Употреба речи комендију у књижевним делима


Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

опште захтевање свију, а нарочито ћир-Ђорђа, који је захтевао да се сад »запева нешто за ћеф и за весеље, смешно и од комендију« — загуди поново Борко другу једну, песму о душама, како су излазиле пред Риста Господа и исповедале му се.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— пита га, тобож оштро, један извијени ђачић, три-четири године старији од њега. — Немој тирати све једну те једну комендију са дитетом! — рече високи, болешљиви ђакон, који се једва држаше на ногама. — Јето фра-Тетке! Бижмо!

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

се зацрвене, па са оне своје столице поскочи и просто као помаман дрекну на Ђорђа: „Ти“, вели, „овде са судом комендију тераш, је ли? Ти се“, вели, „овде са свима нама спрдаш?

“ И још је нешто јаче хтео да каже, али ту увиде да се Ђорђе од његовога лица много уплашио и препао. „Не терам комендију, славни суде, гром да ме погоди, гроб да ми се не зна, ама све по реду ’оћу да рекнем што сам видео и како је право

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Не! Ако бога знаш — завапио је Радослав. — Боро, молим те, не прави комендију. Ако ти је стало до вина, наћи ћемо. О, људи, шта нас снађе! — Остав’!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности