Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Малиновског, М. Мид и Р. Бенедикт па све до Аријеса, И. С. Кона и Ј. Бронфенбренера). У првом, најопсежнијем делу монографије систематски и детаљно се разматра разгранат систем
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЉУБА: Преправи белу кафу за мајку, зашто каже да је гладна. — Право има кона, што држи слушкињу. Бар може коју моду од ње научити, а ћирице тако су безобразни, да не можеш с њима ни проговорити.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Зађосмо у једну шуму и ту остадох ја као релеј. Они замакоше, изгуби се топот кона и у глувој ноћи стајао сам ја сам, као кип на коњу, у пустој шуми. И коњ се притајио, опустио главу, сигурно спава...
Ова необична тишина почиње да ме мучи, те прикупим дизгине и покренух кона. Али копите праскаво одјекују у празној ноћи, те ми се причињава као да се шума притајила, а онај невидљиви свет ме
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
пенната) кона - комшиница кондијер - кондир, суд у коме се држи и точи из њега пиће коруна - круна (овде: Сунце) кујунџија -
Црњански, Милош - Лирика Итаке
А упућена у пукове и казне ради, на ратишта. Та судбина није мимоишла тада ни писара који је радио са мном, ноћу, Кона, једног слабушавог Пештанца. Ни мене.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Мислила и премишљала царица мајка, цар отац, лекари и мађионичари. Смислили да му поклоне крилатог кона. Можда ће га коњ обрадовати? Кад, гле врага! Принц ни да погледа коња.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Добрача посматра небо у којем почиње да трепери прамење расветљених празнина и нада се да ће ту, код чесме, затећи Кона. Зашто баш њега?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Па... — махну само главом, као да је хтео рећи: видиш и зашто ме питаш. Онда се обратим Груји, да га попне на кона. — Хајде, побратиме! — рече Груја. — Ех, кад бих могао... Приђе још један војник, и са великим напором га подигосмо.
Предадох дизгин Груји, а ја продужих пешице. На једном застанку приведе ми Груја кона. 3апитах га, где је пешак. — Водили смо га један час, али он малакса, и хтеде да падне.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Отвори му сандук од тал’јера, онда јој је Раде бесједио: „О Хајкуна, срце моје драго, што ће мени таке плочетине? Кона немам — да с њима поткивам“.