Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Шта ли ћу сад казати комесару? — хукну интендант. — Ко ће ми вјеровати да сам овога ту замијенио за марвинче? Ово си ти нашао негдје у шуми, рећи
— Моје, друже предсједниче, индивидуално. — Твоје?! — Што се чудиш, друже комесару: Ваља ми дати помен мојој чети. Онога дана углавном је овдје остала. — Па зар читаво своје стадо, брате мили?
У ћутљивој гомили одмах је препознао свог ратног друга. — Стево, и ти некуд на пут? — И ја, друже комесару. — Далеко? — У Шведску, друже ком ... — Остављаш земљу? — Као што видиш. Бранио је и одбранио, а сад ...