Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Да и њега закопаду! Охо! Лонац! На моју душу, новци! (Устане.) Хм, новци, и новци мога комше. Њему су јамачно излишни а мени од највеће потребе. Тако је овај свет неправо устројен.
Знаш, новац је ђаво. ДАМЈАН: Иди, молим те, сад ћу ја о теби, или ти о мени сумњати. Ако се нећемо ми, као комше, пазити, да ко ће? КУЗМАН: Па велиш да закопам и оно друго?