Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
случај је хтео да изнуђено скраћење само појача можда „најприроднију” кривуљу протицања романескног27 времена: у композиционом погледу функционална убрзања времена на оба краја текста и успоравање, готово кочење у његовој главнини.
А и само сећање, које је укинуто на крупноме композиционом плану, пренесено је у ситније одсечке текста, по тексту је канда овде-онде разбацано, па га налазимо у омањим описима.