Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ Мајстор наже стакленце, па се окрете моме оцу, наздрави му и пружи стакло, па рече: „Спасибог, брате и комшија!... Али времена пролазе, а сваким даном све црња и гора долазе!... Пре нас газише немци а сад и Немци и Маџари...
— Не сумњам, пријатељ-Радоване, — рече Никола, не сумњам, него баш знам ко је!... Ено, мој први комшија, Марко Ћосић, видео га је јуче, док смо се ми овде на заветини гостили, да ми се, несрећник, шуњао око куће...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Бедни курјак стане курјачки дречати, а лисац к њему: „Како си свирао, комшија, тако сад играј! Наравоученије Ово исто бива људма којих ум није просвештен чистом науком, који живу у глупости и
А змија му одговори: „Све је то залуду, мој комшија! Док год ти гледаш гроб сина твога, а ја мој одсечен реп, прави мир међу нама не може бити.
Блажене непорочне нарави оних божјих људи гди комшија свето средство значи! Зао и пакостан оном је најгори ком је најближи; напоље такога из града и села, да људе не трује!
Колика зла страда од којих би сасвим свободан могао бити да је довољно паметан и праведан? Руга се комшија комшији, село селу, вилајет вилајету, и сви народи један другому. А зашто? За слепо самољубије.
Наш добри комшија Стојко, он сам каже и чистосердечно признаје да нити је остроуман, нити за особита вредан дела, ништа мање трудољубивиј
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
То је исто и отац мој видно и гдекоји наш комшија, који су нам млого помагали, кад смо ред уводили доказујући народу. Почнемо се старати најпре кметове и кућне
А ми само ноћу дођемо, и накупи се комшија те седимо; а како зора, а ми опет у шуму, у збег. — Како Фочић у Шабац дође, хтео је и тамо кнезове сећи, но његов
Сад наш комшија и парох, поп Панта, скочи с коња и старца свеже. Ову сам пушчицу гледао у попа Панте; мало је дужа од једног аршина,
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Има нешто баштине и мала, петла и ради као мрав са својом Стојом, па има свега доста у кући. На пакост његову први је комшија газда-Раки, и досад се већ неколико пута свађао и судио с њим по општини, све око потре, па ето и сад му се некако
Док га достиже неки Милосав, комшија Милунов, човек добричина и разговоран. Познаде га у мраку, па рече: — О, Срејо! Ти ли си? Чекај, заједно ћемо!
Кад већ зађе у село — сустиже га Витомир, његов први комшија. — А зар се врати, Тиосаве? — упита га. — Та вратих се — одговори Тиосав зловољно. — Па камо ти восак?
За годину-две дана изучио је занат »болтаџијски« и постао калфа и већ је умео боље од свију његових комшија довикивати: »'Оди да пазаримо! 'Оди лепа рува, снашо, пријатељу, стрина, брале, ујна, сејо, тето!...
контуманац — место где пробаве неко време путници који су под сумњом да могу пренети неку заразну болест коншија — комшија, сусед коњштак — грба (настала услед болести) кошара — стаја за стоку направљена од плота олепљеног блатом и
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
сватове (јер кад се случајно опије — а то је редовно случај код њега — тера свакога да пева песму: »А-а-а, драги брате комшија, ако ’оћеш весео бити, а ти мораш с нама пити«, па сипа за врат вино; а и иначе је несносан), — онда зло и наопако, да
Крао је где шта стигне, и по кући и по комшилуку. Ако је веровати тужбама комшија, насртао је и на живину, давио комшијске пилиће и вребао голубиће, а конабио младе голупчиће као какав стари пензионер.
— обрецну се Јула на њ. — Па зар ја диваним што зло!? Велим: да вам мало помогнем. Ако ја к’о први комшија нећу, а да ко ће!? »Дрво се на дрво наслања, кажу паори, а комшиница на комшију!
— Е, да!? А откуд то сад, господар-комшија?! А зашто као да не можете разговарати?! К’о и досад, драги комшија и колега. — Та...
— Е, да!? А откуд то сад, господар-комшија?! А зашто као да не можете разговарати?! К’о и досад, драги комшија и колега. — Та...
Дакако! — вели поп Спира и остави штап. — О фамилијарним стварима желио би’ да се разговорим с вама, господар-комшија, о фамилијарним... ако, ако, то јест, немате што против тога. — Молим вас, извол’те само! — вели поп Спира.
— Та да! Има она доста унтерхалтунга и код своје куће. Фала богу, онај вам и не избива из куће. А збиља, господар-комшија, а откад сте ви то постали хаузмајстор па издајете квартире? — запита поп Спира. — Јест, ал’ бар долази дањом...
— Е, е! Ама то ће канда да изађе на дебело, господар-комшија! — плану поп Спира, који изгледа да је сад схватио домашај поп-Ћириних заједљивих речи.
Стога чак и комшија комшији пеђе долази, нарочито ако нису један уз другога, него преко пута један од другог. Изгледа као да се успавао,
— Та верујемо, верујемо, слатка пријо, — одговара поп Спира — та кад је још комшија комшију преварио! После званичног дела, пошто је уговорено кога дана да буде прстен, настаде весеље.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Морао је, међутим, да пази да се не покаже цео и да не побуди радозналост неких комшија. Увече се поновила дрека посетилаца, музика, вика, игра, која је допирала кроз зидове, до њега.
Кад би се пробудио из тих, и сличних, снова, Исакович је имао и даље, преко целог дана, да се, на доксату, крије од комшија, па да прелеће погледом, од јутра до мрака, преко кровова. Вијена је димила испод њега из димњака. Дани су пролазили.
Испод њега била су поља, варошица, а изнад њега, шумарци пожутели и посечено дрвеће и пањеви, у трави. Није било комшија, нигде, у близини.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Последња два дана, зајмио је код својих комшија у логору коњицу и пуштао је на свој пук, са исуканим сабљама, побеснелим коњима, тако да се земља тресла од копита.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У свадбеним обичајима који изводе младенци да би добили синове, важну улогу игра мало мушко дете (комшија или рођак младожење). Код нас је од тих обичаја најпознатији узимање накончета на свадби.
²⁶ БАБИНЕ Бабине су стари обичај који се састоји у обредном обиласку и чувању детета и породиље од стране рођака и комшија првих дана по дететовом рођењу. Још је Фортис у свом класичном делу из 18.
свадба и смрт, нису само приватна ствар појединца и његове породице, већ и шире друштвене заједнице, бројних рођака, комшија и пријатеља, а често и целог села. Солидарност, слогу и узајамно помагање динараца прецизно је описао Ј.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Шта да радим? Изиђем пред кућу на улицу зараслу у траву, кад тамо поред мог клиса стоји наш комшија Рале, озбиљан човек. судија окружног суда. Дошао и он својима у госте из Београда. – Шта то радиш? — пита.
Сада је био ту — готово њихов суграђанин, комшија, њихова својина. Многи већ те прве вечери пређоше са њим на ти! Но, већ после два дана почеше да колају чаршијске
Сремац, Стеван - ПРОЗА
С поносом је пролазио наш Јова поред комшија, који, како се њему чињаше, пуцаху од зависти, јер су већ јуче знали да има печеницу, а сада видели и ћурана.
Јован окиде. Ја страшно ли је запраштио стари кремењак, једина заоставштина од деде по матери! — Пали, комшија! — викну задовољно Јован ономе у другу авлију своме комшији, с којим се слабо и познавао.
— Море, ти се не шалиш, — вели му Паја. — Зове ме овај мој комшија на ручак — вели Јова задовољно чистећи кремењак. — Е, мој комшија, мислим се ја, да ти знаш какав је деликатес моја
— Зове ме овај мој комшија на ручак — вели Јова задовољно чистећи кремењак. — Е, мој комшија, мислим се ја, да ти знаш какав је деликатес моја печеница, не би ме звао, него би и сам дошао да га чалабрцнеш мало.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Кад избише до на крај колоне, са једног чупавог коњичка закријешта некаква баба у жутој алаџи (марами): — Хеј ти, комшија, јеси ли набавио кафе за мусафире? — Иди бестрага заједно с кавом!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Данас била недеља, а мене једва отргли са свадбе. Комшија Трајко жени сина првенца. Кућа му одмах до наше. Мајка и отац отишли тамо на вечеру, а мене довели, да није сама
која је била тако спора, мучна, а и што се ту, у новој махали, морао да држи на висини, да се не покаже сиромах, због комшија који су били већином сироти, сељаци, скори досељеници; а и због браће, да му се не би светили кад би чули како се он
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Послије неког времена отиде онај исти ђаво те уђе у кћер другога, већег цара, који је био комшија с овијем. Ударе свуд по царству тражити јој лијека, а кад не нађу, онда разберу како је овога цара кћи била тако
— О како га не бих виђео, он је мој први комшија. — Па како је, богати, како живи? — Вала богу! Здраво је, али се богме доста мучи без ашлука.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Кеве ми! По Сулету, у Београду је пре рата живео неки Антун, коме је комшија пребио ногу из љубоморе. Пошто је био шантав, продавао је свилу на Славији. Звали су га шантави Антун.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Твој искрени Пабић.“ Но, господин барон Голић? МАРИЈА: Ви видите да је то писмо мене ради писано. Пабић је мој комшија, и човек поштен, коме је врло неправо што је овај са мном учинио. ЈЕЛИЦА: Готт! Господин барон! БАТИЋ: Леп барон!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
По кашто зашкрипе селом волујска дрвена кола, И гавран над њима гракне. За тим се разговор чује. То се комшија Панта сигурно из горе враћа, Па журно испреже стоку и чељад по кући псује.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
да с миром оде а он се диже на колена и хвата гусле и казује две речи: кука и мотика и виче по суседству: буна и комшија се одмах буни зар и последњег дана у војску све даље јечи: буна буна буна!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Па и опет он остаје и надаље добар комшија и поштен човек. Онај кука, а ћир Ђорђе вели: »Сам си дође; зар сам га с лимон звао?!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Да не да бог онолико мука колико се може трпети. — Крпеж и трпеж по свијета држе. — Трпен спасен. — Најпречи су комшија и кошуља. — Нужда закон мења. — Потреба закона нема. — Свак је себи најпречи. О ДУГУ — Дуг је зао друг.
“ Митар је наш, не мари! — Рекла домаћица, кад је дошао комшија Митар па вечеру, па не хћела ништа више приставит’ него на намјерну, па тако више пута рекла ђе оп чује, те он једном
(Рђа) 319 — Ко има прсте без ноката? (Рукавица) 320 — Која је батина најтежа? (Просјачка) 321 — Која кућа нема пи комшија ни улице, а пуна је света? (Лађа на мору) 322 — Која свећа више гори: воштана или лојана?
3 Ево, наш први комшија, Стеван, богат човек, богату и част донео: дебела брава-црнога гаврана, себи на глас, сватовима на част, домаћину на
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Послије некога времена отиде онај исти ђаво, те уђе у кћер другога већег цара, који је био комшија с овим. Ударе свуд по царству тражити јој лијека, а кад не нађу, онда разберу, како је и овога цара кћи била тако
а нијеси ли виђео тамо мога Мују, који је умро прије неколико мјесеци?“ — „О! како га не би виђео! он је мој први комшија.“ — „Па како је, Бога ти! Како живи?“ — „Вала Богу!
Послије некога времена отиде онај исти ђаво те уђе у кћер другога већега цара, који је био комшија с овијем. Ударе свуд по царству тражити јој лијека, а кад не нађу, онда разберу како је и овога цара кћи била тако
а нијеси ли виђео тамо мога Мују, који је умръо прије неколико мјесеци?“ — „О! како га не би виђео! он је мој први комшија.“ — „Па како је, Бога ти! Како живи?“ — „Вала Богу!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
моме мајстору и трговцу био је јошт један момак из Чакова, именем Ника Путин, две или три године старији од мене, мој комшија, с којим сам заједно у школу ходио. Ови после ручка био је на тавану, за разбијати памук.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Кроз брестове и дудове, у ниско небо, куће пружају црне кљунове, димећи модро. Сељак, комшија мртвих Прероваца, гологлав и раздрљених груди, изиђе из куће носећи у рукама живог, шареног петла.
— Ђорђе више не може да слуша. Сав је обамро у малаксалости и нема снаге да изиђе из гроба, другом намењеног. Комшија га ухвати за мишице и извуче на гомилицу земље. — Такво је време дошло, Ђорђе. А тебе пустише. И време је.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
По кашто зашкрипе селом волујска дрвена кола, И гавран над њима гракне. За тим се разговор чује. То се комшија Панта сигурно из горе враћа, Па журно испреже стоку и чељад по кући псује... ...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Па он беше прави, правцати абдерићанин!“ „Добро сам га познавао!“ „Био сам му први комшија“. „Чим се после тога врате кући, испричаће надалеко и нашироко шта се о мени говори у Атени, Мегари и другде, и
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Водио сам волове, господин председник, све до шуму, а кад код шуму, а там’ видим баш како стоји комшија мој Срета, знаш, господин председник, што му се жена преклане на дуд обесила, далеко и од мен’ и од теб’, и Бог да те
Здраво, кажем ја, комшија Срето, како си, бре Срето, шта радиш, јеси здраво, и како си? Здраво, каже Срета, а ти како си, шта радиш, и сви твоји
Здраво, каже Срета, а ти како си, шта радиш, и сви твоји Цигани како су на дому? Здраво, кажем, комшија Срето, сви су здраво на дому; па баш ето ту, господин председник, извадим моју кесу, цигару тутун да запалим.
Ехе, почешем се за врат па кажем: Имаш, кажем, комшија Срето, једну цигару да ми даш, уста да засладим? Имам, каже он, комшија, дуван, али ни лист папир немам, баш сам папир
Имам, каже он, комшија, дуван, али ни лист папир немам, баш сам папир од тебе ’тео да тражим. Ево, кажем ја, комшија, папир, ама ватре немам,
Имам, каже он, комшија, дуван, али ни лист папир немам, баш сам папир од тебе ’тео да тражим. Ево, кажем ја, комшија, папир, ама ватре немам, а ти, вели, како са ватром стојиш?
“ „Какав зец? Откуд зец?“ пита запрепашћени председник. „Зец, господин председник“, каже Бока, „од што га је комшија Срета погађ’о, а сам заборавио, право да ти кажем, да је пушку двоцевку о свој рамен носио.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Хоћу ја, али на лисице. Сатре ми, проклетиња, кокоши, па хоћу данас да је чекам. — Ево ти, брате — рече му комшија, изневши поцрнелу од чађи пушку — пун је још од лањскога Божића, само наспи новога барута у ваљу, а ево ти и нове
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Послије некога времена отиде онај исти ђаво те уђе у кћер другога, већега цара, који је био комшија с овијем. Ударе свуд по царству тражити јој лијека, а кад не нађу, онда разберу како је и овога цара кћи била тако
Једнога му дана неко донесе питу на пешћеш, а то опази један његов комшија, па ће кадији којега срете: — Ефендија, пронесе се пита. — Па шта је мени стало? — Ама, ено се у твоја врата унесе!
— О, како га не бих виђео! Он је мој први комшија. — Па како је, бога ти, како живи? — Хвала богу, здраво је, али се, богме, доста мучи без ашлука.
Хоџа, да се обрани, потегне сјекиру, удари пса у главу, а пас отегне репину. Комшија оде кадији, па му се потужи. Одмах доведу Насрудина, те му рече кадија: — Што ниси држалицом ударио пса, већ сјекиром?
нађе увријеђен, те брже-боље код кадије жалећи се: — Аман, ефендија, јутрос ме резили на путу ни крива ни дужна мој комшија, и рече ми једну ријеч што ми још до данас нико жив није рекао, него суди ми за царски хљеб.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Шта више, колонисти су уживали да говоре по мало српским језиком. Једни друге су звали комшија. Срби уопште користе ту реч када говоре пријатељски о Немцима.
Они су узвраћали комплименте тако што би Николу ословљавали са „комшија“. Једног дана ме је позвао и рекао: „Дођи да видиш мог комшију!
Ћипико, Иво - Приповетке
Летимице упиташе за своје и одмакоше журно, само да што пре стигну кући. Тако не приметише да је комшија био предљив и врцао с оно пар беседа. Напокон приспеше. Сунце је већ зашло. Предвечерњи лахор пири.
Капа му и сада као и увијек сасма покрива лијево око. „То ти око и не служи!” рекао му је једном озбиљно комшија и надодао; „Метни га под квочку, може се из њега штогођ излећи!
И мисли на њу, чисто од срца је зажели. А Павао, сувезник, комшија?... Он је замамио.... Да замамио! „Али“, помисли, „белај би га знао, не би ни мени туђа жена била на одмет...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Кад су Турци најжешће налетали и скакали шанцу, као чопор тигрова, ја чух где један од мојих комшија рече своме другу: »дед ти онога барјактара, а ја ћу овога« (барјактари су искакали напред; пушке грунуше, а мој
рече своме другу: »дед ти онога барјактара, а ја ћу овога« (барјактари су искакали напред; пушке грунуше, а мој комшија узвикну: »Ох, како га подватих! држ' се Туре!...
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Већ када би било време да се диже, почели са улице да се чују кораци комшија који иду да отворе дућане, к њему, у собу почела би тихо, али сваки час да улази мати.
Као обично, казује му ко је тога дана долазио од комшија, родбине. Младен је слушао радосно, сигуран, без оне стрепње коју има кад човек учини што није требало, па му се каже
А по чаршији као обично. И после долажење, одлажење муштерија, комшија, њихових слугу, да из дућана код Младена што узму на послугу.
На њима изваљени, раскопчани, по неколико комшија седе. Пуше. Сви пију хладну воду из тестија што стоје до њих. Хладе се. Младен, као увек, у дућану је.
Ћипико, Иво - Пауци
Петар их уставља, а комшија Павао, пијан, коме се већ давно замичу очи за Цвијетом, љутит што га Радивој претече, хвата је руком, да је истргне из
и није никоме од стида казивала што јој се догоди са свекром. —Ко ће то вјеровати? — вели један од комшија. —Што не би вјеровао? — јави се један времешан човјек. — Нађе се свега код људи: и добра и зла!
—жури Павао. —Де ти, први си почео ... . —Та знамо на којој сте, — вели један од комшија, радознао да чује још једном. —Биће оно са маћухом? —Ха, ха, са маћухом, а дакако! — једва дочека Павле.
— И јест преко броја доста! — одговори Војканов комшија не вадећи луле из уста. Илија одавна премишља да вјенча Раду са Божицом.
У сутон, на гувну, посавјетова се са најбољим својим комшијом. Комшија вели: — Продаће ти је, ако адвоката не нађеш. Илији жао краве, његова је, дао је лани стеону Војкану, на по, добра
Један дјечак, комшија, поцрњео, аљкав, купи балегу испод коња; загледа се у једну, још живу: пуши се из ње и осјећа оштри воњ.
Хоће наш поп!... — рече Марко, Машин човјек. —Ужива своје право! — јавише се неки од комшија и разилазе се својим кућама.
—Де, Раде, помози! — вели му комшија Анте. Раде погледа људе као у чуду, баци са себе кабаницу и угазивши једном ногом у јаругу одупре леђима; људи
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
По кашто зашкрипе селом волујска дрвена кола, И гавран над њима гракне. Затим се разговор чује. То се комшија Панта, сигурно, из горе враћа, Па журно испреже стоку и чељад по кући псује.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
он, тај свет, за друго ништа и не зна, већ само зна и памти оно што је некад било: како је деда, калуђер, био наш комшија, па с тобом одрастао, после те тражио, просио, па како те татко не даде за њега а он, тобож због тога, отиде у свет.
Знаш, Станко, синко... (Трза се.) Ох, ја сам опет заборавила, опет те зовем као некад, као кад си био дете, наш комшија... МИРОН Ако, ако, не љутим се. Чак ми је мило. Него после? КАТА Па не знам, синко.
ТАШАНА Боже, дедо! али, не »дедо«, не »Мироне«, већ некадањи Станко, друже, комшија, зар си ти толико несрећан? Зар ти је толико тешко?
« Па одкуда он није, и ако друге вере, а оно баш ближњи; комшија нам је био, ту се родио, одрастао. ХАЏИ РИСТА и ОСТАЛИ (као перући са себе): Не знамо ми то, не знамо.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
У неке, буде уступљена општини, а општина одмах нађе купца. Јавио се Сави, као будући комшија, чиновник Пантелија Рајић — тако се казао.
— Жена одмрдну раменима неколико пута, и замисли се. Није у тај мах мислила на чиновника, него на кромпириште: да га комшија некако не смота. — Ама и боље је било без комшилука...
А полициски писар, први комшија Ракин, такође не може да се сети Тацита. „Хо, жива мука! а да се питаш: зашто?” Градић остаде без нарочитог угледа
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
“ Гости су, разуме се, као што је и ред, утешили са неколико речи ојађене родитеље. Тако, на пример, наш комшија, иначе бакалин, рекао је: „Мало је несташан, али то не мари.
— Има лепу плату, има посилног и има официрску част. Командује, свира му музика и иде на параде. — А рат? — узвикује комшија бакалин са извесним урођеним осећањем одвратности према ратовима.
— Не мора се бар мучити да сврши школе. — Да, али какав чиновник, има свакојаких струка и нису све једнаке! — упада комшија бакалин. — Ето, на пример, цариник, а, то част и поштовање. То је струка за мој рачун.
а министар, брате, нити мора знати бријати нити мора пазити хоће ли кога посећи, јер, и ако посече, није крив. Комшија бакалин, који је досад говорио само о туђим предлозима, тек сад стиже да изнесе своје сопствено мишљење: — Ја бих
Шта ће, како ће, него 'ајд' да позове свога комшију хабена. Вели му: „Учини ми толико, комшија хабен, помози ми да окопамо виноград!
Вели му: „Учини ми толико, комшија хабен, помози ми да окопамо виноград!“ На бен, као добар комшија, пристане и онда запну на рад заједно, и то је онда іцх хабе геграбен.
Према томе, сваки помоћни глагол на немачком језику јесте комшија. — Па добро, Сретене, кажи ти мени — вели му професор — кога ћеш ти да зовнеш у помоћ кад не знаш лекцију?
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— У јазавчеву јазбину да се увучем, тамо би сигурно Луњу нашао — увјеравао је остале дјечаке Стриц, њезин комшија. — Видио би је гдје сједи и буљи у кума јазу оним својим гаравим очурдама.