Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ту се завукла у комшијску сламу, па док нису краве дошле кући, није смела ни носа промолити оданде. А у томе се и тáта одљутио мало, а и мáма се
Ослушкује, али не сме никако да погледа у комшијску башту. Мало јој чудно што не чује оданде песме ни тамбуре. »Па шта је то баш тако страшно урадио?
— рече у себи, па, не могав више да издржи, полако прилети плоту, погледа страшљиво око себе, па се примаче и завири у комшијску башту.
па сад... — па се опет заплака прија Сида. — Па не иде Турчину, него опет, што кажу, у кристијанску и комшијску фамилију! — Теши је прија Макра. — Е, слатка пријо, та како да не плачем, од радости!?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
| XВИИИ Софка, склоњена у ону комшијску кућу преко баште, седела је у малој собици на кревету до прозора, да би могла отуда, кроз баште, све овамо видети.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
једино кроз капиџик у комшијску авлију или преко сокака што је умела и смела сама поћи. Зато и није било лако Мани; и прошло је повише времена док је
Тек мало после неко се мешкољи, загледа у комшијску таблицу, виче: „Мућни!“ Нацко одговара: „Мућкам“. једни вичу: „Мућни боље!“, други опет: „Добро је, добро!