Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Карловац, 1833) — књига фантастична, пуна претеривања и измишљавања, у којој се он сав открива онакав какав је: »комични тип сујетнога списатеља, или непоправна прецептора и морализатора, или гладна и амишна књижевника« (Павле Поповић).
песнички рад Рибар (1889),115 који подсећа на Гетеова Фауста и Љермонтовљева Демона, одломак Опсада Бенаре (1889), комични еп Амор на селу (1893).
Црњански, Милош - Лирика Итаке
“ Те мржње стараца према омладини понављају се у свакој генерацији. Каткад су резултати врло комични. На пример, мој случај при отварању изложбе Петра Добровића, у Новом Саду.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Збрисаћу све мутне речи између себе и бога, поуздаћу се само у своје руке, целиваћу гору или хајдуке, комични поток што жубори. Убићу каквога гнусног сањалицу, место сенки засадити му зелени врт по лицу; то крв из мене говори!