Употреба речи комшике у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

О, виђала сам ја њега! Па и њен отац зна за то, и опет му не брани, баш и кад јој у кућу дође... Све, дакле, комшике тврдише једно: да је старога Сремца кућа нечиста, иако је у селу најчистија била.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Први пут кад ме виде, слатко ме по гледа. После, замрси косе моје густе, раскопча јелек, разгрну груди и љубљаше ме. Комшике, црне душе, рекоше ти да сам неверна, и ти ме, наружену, остави. Срце ми пуца, али још те волим.

У том би почеле и комшике да јој долазе. Оне су само тада, када није сама, већ кад јој мати дође, долазиле к њој. Иначе не.

И занесена, у том одилажењу, плачу, чак је није жалостило што су је готово сви били оставили — нарочито њени, па комшике јој, родбина покојникова, пријатељи му, што се они, чим је он умро, сви повукли.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Вечито је била сама, и као одбачена од нечега. Долазиле би јој комшике, од њих неке, исто тако као и она, досељенице из Турске. И она би ишла к њима, али само то и више ништа.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности