом, преливено болом, У коме трепти сан живота вечна.

Без љубави и пролећа што вара; Саранио сам своју добру драгу, А није знало пролеће љубавно, Честице спомена у коме трепере, Понос и младост закопани давно Без сени среће и без благе вере.

Као покајнице, у сећању сивом, На заранку сунца, нада и живота, Пролазе у болу, уморном и живом, Са лицем на коме нестаје лепота, Поред силуете нејасних брегóва.

Изгажена трава, и села се диме... Кад свемоћни помор, у коме се коле, Сатире и пали, и руши и веша, Прође овом земљом у Судбине име, — Мртво, пусто оста историјско поље, И

Ћутиш? — Реци ко обара Наше благо, наше наде? Коме треба наше крви И зашто се она лије? Реци ко нас гази, мрви, — Точак неке вечне Правде ил’ небеске Индустрије?

А рука је вешта Сликала ту парчад земље. — Све којèшта! — Ово је кип такозваног калуђера. То је човек коме циљ бејаше „вера“. Такав није јео, ни пио, ни знао За жену.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Прва помисао, видјевши га, била би: чудне мушке снаге! А затијем плијенило би ти поглед његово лијепо лице на коме одсијеваше јунаштво и доброта.

“ одврати Владика. „Сједајте!“ „Ви господо из гњезда господскога, из питомијех Његуша, напредујте!“ рече ђакон Иво, коме је увијек мило било китити. Три Петровића: Саво Марков, Станко и Јоко Стјепови, уђоше.

Владика је веома пажљиво слушао то. Иако би се коме учињети могло да су то ситнице, али то бијаху преважни подаци за њега, по којима је он појимао свезе и пријатељства

поштовани читаоче, посумњаћеш овако (отприлике): или је у свој Црној Гори био тада један једини игуман, или је тај о коме се говори тако „извјестан“ био да се разумијевало који је. Ово је потоње истина.

Ниједан не извади леденице ни јатагана иза паса, те да се коме и хтјело да се на бок обрне не могаше. Бриге им за то! Наузнак се слађе спава и боље одмара.

Један другоме читаку из очију сваку помисао што је коме мозгом лијетала и осјећаје што им груди набрекле. „Хоћемо ли се обрукати данас пред старијема?“ заподје Петар.

„Зар то би гроф Павле! Тај страшни вјештац што никада у цркву не иде, о коме се свашта причало — како очима може устријељити и марвинче и човјека, како нико му никада није видио дима из димњака

Тај Павле чији је двор тамо на хумку, коме се нико не примиче нако његови кметићи и то у гомили кад раде. Света Богородице!

Овај је из неког старог природописа учио, па казиваше да је и миш у истоме разреду животиња у коме и лав, јер оба имају четири ноге. „Онда човјек и тице спадају и усти ред, јер су двоношци!“ рече она подругљиво.

Сви обрнуше главе пут кревета, на коме лежаше Јанко. Видар се сагнуо над њим, па опрезно брбољаше око њега; час му завириваше ране, час му их пипаше.

ни стављао није за њих, но се удубио у свој посао мирно и хладно, отприлике као што би се сељак забављао око самара, коме треба поправке. Послије онијех сердаревијех ријечи нико не проговори.

О свакоме напосе зачеше причати потанко, каква коме рана бјеше и како се видао; па преметни разговор на бојеве у којима се то делило; па бојеве описуј подробно и живо.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

првом и другом) и посредно (у трећем) лицу, условно и ублажено, — увек са каквим оптативним смером: да се оно што се коме наговештава стварно и деси. Клетве и јесу формуле, засноване на веровању да се и обистињују.

Клетве и јесу формуле, засноване на веровању да се и обистињују. Клетва се изриче с негативном намером: да се коме зло деси.

његова тела (Изгубити главу, Чувати као очи у глави, Има више дугова него косе на глави, Вући кога за нос, Скрхати коме врат итд.).

су сами по себи, али многе од њих тек потпуно и правилно схватамо уз потребан коментар, кад се објасни: ко их, кад, коме и у ком смислу говори, јер не само од употребе, него и од њене камене зависи разумевање свих говорних израза.

Здравице у првом реду зависе од тога коме се, којом приликом и са којом наменом наздрављају. Према томе оне могу да буду озбиљне и свечане, похвалне и захвалне,

Гвоздене опанке носио! (тј. робијашке окове). Господ га минуо, а анђели га не сусрели — кад се коме рече господин, а он то не заслужује. Грозница те тресла трн годишта код огњишта!

— Доста живе ко добро живе, али ко добро умре. — Смрт је лек свему. — Коме није вијека, није му ни лијека. — Пошто човјек умре, глава га не боли. — Свему је лијек до смрти.

— Нема смрти без суђена дана. — Није коме је речено него коме је суђено. — Данас везир — сјутра резил. — Сваком ће своја доћ’.

— Нема смрти без суђена дана. — Није коме је речено него коме је суђено. — Данас везир — сјутра резил. — Сваком ће своја доћ’. — Мука душе не води но суђен дан.

— И Бог се седми дан одмара. — Бог дао, бог и узео. — Бог не дâ једном човеку сва добра. — Коме је бог ујак, лако му је бити светац. — Човек снује, а бог одређује (одлучује). — Ако си јединац у мајке, ниси у бога.

— Јесам, валај. — Игра мечка пред чичином кућом, — Доћи ће и пред нашу. — Како тамо, бако? — Како коме драго. — Како ти је име? — Ислам. — Тако сам ти и сам. (И мени је тако као и теби). — Калуђере, да те оженимо?

Што говориш, то мени, а што мислиш, то теби. — Ово је рекао при ручку неки Турчин, кад му је Србин домаћин, коме је он свакојака насиља пре ручка у кући починио, здравицу напио. Као злогук.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

ПРАВА СЕ МУКА НЕ ДА САКРИТИ. 58 8. АЖДАЈА И ЦАРЕВ СИН. 60 9. ЗМИЈА МЛАДОЖЕЊА. 63 10. ОПЕТ ЗМИЈА МЛАДОЖЕЊА. 65 11. КОМЕ БОГ ПОМАЖЕ, НИКО МУ НАУДИТИ НЕ МОЖЕ. 68 12. ЗЛАТОРУНИ ОВАН. 71 13. УСУД. 74 14. КО МАЊЕ ИШТЕ, ВИШЕ МУ СЕ ДАЈЕ. 78 15.

нека дубоко замишљени Соларић истражује и доказује, каким су језиком говорили земљаци и врсници Рема и Ромула; коме Србину Српски језик не ваља, нека га поправља по своме вкусу, и нови нека гради; „Не завидим, на част сваком своје“; а

Пјесме, загонетке, и приповијести, то је готово народно књижество, коме ништа више не треба, него га вјерно, чисто и непокварено скупити; али у писању приповијетки већ треба мислити и ријечи

човек, па сам дошао ђетету, да ме свјетује, како ћу се женити;“ па се врати на траг, и отиде оном старцу, да га пита, коме га је послао по свјет!

нека дубоко замишљени Соларић истражује и доказује какијем су језиком говорили земљаци и врсници Рема и Ромула; коме Србину Српски језик не ваља, нека га поправља по своме вкусу, и нови нека гради; „„Не завидим, на част сваком своје;””

(Коме Бог помаже, нико му наудити не може), 12. (Златоруни ован), 17. (Очина заклетва) и 35. (Опет маћеха и пасторка) послао

па се покаже да је он најмлађи царев син а не оно чобанче, и да су га браћа из зависти оставила на ономе чардаку у коме је он сестру нашао и змаја убио, а то све засвједочи и сестра и оне ђевојке.

” А цар рече: „Није то за тебе, јер да ти то дам, па да коме кажеш, ти би одмах умро, него ишти друго штагод хоћеш даћу ти.

” Господар дође, и кад види какво је Бог чудо учинио, онда му рече: „Није фајде, мој синко! коме Бог томе и сви свети; ходи овамо ево твога блага.

Дошавши у онај град стане распитивати коме треба пастир. Грађани му кажу да треба цару. Онда он управо к цару. Пошто га пријаве, пусти га цар преда се, па га

Онда царев син заповеди да сви излазе један по један и да иду куд је коме драго, а он стане на врата. Излазећи тако један за другим, ето ти и браће његове; он се с њима загрли и ижљуби.

По том он остави ону земљу и царицу а с првом се женом и дететом врати у пређашње царство своје. 11. КОМЕ БОГ ПОМАЖЕ, НИКО МУ НАУДИТИ НЕ МОЖЕ. Био човек и жена, па имали три сина.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

При томе и узакоњено Трисвето вам бива, коме по чтенију додавати и ову молитву: „Који шаље светлост своју и походи“.

А нека буде и ово: Ако игуман штогод није слободан, јер се умножило братство, нека заповеди коме год од јереја, или неком од поштованих међу браћом.

А велико и прво исповедање оних који одлажу световне власи јесте да се исповедају само оцу, а не коме другом или игуману, као што навише писасмо, да би знао отац свих дати свакоме потребно исцељење.

за еклисијарха треба да постављате брата, изабравши га по речи Давидовој: „Блажен је муж који се боји Господа, коме су омилеле заповести његове!“ (Пс.

још и панихиде по преданом чину, као што се и у синаксару заповеда, и о умрлим светим оцима и браћи нашој, када се коме догоди, или смрт, или помен раније почившој браћи нашој у записани му дан.

Ова је заповест свима: дохијару, економу и параеконому или спољашњем економу, или другом коме који било коју работу држи. Овоме вас учим да записујете, да будете беспрекорни и без поговора.

О читању. А у читању и у читању канона, коме учини еклисијарх метаније, осим немоћи телесне, или на појање или на почињање, да се не одриче.

(Мт. 20, 28; Мк. 10, 45) Гледајте, браћо моја, које ви дело обављате, видите коме уподобљавате се, видите да глави сваког добра са љубављу прилазите!

светој својој вољи, због јединца Сина свога Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа и Пресветог и животворног Духа, коме припада свака слава, част и клањање и велелепност, сада и увек и на векове векова. Амин!

Ово, пак, да им се даје на годину: раса, кожух, постеље довољно, и клашње, мантија уколико се коме раздере, за обућу по педесет белих новчића. А старе расе и обућу не враћамо у манастир.

13, 46) Христа, ради кога све ово учини, и уподоби се заповести оном младићу, коме, заповедавши, Спас рече: „Ако хоћеш спасен бити, иди и раздели све имање своје ништима, и, узевши крст, пођи за мном“.

Једина, једног од Тројице родила јеси у два суштаства, у лице једино видљиво, Дево, коме појемо: Благословен Бог! Песма осма Ирмос Седмоструко већом силом халдејски мучитељ љуто распали пећ богочастивима.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

У руци држи неку најлон кесу. У првом тренутку се осврће око себе, не знајући коме да се обрати.) МИЛЕ: Слабо ви ово слушате, видим ја! А на тапету су кардинални проблеми! Чујте аплаузе!

ЦМИЉА: Само ја кад би се удала, видела би! ИКОНИЈА: Нема ко да те бије и да те гази, немаш коме да ринташ и да рмбачиш! (Улази Скитница, отресајући кишу са шешира) ЦМИЉА: Да једном и ја имам нешто сигурно!

А не зна се шта носи дан, шта ноћ! Ни ко ће коме да затреба! Не знам шта је онај елебак поправљо! Прозори опет не дихтују! То после потри!

(Излази) ЦМИЉА: Како ћу ја ноћас по мраку сама до Репишта? ИКОНИЈА (улази): Коме си то отварала? ЦМИЉА: Лупала она профисорка! ИКОНИЈА: Која профисорка? ЦМИЉА: Она, што је узима онај профисор!

Да ујтру имаш коме добројутро, да имаш с ким у виноград, у кревет, а не овако! Касно, аутобус триес три, шофер уморан, а кондуктер

и не живи у Канади, него ту, на Душановцу! и није му стрина, него швалерка! ЦМИЉА: Коме швалерка? ЈАГОДА: Коме, томе мом профисору! А и он у ствари није профисор, него неки лакирер!

и не живи у Канади, него ту, на Душановцу! и није му стрина, него швалерка! ЦМИЉА: Коме швалерка? ЈАГОДА: Коме, томе мом профисору! А и он у ствари није профисор, него неки лакирер! ЦМИЉА: Па ти сад веруј профисорима!

СТАВРА: Немој ти мени „мацо”! ИКОНИЈА: Ајде по једну за покој душе! МИЛЕ: Не знам смао коме је требо поп! СТАВРА: Спаси Бог! МИЛЕ: На спасеније! ИКОНИЈА (Просјаку): Ајде и ти натегни једну, ваља се!

Нашем Анђелку за покој душе! Станде, живота ти! МИЛЕ: Шта је сад? ИКОНИЈА: Погледај! (Сви гледају у правцу у коме је показала Иконија. Запрепашћени. Тишина. Затим, с лисицама на рукама, улази Госпава, праћена Иследником.

Па она да ме назове курветином, а гоји се, курва, од моје курвинске зараде! и он још да је узме у заштиту! Коме се не би земља отворила? Иконија! Ја сад на души носим убиство! Кажи ми макар да знаш како ми је!

ПРОСЈАК: Отад је, човече, прошло педесет година! Коме да потанко испричам? У Ђенералштабу, а нема Ђенералштаба! У Министарству, а нема Министарства!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Требао си свима у кући по нешто да донесеш а не само њој, па овима да је жао. ЈОВЧА Ако је коме жао нека иде одавде. МАРИЈА Сви су твоји. Па немој тако. Деца су ти како они тако и Васка.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Не читајући више пролога ни поученија, не имајући времена о овима ствар’ ма мислити, нити коме, што сам пре читао, казивати, јербо други момци, моји камараде, продавајући којешта женама и девојкама Немицама и

и драги баш како да смо ми у њи[х]ово време живили и као да су нами сва она добра учинили која су они, сам бог зна коме и коме, сотворили и показали.

баш како да смо ми у њи[х]ово време живили и као да су нами сва она добра учинили која су они, сам бог зна коме и коме, сотворили и показали.

испече, а | од друге половине начини две-три пите с[а] скорупом и с младим сиром; вина свак има у подруму, јер га нема коме продавати.

у Цариград на кугу насртати, и да би[х] радо, док она тамо престане, [и]талијански и француски лекције, кад би[х] имао коме, предавао, само да могу свој трошак добивати.

Знак совершене доброте у томе се состоји да колико више добар човек коме добра твори, толико му је тај исти милији и дражи, како год што су чада родитељем својим.

— мала тврђава фортуна — срећа, судбина фтори — други по реду фторник — уторак хад — подземни «доњи свет» у коме живе душе умрлих хак — наплата, награда хатар — памћење, сећање, наклоност хесап — пазар, трговина хидра — морска

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Пилотић, капитан у...; Р. Патак, алфијер у..., како свидочи један запис од руке истога фра-Брне, у коме реченоме запису (од године 1502. на глагољскоме часослову, на коме има још много записа) речени ф. Б.

на глагољскоме часослову, на коме има још много записа) речени ф. Б. припоручује редовницима посли себе да спомињу на малој миси имена тих људих...

људи јако „приватљиви“ (како се онамо каже за лупежа) радије ће „приватити“ Јерковићима одојче, неголи другоме коме овцу јаловицу, е увјерени да је месо од Јерковића стоке много слађе од меса ичије друге стоке.

И постави власт Кушмеља кнезом у Зврљеву. А Зврљевљани у тој прилици рекоше: „Лако је ономе бити светац, коме је бог отац!“ Бива: „Фра-Брне је бог, пак ти је лако, Кушмељу!

Стипан припали цигарету фратру па се поизмаче. Јерковићи разумјеше сад да је близу час у коме ће се излећи оно око чега се све обртало, те умукоше и погледаше Чагљину, а он скупио прстима мрске на чело, као да

Овдин нен понмаже страншити! И мин монжемо слонмити коме ребра! И јонш канко! Алвундандра!!! — Шта? — викну фратар запрепашћен. — да се бијете?! Прида мном?! Тааако!? А зашто?

Затијем обрну очи пут острвца на коме бијаше манастир. Ето вода опточила земљу, па се два рукава састају и чине ширину.

!? — осијече се дујо. — Светога ми Фране, великога ми светога Фране, фалиш ли мало што... изгубиш ли ришпет мени или коме од редовника, или се побијеш с млађима, онда ћу ти најприје одаламити педесет тојага, па ћу чинити да с ноге на ногу

Само кад који оболи или кад је коме потреба да се одмори доћи ће за њеко вријеме „кући“ са парохије, а настаниће се у њој кад се године натоваре на плећи

О Јозефе праведни! — поче опет Барица. Бакоња одријеши из једног крајичка од убруса пет крунаша, па их понуди Кењу, коме очи синуше, те ћаше да прихвати новац, али се на вријеме поправи. — Валај, баш ћу гледати да дознам, па да просочим...

— Одма дај амо ту књигу! — Ма шта може бити то? — рече Кењо с малом душом. — Шта може бити? Ово је лепорат, у коме се налази све како је било, како сте коња одвели, куд сте га провели, све, све, све, до најмање ситнице. — Дај, дите!

и безбрк, држи њеку тичицу на длану, а милује ју другом руком; свети Ловре, мршав, висок, млад човјек, држи роштиљ на коме су га крвници пекли; свети Јероним („наш земјак“), сиједе браде до појаса, грбаста носа и крупнијех очију, које је

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

УСНУЛИ КАВЕЗ Долази ноћ која буди У теби уснули кавез У коме звери и људи Склапају братство, савез. Ти само знаш шта бруји У тој џунгли од тела: Кољу се лав и славуји И криче

Посматрам ствари бачене испод трема: Зурим у ормар (у коме жижак ради). Или ушетам дубље: у таван с тмином Промолим главу и пратим игру сена По гредама и низу прашних

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Човек о коме се у Прерову прича да има песницу као мал, леђима је поломио плот .и од стида се два дана није појављивао на послу.

ради дуката пошла за њега: кад су се први пут срели, гледала га је одозго и жмираво, стајали су уз манастирски зид по коме су милели гуштери, а шума је кркљала од вике и свирке...

није спавао кад је први пут на кантар ставио шупље ђуле, и дуго није могао и још увек не може да погледа у очи селаку коме је први пут криво измерио прасе.

Слуге су добро тимариле, не, још како су заударали и Аћимови коњи... Па то су све и онај дорат, и зеленко на коме је јурио по ливадама, коњи... Умео је вешто да влада дизгинама. Неће о томе да мисли.

— Јесам! У животу немам ништа сем дуката и муке. Коме ћу дукате? За кога сам се мучио? У овој кућерини живе мишеви, слуге, дукати, ти, моја несрећа... И ја...

А „ко је Србин“ и „сељачки син“. То НИТИ је имао коме да покаже, нити је знао шта да покаже. Какве наопаке представе — „покажи им, мајку им белосветску!“ Кравата...

„Шта имаш да ми кажеш?“ Он скиде лампу са зида, принесе је оцу и пружи му летак у коме су либерали исмевали Аћима због Вукашинове женидбе.

А сада? Куд ће и шта ће? Пошао је ка Толиној кући, али га плач преживелог близнака, коме су дали име Алекса, врати натраг.

Није њему толико зла нарав. Како је сада за све пита и разговара тихо, као некад. Аћим се ни тренутак није колебао коме ће имање оставити. Не растура више на изборе, не троши на политику.

удолицу бутина, нудила себе невину са јарким жељама, нудила снажним рукама, мишићавим и длакавим, нудила се некоме коме је сваки превој на телу знала, само лице никако није могла да му види, том жељеном знанцу што је понекад посећује пред

Коњи њушкају војнике по врату и пожурују их да што пре изиђу из села у коме се данас пуцало бојевом муницијом. У Катићевом дворишту је тихо. У кући не светли лампа. Где ли је Симка?

Тако ми, не одмарајући ни своје ни коњске ноге, стигосмо до оног брда у Београду на коме су Турци Саву Немањића спалили. Ту, за Томом Вучићем и њему сподобнима, извикасмо новог књаза, а ја исто остадох.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Зар је мало у паклу ђаволисао? Али, Ђаволку се није остављало друштво у коме се тако лепо забављао. Шта ће он међу људима?

Слободно иди! — Поглавица му спусти чичак на длан, упозоривши га да пази: налети ли чичак на неког коме је туђе добро важније од сопственога, претвориће се у ружу. — Рогатих и репатих ће нестати и ти ћеш морати да бежиш.

— Дечак је чудотворац! — пође прича низ реку, па и даље. Чу је чувар пруге, коме је побегла жена, па заустави малог чистача. — Ти, који разговараш са рибама, реци ми где је моја жена?

Он ослушну. Гле, па о лековитим травама је реч. Неке је и сам знао. Али ко је Звездан о коме причају? Патуљак сличан Звездану посетио га је када је био болестан. Како се све то понавља! Мали чистач се осмехну.

Што се јесен примицала зими, све теже је устајао из кревета. Али коме то да каже? А онда је дошла она јесења, мразна ноћ у којој су га све кости болеле, а у сребрној, лелујавој струји

Тако је летео све док Сунце није почело да тоне у море, а онда се вратио гнезду на коме је лежала мајка, очекујући нове младе. У кљуну му је била велика плава риба. Такву још ниједан галеб није уловио.

— Волео бих да видим острво на коме си се родио! — рече дечак једнога дана, а отац осети како му се језа, као ледена вода, слива низ кичму.

Налик на сребрни точак и он се, као и дечак, с муком пењао ка врху планине на коме их је чекао патуљак. — Дошао си на време! — патуљак задовољно климну главом. — А и тањир је леп. Остави га и иди!

Спорно је само што неке говоре о дечаку, а неке спомињу патуљка, тако да нико није сигуран о коме је, заправо, реч...

« помисли дечак, али онај исти глас настави да запомаже: — Спасавај, шта чекаш? Дечак није могао да види онога коме је тај глас припадао, али кад пажљивије погледа под, виде како се, заглављен између две дашчице, мучи пегави гуштер

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Бимбаша Конда, за њим Узун Мирко а онда они од којих су остала само имена: Петар Сремац (о коме се зна да је требало секиром да развали катанац на Сава-капији), Драги Стевановић и Никола Стамболија (о којима се,

Баш у тај час онај се несигурни и млохави коњаник Чупић претвара у сигурног и махнитог Змаја од Ноћаја о коме народни певачи, склони претеривању, кажу да му ни, сабља, ни копље, ни кубура никад не оману.

Са њима га чека још неко коме ће се Змај од Ноћаја обрадовати: онај Турчин, Бошњак који му је некада добављао џебану и који му опет стоји на услузи.

што су долазиле и даље се скупљао, у њему, тај вишак сазнања који није хтео ни у песму, ни у сан, ни у заборав. Коме да га каже. Није могао чак ни Стојану Чупићу, Змају од Ноћаја, ни Луки Лазаревићу, иако су га волели.

Наилазило је време узбуђења у којима ће овај дивни чудак, коме је ноћ већ у очима, играти своју игру инсекта у нападу. Хоће ли остати паук или ће постати мува?

Нарочито ситнице. Је ли онај пријатељ из Трста, коме је упућен, поштом, сандук са тајним прогласима, на време о томе обавештен?

Није била сигурна ни коме је она, осим својој деци, пријатељ. Негде сасвим далеко била су остала она времена кад су сви они, око Милоша, били

добио је, и овде у Београду, као и свуда где је бивао, ученика коме је могао да се сав посвети: Алексу, Вождовог сина.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Па се тако светле млази Па се виде светли трази Једног духа разних доба, Духа коме нема гроба. - У гроб само сруши кости, Стресе пеп'о кој' му смета Бржем бују виша лета К узвишеној будућности.

Тако је плакала она вас дан и сву ноћ горко, Вртећи вретено танко. Она је молила Бога Да јој бар место каже на коме оконча Павле, Те једном да види јоште умрлог јединца свога.

До гроба мрачна, А тајна преко ништавога праха. Нашто та мудрост Божјег Провиђења, Црв коме се клања! Нашто ме вара са призраком умља? Нашто ми очи Кад вечно тонем у тами незнања! М.

Несрећни песник! Дететом је отишао у крај где је небо бледо и смрзло, на коме гори бело и хладно сунце, и по чијим обалама плачу ветрови.

Наш живот овде светао је трен, Срдачан, кротак. Онај живот лош У коме знаци, родбина остају, Невиност нашег не познаје света; Животно вино, срж недостају Њима; а глава њихова им смета.

О маглу копља никад се не ломе. Слободе? добро! Ал' то није воће Што зрело пада у шешир ма коме. Верујте прво! и стисните пести, Па онда трести, трести!

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

“ „Хранитељу, свети спроводниче, на равнине непрегледна неба коме лику, коме легиону принадлежиш светијех житељах?

“ „Хранитељу, свети спроводниче, на равнине непрегледна неба коме лику, коме легиону принадлежиш светијех житељах?

твоје твореније вообразит својим умом може), насијата кола са сунцима; свако сунце предводи мирове колика си коме обредио, а мир сваки своју сферу има.

Ко да с тобом, оче, силу мјери? с тобом коме од једнога слова устрепећу бездне и мирови! Ах, пресвети, милостиви творче, слабо наше услиши молење за преблагост

с опширна простора к погибији вјечној одлећеше; један само што невредим оста по некаквој слијепој судбини, на коме се горди престол виси противника мога ужаснога.

Попа, Васко - КОРА

обале Ветар ме за руку води Твоје руке одсекао је сутон Беле улице преда мном беже И прсти се клоне мога чела На коме се свет запалио Речи су ми у траву зарасле Тишина ти је разнела глас Ствари ми сива леђа окрећу По тами мога

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Али сам стајао пред новим питањем: у коме правцу да упутим свој даљи рад, јер не бих умео живети беспослен. Било ми је, пре свега, јасно да после тог свог

Демокритос је једини грађанин ове вароши коме такво лечење није потребно. „И још нешто, старатељи и грађани Абдере!

Причао сам ти да само с времена на време живим овде. Кадгод треба да отпутујем кудгод, имам стотину брига на коме да оставим свој стан и поверим му своје ствари. Кад си ти овде, немам више тих брига“.

Онда му рекох: „Не препуцавајте, драговићу, од уображеног бола, или причајте о њему коме другом а не мени! Овај примерак није вас коштао ни четири стотине форинта“. „Шта кажете?

„Шта кажете? - Није коштао четиристо форинта. - Причајте ви то коме другом!“ „Па Герардо ми рече да му плаћате само двадесет пиастера по табаку“. „Двадесет пиастера? - Праведни боже!

Први од таквих филозофа био је Хикетас Сиракужанин, о коме Цицеро саопштаваше да је веровао да се Земља окреће. Коперник трагаше даље и нађе код Плутарха његов извештај о

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

И заваљен тако угодно стадох размишљати о побратиму коме идем у госте. Другови смо из детињства и за све време ђаковања били смо нераздвојни, најбољи другови.

фигура мога старог школског друга, који ми пружи руку, уозбиљи се усиљено: — Ти знаш да ја, као народни посланик коме пуцају леђа од народних брига, треба да путујем неузнемиравано. — Потпуно сам свестан — рекох палећи свећу.

И зар после свега што сам видео, доживео, трпео, треба свесно да зажмурим па да понова верујем? У шта? Коме да верујем? За чим да пођем?

Зато нема Корењева и Незнамова. И још их неће бити. А у новом поретку коме тежите, верујте, господарили би код нас опет одморни, то јест који нису страдали, јер они што страдају увек се уморе

Ја нисам наиван, ја више не верујем, не знам у шта и коме да верујем, немам идеала. Немојте ме звати: друже. — А ти, брајко, кад немаш ни воље ни идеала, скрсти руке као што

А после, сваки оде на своју страну, сем кума коме воз беше умакао Док се негде бавио. Ох, а неколико тренутака затим, кад сам се нашао сам у купеу воза који ме је

Али сам брзо одбацио досадну књигу и стао, без реда, да мислим о свачему. И тако се опет сетих побратима на коме се зауставих, па једног тренутка осетих чак дужност да о њему мислим кад већ идем да га видим.

сасвим мали и четвртаст прозор, који је личио на апсански, улазила бојажљиво у земуницу, као да поштује умор официра коме је после тако тешке и ризичне ноћашње службе још требало мрака и сна.

А ја сам с дивљењем гледао у његово измучено лице и пуно бора чело по коме су, испод шајкаче, неуређено падали праменови његове црне косе, па сам мислио: колико овај старешина, пун снаге и

Колико сам пута покушавао да пишем, па у безумној грозници сумње бацао перо питајући се: коме да пишем, зар су они живи, зар је То могуће, зар ми није ближе и само небо од њих?

А ја, шта могу? Шаљем, откидам од уста... Па још брже и нервозно: — Шта ћеш? То је тај живот о коме ми нисмо имали појма. Некад је, то добро знаш, пламен наше љубави лизао до неба.

А затим, сећам се како није било питања у коме се ми, у то време, не би сложили. Једном речи, ми смо били једно осећање, једна душа, једна мисао.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

С оним једва примјетним благим осмијехом безбрижности у коме као да се већ наговијешта да ће та безбрижност некад бити скупо плаћена.

Пловио је неколико година као заповједник на једрењаку Маргарита, у коме је мој дјед имао највећи број удјела, и заглавио је на мору док сам ја још био у повојима.

А умрла је нагло, у неколико дана, од упале плућа, послије једног излета на коме смо се лијепо забавили и о коме су на повратку старији неуморно понављали да не памте љепшег и да ћемо га се задуго

А умрла је нагло, у неколико дана, од упале плућа, послије једног излета на коме смо се лијепо забавили и о коме су на повратку старији неуморно понављали да не памте љепшег и да ћемо га се задуго сјећати.

усуђујем се пећи, увјерио сам се да све то није кадро да онако присно и непосредно пољуља и угрози онај биједни суд у коме живи тај дух, та идеја, та вјера, као што то може да учини једна вулгарна морска болест или једна јача зубобоља.

зивкају и траже, како се питају гдје ли сам могао исплинути, и чудио се њиховом малограђанском одсуству фантазије, коме никако да сине гдје да ме потраже.

У врту иза куће, ограђену високим зидом, уредио је топлик у коме је узгајао свакојаке чудне и савршено бескорисне биљке; брижно им је регулирао температуру и одржавао им ону тешку,

Његов младићки портрет, у модрој униформи завода у коме је учио, висио је у салону уз друге портрете. Те вечери нешто ме је неодољиво вукло у ту закључану одају.

И у самом зраку у коме се труни златасти, љепљиви недјељни пелуд. У недјељу је сунце више сунце а тишина више тишина него у друге дане.

На прозорчићима црвени геранији у лименкама од рајчице, а за кућицом мало неравно каменито двориште, у коме су под зидом расла два шипкова стабалца.

у кући удјељујући свакоме по двије-три ријечи којима је храбрила чељад у њиховом бављењу или их потврђивала у стању у коме су се затекли. — Што радиш, Анка? — Ево чистим рибу за вечеру. — Чисти, Анка, чисти!

Па зато одмах спада на онај нижи степен на коме је потребно да буде удружена с другим неким даровима, својствима, одликама, да с другим нечим стоји у односу и у

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Са таквим појмовима о моралу Ђурица је ступио у свет. Он је држао, да је то правило, по коме се сви управљају. Па зато га је и изненадила она напомена о јаловицама.

Али се хитро пружише многе руке и дочепаше Ђурицу. — Натраг, коме је живот мио! — узвикну Ђурица и махну ножем око себе, па, видећи се слободан, потрча опет к Сретену, али овога

Опасивао је око себе два широка појаса, па широк кајиш са два убода, о коме је висио, низ бедра, леп белокорац у паквонским канијама.

он је враћао одсудним презирањем и неком, необичном за сељака, поносном охолошћу; али један такав Станкин поглед, у коме би он могао прочитати оне исте изразе, које чита у погледима већине девојака и момака, такав поглед не би поднео, он

он би, без сваке сумње, постао велики војсковођа или велики чиновник, једном речју — човек, који влада масом и коме се сви потчињавају.

Нареди те изиђоше сви из вајата, па разгледа цео под, по коме беше растурено ђубре од живине и стоке. Наједаред узвикну весело: — Дајте мотику! — Марија, где је мотика?

— запита кмет љубопитно, чим остадоше њих двојица сами. — Ни ја не знам све, само то: да је капетан добио писмо, у коме му је достављено за Ђурицу; а за друге учеснике не знамо још ништа. Но сад је лако. Овај ће проказати остале.

господинПеро, и одрећи нам ту велику част, да прогутате у поштеној компанији једно пиштољче — чуо се глас од каване, у коме Ђурица одмах познаде говорљивог и беспосленог апотекара. — Батали, човече, сав сам гола вода.

Фењери пред каванама суморно шкиље, као душа у јектичава старца. Отвори се понеки прозор, на коме се појави трома и сањива глава, са необично дебелом руком иза потиљка. Са планине пирка студен, оштар поветарац.

поља и шуме, што би сваки очекивао да види иза овога прозорчета, указа се неко мало, уско, а дугачко одељење, на коме беше само један, овакав исти прозор, као и овај изнутра.

Милутин слете с коња, стаде да звера уплашено, док се не присети, те завуче руку у џеп, у коме му беше новчаник, али је опет извуче празну и истога тренутка је опет завуче...

— Рекли су му да удари на Јеловичке планине, а то је баш поред његова села. Тамо га вуче неки снажан магнет, коме он не може да нађе отпора.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

А цар рече: — Није то за тебе, јер да ти то дам, па да коме кажеш, ти би одмах умро, него ишти друго шта год хоћеш, даћу ти.

Иди збогом, али за главу своју ником не казуј, јер ако кажеш коме год, одмах ћеш умрети. Чобан пође кроз шуму, и идући чујаше и разумеваше све што говоре тице и траве и све што је на

За њим бијаше пристала мачка и куче, те по бабиној наредби и њих двоје за њим бацише у јаму. Ако коме бог помаже, не може му нико наудити, те тако би и њему.

па се покаже да је он најмлађи царев син а не оно чобанче, и да су га браћа из зависти оставила на ономе чардаку у коме је он сестру нашао и змаја убио, а то све засвједочи и сестра и оне ђевојке.

Дошавши у онај град, стане распитивати коме треба пастир. Грађани му кажу да треба цару. Онда он управо к цару. Пошто га пријаве, пусти га цар преда се, па га

Онда царев син заповеди да сви излазе један по један и да иду куд је коме драго, а он стане на врата. Излазећи тако један за другим, ето ти и браће његове; он се с њима загрли и ижљуби.

Ишао даље и ишао, нигдје ништа ни појести ни попити, док не стигне у једно мјесто у коме бјеше месница до меснице. У цијелом мјесту ништа за јело него само меса.

а он му на много запиткивање најпосле одговори да има нешто на срцу, али не сме никоме казати, „а да ми је — вели — да коме год кажем, одмах би ми одлакнуло“.

— избекари се дида. — Видиш те мијурове што лете, то су животи, и ја то сваком дајем, без разлике. Не гледам ни коме ни зашто, већ само дајем, па то није правда?

конака далеко — рече му краљица — има један момак; сједи у једном празном дућану и код њега стоји један од туча аван у коме туче алмазе, па прах њихов истресе на длан, пухне, а праха нестане; отиђи па нек ти он каже зашто то чини, па ћу ти и

БЕКРИ-МУЈО Приповиједа се да је у Цариграду негда био некакав Турчин Бекри-Мујо, коме је иза оца остало небројено благо, па он, пропивши се, све попио и проћердао, тако да никаких других хаљина није имао

— Од то двоје јест нешто тудијер; а може бити и обоје, иншалах. РАВНОДУШНОСТ У неком граду био један кадија, коме бијаше драго мита узети, па у чем било.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

марим да пијем, ал' сам пијан често У граји, без друга, сам, крај пуне чаше, Заборавим земљу, заборавим место На коме се јади и пороци збраше. Не марим да пијем.

Ал' кад мис'о и сећање буду стали, Онда куд ће и коме ће они поћи? Онда куд ће да ишчезну и да оду Успомене, моји дани, бивше ноћи? Па куд идем, да ли идем, је л' опсена?

Зар већ утеха? Од кога и коме? Познајем добро. Ево је. Ево ме. О нисам знао да смо тако близу. О нисам знао да си у том низу Боје и снова,

И мокро свуда! Ух, како је 'ладно Биле и ваздух... То ја нисам умро! О куку, куку, зар живота треба За оног коме свет је већ изумр'о. Падај, животе, с јауцима мојим. Цепај се, време.

И нико никад ни слутити неће С киме се дружим у тамници јада, Коме се молим, за ког берем цвеће. Једног пролећа, или једне зиме Престаће живот, моји дани с њиме. Ја ћу заспати.

Дошли смо до међе. Још једино јава Сећа нас на доба све блеђе и блеђе. Светлост, боја плава Сад су израз неба У коме се тужно и уморно спава. Нама сад не треба Загрљај и цвеће, Да украси младост, сумњу поколеба.

Да сећања покрије један облак мира, И будућност моја цела да ми буде хлад На коме ће дан по дан мртав да се збира. Ја сараних све, и љубав, осим мира глад.

Тај погреб прости, у коме све ћути, Тај спровод лишћа као јаук бије. Ја видим јесен: падају минути, Све што је било, што још било није.

И док имам руке, груди, усне твоје, И те очи пуне среће и незнања, Ја осећам како дише лето моје И мој сутон у коме се топло сања.

овај исти однекада, И да ће такав и остати вазда: Да вечно пати с унутрашњег рада, Да залуд траже оног ко га сазда, И коме иду њихови милиони.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

професором математике у познатој установи, стекао је војно образовање, а касније се приклонио позиву свештеника у коме је стекао углед.

Мој отац који је водио узоран живот, није могао да нађе оправдања за тако бесмислено траћење времена и новца коме сам се одао. Био сам јако одлучан али нисам добро расуђивао.

Нестрпљиви реформатори морали би такође да буду обазриви према вечитој изопачености човечанства коме је много драже индиферентно лаиссез-фаире од присилног спутавања.

Ето зато!“ Мој пријатељ, поштовани Чонси (Сханцеy М. Депеw) ми је говорио о Енглезу коме је испричао једну од својих оригиналних анегдота и који га је слушао са збуњеним изразом на лицу, али се тек годину

У близини града у коме сам у то време учио налазио се млин за брашно са браном преко реке. По правилу ниво воде у реци је био само два до три

и тако разбијем о стене, у блеску светлости сам угледао познати дијаграм који је илустровао хидраулички принцип по коме је притисак течности у покрету пропорционалан површини на коју делује, и аутоматски сам се окренуо на своју леву

Морао сам да побегнем од млина, коме сам био лицем окренут, пошто је струја тамо била много бржа и вода дубља. Било је то дуго и болно искушење и скоро да

и више од тога, догодило ми се пре него сам напунио шест година и завршио први разред основне школе у селу Смиљану, у коме сам се и родио. У то време смо се преселили у оближњу варошицу Госпић.

Било је то страшно искуство али ово о коме ћу вам говорити било је још горе. У граду је живела богата госпођа, добра али горопадна, која је долазила у цркву

Али, слободно цртање коме је било посвећено доста часова било ми је досадно и тешко сам га подносио. Било је то прилично необично, јер се већина

Ова озбиљна неприлика много је бринула Едисона. Предвече сам понео неопходне инструменте и отишао на брод, на коме сам остао целе ноћи.

да би се стекла извесна представа о могућностима тог великог научног напретка, који поништава раздаљину и захваљујући коме нам тај савршени природни проводник - Земља, стоји на располагању за коришћење у свакојаке сврхе и коју је људска

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Они нису могли побити чињеницу да је становништво Баната српско, нарочито у оном крају у коме се налази Идвор. Председник Вилсон и г.

Колико се данас сећам, она ми је говорила: “Дете моје, ако желиш да пођеш у свет, о коме си толико слушао на нашим поселима, мораш имати још један пар очију - очи за читање и писање.

Колико се данас сећам, она ми је говорила: “Дете моје, ако желиш да пођеш у свет, о коме си толико слушао на нашим поселима, мораш имати још један пар очију - очи за читање и писање.

Пошто није знао коме припада та торба, није ни обраћао пажњу на то. А како би и могао посумњати богословца? - О, свети Саво - рекао сам -

Нисам хтео да им одузимам драгоцено време ради мојих послова. Али када сам примио писмо од проте из Панчева, у коме ме прекорева што нисам предао писма која ми је дао, одлучио сам се да их видим.

Примио сам писмо од сестре у коме ми је јавила да нам је отац напрасно умро после кратке болести. Рекла је и то да је отац, када смо се пре годину дана

Она за то није хтела ни да чује и инсистирала је да останем у Прагу, у коме сам имао прилике да видим толико лепих ствари и много новога научим.

марта 1874. године. После неколико дана моја мајка је примила писмо послато из Хамбурга, у коме сам јој најтоплијим речима објаснио да сам, по мом мишљењу, прерастао школе, учитеље и наставне методе у Прагу и да

по новцу који има, нити по његовом одевању већ по његовим личним особинама, угледу његове породице и традицијама света коме је припадао.

За око ми је запао један комад пите са шљивама као што би то запало и сваком Србину коме је шљива мамац и коме не могу одолети. То је народна посластица.

За око ми је запао један комад пите са шљивама као што би то запало и сваком Србину коме је шљива мамац и коме не могу одолети. То је народна посластица.

Одговорио сам одречно, али сам додао да нема ништа лепше од места у коме смо се родили. Када сам јој рекао да намеравам да се једног дана вратим у своје родно место, обогаћен искуством у

Ћипико, Иво - Приповетке

Стаде па је диже и теши. —Погибе! Јадна ти сам до бога! — очајно нарицаше Цвета. —Хвала богу! А да коме ћемо? — мирила је кума, па настави: — Сахранили смо га по кришћанском и сеоском обичају.

Ваља да се сви списи пошаљу на старију власт, да она ријеши коме да се предаду браћа црногорским или турским властима.

Није у путу разабирала ни осјећала ништа друго до силни простор у коме се, као у сну, редом нижу мјеста у којима се силно људство креће, и нигда им краја нема.

Тек у постељи прибранија је. Мисао је носи откуд је дошла — у град у коме увијек сутон влада. Све свакидашње навике у памети су јој, и радо би се к њима повратила, а жао јој што се није

Око њих жаморе затресене гране, а с мора шум се разлијеже. Иду мирно напријед, никога не сретају, нити су коме на доглед.

неограничено, законито власништво, но она не може да издржи његова погледа: особито јој смета оно разроко десно око у коме се нешто све то јаче блијешти, у чему она види његову мушку пожуду.

У настају недјељу, по подне иза благослова, однијеће се кип на гробље... А ако се будете бунили, знам коме ћу се обратити... Умириће вас они... Дум Андрија потражи свој штап и, не обазирући се на њих, изиђе нагло из куће.

Насред куће, међу хамбарима и сандуцима, огњиште је, на коме још ватра тиња; с једне стране ватре лежи стара мајка, а с друге стране — жена, а распружиле сетаман као два приложена

Видите да погибе човјек! — И окрене се према Илији: — Илија, брате, имаш ти на коме да се одљутиш! Тражи ти оно твоје женетине... Пусти мога човјека у миру! —Није он човјек као други људи...

Неколико пијаних приступише к њима; расправљају живо о нечем и хоће да с њима заметну разговор. Тада се Илија, коме се од много беседа досадило, диже, плати рачун и из крчме са женом изиђе. Павле пожури и стиже их у путу.

Читајући по други пут ову књигу, у његовој машти отвори се други свет, — свет који се одвајаше од овога у коме сада живе, свет простора, сунца и љубави! И клице наслућене сексуалности помолише се у првој пролетној зори.

Па порушене куле са уским каменитим степеницама, двориште у коме су се дерали осуђеници на муке. Свугде по кулама хладно, мрачно, пуно сурих ствари: ниских врата, тесних тајних

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

везане за уметничко стваралаштво и размишљање о уметничкоме стваралаштву, зависи од типа културе, од културнога модела коме припадамо.

Јер у систему културе – и културних навика – коме египатски сељак припада сматра се сулудим сваки човек који покушава да одгонета будућност.

навика, јер нам тада до свести долази оно што смо одувек и несвесно практиковали, јер увиђамо да културни круг у коме се крећемо и који представља нашу другу природу није ни једино могућ ни природан, него један између више могућих и

И колико је само ово настојање индикативно за место на коме се поезија обрела кад се опасно затворила у приватноосећајну сферу.

(звезде) и симболистички епитет љубичаста (ноћ), а сада налазимо рујну будућност која је симболичка, али у смислу у коме је сва култура симболичка творевина. Овај је епитет, такорећи, песнику културнојезичко памћење дошапнуло.

Пре њега је у дугој употреби био црквенословенски, који је Вуку служио као предложак и према коме смо овде дали дословни превод на савремени језик. Разлике су у графији, морфологији и, међу речима, луна за месец.

Углавном о поезији. Уосталом његов живот, о коме мало шта изблиза знамо, сав нам изгледа као да је прешао у његову поезију, у њене слике и њену музику.

постоји само један метрички изузетак: песма „Самоћа“ испевана је у асиметричном десетерцу, у коме је, наравно, тешко препознати усмени десетерац.

пред нама искрсава судбина бића које у себи носи божју искру, али не може проникнути ко га је у овај свет послао и коме се на крају враћа: Да стрела с другог копна бачена, Ко зна за коју коб изливена, Врати се с овог пута смрачена

је више но било ко други у нашој књижевности заокупљен човековим настојањем да по мери свога ума доведе у ред свет у коме живи.

календару, у Београду је у јутарњим часовима рођен Растко Петровић, недалеко од Института за књижевност и уметност (у коме се сада налазимо), у некадашњој Ратарској улици, која је под тим именом постала препознатљиви књижевни и културни

осталог, зато што „пароброди запловише море“ због померене рекције покреће још једно, додуше потенцијално значење, коме одговара прави објект: да „пароброди заораше море“.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

МОМАК: Значи да је господин позван у Двор и тај посао треба брзо свршити, јер бивало је да ја по коме до несем цилиндер, а он га погледа кô крава мртво теле и вели: „Доцкан, носи натраг”!

У овој земљи мора једанпут да буде реда и да се зна коме се сме псовати матер, а коме не сме. РАКА: Јаој, да знаш, мама, што волим што је тата постао министар! ЖИВКА: Е?!...

У овој земљи мора једанпут да буде реда и да се зна коме се сме псовати матер, а коме не сме. РАКА: Јаој, да знаш, мама, што волим што је тата постао министар! ЖИВКА: Е?!... А зашто?

И ЧЕДА, ШТАМПАРСКИ ШЕГРТ ЧЕДА (седи за малим сточићем, на коме је телефон, и завршава разговор): Госпођа министарка није моментано код куће... Не!... Како?...

? ЖИВКА: Јеси, ал' то ћемо да избришемо. Зар не видиш и сама да он није прилика за тебе? Нико и ништа, човек коме је једино занимање: зет. ДАРА: Он је чиновник, мајка! ЖИВКА: Море, какав чиновник! Час у служби, а час напоље.

АНКА (кокетно): Па дотерујем се, господине! ЧЕДА: Е, ако, ако! АНКА: Па, забога, млада сам, треба ваљда и ја да се коме допаднем? ЧЕДА: Разуме се! АНКА: Господин, на пример, није никад ни обратио пажњу на мене.

ЧЕДА: Ја? Код адвоката. ДАРА: Шта ћеш код адвоката? ЧЕДА: Ишао сам да га питам: постоји ЛИ какав закон по коме се удате жене могу удавати! ДАРА: То ниси морао ни да питаш. ЧЕДА: Како да нисам морао?

ДАРА: Рекла сам јој да сам удата, да имам мужа, и да га не мислим напуштати. ЧЕДА: А шта ћеш да кажеш њему? ДАРА: Коме њему? ЧЕДА: Па Никарагуи? ДАРА: Рећи ћу му то исто. ЧЕДА: Сасвим!

РАКА (чита): „У једном делу Кине одржава се још и данас један чудан обичај. Тамо, ако се коме просиоцу допадне удата жена, он је проси без обзира на то што она има живог мужа.

Ама, како то, молим вас, зар може бити закона по коме полиција нема власти? ПЕРА: То је ваљда зато што овде не пише о вама, него као да се све то дешава у Кини.

Па онда, 'ајде мене, нека ти је просто, али си фалсификовао и Живку. ЧЕДА: Да се нисам коме представио као министарка? ВАСА: Ниси, али си написао да је одвратна баба, а то је опет фалсификат.

околност; али – рећи јавно за једну добродржећу ташту да је одвратна баба, е, нема тога закона на кугли земаљској у коме би се за тај злочин могла наћи олакшавна околност. ЧЕДА: То, видите, нисам знао.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

је књижевна варош, утопијска колико и стварна; својим се границама, унутарњим и спољњим, она подудара са простором по коме се ликови крећу и живе.

И ту није најзанимљивије што је уследила очекивана казна, ма како да је сурова, него је занимљив начин и правац у коме се казна тражи, и налази.

Тренутни однос између оног ко говори (ја), коме се говори (ти) и на кога се упућује изван говорног чина (он) израстао је у примарни троделан образац „најближе - даље

Неправи управни говор, кад се из овог угла посматра, изгледа веома погодан за роман у коме се описи усредсређују око границе међу унутарњим проживљавањем ликова и спољњим догађањем.

До сада бар, иако није никога волела, а оно бар се коме надала, чекала га, сневала и у сну га љубила. А сутра, после венчања, све престаје“.

Заправо је један од положаја у коме главну јунакињу најдуже налазимо, у коме је Станковић са највише боја и динамике приказује и који, најзад, читаоцу

Заправо је један од положаја у коме главну јунакињу најдуже налазимо, у коме је Станковић са највише боја и динамике приказује и који, најзад, читаоцу више од других остаје у сећању кад склопи

Али са колико су танане снаге, управо тада, јунакињина чула постала осетљива за простор у коме јој се тело налази: и испред њега, сасвим блиско, па онда нешто даље; и иза њега, по целој дубини цркве, до самих

и своју јунакињу осудио на пропаст чим ју је извео из књижевне вароши, из онога, наиме, утопијског простора у коме не живе стварни људи, него његови књижевни ликови.

Али Лазаревић, изгледа, није узео у обзир да је то не само догађај на коме се јунакињина судбина ломи него да је можда и догађ који чини сижејну окосницу, да је Станковић Софкину удају учинио

162 Премда се у критици обично истиче већ гласовита сцена с мутавим Ванком, ипак Софкин девојачки сан у коме је она у исти мах и „он” и „она”, као двополно биће, представља можда најзагонетнију епизоду у Нечистој крви, а

172 У помало афективно стилизованом исказу да „никада, никада неће бити тога, неће се родити тај” коме би она поклонила своју љубав управо као „Софка 'ефенди-Митина' не можемо а да не видимо јунакињино осујећивање љубави

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

На прагу се брзо указа н уђе унутра веома висок, сухоњав и кошчат старац, коме је одавно прешла преко главе седамде– сета.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Буду л’ слике кисту твоме дике, Облићу те и благом и блистом. Једном сликом анђела прикажи, У коме се рајско миље скрива; Другом сликом ђавола обнажи, Како твоја машта га примнива.

Узе платно, меша боје разне, Засукује вешту десну руку Нит’ је коме своје мисли казô, Нит’ је с киме био у дослуку.

С кима те веза веже, тима си рекô љут: Овако с’ даље не сме, то није српски пут! Збориш им коме шкоди страначке страсти зор, Показујеш куд води захукан неразбор.

Хрват се не бори да што отме коме: Чува свети огањ на огњишту своме. И док тако чини, у најтежи дани И Бог је и правда на његовој страни.

“ Слава теби, ти узоре грађанских врлина, — Отаџбина т’ губи данас најдичнијег сина. Слава теби, јуначино, коме нема равна, Лучо правде и слободе од Бога послана!

Венац ће овај подарит’... коме? Викторе Иго, спомену твоме! »Стармали« 1885. СПРАМ МЕСЕЦА У Пешти сам. Ноћ је тиха, Доба глуво, доба немо,

Што се свачем срцу дало, Зар се њему не сме дати? Та зар да се љубав крати Само њему... и то коме?... Побратиму Бранковоме!

Ти нам, Тесла, ти врличе, Оде летом јаче струје У далеку Колумбију Да ти умље колумбује. И ти, Тесла, у коме се Исполинске мисли роје, Тебе враћа неодоље Да пољубиш стабло своје.

МАРИЈА ТРАНДАФИЛ Бог јој даде блага земаљскога А уз благо срца милоснога, Бог њој даде на свету овоме, Она коме — већ народу своме.

А он, шувикс, репом у вис Па стоји на глави. „Фора! Фора! Браво, слоне!“ Хвала милом Даби! Коме да се већма чудим, Теби или Шваби? Да те виде твоја браћа Из индиске зоне, Ала би се радовала Том напретку твоме!

»Стармали« 1882. ОДА (шта мислите, коме?) пореској књизи Књижице, књиго, ред је на теби. Хоћеш ли оду? — О, зашто не би’!

Ђиво — Иван Гундулић (1588—1628), гласовити песник дубровачки, коме је 1893 године свечано откривен споменик у Дурбовнику. — Ђивовотле, Дубровник.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Предео коме сам се приволео, плаштом чува своју провидност за оне који виде. Нека музика чудна нечујна изнад горја размешта предме

Одајем се мртав сунцу после мене. То је све што је остало од мога гласа, тај одјек у коме су заточени сви дани. Је ли споменик гроб? Издвојен звездама стаса предео који ћу заувек да настаним.

пред неумољивом лепотом краја Где је мир и зрелост песму заменила, И мрамор где мрмор вечне воде спаја Са каменом коме израстају крила.

очарава Опроштена им опорост доснева Твоје је срце у другима док певаш О искри искреној која очајава У таштом пределу коме одолеваш. КОЛО Ван њега све је бескрај, варка и злоба, Празнина у ветар претворена ташто.

најлепша ограда Биљке што ждеру празнину и враћају нам ваздух ИИ Изналазе путеве између крајности: између минерала у коме никада није ноћ, где сунце не залази, где је симетрија стална, и нашега срца Оне расту ван јаве па нам се онда

птице друго поста Речи без смисла поклон за госта Што својом досадом се забавља Сви смо ми болесни од здравља Од сунца коме је најближа Наша рана недостижна ИИ О хладна ватро која изгараш Свуд око мене а дан не ствараш Не знају куће где

4 Сада се улива у брдо испод месеца где расту небесне биљке са земаљским цветовима и дрвеће на коме рађају електрични плодови и празна огледала и празна огледала јер нема ничега са друге стране.

у смешну ватру Види како се око црвеног сунца Окреће цвет палећи се гасећи се Онај ко несебично уступа сунцу Место на коме се реч ни ноћ не зауставља Види птицу која лети изван зла Излетевши из једне једначине ругајући се Онај кога је

Промени своју песму. Зар ћемо издржати Музику када нас буде даровало време, Брзину која се свему руга И цвет коме је корен дозлогрдио! ОЧАЈНА ПЕСМА Полет је насиље, недоучени дане; Небо је дато под наполицу лажи. Куда ћу? шта ћу?

Краков, Станислав - КРИЛА

— Ко говори о смрти? Музика је свирала. Један плави дечко, без ратне спреме, радовао се што пролази кроз град у коме се смеје једно око Светога Сергија, и плачу анђели на свили над мртвим телом Исуса од злата.

Из малог прљавог бара избацили су на улицу пијаног Енглеза. Један официр је спавао пред улазом малога хотела, у коме су собарице биле скупље него собе. Патроле су крстариле градом, и купиле поспале пијанце. — Да се спава, рече мајор.

И сат му се данас покварио. А најгоре, ноћас је уснио аван у коме су туцали његове поломљене зубе. Говорио је Душку да ће погинути. Нико у батаљону није сановник имао.

Њена златна коса била је чупава. Имала је још чупавог кинеског псића, о коме се причале саблажњиве приче. Он је покаткад улазио у бараку светлећи демонским очима, и пакосно плазећи се на све

Понеко је од њих још сачувао шлем на глави, и девојчице су гледале у њима мушкост и историју. Мршави старац, Турчин, коме је генералски аутомобил одсекао ногу, скакутао је по трави и радовао се због примљене кесице с а златом.

Мија се мрштио. Није он хтео у Бизерту. Не због сумарена. Због њих је потпоручник из трећег позива коме је камен на путу избио око, утекао ноћу из болнице без трага. Био је сазнао да је одређен у први транспорт за Бизерту.

И потпоручника Душка метнуше на једну. С друге стране мазге уз страшно јаукање наместише неког брадатог војника коме оба кука беху прострељена. Мазга је немирна, отима се, бије ногом. А ране жигају и зато се јечи.

Тако је из пуковникових прича Душко сазнао за све болничке историје. Знао је коме лекару треба платити па да се добије боловање, и најзад сазнао да он лежи у Мијином кревету.

Било му је бљутаво по устима. Рус је упола отварао већ самртничке очи. Поново ј е уврнуо дугме. Опет је настао мрак у коме је и даље онај кркљао из грла. И он се хтео да пита: — Зашто се људи убијају... али се нешто збркало у њему.

Мирни студент, коме су навукли официрску блузу, склањао је своје уплашене очи. Око лица му се сплела дуга плава брада.

Шофер је напунио испуштену гуму, мотор је опет забректао, а прљави грчки поп из Галатишта, коме су бацили две сребрне драхме, благосиљао је љубавнике и кола.

Нестало је жена, високих кућа и сјајних кафана, улица којима су јурили трамваји и аутомобили и пристаништа у коме се смејали бродови. "Гоод бyе Пицаділліѕ Фаре—wелИ Леіцеѕтер—Сqуаре"...

Петровић, Растко - АФРИКА

Ту су свуд у изобиљу остаци насеобина афричког каменог доба, стреле и ножеви. Можда је и острво Гореј, на коме се још налази оружје, џиновско, што показује да су га носили џиновски људи, и добило име које је у вези са именом

боја: оних које гледамо да се преврћу по пучини, на радост бескрајне млечне даљине мора и небескога азура, у коме као бели пожар гори сунце, оних које јатима излећу, ситне, и лете над водом, све док им се крила не осуше, оних које

Познато је колико је једном црнцу, код кога љубомора уопште не постоји у облику у коме код нас, част да му белац почасти жену или кћер својом пажњом.

Гледам тај скромни раскош о коме је сањао Бодлер или Дела Кроа. Не чуде се да их нећемо. да миришу „на воће“ и зато се парфимишу амбром.

Најфантастичније воће, Купујем један диван калбас (чинију) од меког дрвета, на коме су пирографисане птице у сплету разних шара. Хтео бих да се купам, али ми не дају.

Има само десет година да се цела бела власт Табуа утопила на очиглед све публике једног брода коме је дошла на аперитив.

Посета лабораторијуму за агрикултуру, у коме се издвајају, испитују све врсте кафе, какаоа итд. Наги црнци и црнкиње раде у дворишту око одабирања семења.

Хотел, туш, ледена пића. Неки трговац Швајцарац коме кажем да имам већ и боја; да је овај из Банфоре с Високе Волте; да се зове Самба; каже ми скоро победнички: „Самба,

Мирис њене коже на амбру, на уља и на траве, радује; али највише радује чудна дивља боја њенога гласа, у коме има узбуђених нота девојачких, пиштавих детињских и промуклих кликтања ратничких; и радује живо и прозрачно црвенило

Плаћам цвста педесет франака више за сву шалупу, само да бих један дан даљи употребио у коме другом крају. И напуштам овај крај, који је свакако најдивнији на свету, о коме као да сам сањао од својих првих

И напуштам овај крај, који је свакако најдивнији на свету, о коме као да сам сањао од својих првих снова; огорчен до гађена што сам преварен.

Вуије хоће да ме прати још који километар даље од места на коме мора сићи да би стигао на плантажу. Затим би се морао враћати пешице што је, разуме се, сувишно као замор под оваквим

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

(Одлазе.) ПЕТА СЦЕНА Исто место. Стана из једног шипрага, у коме се за часак прикрила, излази. СТАНА (у себи): Погрешила сам Што одмах нисам пошла за њима; П’ ако и не бих очи

Сад, Раде, сад!... РАДАК (меће дрва на ватру): Све већма дува, небо се тушти Кô бледо чело краља љутитог Коме је земља мирна вечито, Ал’ поданици све бунтовници Што с дреком жељом иду престолу, О некаквоме праву сањајућ,

СУЛЕЈМАН: Идите сад! А нек’ је сенка нашег Пророка — Коме нека је миран пепео — Са вама свуд! (Сви одлазе.) ЧЕТВРТА СЦЕНА [Колебан зове Главаша да дође муселиму.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

телеграм даде повод да према материјалу, који имам при руци, разгледам какав је тај положај тимочко-моравске војске, о коме ђенерал вели да »никад није био повољнији.« Ево шта сам нашао.

То су по свој прилици и Черњајевљеве наде. Ето како изгледа сад наш положај, о коме ђенерал вели, да »никад није био повољнији«. Оно истина наше стање није баш очајно, али није ни светло.

— Полако, манита главо, видиш где ти се левча пребила. — Коме се левча пребила? — пита и не осврћући це загрејани возар. — Зар мени?! Кажи ти то твојој стрини.

Пријавим га, ђенерал та дозва себи и између њих двојице отпоче се овај разговор, при коме сам ја имао несрећу да будем тумач између ђенерала и мајора. — Где сте ви досад?

мајора Велимировића, и изразио му моје чуђење да је покојни Велимировић тако јако примио срцу речи једнога ђенерала, о коме ни сам није имао бог зна како високо мишљење, г.

На овај се рачун у штабу пило и веселило. Ђенералу дође телеграм од аустро-угарског конзула у Београду, у коме конзул јавља да је дознао како је некога аустријскога лаћмана, дописника »Нове слободне пресе« (заборавио сам му часно

да је њега јако огорчило и то, што је данас над неким многим батаљонима поверена команда потпуковнику Караџићу, о коме Рајевски вели да је „простой пьянчушка и бољьше ничего“. (Проста пијанчура и ништа више).

свила се око усана, пала на чело, улегла се у зенице, те дала целом лицу неки тужан а опет подругљив израз, израз у коме се меша немар умора и равнодушност очајања, жудња за животом и подсмех смрти која већ стоји над главом са замахнутом

Мене су људи помало слушали, па и то не као војника, но као некаквог »господина човека« о коме управо нису знали шта је. У главноме при овом другом наступању радио је сваки како је сам најбоље знао и умео.

ни бити реч) да идемо yлево, тамо где још траје борба, па да ако успут нађемо какога команданта, какво повеће одељење, коме би се могли придружити. Мој предлог одобре.

Сад се сазнаје и распитује ко коме погибе, ко како прође у страшном окршају. Логором овлада жубор, узвици и довикивања. — О, Симо! — У... у... у...

Знате ли какви оцећаји спопадају човека кад се враћа с гробља, на коме је са покојником закопао и парче срца свога? Тако сам се отприлике оцећао и ја.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

СА СРЦЕМ Какви тебе, срце, Тајни јади ломе, Те ме често молиш: Поклони ме коме! Та у мојим грудма Пакост те не слама, У вину те купам, Лежиш на песмама.

Пуне очи жара; Пуна уста сласти, Мирисава недра Пуна бујне страсти; Мило чедо, коме У погледу пише, Да ни само не зна За чиме уздише; Што би знало чарне Не склапати очи Грлећи, љубећи Три божије

Тај је синак вишег духа, Коме речи дао није, — Само звуке, само складе, Само чисте мелодије. Музика је чиста суза, Коју носе крила рајска — А

Спојила се душа ноћи, Спојила се с душом дања, Па шапнуше: Сузе точи, Ал’ се сећај радовања! Коме зборе ови гласи? Ја помислим сам у себи; Душа дања, душа ноћи Загрли ме: Теби, теби!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Хтео бих да забавим пажњу ма чиме, само да не мислим више. Посматрао сам једног четника коме се у цеви заглавила чаура, па никако да је избаци.

Једино што нам остаје то је да прикупимо војнике у гомилу, па да се изненада сручимо сви колико нас има и шта коме Бог да. Он се окрете ордонансу и нареди да позове десетаре. Војници су лежали на камењу, и многи су спавали...

— А, тако. Мило ми је. Онај се окреће збуњен, хтео би да иде. Али Пера га пита: — На коме сте положају били? — Обле Чуке — виче што може јаче. — А, шупље муке. Знам... Био сам тамо.

знају војници одмах која батерија гађа, а по правцу одакле допире пуцањ пушака, ма то било и у мрклој ноћи, казаће на коме је тачно положају. Људи су већ преморени од несносног ишчекивања. Русија је закључила мир.

Пожурио сам да се дохватим саобраћајнице. Имао сам сада утисак као да шетам неком широком улицом. Био је то канал, у коме су се могле комотно размимоићи две мазге. Протезао се у цик-цак.

Они су ти који воде, али им у последњем моменту преузимају вођство други. Вечерали смо неки охладнели паприкаш, коме се на површини ухватио лој. Паде ми тада на памет како би ове порције код Луке летеле низ падину...

— Број таквих је, сигурно, највећи — каже Драган. — Разуме се. Волео бих да видим тога коме је мило да погине. Али, тек, било овако, или онако, посао се врши. Запитао сам командира за пету групу. — А...

— Ето, тако, кажите. Где је Трајко? — Није ми ништа, господине капетане — проговори један омален, готово дечак, коме су тек избиле науснице. — Немој, немој, Трајко. Изостани ти вечерас — саветовао га је очински командир.

једним каменом. То би била очигледна историја. Али, шта ћете... пуста политика! Мој млађи колега, коме су свакако досадиле приче о рату, упаде нервозним гласом: — Ах, оставите, молим вас...

А ово насеље налази се на оном горњем вертикалном краку крста. Управо, сада би то био доњи крак. Са места на коме смо се сада налазили види се једна страна хоризонталне пречаге, која се, посматрана са наше стране, пружа надесно.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Или, сасвим без икакве везе са Бранком али зато у потпуном складу са приказом поезије у времену о коме је реч, како се не задржати на оној симптоматичној, до лудила и лудости изрођеној болести европског барока у песмици

(На свој познати безобзирни начин, Вук је писао: „... а коме се допадне оно шта пишем, онај нек учи мој језик и дијалект.

Калуђерски живи сасвим сека-Неда, Нит' хоће у очи коме да погледа; Затвори се сама к'о дувна у кући, Кроз пенџер погледи, ником не да ући.

Госпа Ружа шета кано пауница, Често господару не да белог лица Пољубити. Дакле, уклонт'е се, страни, Јер коме је дужна, и ономе брани. Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити.

иду сви од нас без трага Који кћери кад удају мотре само блага, Којима се права [њина] ни зашто призната, Својом ћуди коме хоће отварају врата!

) Чак од лутке сви скаредни до поповских брада; Нејма чина, нејма пола, нејма ни возраста Коме она згребла не би триста јетких краста.

Који вас верује Бога и свеца, нека је са мном, Свирепост коме је драга, нек’ остаје турском у јарму!” Сви сад повикаше гласно: „Ми за тобом хоћемо, Ђорђе!

Камо нам разум? Када се варати дајемо једном неискусном дечку, Коме у жилама крв ври, душа с’ у пламену вије, Те му је тесна постојбина, тражећи широка света.

1780 (а коме данас нема трага), штампао је, срећом, и ову песму Козачинскога, чији изразито барокни стил је у толикој мери годио

Враз (јер из Мамузићевих излагања се види да је заправо Враз онај „почитанија достојни Илир” о коме Боројевић говори у својој изјави) и други Илирци не би знали за Боројевићево „писмо учреднику”, све када и не би било

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Ђурашко!... КАП. ЂУРАШКО: Заповедај ми, Светлости! ЈЕЛИСАВЕТА: Ти си једини Коме у овој земљи верујем, Пред тобом нећу ништа тајити... КАП.

Сваки ми часак беше несрећа! А најмучнији, најнесрећнији, У коме ове горе угледах!... СТАНИША: Па ко сме рећи — Да на Латинке рубин-усници Притворство лежи срца лажљивог, Кад ево

То није. То је пакао — У коме сам се горко мучио, У коме сам се мрзит учио!... Па шта ме вуче томе камену? Шта ме призива томе пламену?

То није. То је пакао — У коме сам се горко мучио, У коме сам се мрзит учио!... Па шта ме вуче томе камену? Шта ме призива томе пламену? Шта ме везује?

Отвори, хеј! РАДОШ: Ма ко сте ви? (За себе). Још питам ко? Убица неки, или очајник, Коме је поглед људи омрзô, Те веће сити сунца божијег — Кроз поноћ рију као кртице. (Радош им отвара врата.

ропства ланци теретни Виткога стаса понос исправљен Тежином својом вуку прашини Да Арслан-паши, ил’ оном другом — Коме ни име не смем спомињат — Са меком свилом младе брадице Подножја њиног чисти прашину? ПЕРЈАНИК: Он се још бори.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Његова су мушка чељад била сва до зуба наоружана. Пасоше за оружје није му падало на ум да тражи, нити је коме падало на ум да га пита за то. Често је купљено од народа оружје, али се Рељи никад заптије не свратише ни на каву.

Али овамо да буде кнез или да сједи у каквом царском меџлису, није хтио ни по које благо, нити је дао коме свом, иако се знало, да су његови стари судили на Змијању, и да је он потомак од Змијања Рајка што се у пјесмама пјева.

сам с окорјелим мразом и ледом на души, и тврд као камен, црн као огорјео пањ у планини, спусти се изнад огњишта, на коме се ватра гасаше...

Зар да ја оставим своју земљу, своје калеме и велике воћаре, које сам ја главом садио и подизô?!... Коме да оставим? Шваби... Личанину! А мој Столе, моја слатка душа, кад одрасте, да иде том Шваби у најам!...

ришћанине, не уплећи се у моје ствари, јер ћемо, 'ванђеља ми и часне трапезе, излетити пред владику, па ћемо питати коме је додата синђелија: мени или теби!...

Суд је суд!. Боле, насул'те се 'вође, у селу, пред својим људ'ма, јер коме данашњи суд суди... Туј су оне молбенице, они протокури, туј оне закрпе, туј трошкови... Не иде, дјецо, па ет'!...

Сваку жену зове Ђурђијом. Пакосно се и заједљиво слади тим именом, у коме се нешто подругљиво, ниско, нечасно крије. „Дијете, дијете, чувај се сељачкије' Ђурђија, Христос и' убио!

И данас ми се чини да ми је то био најзадовољнији час у животу! Престаде и, сав блажен, задовољан што је имао то коме испричати, сједе на праг. — То је ђед тог пашчета, ако почем нијеси знао.

— Часне ми трапезе, ја ћу ш њим вечерас морати подијелити мејдан кô бирземаниле с Асан-бегом Чеком од Сане, па коме Бог и срећа јуначка вољадне! Једва га умирише и свладаше да не подврисне: „Стој! Буди мене миран!

(Једва га ухватише и свезаше.) Писарчић (сав блијед): Што си га пустио, магарче? Давид: Коме ти то велиш, магарче? Судац: Што си га дријешио, будало? Давид (смије се): Ама, чекајте, људи, да се мало приберем!

Али љута је, да Бог милостиви сачува! Судац: Што се не потужиш пароху, па нек је изгрди? Давид: Коме рече да се потужим? Судац: Пароху дотичном? Давид: Шта је сад јопе' парох? Писарчић: Поп, поп, Давиде.

— пасуљ грахораст — зеленкастосив граша — старински револвер грунтовник — чиновник у грунтовници, надлештву у коме се воде земљишне књиге деверати — тешко живети, мучити се делија — турски војник; јунак дерт — јад, туга, брига

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

(1914) У КЛАНЦИМА СЕ МОЈА ДУША ВИЈЕ МЕЋАВА Бескрајна и бела пољана почива, Као мртав херој залеђена трупа, Коме бели покров ловоре прикрива. Све је пусто, као да клетва приступа.

Но тада и твоје погрепшће се име; И тад залуд плоче слаћеш са Синаја. Чиме славу своју доказаћеш, чиме, Оном коме смрт је игра сред сараја? Тада залуд плоче слаћеш са Синаја!

XX Звиждала је зима, кад смо овде били Крај овога жбуна, што сад зелен листа, По коме пролетњег сунца сјај се блиста.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

АНЂА: Па лепо, 'ајд' да разговарамо људски и паметно о томе. МАРИЦА (дочепа флашу с водом. Одлучно): О чему? О коме? АНЂА: О... Ђоки! МАРИЦА (остави флашу): Ша да говоримо? АНЂА: Па тако, да ми кажеш ко је то, шта је, какав је...?

(Одлази десно.) ИX МАРИЦА, затим ЈОСА МАРИЦА (сама): Ја ово нећу да трпим. (Узима са стола тањир на коме је раније била чаша с цвећем.) Почећу да лупам све по кући, па им се мора досадити.

Откад их тражим, човеку прошао рок за жалбу због тога што се изгубила акта. ЖИКА: А ти други пут, ако хоћеш да коме не прође рок за жалбе, немој да мећеш акта на мој сто. Не мећи ми на сто ништа што има рока, разумеш!

Уложивши нечувен труд и пожртвовање, успео сам ухватити лице о коме говори ваш телеграм Пов. Број 4742. Приликом хватања изложио сам лично живот опасности, јер је зликовац насрнуо на

Ја ћу поднети тужбу за нанету ми увреду. КАПЕТАН: Сасвим. Поднеси је мени! ВИЋА: Знам ја коме ћу поднети! (Из капетанове приватне собе чује се тресак, као кад се разбијају судови.

А шта да му пошаљем, господине Жико, је л' онај лек од затвора и ово писмо у коме смо намоловани ја и господин Вића! Је л'... 'ајде реци!

(Клоне у столицу.) Ја не смем да је читам. Читај ти, господин-Жико! (Даје му.) ЖИКА (чита): „Лице, о коме је реч у вашем телеграму од седамнаестог овог месеца ухваћено је у срезу ивањичком...” КАПЕТАН: Ех, на здравље!

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

века. У Даниловом делу је стога у првом плану човек и његов однос према добру и злу, а историја је фон на коме се решавају питања личности, морала, идеја.

Од сељака тако постаје хајдук, од домаћина - заштитник народа, од породичног човека бескућник, коме су "мач и пушка и отац и мајка,/ двије мале братац и секуна,/ оштра ћорда вијерница љуба,/ тврда ст'јена мекано

из Вукове збирке освета над Бећир-агом и агиницом призива се с уводном сценом мучења младог хајдука Малог Радојице, коме Турци ложе ватру на прсима, приносе гују присојкињу, забијају клинце под нокте.

Класична српска народна лирика у облику у коме је до нас дошла превасходно је лирика села, пре свега израз различитих видова патријархалне културе, која је вековима

Чак ни присилан, мукотрпан колективни рад, о коме има података у српским средњовековним споменицима, није нашао места у народној лирској поезији.

новина, прошириће своја размишљања: "Пјесме, загонетке и приповијести (пословице) то је готово народно књижество коме ништа више не треба него га вјерно, чисто и непокварено скупити; али у писању приповијетки већ треба мислити и ријечи

Тако се образује један посебан облик у коме се књижевни језик појављује, прилагођен потребама развијене урбано-интелектуалне средине: за њега се одомаћио назив

У Мостару (Херцеговина), у коме је Шантић рођен и из ког није одлазио, формирана је група српских писаца око часописа "Зора".

Оспоравању је постепено подлегало све, или готов све, што је припадало ранијој књижевности. Оспоравање коме су били склони млади писци није, међутим, долазило само од опште скепсе изазване суровим и, за многе, трауматичним

Али је зато особиту улогу добио језик, поглавито језик Београда, у коме је С. Винавер писао као о мешавини захвалној за драмску обраду.

Затим, о Хазарима, народу о коме се готово ништа не зна, дао је да различито сведоче три цивилизације, три религије: хришћанска, хебрејска и исламска.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

ИX Корак их повазда у лов. Замку то запиње рука, нога у замци. Лове, а уловљени. С вечери, туго, ко коме плен? X Крст на раскршћу ту наука. Сина не распесте ви, распео се сам. Ни недра мајци, ни бедра.

И пева језик мој пророчанство, Као што трска пева у књижевника руци. Ти најлепши сине човека, Коме с усана и кроз пој Милина бије надалеко Нек Божји благослов те прати на вовјек.

10 И снова да саставимо се, и снова да видимо се, и снова у Христу да сјединимо се, самоме том, коме слава са Оцем и са Духом Светим у бескрај на веке, амин.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

И онда би настао онај после ручка кућни, тих мир. Чудан и чисто нем мир. У коме сви они: и Младен испред куће с књигом или таблицом, и баба у башти, и мати му унутра опкољена белином рубља,

У подрум није смела да завири, још мање да без бабиног знања што узме или дâ коме, као и женама по комшилуку да сме од посуђа што на послугу да дâ.

Али, Младена су увек затицали у послу. Или, наслоњена на тезгу са уздигнутим коленом и на њему тевтер по коме је бележио вересију, пазар; или, тамо, у магази, како лакше ствари вуче, уређује.

и целим светом као посведочио, дао доказа, и све њих потпуно уверио о себи: да ће бити онакав какав треба да је син на коме остаје кућа.

Види! Види како је све чисто! У реду. А ти? Ни коме си дао, ни од кога узео! Нигде ништа заведено! Хајдуче, у гору, бре!...

А овом моме и донеси, и принеси, и води му рачун, аја! Хајдук! Ни води рачуна коме даје, ни од кога узима, већ само гледа кад ће дућан да се затвори, па а по маалама, а са девојкама, песме, играње!

радњу, него кад сасвим одскочи, подиже се, и узе све у своје руке и постаде оно што је у реду, како треба да је син на коме остане кућа, радња...

И, сажаљевао је њу, себе већ не. Он зна да мора да ради као што треба, доликује човеку, сину, на коме је остала кућа, мајка, баба, брат.

још са чаршије видео се свекар јој како и он из дућана, на ручак, одмор, долази, а увек са завежљајем у рукама у коме је било дарова, слаткиша, понуда, за »његову« Јованку; он, чим би видео Младена на својој капији и спроћу бабу, одмах,

А осећа како је болан. Иде разбацано, млитаво. Све што је требало да се учини, коме новац дâ под зајам, чија кућа, виноград, њива купи, то је све вршено преко бабе.

Нарочито из родбине, комшилука или познаника, кад би коме требало новаца, ниједан није се обраћао њему лично, као стид их било, а и бојали се да их не одбије, већ би увек прво

Он се чинио невешт. Унесено, мирно, завијено, одговори јој: — Снашке, коме ја на пут стајем? Она, надајући се тој његовој мирноћи, као да се није дала да збуни, већ наставила, чисто опоро: —

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

То се ради овако. Кад какав човек или чељаде дође близу до места на коме зидари раде, мајстор узме п. и кришом њоме измери чељадету сенку; по томе поједе своју сопствену поган, и онда узида п.

Болесник од вренге (сифилиса) треба да за 40 јутара пије теј од п. (СЕЗ, 13, 1909, 370). Сок из корена, или зејтин на коме је корен испржен, сипа се у оболело уво (СЕЗ, 17, 118 уд). Вода у којој је потопљен корен п.

Нарочито је интересантан б. краља Милутина. Првога дана <Ускрса> код њега се држи сабор, који кулминира у обеду, при коме место у зачељу заузима бор; око бора изводе се и витешке игре, и игра коло, певајући песму (свакако обредну) у којој

Димитријевић). Више манастира Милешева у селу некад Милешевцу сада Хисарџику, у коме живе Срби муслимани, налази се бор из најстаријих времена, који чувају као свето дрво.

кућу (СЕЗ, 19, 142); преперуга чељад у кући (СЕ3, 16, 157): чобанин на Ђурђевдан овце (СЕЗ, 19, 56); бајалица место на коме је болесник »ограјисао« (СЕ3, 16, 276); у воду у којој се гаси угљевље меће бајалица б.

ИИ› Хеіделберг, 1910, 86 ид); ђурђевски колач меси се ћутећи; за остале колаче ствар је јасна с обзиром на дан о коме се приносе. У Сарајеву су некад на божићним колачима биле израђиване тице од теста са граном од б.

које пати од глиста (ГЗМ, 12, 1900, 138; 151); на главу болеснику од запаљења мозга (СЕЗ, 13, 377); на леђа коњу коме су она израњављена (СЕЗ, 40, 383). Истуцаним б.

Код Шида (у Срему) спомиње се један известан б., на коме има највише вила (ібід., 122). Б. се радо употребљује за запис (в. т.), и у том случају табуиран је (СЕЗ, 16, 151).

гранчица, СЕЗ, 14, 134). Поред места на коме се, о Ивандану, ложе (лустративне) ватре, усађује се (одсечена) буквар; девојке је оките цвећем, и она ту стоји

Он је и саставни део мелема кад је коме »отекло око срца« (ГЗМ, 20, 1908, 347). ГЛАВОБОЛКА Ніеѕwурз ѕцхwарзе ‹= Сцхнеероѕе› (хеллеборуѕ нігер).

болéсти) уопште, ма у ком се облику јављали. »Без глогова коца ништа му бити не може«, каже се о неком коме је тешко дохакати (Вук, Посл., 178). Ноћу треба собом понети г.

Да се мртвац не би повампирио, забадају се такође у гроб г. шиљци (ЖСС, 343). Кад се не зна тачно у коме је гробу вампир, треба, за сваки случај, побити у све нове гробове по један г.

Ћипико, Иво - Пауци

Али да ти право кажем, не бије ме брига за њу! У дућан кад стигоше, нађоше силу људи. Надстојник Васо одређује коме се има дати сијено, а дућански момак биљежи у трговачку књигу. Газда Јово пије кафу у писарници. Десет је сати.

— Питај га кому оставља, — вели Илија Ждралу, па ћеш чути. — Ради, а да коме? — Мени тако рече сто пута у болести ... Воли га, болан не био, као рођенога брата! А и јесу браћа ...

— Ха! Јесам ли вам рекао? — вели Илија. — Оставља све моме Ради, а и коме би него њему? —Потврдио је главом, — вели Крило. —И чуо сам: „Ради” , — прихвати Ждрале.

Петар их уставља, а комшија Павао, пијан, коме се већ давно замичу очи за Цвијетом, љутит што га Радивој претече, хвата је руком, да је истргне из Радивојева

Што она, поред овакога момка, Радивоју воли? — Ма'ни ти то, стриче, — вели Раде мирно, већ нека она рече коме воли. И упита сестру: — Цвијето, коме волиш? Волиш ли Радивоју? Цурин поплашен поглед паде на Радивоја.

— Ма'ни ти то, стриче, — вели Раде мирно, већ нека она рече коме воли. И упита сестру: — Цвијето, коме волиш? Волиш ли Радивоју? Цурин поплашен поглед паде на Радивоја. —Хоћеш ли поћи с њиме? — приупита Раде. —Хоћу!

а ако ти буде криво, знаш гдје си се родила. Цвијета поплашено гледа уоколо и ни на коме од куће не устави очију. Сви је наговарају да се поврати: и Раде, и мајка, и отац, па како да свима одоли?

ИИ Неколико дана иза Илијине смрти, газда Јово пошаље Ради позов у коме га опомињаше на исплату дуга. Те позове разашиљао је газда обично дужницима кад је хтео да дуг чим прије од њих

У челу стола посади поп Вране старога фра—Јеру, големе, кратке шије, ћелава, коме су и сами прсти на руци претили; о десну му сједи газда Јово, до њега стари калуђер отац Дионисије, оштра дугуљаста

само да трошка има, и не могу да се начуде како је он тако данас податан и разговоран, он, што би иглу оглодао, и коме уста обично ћуте, а само очи говоре.

Газда Јово састави допис за једне српске новине, у коме наваљује на браћу—небраћу који нијечу српско име, а у исто доба срамоте српске светиње, за које сваки патриота мора да

Па по чему да буде земља његова: је ли му дједовина, је ли је својим знојем игда наквасио: — Ни свога порода нема ... Коме ће оставити своје грдно благо, коме подијелити земље?... Зар да све остане ономе копилету... А ко зна и је ли његово?

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Нисам склон претеривању, забога, па зар нисам монах коме је забрањено свако одушевљење телесним обличјем. Дошла је и та ноћ.

Био бих празан као стари бадањ у коме више не гргољи вода. Да ли бих осећао своје тело? Да ли бих у некој бистрој бари могао да погледам у своје лице, макар

Видео сам ту фреску у Ариљу. То је стварно ружна и неразумљива слика, некакав метеж у коме се ништа не може разабрати: ни ко су апостоли, ни ко су Кајафини људи. Јуда љуби Исуса.

би пре скапао од бола као отрован пас него што би и једном речју поменуо како му је до ње стало нешто више него било коме од нас. Чини ми се да га је оборила сопствена гордост.

„Не могу поверити људе човеку коме није стало до живота.“ И Пипац му није човек по укусу. За њега Лауш каже да је скитара, баш тако каже: скитара.

Гомилу смрдљивих кожуха, неколико искрзаних и зарђалих мачева, тољага и буџа од дреновине? Какав је то рат у коме немам никаквих других изгледа него да најурим у бекство шаку одрпаних сметењака и стрвинара који ништа друго и не раде

Неће бити страха од божијег суда. Ако Доротеј посрне, посрнуће најбољи међу нама. Онај коме се верује више него свем нашем чтенију и бденију. Сачувај нам Доротеја од греха.

Стрела је одапета на блуднога сина који је збуњен и поколебан, коме би ваљало упутити мало људског разумевања и саосећања, а не стрелу.

Матија је ето само обичан млади човек коме је под носом замирисала врућа женска кожа и, ма како то изгледало страшно и мени и Никанору кад гледамо својим уморним

Добро је оно што је корисно. Удобност и комоција никако не смеју бити нарушене. Коме је истина потребна? Коме је потребна чистота вере?

Добро је оно што је корисно. Удобност и комоција никако не смеју бити нарушене. Коме је истина потребна? Коме је потребна чистота вере? Можда ће једнога дана Доротеј бити слављен као светац, а Никанор куђен као злобник.

Јелена Лауш хрче. Рутаве груди му се дижу и спуштају тако равномерно као да осим спавања, коме се тако здушно предао, на овом свету ничега другог нема.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Ал' сећање ме гони живо И успоменâ моћни глас! Ко сморен путник из туђине, Коме је мрзак живот млад, На обалама бујне Дрине Ја често сањам онај град У коме буру прве страсти С веселом песмом сретах

Ко сморен путник из туђине, Коме је мрзак живот млад, На обалама бујне Дрине Ја често сањам онај град У коме буру прве страсти С веселом песмом сретах ја, И сан, испуњен чудне сласти, И дан без мира, ноћ без сна...

ГОСПОЂИЦИ Н* Поклоник муза, ја и сада Звуцима лире здравим вас Из околине шумна града Што славом својом дичи нас. Коме сам граду као дете, Непознат јоште с правим злом, Прорицô дане славе свете У патриотском жару свом.

У ком је све што срце иште И што напретку даје лет: Различне школе, позориште, И виши свет и нижи свет. У коме има сјајних двора, Болница једна, болних тма, И фармацента и доктора, И поред тога - гробља два.

У коме има сјајних двора, Болница једна, болних тма, И фармацента и доктора, И поред тога - гробља два. У коме има госпођица (Салона наших прави крас!), Жеманство, збиља, бледа лица, Слабачке груди, танак глас.

Чудна, мрачна песмо! Ко је тебе писô? И у коме гробљу лежи отац твој? Страшан је и тужан твој суморни смисô Кô и живот мој.

Но ко верује мору, на коме замишљен стојим, Кад изненада почне страшан и грозни бој? Шуми, О шуми море! У дубинама твојим Ја дух огледам свој.

Тако је плакала она ваздан и сву ноћ горко Вртећи вретено танко. Она је молила бога, Да јој бар место каже, на коме оконча Павле, Те једном да види јоште умрлог јединца свога.

Нека муња небо пали, Олуј шуми по долини С олујом смо друговали На Дервену и на Дрини. Не боји се бурних дана Коме душом бура леће: На пољани од мегдана Као оркан он се креће...

И по камењу твом Ја ступам уморном ногом, да име урежем своје На саркофагу том, У коме почива живот минулих векова давно, И тријумф живота вечног.

Прилично времена прође докле се разабра мало и к себи забуњен дође. Он виде да није вајат но чардак на коме лежи, Осети некакву студен, а кожа чисто се јежи; И глава тешка му здраво.

Зар све што човек снива Мора се на јави збити, да буде истина жива? Не, то не мора бити. И мучно дође му тада. Коме се и зашто свети? И где се кренуо сада?

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

До ње је зоолошка башта; њени први почеци потичу још из времена Аристотеловог, коме је Александар слао са својих војних похода разне егзотичне животиње; сада се ту негују, брижљивије но дивље звери,

У том музеју пронађох данас један старински дурбин, удешен за извлачење, а обложен пожутелим пергаментом на коме је лепим готским словима са уобичајеним украсним шарама исписано име и презиме мога прадеде Тодора.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

, век пре Ерићевог Вашара у Тополи. Међутим, део песме у коме трговац убеђује купца да купи већ похабани капут, шаљиво представљајући „мане“ и трошност капута као његове врлине,

Покретач је листа Шумадинка који уређује од 1850. до 1857. и алманаха Шумадинче у коме је објавио своје басне у стиху.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

(Сасвим бесно уноси се матери у лице): Чујеш, ти, ево ја теби сада кажем, а ти свима: оцу, хаџијама, и коме хоћеш, да ја више овако и овде нећу и не могу. Или да ме одавде водите, склоните некуд, или ћу ја сама... Ја ћу, ја...

Ох, како би ми било кад би ме неко тако жалио, тако волео, тако чувао; да ми је неког коме бих уморан могао доћи, могао узети му руку и метнути је на своје чело, да ми се охлади, умири.

Са заврнутим рукавима, те му се виде још лепше и нежније руке. Обучен у доста аљкаво одело, али по коме се види да је, кад је први пут кројено и шивено, то било сасвим раскошно одело. Увређен, а и доста збуњен).

у исто време... САРОШ (отворено): Зашто грех? Рекох ли ја то коме? Ето, ти си ту, па реци: погледах ли те како не треба? И да покојник остаде у животу, остала би ми сестра.

Анасонлика од сто години. Још Аџи Дервиш оди Перистер планину што гу пијеше, па саг ти ће гу пијеш. И коме да давам така раћија? Зар за комшије и ристијани? Та стока неје за тај раћија.

КАФЕЏИЈА (ослушкујући и стрепећи да не оду свирачи на друго место): Шта је, коме свирају? КОСТА (улази): Мени, мени. За мој рачун. И младожењско сам оро играо.

Па ето дођох с њима да те питам: кад и у који дан пада? МИРОН Какав: »парастос«, »помен«? Коме за душу? МЛАДЕН (зачуђено): Дедо, што питаш тако?

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Али кад сам већ почео, де, реците ми, зашто свет мени пакости, зашто ме каља? Јесам ли какву срећу видео? Јесам коме шта скривио? Сметам ли коме?

Јесам ли какву срећу видео? Јесам коме шта скривио? Сметам ли коме? Цео дан радим као стока, с једним момком; пред вече просто претргнем, легнем на онај мој креветац и изјаучем се у

„Весела удовица” роди сина. Крстише дете Срећко, јер је родитељима срећу донело. Мало беше, па дође други срећко, коме мајстор Коста, из захвалности према жени, изабра име Риста. После две године дође и Сека.

Кад смо се оно једаред, има година, почели расправљати са швапским гробљем: ко коме прелази границу и сахрањује мртве у туђу веру, ми одовуд решисмо да ћемо ископати јендек. И једне ноћи почесмо копати.

У тасове спушта добру пару. Просјацима пред црквом, колико их год има, удели. Наравно, скреше оштру реч коме треба, али удели. Боже прости, тако је и с поповима радила.

Госпа Нола се горко осмехну. Знала је она и остало од паланачких разговора. Паланка дотури коме треба све што хоће. Бежична порука, то је изуметак паланака.

у такве се збуњене моменте, ако је Бог хтео, налазио у туђој кући одједаред човек на кога кућа ни помислила не би, а коме се у тај тешки час обрадује као спасиоцу, прецени му услуге, награђује га далеко преко заслуге.

Шта ћу, седнем, и варам је... А да је питаш шта ће јој све то? Никуда на свету не иде, мало јој ко долази, нема се коме похвалити, а и не жели да се хвали...

Тројка наша помало рамље — насмеја се једног дана Бранко, коме је било жао што се Павле тако оделио. Бранко и Милан се виђали врло често; чак су неке ствари заједно прелазили.

Напослетку тих пет форинти заштеди онај коме ја свака два месеца носим отплату за узете књиге. Тај ти братац баци мојих пет форинти у фијоку онако отприлике како

Допусти да те запитам: коме пишеш и говориш, кад француски пишеш! — Павле поцрвене јако. А Бранко, када је то опазио, поцрвенео још јаче.

Малочас, ти рече, и с правом, а сигурно и спонтано: коме говорим кад француски пишем. А мене је на ту реч зној пробио!

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Смеј и шала, друго ништа није овде за њега зготовљено. И ако се који и такав догоди коме је мозак с паучином од полак прста злобе, пакости, ненависти и незадовољства покривен, таковом јошт напред советујем

сочинитељ своје дело за сувопарно издати, преводитељ своју у том неспособност увидити, подражатељ истоветне речи онога коме је подражавао у свом делу приметити, а крадљивац опоменути се да крађа није дуговечна и да јој се мора траг пронаћи.

штавише, видио сам и таког вешати кога је мати као очи из главе чувала, на кога је пазила да га мува не додирне, и коме је тоном Питије не једанпут, него сваки дан пророчествовала да ће бити велики господин, ако му је оца слабо ко и

« Ја знам да се ниједан читатељ неће на ово чудити коме је позната Док Кишотова борба с воденицама. Но нека сами кажу није ли боље и ово него да им представљам како се

Она како легне, таки без бриге заспи, али Роман, коме мирис несносни нешто мало досађиваше, морао се на другу страну окренути, и почне копати нос шта ће с њом радити.

— изненадити ИДЕАЛИЗМУС — привид, илузија (у складу са поставкама субјективног идеализзма-илузионизма према коме свет постоји само у духу који га сазнаје) ИЗДАВАТИ — изгледати (у изразу: то мора лепо издавати) ИЗЈАТИЈЕ — изузетак

да се оправда« ОДНОСИТЕЛНО — сразмерно ОДУШКА — отвор за пролаз ваздуха, за ветрење ОКРЕТАЉКА — део ветроказа на коме стоји певац ОЛАДИТИ — (иронично) побећи, утећи, умаћи ОМЕГА — назив последњег слова грчке азбуке (алфабета, види

ОПРЕДЕЛИТИ — одредити ОПРЕДЕЛЕНИЈЕ — одређење, циљ (определеније пута; живот без определенија); вокација, позив коме се неко предаје (к моралном определенију теже »посвећују живот остваривању моралних начела«, против свог определенија)

ПОЛЗА — корист ПОЛН — пун ПОЛОВАЧЕ — буре од пола акова (аков, мера за течност од 50 л) ПОЛОЖЕНИЈЕ — стање (у коме се неко налази) ПОЛУЧИТИ — добити, постићи ПОНЕ — бар, барем, иако ПОЊАТИЈЕ — појам ПОСЕШТЕНИЈЕ — посета ПОЧЕМ

) — (скраћено од) пријатељ ПРИНАДЛЕЖИТИ — припадати коме, убрајати се међу ПРИНЦИПАЛ (нем. Прінзіпал, из лат.) — старешина, газда; начелник, поглавар, господар ПРИОБРЕТЕНИ —

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

“ те биографију тако кроје и дотерују како би што лепше стојала ономе о коме пишу. Ако је дами ружан струк, кројачица ће направити хиљаду машница да га покрије; ако је књижевнику ружна прошлост,

Бабица је том приликом констатовала и то да сам са рођењем задоцнио пуних седам дана. Ја не знам по коме сам реду вожње ја требао да стигнем седам дана пре, али знам да сам у том задоцњењу целога свога живота ја видео једну

на пример, зна се ово: шеснаест пута сам преврнуо тањир и просуо супу себи у крило; три пута сам упадао у казан у коме је била спремљена вода за прање рубља; једанпут сам испао кроз прозор; једанпут турио сестри прст у око; два пута сам

и једноставна питања, већ сам се старао да она буду што компликованија и чинило ми је нарочито задовољство да онога коме постављам питања доведем у што већу забуну. — Јесу ли сунце и месец муж и жена? — Зашто жене немају бркове?

је настала јурњава око размене ствари, разна сумњичења и породичне неприлике, што се све свршавало на моме туру, на коме је већ била исписана традиција прошлих времена.

Тако склопљено министарство држало је седнице гдекад на дрвљанику, али много чешће чак горе на ораху, на коме би сваки министар узјахао по једну грану.

и тако сочне да би примамиле и сваку другу владу, — Давид Мешулам изнесе један случај међународнога значаја, при коме је један наш поданик тешко страдао, ради чега морамо, угледа нашега ради, прибавити сатисфакцију.

да се о испиту није ствар открила тиме што и ја и мој учитељ нисмо подједнако знали ни речи да одговарамо из предмета коме ме је он подучавао. Ето, тако је то некако ишло, па ипак се гурало из разреда у разред.

уверење да је паметан, те се отад Бертолд, имајући такво уверење, буса у груди тврдећи да је једини човек у Србији коме је званично признато да је паметан. Слично томе изгледа ми и матурантска сведоџба, која признаје зрелост.

Па ипак, учитељ основне школе коме сам ја допао шака био је добар као добар дан, тако да је онај штап што је висио испод иконе св.

Али то је још најмање што је ми нисмо разумевали, но сам ја уверен да је ни сам господ бог, коме смо је упућивали, није разумео и, да му је то било могуће, извесно би полицијски забранио ону дерњаву коју смо ми

искључиво женски начин, али мислим на оно што се око сваке жене, као око именице у гра матици, врзма по један члан, по коме можеш познати ког је пола жена, а мислим и на то што и жене, као и именице у граматици, увек имају наставак и што тај

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Да се лагано привучемо опет друму. А тада галоп... па шта коме Бог дâ. — Добро! — прихвати одмах поручник Коста. — Објасните људима, да се ово обави без иједне речи — са нагласком

простосрдачно узвикнуо, када је видео једнога нашег књижевника: — О, драги пријатељу, ако вама нећу дати самар, ја коме ћу! — и потапшао га по рамену. Оно мало робе по дућанима распродано је. Радње су затворене. Кафане препуне.

А и коме би падало на памет сада, у овом јаду... Имало их је који су већ клонули од умора, и тужног погледа зуре негде у даљину

Имало их је који су већ клонули од умора, и тужног погледа зуре негде у даљину као неко коме је кућа изгорела, па сад посматра јадно згариште.

Поручник Лука дира га. — Бре, Грујо, личиш ми на певца коме су исекли реп. — Вала, господин поручник, умало да изгорим ноћас. Заспао наш пожарни и подухвати нас ватра.

Требало је сада њега извући. Можете замислити муке тога човека, коме су обе ноге сломљене, и кога ми сада вучемо преко шиљатих стена. Када смо га, грешника, извукли, он је био мртав...

А овај му оно одговара. Јер пре би пешак и одело скинуо са себе, него што би пушку дао. — Шта мислите, ко ће коме пре да подвали? — пита Живадин. — Зар још питаш!...

Познадох га одмах. Био је то онај малишан коме је умрла мати покрај пута у Албанији. Дете се ваљда не сећа онога дана када су га отргли од мајке.

боковима Ветреника између шуме од кестена нагучило се стење, чворновато као стиснута песница, и као да некоме прети... Коме?... Сигурно људима, који су дошли да поремете исконску тишину.

— Где тебе нађоше из друге дивизије? — његов поглед био је оштар, а лице устрептало, као у човека коме свакога часа лебди смрт над главом. — Ето... тако — изговорио сам речи грцајући. — Гррр-у!... Гррр-у!

„Ако умрем, нека ово писмо преда њој (ви ваљда знате коме), а дневник мојој мајци.“ Не мењајући ни једну реч, преписујем дословно дневник оних неколико дана који су претходили

Војници гледају унезверено и једва понешто одговарају на наша питања. Водник, потпоручник Радоња, коме је командир бугарског ескадрона, поред осталог, одузео и сву уштеђевину, око 1.500 драхми, такође ништа не говори.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

река, Све до чудних језера којима небеса силазе у понор, Силазећи матицом својом ко шибљику однесе и зелени Бор Коме је журио негда господе збор на договор; Тај бор, тај дивни зелени бор, Дедова мојих зелени бор. МЕСЕЦ ПУН Выхожу...

ИЗ КОВНИЦЕ ИЗАШАВ О шумо, горо, загрлим ли те јутрос бреза мирисних Би стид ме века о коме причу усних: Да отац је хладно погубио свога сина, Па у сенци га закопао великог мога млина, А да лав младунца свога

кроз пребеле шаторе За смешног младића (Коме се визија детињства повраћа!) Црвени зрак мозак да прободе! дубока звучна шума подсети на стадо младих јарића; Ја вам

колач у чанку празну, У њ стресено ми поштење, У њ фосиле и фикс-идеје; И учинићу им то за казну Но зашто, и коме! У овој ноћи сви су чанкови празни, У овој ноћи ни једне фикс идеје, Одвратићемо главе. Будва, 23. ВИИ 1922.

Не веруј, не веруј ипак, у брлог, дим и торту, Заносу новом бегунац кад преда визиткарту, Просјаку коме старом што чува улаз у порту Карту овога света!

Свршавам своје уобичајене послове, и ове сад условљене изванредним догађајем о коме је реч, као да се све збивају истовремено.

Нисам ли га том јарошћу поделио на четири јеванђеља! Али нема до једне собе у свету, куд бих хтео ући. и на сто (по коме је немогуће налактити се и, врло мало намргођен, одморити се у ћутању) ударити огорчено песницом - док пљувачка клизи

А шта се мене тиче ваш мир! То нисам ја о коме је реч, већ једна савест чиста, издвојена, коју сам хтео спојити уз какво име.

На тргу, наслоних се опет на зид, плачући у страшном болу: Тај живот, у коме свака страст отече нагло у успомену: Тај живот где се не усудих убити драгану ону голу, И гле утопих и њу, и

”Ја ћу наменити теби тај гроб!“ ВУК ИИИ Не, не, не! Ја сам једини коме је Сунце у сну лежало на грудима, Притежалошћу тешком својом уносило му у сан мучења, Имађах отворене вене, засечене

С висија у круг допре ли крик Имена тог, за мене једина реч, Једино име коме одазива ми се дух, У свим правцима тада закорача мој лик А шум корака тих не схвати даље слух.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Расу се мравињак као шачица песка. Узалуд су га мравља деца молила да их поштеди! Узалуд су му нудила помоћ! »Коме би још такви могли да помогну?« — помисли дечак презриво, и не обазре се одлазећи.

Како да остане на дну мора, кад је Цвет коме се заклела на верност чека? Капљица још и не заврши своју беседу, а из округлог трбуха Морског Цара провали смех.

Волели су старац и дечак своју кућу, као старог верног другара, али још више волели су дрвени чамац коме су небројене буре бројале ребра.

Ах, да! Ако постоји кула и у кули Принцеза мора постојати начин и да се до ње дође! Али, коме да се обрати? Кога да пита за савет? Родитељи су отишли да зараде кору хлеба. Брата и сестре — нема.

— Ја немам шта да ти дам... — мајка заћута, а Варалица се замисли. Ко би пристао на подвиг при коме се ништа не добија, а живот губи? А опет? Нема тог који је Смрт — варалицу над варалицама — преварио.

— рече. Остаде млада мајка да се бори за живот свог детета, пође Варалица да извор живота. Коме је било мучније? Коме теже? Дуг и опасан је био пут.

— рече. Остаде млада мајка да се бори за живот свог детета, пође Варалица да извор живота. Коме је било мучније? Коме теже? Дуг и опасан је био пут.

Радан је не сме поверити ни мајци, нити било коме другом. — Сад играј! — шапну Мицко и поверљиво се наже ка дечаку. Пажљиво, као да му се ради о глави, окрену Радан

Нико га није видео! — Људи би одлазили својим послом, а дечак је остајао сам, док коначно не срете једнога старца коме се чинило да је, некада давно, чуо да постоји некакав Заборављени Град са 3амком.

Ако бих насликао нечији лик, све док постоји цвеће, онај коме припада насликано лице умро би или се претворио у цвет!

Што је напусти свет лептира и пчела, поче заобилазити брбљиви птичји народ? Коначно, дође и тренутак у коме је сликар могао да почне са сликањем Царичиног пресветлог лика.

Али, још пре него су лествице биле донете, двојица највештијих младића успуза се уз зид на коме је, као да је са неба пао, блистао сићушни цвет зевалице, пркосећи свим царским наредбама.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

А то све надвишује стари кров саборне цркве на коме се блиста златан крст. Зидови собе су у »долапима«, узиданим орманима, за чување празничног одела.

А пандура ако пошаљем, они га избију; а већ полицају ни да погледају. ТОМА Власт!... АРСА А ја шта да радим? Коме да судим? Њима или њој? Ако бих њих од ње силом одвукао, у затвор их метнуо? Не иде. Сви су то наши, моји, твоји. А њу?

Ох, Господе! Чиме те, Господе, наљутих?... Кога наружих, кога оговорих, кога сиротог не нахраних и не напојих; коме лоше помислих те ми оволико, Господе, црно, црно досуди?

Око ње, већ зарасли травом, разлупани и трули воденични каменови између којих се види јаз воденични, у коме прска и шуми вода. Спроћу воденице кућица са доксатом.

АРСА (враћа се; Салчету, Гркљану): А ви? Зар сте само ви на овој земљи, те човек не може само вас да умири? Коме ја и говорих, и претих, и кога апсих?... Ништа! Зар што ја говорим, то пас лаје и ветар носи? А?

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

У ведре ноћи њен је покров мио Од плава неба, мјесечине меке; Њена су њедра врт у коме ти'о Почива мирис багрена и смреке. Ја за њом гинем! Њој ме душа води!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Је ли онај поглед на природу и на друштвене односе на коме се заснива грчка фантазија, па према томе и грчка уметност, могућан при аутоматским разбојима, железницама,

У сваком случају, био је то такав ступањ на коме су изузетно обдарени појединци — познати или легендарни песници, али свакако појединци — из богате песничке традиције

Индивидуа је још нераздвојно уједињена са својим народом, и ово јединство представља стање у коме је индивидуа, још неспособна за рефлексију, сва утонула у духовну средину свога народа, као субјект само орган помоћу

ПЕСМЕ ДУГОГ И КРАТКОГ СТИХА Епске песме, према стиху у коме су испеване, деле се на две групе: гусларске и бугарштице.

Нарочито је истакнут тежак положај у коме се налазила жена у прошлости. Ако је била дорасла за удају, није могла да пође тамо куд би хтела, него куд би била

Милош Војиновић о коме историја зна само то да је био ставилац код цара Душана у песми се показује као велики јунак: кажњава шићарџије,

Благо витезу коме долази таква борба нетражена, као отворена рајска врата, о сине Притин! А ако нећеш да предузмеш ову закониту борбу,

Бановић Страхиња је онај јунак коме је турски дервиш упутио ласкаве речи: Твоме ђогу и твоме јунаштву свуд су броди ђе гођ дођеш води.

Он је био први наш човек коме су Турци учинили неправду и који је осетио горчину издаје. Али није клонуо. Пре боја, остављен од пријатеља, напуштен

Марко је за Турке као кобац за преплашене врапце. Марко је горостас коме је земља тесна, снага којој судара није доста.

Такав је Марко о коме песма каже: Ни бољега коња од Шарина, ни од Марка бољега јунака. Такав је Марко кога прати ватрени народни

Душмани ти под ногама били како Шарцу под копита чавли! Такав је јунак коме је народ дао да живи неколико векова, од Душановог до хајдучког времена, да другује са свима јунацима и да им буде

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

Како је живот стекао Којим је парама платио И пошто би га вратио Кад би ми неко рекао Како је ваздух стекао Коме је писма писао Да моли да би дисао Кад би ми неко рекао Како је сунце стекао Којим се смехом смејао Да би се

рекао Како је воду стекао На којим је мукама био Да би бесплатно пио Кад би ми неко рекао Како је земљу стекао Коме је душу продао Да би по земљи ходао Кад би ми неко рекао Како је мајку стекао Којим је небом кружио Да би оца

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

То је понекад чинио само дјед, а добри стрико, ако би се кадгод и наљутио, тукао је прутом стари гуњ у коме није било дјечака, и карао га: — Ево ти, неваљалче, сад си добио што те спада!

имао свега дванаест, али је тако, са сламом, цикламом и дјевојачком траком, личио на весео сеоски јесењи вашар на коме чупоглава цурица продаје најбољи „антипацолин“. — Ихај, ово треба да види читави свијет!

— Ех, чудне ми његове љубави! Досад ми је појео два и по шешира, рукав од кошуље, буквар и мој најбољи цртеж на коме је била наша кућа, дрво, бунар, човјек и мој потпис. — Видиш, моја Жуја не једе цртеже — похвали је Николица.

Већ послије један сат над вратима шумске колибе био је прикуцан поклопац од кутије за ципеле на коме је стајао натпис од крупних штампаних слова исписан широком мајсторском оловком Лазара Мачка: „Овдје живи храбра

— упита Ник Ћулибрк. — Тешко да јесу — посумња Стриц. Немирни Ђоко Потрк, коме су се по глави вјечито врзмале најчудније мисли, одједном се нешто присјети: — А шта ће бити ако су они јутрос отишли

Вјерна куја весело замаха репом, леже и спусти главу на шапе, али јој очи и даље остадоше приковане за дрво на коме се крио њезин вољени Николица.

Гонећи пред собом похватане момке, усташе наиђоше баш испод оног брдељка на коме су Јованче и Стриц чували овце. Видећи наоружане људе, дјечаци се притајише иза једног трна, па чим ови зађоше за

— Можда је то онај њемачки тенк о коме се толико прича — умовао је старац. — Јесте али се тенк надалеко чује како рже и брекће, а ово — ово ћути као моја

Зажмури од блаженства, уздахну и — сасвим се расплину, претвори се у разливено сјајно језерце по коме трепти још сјајнији зрачак, можда од сунца или од Луњина погледа. — Рањен је, рањен!

Навратио је и пољар Лијан, зачуђено избечио очи и по старој навици машио се за џеп у коме је некад носио боцу с ракијом. — Охо-хо, па ово је читаво домаћинство. Мањка вам само још ноћни чувар.

— Да измјеримо дубину? — прошапута Мачак. — Мјери. Мачак спусти у воду конопац на коме је био везан камен. Већ послије кратког времена осјети како камен додирну тврдо дно. — О, па овдје је сасвим плитко.

Кад већ задуго не би било никога коме је требала помоћ, дјевојчица би у ћошку своје баште чистила пут којим су пролазили мрави и причала: — Брзо, брзо,

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

ДАВИД ЗА БОЖИЈИ СТРАХ Бојим се са својима власима зашто нисам ктео уједно с оном блудницом женом на Христову прилику коме год свештенику или путнику, из далека госту, опрати ногу ни водом, а камоли сузами својим, и меште својих коса, бар

На кога ме препоручујеш, коме ли ме худницу, остаљаш, којуно си тако омиловао, да и својом божеставном матером изволио си бити ми!

време; Ваше сваке речи Нек су вам са сољу разблажене, Знано и вешто сваком по себи Добро знајући Што ће ко коме И сваком на свашто Одговор дати.

И све је то на свету постало врло угодно за проводење нашега живота, свуда мери доходно; зна се докле коме допирање и крај, што ли, за колико и докле ли што траје. ПОСЛЕДЊИ ДАН Видео сам небо ново и земљу нову.

Посвећује све воде, а и зли, личући му на крв. ПЕСМА ЉУБАВИ И СТРАХА За кога је страх, — страх да му је! А коме ли ваља имати част и поштење, част буди му!

« Е христјани, знате ли коме ово Христос приговара ту загонетку? Хришћаном, својим људма, или неким другим поганом и туђином?

иђаше, да прознаду то ученици му, до кога вала у свакој тузи, невољи и у напасти изгледати и помоћи просити себи у коме налепу злоснаходну. И ко томе пак да и то увеџбају како је у свему моћан и кадар њихов учитељ.

Очивестно је та злоба у многих чувана. А несвиђена и смрт носи. Врло је то мучно заустезати и коме заустаљати каде се је свуда расходила.

А штоно се вели, глад је безочна, не зна стида ни поштења коме има. Стадоше они на ред пред мученичаску икону и почеше им се ругати с подсмехом говорећи: — Аха, баш узалуд ћемо ми

Господским сином, или од слушкиње копиланом? Христјани се робљем и ирајом не називљу! Него по себи су, ако му у коме земљаном царству где боравили.

А једанпут тек обезочи се, врло се нацифра те насамо дође пред њега, рече му: »Та згледни де ме коме сам ја прилична!

У цркви се то стаје ка у некој бањи, на тргу ли коме, и осталих зурница, сви што исто призјавају! Та није света црква пазариште, ни пехливанска шамата! ...

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Млађи свет и не пева данас те песме, а и ако их пева, не зна о коме певају. И данас, још овако стар, воли хаџи Замфир да задене по коју стару љубав своју.

Белешка је била подужа, пакосна и заједљива. А потекла је од једног кујунџије дошљака, коме посао није ишао најбоље; или, управо, ишао је посао, али он није био задовољан зарадом.

ГЛАВА ЧЕТВРТА У њој је испричано једно фамилијарно веће на коме је утврђен списак кандидаткиња, то јест девојака за удају, или, још боље, девојака од којих једну треба себи за

кратка; јер она и није управо ништа друго него један кратак сензациони — али за родитеље врло поучителан — роман, у коме су јунаци млади Митанче Петракијев и нека Швабица Хермина...

Ваљда по оном општем закону по коме женски свет, онако исто као и овце или гуске што потрче све за једном, оном првом, онамо куд она.

Витак у струку, са лагираним каишем око паса, на коме је висио тесак, са шиљастим ципелама и још шиљастијом шишком испод накривљене француске качкете, чинио је врло

Све их је мање и мање. Они даљи се раније кренуше, а ови ближи мало доцније. И место на коме су малочас играли и кикотали и подврискивали остаде празно и пусто и изгледаше тужно с оним погаженим раним пролећним

се сваки дан тужио како „нема старе године и стари пазар“), па се диже у чаршију међу трговце с младим банћерчетом, коме мајка увуче пешкирић и закопча тур.

Васке је дознао да је Зона грдно много пропатила због тога од свију, а највише од оца, који дотле није ништа знао, и коме су тек сада све казали, и потужили му се како се одавно носе са Зоном.

око паса стегнуту женску прилику у зеленој бундици, с једним мањим завежљајем у рукама и другим већим на колима (у коме беху душек, јастуци, и јорган) крај ње. У колима још колевка, коританце и дубак... — Лелеее!

„крканлука“; пролазе учитељи, кисела лица и погнуте главе, мислећи једнако, даноноћно, о свом бедном учитељском стању, коме ваљда у свој Европи равна нема; пролазе професори свију професија и дисциплина, историчари и микроскопичари, биолози и

“ ГЛАВА ДЕВЕТНАЕСТА У њој су описани очајни кораци учињени од стране Замфирових на све стране, а највише око Мана, коме су у последње време акције почеле нагло скакати.