Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
(Одлази.) ПОЗОРИЈЕ 2. ДАМЈАН (ступа) Шта је мој комша онако подозрително изгледао? Или је што ујагмио, или друго што на срцу има?
Мој комша канда није из овог реда, јер се јако обазирао; или, може бити, да је новајлија. Право ваља рећи, да се и у притварању
— Шта је симпатија? Наклоност коју два лица к једној истој ствари осећају. Мој комша дакле има наклоности к овим талирима: то исто осећам и ја, следователно, ми се у симпатији наодимо, која нама, као
— Шта? Шта наопако? Шта? (Устане.) Је ли могуће? Моји новци? Тако брзо? Но, то нико није, него мој лепи комша. Сад да није истина што сам казао да су новци као жена, док је код тебе, ту се псујеш с њоме, ту се тераш по
Јамачно нико није, него он: само да га оћу уловити. ПОЗОРИЈЕ 4. ДАМЈАН И КУЗМАН ДАМЈАН (за себе): Шта ме то мој комша зове? Да не буде осетио штогод? КУЗМАН (за себе): Како крије очи!
Збогом, комшо! Не могу се даље задржати. (Отиде.) КУЗМАН: Збогом!.. Да видим, оће ли ми ово помоћи. Мој лепи комша, како је и он своје новце закопао, пак јошт оће да ми на савест повери; зато је ваљда и он моје узео.
(Отиде.) ПОЗОРИЈЕ 5. ДАМЈАН (полако ступа) Није ни најмаље за оклевање. Ако мој комша нађе празну земљу, јамачно неће остало закопати, то би морао бити сасвим луд.
— Но канда мој комша опет долази. Да се брже уклоним, јер бн иначе сумњати могао. (Удали се.) ПОЗОРИЈЕ 6. КУЗМАН (ступа) КУЗМАН: Мој
Да се брже уклоним, јер бн иначе сумњати могао. (Удали се.) ПОЗОРИЈЕ 6. КУЗМАН (ступа) КУЗМАН: Мој комша опет се канда врзе око моје баште. Да не буде ухитрио с новци. Не шкоди прокушати. (Приступи месту.