Употреба речи компоновању у књижевним делима


Црњански, Милош - Лирика Итаке

Место вечитог проблема равнотеже и односа у компоновању са људским телима, он осећа основне форме стена, стабала. Престају оне слатке, виртуозне форме што стоје на врх прста;

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

За увођење, дакле, служи темпорални поступак у компоновању. А не уводи нас нико други него дечак Миле. Окружен члановима своје породице, која је очигледно и Станковићева

самерљивих јединица које су мање од стиха, него и оних које су од стиха веће, па се још јасније испољава њихов удео у компоновању текста.

Јер се види да понављање има демаркациону улогу у компоновању; употребљава се за уоквиравање текстовних сегмената. Црњански је управо ову улогу понављања и пренео из стиха у прозу.

Код Црњанског број слогова у приличној мери варира из стиха у стих, али се, опет, то варирање понекад употребљава при компоновању строфе. Одустаје се потпуно од рашчлањавања стиха на полустихове.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

приповеци Пут Алије Ђерзелеза (1920) и првом зборнику Приповетке (1924) осећа сигурност у језику и уравнотеженост у компоновању, које исто толико дугују прошлости колико је и уводе у модерна времена.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности