Црњански, Милош - Сеобе 2
Мухамедански Исток, после толиких ратова, био је постао султан на позорници, у опери, и комедији, али је на његово место, у бојне редове, против Хабсбурга, ступио сад тај нови непријатељ, много гори, грознији, а
У тој комедији, Исакович је заволео пехоту и уживао у тренутку, кад би, са гренадирима, стао, да се не помакне, да сачека атаку, на
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Куцају се, Чамча поји, а господар Софра и Кречар помажу. — Верујте ми, тако ми долази канда сам био на каквој комедији, ’де су мене показивали. Но чујеш, Чамчо, ако ти будеш код куће што говорио, тешко теби.
Но смрт учини крај, девојче умре. Тако су Шамику већ у детињству женили. Шамика приповеда о том балу као о каквој комедији, и све би добро било, вели, само да није тог „лопова” Перу видео.
Црњански, Милош - Сеобе 1
од логора на Рајни до Беча и натраг, био је увек задовољан кад се одмарао у свом талијанском балету, или француској комедији, склапајући на путу познанства и пријатељства, мирећи и завађајући мале дворове, принчеве, земље и градове, писмима,
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1818. изишла је наредба да се не смеју више играти »тако глаголаемоји комедији, сирјеч игри, публично пред собраним народом, посредствијем учеников...
Први је Јован Ст. Поповић дао право позоришно дело и положио темељ српској драми и комедији. Његово основно схватање позоришта је исто онако рационалистичко као код Доситеја Обрадовића, који је у комедији
Његово основно схватање позоришта је исто онако рационалистичко као код Доситеја Обрадовића, који је у комедији тражио »у игри и шали прекрасне и превисоке науке«, као код Јоакима Вујића, за кога је позориште било »особито нужна
превео на српски Леѕ фоурберіеѕ де Сцапін од Молијера.61 Романтичар у драми и трагедији, он је реалист у комедији. Он полази од сасвим нове идеје да треба приказивати стварност и сликати типове који се сусрећу у сувременом животу,
У тој комедији карактера, где је, као у Молијеровом Тврдици, оцртана страст тврдичења оличена у једном човеку, Поповић је дао своју
Рад Јована Ст. Поповића на комедији је врло обилан. У Београду четрдесетих година, јако занет за позориште, он је за та позоришта написао цео један низ
Он је о позоришту мислио исто онако као она личност у једној његовој комедији која вели да је »театр школа где се људи уче«.
Четрдесетих година, сав заузет радом на драми и комедији, слабо се бавио стиховима. Као песник у свој својој вредности, показао се тек у последњим годинама живота. 1854.
Главна његова дела су коментари Дантеовој Божанственој комедији, Речник талијанског језика, Речник синонима, ЕсТетички речник.
Ту српску народну песму, која по садржини подсећа на чувену епизоду о Паолу и Франчески у Дантеовој Божанственој комедији, запазио је још Гете. И пре Костића Јован Ст.
У тој малој грађанској комедији слика се живот малих људи, са њиховим малим страстима и малим манама. Писац није над тим малограђанским друштвом, но
Трифковић је читао велике комедиографе, али се зауставио на најобичнијој комедији, на комедији интрига, у којој се Скриб одликовао.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ја се онда враћам у Беч и покушавам да одем у Загреб, преко Јужне станице. Пред станицом присуствујем још страшнијој комедији повратак из рата.
Новине су јавиле да су Норвежанке дотрчале, са свих страна, да виде у Комедији француској тоалете. Францускиње су биле просто обучене. Норвежанке разочаране; сад све новине нападају управу.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Ја и моје срце присутни смо тада Младости наше плачној мелодрами, Комедији тежња што се боре сада, И жалосној игри старости у тами.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Врхунац ангажованости постигао је у комедији политичког понашања грађана, које се креће између високопарних патриотских фраза и трговине националним интересима
Близак комедији је и његов Роман без романа, нека врста српског Дон Кихота, у којем је пародирао Видаковића и старији роман уопште.
Био је полихистор и огледао се у разним врстама, у комедији, историјској и грађанској драми, у приповеци и роману, у фељтону, путопису итд.
Највеће домете остварио је у комедији, затим у хумористичкој прози. У својим великим комедијама (Народни посланик, Сумњиво лице, Госпођа министарка,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Али Бранко је упорно горак. — Проф-Ћири нисам могао стихове одговорити, а теби могу. Данте, у Комедији, са два стиха, дивна и страшна, исприча: како је„копље једним ударом проболо и човека и његову сенку на зиду”.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
танком све цело обсјавати лепо свуда виђено, ил' му са свим јуначким пусатли бојним оружјем, — ка на некој исто комедији за игру и шалу, — једно дијете окрилати!