Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
(Покупи новце и метне у џеп. Затрпавајучи рупу.) Мој комшо! Ми ћемо сад у ортаклук ступити, твоји новци и мој џеп; а добит ћемо делити. (Отиде.) ПОЗОРИЈЕ 3.
Новац и пољубац никакве белеге не остављају. (Мисли се.) Не, не, тако лако не могу их прегорети. (Виче.) Ој, комшо комшо! Не мили му се овај глас. Комшо! Комшо! ДАМЈАН (иза сцене): Чујем, комшо. КУЗМАН: Одидер, бога ти, мало.
Новац и пољубац никакве белеге не остављају. (Мисли се.) Не, не, тако лако не могу их прегорети. (Виче.) Ој, комшо комшо! Не мили му се овај глас. Комшо! Комшо! ДАМЈАН (иза сцене): Чујем, комшо. КУЗМАН: Одидер, бога ти, мало.
(Мисли се.) Не, не, тако лако не могу их прегорети. (Виче.) Ој, комшо комшо! Не мили му се овај глас. Комшо! Комшо! ДАМЈАН (иза сцене): Чујем, комшо. КУЗМАН: Одидер, бога ти, мало. — Долази, али му се као не иде.
(Мисли се.) Не, не, тако лако не могу их прегорети. (Виче.) Ој, комшо комшо! Не мили му се овај глас. Комшо! Комшо! ДАМЈАН (иза сцене): Чујем, комшо. КУЗМАН: Одидер, бога ти, мало. — Долази, али му се као не иде.
(Виче.) Ој, комшо комшо! Не мили му се овај глас. Комшо! Комшо! ДАМЈАН (иза сцене): Чујем, комшо. КУЗМАН: Одидер, бога ти, мало. — Долази, али му се као не иде. Јамачно нико није, него он: само да га оћу уловити.
(Гласно): Ја не знам, комшо, од неког времена избегаваш моју кућу, канда смо богзна што помешали. Та, фала богу, ако се нећемо ми састајати и
Та, фала богу, ако се нећемо ми састајати и разговарати, да ко ће? ДАМЈАН: Е, комшо, знаш, кућа је брига. Човек ваља да не избива из посла, ако оће да завреди што деци.
Шта мислиш? Знаш, од баште никакве вајде нема, само деца трче и кваре. ДАМЈАН: О бога ти, комшо, како те не мрзи у посао без нужде бацати се, а знаш каква је невоља с посленицима.
Бар кад мислиш штогод, а ти ради људски. А шта је крпити од данас до сутра? КУЗМАН: Право велиш, комшо; то је млого боље, а башта је, ако ништа друго, а оно бар да се човак прође по њој и покоји пут проспава.
ДАМЈАН: А гди ти је, комшо, више: што је закопано или што је у сандуку? КУЗМАН: Та то ме и мучи, што је у кући тројином више него у земљи.
Пак свакојако размишљавам. Велим, по путу сам, кућа сама, богзна шта се може догодити. ДАМЈАН: Е, комшо, кад је тако, боље је да закопаш; и ја сам ти сам то исто учинио.