Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Али је Јуришић на то био обратио нарочиту пажњу и уочио: да се она црна колоница управо комеша и измотава на једном истом месту.
Али колона непрестано по старом, или се тако њему чини; комеша се у месту, копрцка, прескаче оне перле и сви они појединци на које он обраћа пажњу полазе и враћају се, шарају
онај жив црн конац пред њим, онај вијугави црни црв, као пење у сам његов мозак и ту почиње онако исто да ради и да се комеша. „Бога му, — мислио је Јуришић — шта ови овде раде? Шта се ови овде врзмају? Шта је све ово?
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
а у глави се само мути и комеша... Одједном је обасјаше коси, врели зраци... Она. се трже... Шта је ово ?... Где је она?...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Навући ћу оклоп вечне мржње тад, И с отровним мачем у ноћи ћу тој Поћи у крвав и трагичан бој Што бесни, тутњи, комеша се сад; Где падају жртве, где се кости мрве, Потоцима где се крв црвена лије, Где се задња, тешка, мрачна борба
У тој борби што се комеша и мења, уз крваве зубље што нас зори воде, Поделићу судбу свога поколења, Прокрчити пута победи Слободе; Ил’ с
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Он упре поглед у земљу испод ораха, И опет му се учини да се тамо нешто комеша. Полако, на прстима, искраде се из куће, али кад је дошао до оног места где му се чинило да види како из плодова ораха
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Све се то светлосно чудо стиче и комеша над границом која никако није случајна јер је ту, можда баш на том прелазу, некада, кроз деценије, стајала
Ту зна да пада и прамење времена и да се комеша, црно, под ветром, у зимским поноћима, са пахуљама и отпацима са Млечног Пута.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
како неустрашимо наступа стрељачки строј наше пешадије, како непријатељ, поколебан одлучношћу наших људи, почиње да се комеша и одступа, како побеђује правда и како је Бог велики кад извршује казну над кривим.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Тако се и на почетку романа - где Исаковичева чула час тону у сан час из њега израњају - сав пејзаж креће и комеша: „Дубина кроз коју протиче река, мутна је и непроходна. Земља је тамна, невидљива и кишовита.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
О, како јуре, стижу, Стегове дижу, Вију, Рију, Крв се пенуша, Груша, Комеша. Леш до леша. Циктај стреса Сложене 'рпе меса. Трубе трубе, Оштрице телеса рубе И снаге грубе У месо рију зубе.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Свирачи цијуличу у свирале и двојнице. Јекће бубањ од свињске коже. Меша се свеколика свирка и галама. Комеша се гомила у ковитлацу кола, зајапурена лица младежи, подврискивање и разузданост.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Но, тај распоред боја мења се, пред нашим очима, без престанка, јер се море жари, комеша и трза, а небески свод се пролама од силне буке и грмљавине при свакоме таквом потресу.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
блуди, Врева и хука: Упоред иде срећа и мука, Суза и смијех; Чедност и гријех Једно уз друго стоје, И све се комеша чудно И врви. А тамо, гори, на лазилима зграде, Зидари раде.