Употреба речи комшику у књижевним делима


Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Чула је срце, њега није могла да утиша. ...До удаје нисам више ништа згрешила. Једино што сам кудила моју комшику код оца њеног момка да је јектичава. Није се удала. То је мој највећи грех. Велики грех, света славо и цркво.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Пуна јој коса иња, дуго је вребала комшику. Вешта у оном гласном шапату, наставља: — Шта ли то може бити? Доктор је озбиљан човек, а за Јулицу се никада ништа

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Заљубио сам се у Персу, нашу комшику, јер она ми је била најближа. Перса је била пегава, носила је жуте чарапе и увек су јој биле искривљене штикле на

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности