Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Боже мој, боже мој! Шта ли неће овај наш јадни народ препатити!... Пре перзекутори, пуста-комесари, сабље и наџаци; а сад нам посла цар комесаре, џандаре, винанце, полицаје, рихтере и штулрихтере; па нас сви ти глобе
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Двоја кола одоше, а они ће сутрадан. Но пре но што ће отпутовати, у кавану, у гостиону где су одсели дођу комесари да виде има ли ту странаца. У кавани Чамча, господар Софра и Кречар.
одговара да су страни, али да их он није питао откуда су; вашарско доба, ко ће кога о том питати, код толиког света. Комесари сад седну за други сто, близу наших путника, изваде неке папире и почну путнике оком мерити и шаптати.
Сад пријатељски заседну и дубље се разговарају, и кад им је Кречар приповедио како је сам господар Софра тројицу убио, комесари устану, рукују се с њиме, па му честитају тај велики шићар. Камо среће, веле, да су они могли то учинити.
После тога позову комесаре у своју собу, те их добрим вином почасте и захвале се. Комесари оду, а путници сутрадан опет се крену.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
од ноћних дужности, да се пусти нека се испава до 3 часа у јутру, тада да се полако без ларме избуди, и брзо опре ми; комесари тада већ да су свуда код својих батаљона са храном; и одмах нека је разделе војсци.
) Ту је било пуно војске, батаљони су једнако долазили и пролазили, замицали у шуму и размештали се; комесари су вукли хлеб, месо и ракију да нахране и напоје војску; коморџије су проносиле муницију; официри главнога штаба,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
После толико дана скинули смо најзад шињеле, а војници донеше и воду да се умијемо. Комесари већ отишли у варош, И наскоро се вратише са месом и хлебом. Али рекоше да на војника следује само по четвртина хлеба...
Оде мало десно... Изгуби се у магли. Свима лакну. Распитујемо се где паде. Кажу: међу пешаке. Има доста рањених. Комесари отишли у варош да траже хлеб. Али после подне вратише се без хлеба, и без икаквих намирница. Команданти се саветују.