Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У овим једноставним играма доминантна је невербална, физичка и емотивна комуникација, и мада могу у себи садржавати и неке вербалне формуле, песмице, бројанице итд.
године дошло је до великих друштвених промена, до нагле урбанизације, побољшања комуникација, јачања школских и просветних институција итд., што је све изазвало промене у схватањима и систему вредности).
41; Тарнер, Теренс, „Трансформација, хијерархија и трансцеденција“, Градина, 10, 1986, с. 57—61; Лич, Е., Култура и комуникација, Просвета, Београд 1983, с. 118—119. ¹³ Милосављевић, С. М., исто, с. 95—96. ¹⁴ Сцхмидт, W. Х. О.
Лилек, Е., „Етнолошки пабирци по Босни и Херцеговини“, ГЗМ, Сарајево 1899. Лич, Е., Култура и комуникација, Просвета, Београд 1983. Ловретић, И.., „Оток“, ЗНЖОЈС, 2, Загреб 1897. Љубиша, С. М.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Тако је Попиној поезији комуникација дигнута са личне и приватне равни на раван оних искустава која културни модел садржи. Зато је, између осталог, са
За поетско, дубље и самим тим универзалније транспоновање таквога стања треба са читаоцем да се успостави комуникација коју цео наш природнојезички систем изнутра подржава и оправдава, која резонира у његовим сликовним, гласовним и
датога синхроничног пресека услов је за лаку и ефикасну комуникацију; уколико је тај пресек компактнији, утолико је комуникација лакша, а уколико је пак у себи самом посредством извесних дијахронијских фактора разноликији, утолико је комуникација
комуникација лакша, а уколико је пак у себи самом посредством извесних дијахронијских фактора разноликији, утолико је комуникација пунија, богатија, али и тежа.
информације посредством обојици познатога језичкога кôда, овде се осећа активно учешће и трећег фактора: комуникација зависи од степена активирања оних наслага информације које је сам језички систем меморисао.