Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
благо и душу своју; а кад нађе ту шљунке, којима се никад за живота није надао, стане га таки лелек и јаукање да сав комшилук на ларму и на оружје скочи и притрчи, ко у кошуљи, а ко у гаћа.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Па није, Митре, — увија се моја мати — него као велим... — А шта велиш? Ваљда да ми комшилук мисли да ми лежи мртвац у кући! Какав мртвац! Ви мислите он то збиља мисли? Мари он и за суседство!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Поједине певаче већ познаје сав комшилук по гласу. Тако, на пример, један се жабац већ неколико година дере колико га грло доноси; има гласину к’о бик, па се
невероватну висину до које ће госпођа Спириница поскочити од силне пакости, и даје тањир кћерци својој да га однесе у комшилук.
Шта ти ту нема! И нога од неких стари маказа којима су некад секли крила гускама, да не прелећу у комшилук, — и два грдно велика ексера, — и тучак од неког малог авана, — и парче потковице, и пола »штогла«, — и опет му ништа
згрануо тáта кад је дочепао писмо и видео шта је писала, па дочепао виле (срећом оне дрвене) па за њом, а она беж’ у комшилук! Ту се завукла у комшијску сламу, па док нису краве дошле кући, није смела ни носа промолити оданде.
Стога је сав комшилук био против њега, и вребао га да га убије, али зачудо да је крај свих тих претњи и опасности још жив био, мада се једна
Понека девојка промакне брзо у комшилук, испод старе рекле види се чиста кошуљица, а шуште и жуборе чисте беле сукње на њој.
Али тек после подне, на рогљу ће тек да сине у свој лепоти својој, а сад је отрчала у комшилук да позајми часком оклагију; њихова се скрхала прекјуче кад је мáма била нешто љута, а тáту баш онда дон’о андрак да
Вичем ја: Мелани, о Меланија! Ајак, ње нема па нема! Тражим је по свим собама и по целој авлији и шиљем у комшилук код госпоја-Сиде, а она каже: »Није она од јутрос ни долазила«. А ја опет тражим, а она, шта мислите?
Неко дањом, неко ноћом; тек дошло време да се поштен комшилук расели од тога вашег виртшафта. — Охо, охо! Ама ви, господин’ Ћиро, баш онако...
Црњански, Милош - Сеобе 1
мокри, и побеснели, да су се деца расплакала, а жене које беху истрчале, пред куће, да их виде, разбежале вриштећи, у комшилук.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Уз ове и неке друге поступке, мајка често одлази у комшилук на неколико дана док дете не заборави на сису. Одбијајући дете од дојке, извештава Манојло Кордунаш, врше се и ове
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Позвале га жене, све с образом и с поштењем, да им помогне пећи ракију, а он тако...комшилук свој. Чуло се то надалеко, распричало.
— Запрећемо увече ватру, па се све до дана нађе жара, а баш ако се и угаси, тркнемо у комшилук и донесемо угарак. — Хм, угарак. И ти би сад с угарком тамо под ме ...медресу, а? Еј, тешко мени.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И то не према Аници, већ према покојном зету. И не само она, мајка јој, већ сви други, родбина, комшилук, као да су сматрали за грех ако са Аницом не говоре само о њему, покојнику. Набрајају јој поједине згоде, речи његове.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
То је поган и несрећа од жене, цео се комшилук на њу тужи, где год дође оће да је прва да све надговори, канда је другима језик мати спредала.
Она ме је тукла, то је цео комшилук видио; па шта ћете више. Истина и ја јој нисам остала дужна, пуну сам шаку косе начупала; ал је она мене стровалила на
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Почиње селидба. Дофурава и носач Алија на трициклу, па наша фамилија товари своје прње. Комшилук се проводи као луд; сви су на прозорима — први ред балкона, а да им се не нажуље лактови, толико потребни у животу,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Пред једном кућом угледасмо веселу групу људи и жена. Вратио се син па га мајка грли и љуби. И комшилук се сакупио пред кућом, и сви желе да стисну руку ратнику. У локалима жмиркају лампе или свеће. Унутра жагор.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
негда тако радо виђан у свакој кући и од људи а још више од живине његова сталежа — тај петао не сме данас ни у први комшилук где има толико лепих успомена!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И тада би слуге брата, већ онесвеслог од страха, кришом износили и склањали у комшилук, да га не би заклао. Жена би остала да сама простире постељу, па чак дотле је ишло да и њега, и те женске, заједно,
Од тада капија није смела да остаје по ваздан отворена. Софка сама ни на капију, ни кроз капиџик у комшилук, па ни међу саме женске, није смела да оде, а да је мати не прегледа, не види како је обучена.
Макар била у највећем послу а Софка хтела да оде у комшилук међ другарице, она би, остављајући посао и бришући руке о кецељу, допраћала је до самог капиџика и суседне баште
него што је знала да сада, по зими, Софка неће моћи излазити и отићи у комшилук, да узме штогод, ако јој нешто буде затребало.
Софка је знала како је сад Магда са тим шегртима навлаш прошла кроз комшилук, да би сви видели Ту басму за Софку и завидели јој.
Али док она сиђе и полако поче ићи ка капији, а оно Магда, која је као увек била ушла одозго кроз комшилук, да би преким путем пре матере дошла и отворила јој капију, већ стиже, и, оставивши корпу у кујни, претече Софку на
Али, на радостан крик Магдин и кад ова потрча ка капији и башти, да иде у комшилук и тамо по обичају разгласи, ђипи она и готово да угуши Магду, тако је силно задржа, шапћући јој, да и сама Софка не
Јер то, да је слушкиња одведе и тамо остави, за удавачу зна се шта је: испрошена је, и за два, три дана склања се у комшилук, да би била поштеђена од навале света, запиткивања и честитања.
Фењери, упаљени на калији, почеше да дрхте и да бљеште, такође и кујна, подрум и готово све собе биле су осветљене. Комшилук се узбуни, почеше да долазе. Испрва нису веровали.
тамо у хан, овамо бар не наврати, не дође да се тиме, не Софки као извини за све што је онако пијан радио, него да комшилук, свет, особито њене, оца, матер и родбину, увери како ништа није било! Али би и то.
Толико је силно удари, да се од њега два корака скљока. Опет се она враћа, опет га изува. Слуге тада морају да беже у комшилук, јер знају да ће их из пушке гађати, само ако кога примети у кући | од њих.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— За чим срце, за тим очи. — Како је ком мило, тако и мисли. — Умиљато јање двије овце доји. — Убаво се брашно у комшилук продаје. — На драго очи утјечу. — Туђе мило, али своје најмилије. — Што није лијепо гледати, није лијепо ни љубити.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
По механама, са девојкама, момцима, тамо је увек. У ком крају чаршије дућан узме, цео комшилук, све девојке упали. На свакој свадби, весељу, он је.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Како је једној младој и милостивој матери, која има првородно чадо своје при сиси, кад отиде гди у комшилук на част, ус|павано у колевци мило чадо оставивши, и кад се врати, носећи пуне прси нектара чловеческог живота, и нађе
Зовну на обед. Мој нови познаник, поп Агапије, пође у комшилук к једном од први[х] трговаца на обед, а ја останем с учитеље|м При ручку сазнам да ови словесни муж доста добро
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Њу оставили. — О, о, о! — чуди се и крсти, па чисто не сме више ни да пита наја, него брже-боље лети у комшилук да га што пре обавести о страшној новости.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ЈУНАЧКО СРЦЕ Изружила жена мужа, а он прибјегô у комшилук и окупио плакати. Слегоше се комшије око њега: — Што јечиш, болан? Која ти грдна рана?
Ћипико, Иво - Приповетке
Цвета замре. Нетремице гледа за њим. Пред очима часом јој сину болесни човек, нејач, кућа и мирни комшилук. Хтела би да зове, запомаже, али је глас издаде. Хтела би да пароброд заустави. Унутарња нека сила подиже јој руку.
Он сада, када се дохватио краја, једнако мисли на свој мирни комшилук и бесвесно иде за мајком. Жена редом обилази све познате газде који требају радника; прошла је мимо цркву и дошла на
Надаше се сваки час да ће подноћ однекуд банути човек с нејачади. А мали, тихи комшилук домало оживи. Стока се с паше враћа и тежаци с радње. Чобанчад се дозива, свраћа овце и козе.
ПРЕЉУБ Селом се проносио потајице глас, донео га неко из окрајних кућа и увукао у комшилук, где се већ за то знало, али пустило се да се по другоме чује.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Једном се описује како Магда кроз комшилук и улицом одлази у ханове, да разговара с Арнаутином, и у Дућанџик, да узме тканине за ускршње хаљине; други пут се
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Строг. Нарочито би је грдио када би по обичају, а све из доброте, наивности, када оде у комшилук и нађе се са комшикама, па да не би изгледала горда, због тог њихног богатства, првенства куће, она се навлаш
Ујутру, кад се искупи цела родбина, сав комшилук, Младен је само изишао у чаршију и, у знак смрти, кад су се сви дућани отворили, он, не слуге, већ сам спустио
Ћипико, Иво - Пауци
Пред ноћ тога истога дана, Илија испрати невјесту с унучићем к њеној кући у окрајни комшилук, а кад се поврати, вели му Раде наоко весео: — У здравље попа—Вране, чини ми се да сам се данас тек замомчио!
Пође погдјекад у окрајни комшилук да види сина и жену, али са женом не разговара насами. Божица га се клони: одлучила је тврдо прије вјенчања не упасти
Станковић, Борисав - ТАШАНА
И зашто онда земљу? (Умиљато): Али иди сада, Парапуто, у комшилук, у другу неку своју кућу. Види се како Парапута одлази мумлајући: »Моја је, моја кућа«.
СТАНА (савивши цигару и спремајући се да пође): Па, снашке, ако немам шта још, да идем у комшилук мало. Звала ме она Сута, болесна је. А и деца су отишла да се играју. Слуге и слушкиње сви су на послу, по башти.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Што не одох некуда у бели свет, па да слугујем до гроба, али да не гледам очима шор и комшилук. Већи су и од Бога и од цара шор и комшилук! Што они хоће, у чему се сложе, то буде...
Већи су и од Бога и од цара шор и комшилук! Што они хоће, у чему се сложе, то буде... Али шта вреди сад о томе говорити. Прође најбоља младост.
А „деда” мора мало причекати док се преселе у већи стан који им је сад због Анђелије потребан. Комшилук је прочитао „деди” писмо. Старац узе да спрема на гомилу ствари. Сузе су му текле и кад је знао и кад није.
” „Шта ћеш, кад једна страна живи дању, а друга ноћу.” — Старац и Петар ноћу никада нису излазили, ни у комшилук ни у варош. Тоша, напротив. Не као бекрија, него као члан друштва, и као друштвен човек.
Нас две позване само сутра на вечеру код Протићевих, а то је први комшилук Лазарићкин. Ваљда је тамо што продрло. — Варкале се тако жене, нагађале и промашале.
Суботом увече, ако је вечера мало боља, па вера у живот порасте, Сава и његова жена разговарају, много желе неки комшилук, маштају да некада дозидају још једну собицу, и докупе земљишта за башту.
Заиста, посетиоци: дроњави, прљави, чупави аласки момци. — У зао час комшилук — вели Сава жени. Јасно: нова кућица на Кашикари врста је берзе и магацина за ону некада златну трговину са Србијом, а
Потрајао је тај немушти комшилук око годину дана. Једне ноћи чу се лупање и викање споља и мртва тишина изнутра. Пробуди полиција Саву.
Једне ноћи чу се лупање и викање споља и мртва тишина изнутра. Пробуди полиција Саву. — Можете ли ви, комшилук, некога да узовете? — Да ме Бог сачува да могу, ако би баш и било некога унутра.
Господа — к'о оно кад почне кврцати по крову, па не знаш да ли пада киша или бије лед... Неће ваљати тај комшилук, видећеш... Али пронаћи ћу га ја ко је и шта је, јал је киша јал је лед; сутра идем да перем степеништа у магистрату...
Мирко је сутрадан прешао у комшилук, усудио се да уђе у кујну и преда саксију лепог цвећа, од чега се Савина жена врло нерадо растала.
Сад... мањ ора' овај ако ће ме узети. Једини рентијер за мене... Ух, ала сам сама!... бар да је неки комшилук... Седим синоћ на месечини, и мило ми кад чујем како се кабао код пођонара диже из бунара... ђаво ће знати шта мије...
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Зато, хтео не хтео, мора да се жени јер га све гони — и комшилук, и чаршија, и кућа, и родбина. Родбина тек само поведе реч пред њим о њему: „Море ’оће, ете, да га женимо!
планула, па скида папучу и полетела на њих да се бије, а Мане скочио и зауставља је и преклиње да се окане, да не купи комшилук на ту бруку. А она га и не слуша, него се обрецује на њ, вели му: „Ај си, келешу ниједан! Овој си је наше женско знање!
већ слабине, а вилице му осташе разјапљене, па не може да их састави од силна смеха који је све обухватио, и авлију, и комшилук, и сокак. Сви се тресу од силног смеха. једни вичу: „Леле, тугоо, куче у чашире фатило се у оро!