Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ђеда, кад Арсен уђе код њега, сеђаше сам у соби. Како ништа друго не може радити — он коми грах. Арсен скиде капу и приђе руци. Ђеда се нешто намрштио.
Она уђе за њим у собу. — Седи ту! Она седе на клупицу, ђеда на кревет. — деде мало коми тај грах! Она коми грах. Ђеда задовољно гледа како она коми.
Она уђе за њим у собу. — Седи ту! Она седе на клупицу, ђеда на кревет. — деде мало коми тај грах! Она коми грах. Ђеда задовољно гледа како она коми. Обоје ћуте, ништа не говоре, само срце чини своје и дан осваја.
Она седе на клупицу, ђеда на кревет. — деде мало коми тај грах! Она коми грах. Ђеда задовољно гледа како она коми. Обоје ћуте, ништа не говоре, само срце чини своје и дан осваја. — Хајд сад овамо!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Овако шта ће јадник сиромашак: да слуша облак како коми грашак? а ипак „има нека васиона“. СОНЕТНИ КВИНТЕТ ЖУТИХ ДУЊА І Хеј, север руди!
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
штогод прекрасно, од свега доста, али сарму што је имала, нисам јела скоро, пак срнећи черек и штрудла, то је штогод коми фо! Токајер је тако био красан, ја га нисам скоро пила; пак опет кафа, шећера сувише.
(Чепи се.) да, да, ја ћу бити на десној страни. САРА: То ће бити шармант, то ће бити коми фо... А гле, моја Финеска, о бештија једна, да се само не изгуби; ја је морам ићи тражити.
(САРА отиде.) ФЕМА: То је жена! Како говори француски, канда јој се језик опаризио. Како оно рече? Аха! Коми фо!... (Виче.) Евицкен, Евице! ПОЗОРИЈЕ 4. ЕВИЦА, ПРЕЂАШЊИ ЕВИЦА: Ево ме, мајко!
Ја јој говорим о првом господину, а она оће свињара. А нећу се ја млого ту с тобом резонирати. Кажи коми фо! ЕВИЦА: Шта је то коми фо? ФЕМА: Таки кажи коми фо, или ће ти пући одма глава. ЕВИЦА: Коми фо!
А нећу се ја млого ту с тобом резонирати. Кажи коми фо! ЕВИЦА: Шта је то коми фо? ФЕМА: Таки кажи коми фо, или ће ти пући одма глава. ЕВИЦА: Коми фо!
А нећу се ја млого ту с тобом резонирати. Кажи коми фо! ЕВИЦА: Шта је то коми фо? ФЕМА: Таки кажи коми фо, или ће ти пући одма глава. ЕВИЦА: Коми фо!
Кажи коми фо! ЕВИЦА: Шта је то коми фо? ФЕМА: Таки кажи коми фо, или ће ти пући одма глава. ЕВИЦА: Коми фо! ФЕМА: Ако сваки дан двадесет реди не чујем од тебе ову реч, ниси моја кћи.
АНЧА: Милостива госпоја! ФЕМА: Коми фо! (Ода поносито.) АНЧА: Милостива госпоја! ФЕМА (чешећи се): Само запиши, Анчицкен, пак ћеш ми послати конту.
АНЧА: Може, милостива госпођа. ФЕМА (узме наочаре и гледи кроз њи): Коми фо!... Пропопо, Анчицхен, како се ноблес тамо гди си служила унтерхондлује? АНЧА: Лепо.
(Таре чело.) Шта је то, бестрага? АНЧА: То су карте. ФЕМА: Рифтик, рифтик, пунишака, поклопице и марјаша. Коми фо, Анчицема, да купиш карте, то ћемо и ми играти. — Како се даље унтерлондрују? АНЧА: Ударају у фортепијано.
(Метне мараму на нос, па се окрене огледалу.) МИТАР: Фемо, шта је теби? Шта си се нарогушила као патак? ФЕМА: Коми фо! Коми фо! Данас имам једну особиту визиту. Јокан, ауфшпонен. (Оде.) МИТАР: Шта је овој мојој сестри! Гди је Евица?
) МИТАР: Фемо, шта је теби? Шта си се нарогушила као патак? ФЕМА: Коми фо! Коми фо! Данас имам једну особиту визиту. Јокан, ауфшпонен. (Оде.) МИТАР: Шта је овој мојој сестри! Гди је Евица?