Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Ви’ш ти то њега! Унцут један. — Ал’ сам му добро и одговорила! Нема га! — вели, а уво јој окренуто комшијској башти. — Јао, крста! Не знам да су моја! — рече и наслони се на мотику да се одмори мало.
Ишла је сваког дана у башту. Једнога дана ради она тако у башти, кад чује гле се нешто у комшијској башти провлачи, па шушти лишће. Сва претрну; срце јој јаче закуца, а образе прође мала румêн. — Он је зацело!
Ћипико, Иво - Приповетке
Одједном Цвета, забринувши се, диже се. Марко нагне за њом. Пођоше журно комшијској кући. Те две закумљене куће добро се пазијаху, мада је њена сиромашнија. Цвета улегне у ограђени комшијски обор.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
од себе; даље, тако исто није се могло измаћи његовом паметном оку ни то кад која њихова кока погреши, па снесе јаје у комшијској авлији, или обратно, кад је и где је опет комшијска снела у њиховој авлији.