Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Отуда се и код Станковића време, чак и композиционо гледано, редовно посувраћује у прошлост. Гласовити Станковићев конзерватизам у том погледу није само чињеница
Тако нам композиционо устројство текста намеће и нешто што бисмо могли да назовемо двосмерно читање, а у целини нас прецизно усмерава ка
речено структурни образац према коме се неке Матићеве песме организују на различним својим равнима, а и у целини се (композиционо) склапају.
прозе, али је то и пут до дубљег значења које скупа сугеришу и прича и њен облик, распоред њених састојака: „Тако нам композиционо устројство текста намеће и нешто што бисмо могли да назовемо двосмерно читање, а у целини нас прецизно усмерава ка
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Праобразац је, дакле, садржан у раном дечјем доживљају. Отуда и време код Станковића - чисто композиционо гледано - доста често тече обрнуто, од садашњости ка прошлости, где се и налази његова утопијска варош, његови „стари
Тако, рецимо, после двеју композиционо преломних реченица - од којих прва гласи „Њој тада све изиђе!” и друга „А сећа се свега17- аутор у првој верзији више
А будући да је, уза све то, Станковић у првој верзији приповедање композиционо заснивао у јунакињином сећању, и да је у каснијем тексту много шта од тога сачувано, постаје бар једним делом јасно
будући да код њих налазимо ваљда најјачу узајамну зависност међу чисто језичким (од фонолошке до синтаксичке равни) и композиционо-текстовним структурама.
што ју је због иницијалног места критичар, очигледно, морао врло пажљиво читати; друго зато што граматичка грешка на композиционо кључноме месту представља пример за анализу какав се само пожелети може.
88 Додуше, сви поменути одласци усклађени су са свадбеним обичајима, па је чак и у само композиционо језгро романа положен образац старе свадбе, што је и разумљиво ако је предмет романа заправо једна удаја.
У В глави - композиционо важној, јер од ње почиње најава очевог доласка из Турске и тиме најава удаје - јунакињу често затичемо на горњем
А бар да се њоме заврши, него се, ето, продужава њеном децом, унуцима, праунуцима. 152 Наслов, почетак и крај чине композиционо јака места, имају допунска својства метатекста; међу осталим, одатле се по правилу и програмира читање романа.
Стога се - двапут у првој и једанпут у другој верзији - тренуцима кад почиње јунакињино сећање даје композиционо важна улога и кључно место.
То не може бити случајно најмање из два разлога. Прво, у Дневнику је Црњански сну доделио кључно композиционо место. Мало је вероватно да му и у следећем свом роману, кад га је већ увео, није дао неку важнију улогу.
Она их заправо композиционо надсвођује већ тиме што је прва глава цела посвећена Вуку Исаковичу, док завршна својом последњом трећином представља
Роман је, уосталом, на своме почетку и на свом крају композиционо уоквирен сном. Из сна главни јунак на почетку израња, да би на крају радње опет у њега уронио.