Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Обојица су се из Босне доселили. У то време кнез Ранко Лазаревић из Свилеуве дође у српски Шабац-баир на конак, но сутрадан дођу Бега НовљаНин и Ћурт-оглија и убију кнеза Ранка из пушака, пак затворе се у град; то је било баш уз
Он пошље то писмо Хаџи-Мустафа-паши у Београд. После неког времена дође један пашин каваз у Бранковину нашој кући на конак, и све се тајно са мојим оцем разговара. Кад сутра рано каваз оде, пита ме мој отац: „Знаш ли што онај каваз долази?
” И каже ми да му је везир по том кавазу поручио, да спрема на Палежу конак за војску, која ће на Шабац поћи и повући два топа, али то све тајно.
” — „Кала, кала, сутра хоћем да вам дам фермав”, одговори Методије. Кнезови оду на конак, а митрополит Методије узјаше на коња, те ти у град везиру, и каже му како кнезови хоће да узму од њега хатишериф, и
” — Мој отац за ̓атер Хаџи-бега, рекне му: „Ајде у Љубинић на конак, па ћу ја наредити теби башка а бумбашеру башка конак, па оданде бежи у Босну”.
” — Мој отац за ̓атер Хаџи-бега, рекне му: „Ајде у Љубинић на конак, па ћу ја наредити теби башка а бумбашеру башка конак, па оданде бежи у Босну”. И тако Асан-ага, који је после паша постао, у Босну побегне.
— На то ће му рећи Сердановић барјактар: „А како би ти запалио конак твога најбољег пријатеља од Турака?” — „Ето — вели — тако, као што би и он мени учинио; тако је сада време донело, и
— Кад видише Турци, да никако мој стриц неће да иде у Ваљево, они се спремише да иду и рекоше: „Е, Јакове, готови конак; ето ти сутра Фочића у гости!
ваљевски, узме ваљевске Турке, оде на Уб-касабу, крене све Убљане (Турке) и жене и децу у Ваљево посели, и падне на конак код Грмићâ у Бабиној Луци. Ја видим те ватре и познам да бегају.
Одатле пођемо у Љубинић на конак. Док ја тамо дођем, а брзокоњици све попалили. Дођемо Веси Велимировићу, главном кмету, на конак.
Док ја тамо дођем, а брзокоњици све попалили. Дођемо Веси Велимировићу, главном кмету, на конак. Но Веса отишао у другу зграду и неће да изиђе к нама у кућу.
Турци се узбију и пођу Ваљеву у помоћ, но Јаков и поп Леонтије и Јерић пођу с војском поред Турака. Турци падну на конак у Свилеуву, у покојног кнеза Ранка илити попа Луке Лазаревића, и по селу притисну ̓арати.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Одлазак је ту, све је већ спремно. И запрегнута кола већ их не знам где чекају, и не знам где ће још вечерас на конак, па ће сутра рано да грабе даље да не знам где опет падну на ноћиште. Разговарали су.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПРВА Садржи у себи вечеру и конак код гостољубног пароха ченејског, поп-Олује названог. У њој је врхунац заплета, који се развијао у Ченеју и Темишвару.
Африка
Отвара ми зграду која служи за конак (кампман) кад наиђе који белац, што је толико ретко да, кад ми пређемо преко прага, имамо пред собом једно опште
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
маја у Остружницу на конак дођемо“. Веселост је достигла врхунац у првим деценијама после ослобођења Србије. Шумадинци су били срећни, што су се
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Приметиле су их још пре него што изиђоше на зараван испред цркве. Увеле су своју четврту сестру у манастирски конак и склопиле за њом дрвене шалоне. – Ели, Ели, лама азавтани... — цвилела је затворена монахиња.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
); бакит (коњски ход); мирничак (мирно детенце); ћуткац (језик за зубе!); глотан конак (рђав, неудобан конак); вујаљка (вучја куцаљка, гунгула); охохнути (узвикнути охо-хо); паспаљ (најфинији прах који се
); бакит (коњски ход); мирничак (мирно детенце); ћуткац (језик за зубе!); глотан конак (рђав, неудобан конак); вујаљка (вучја куцаљка, гунгула); охохнути (узвикнути охо-хо); паспаљ (најфинији прах који се расипа при млевењу
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Но битка алибунарска пореметила је српску храброст. Маџари понова пођу на Томашевац и дођу у Јарковац на конак. Србљи то дочују и нападну ноћу на њи. Шта је Маџара ту изгинуло, кажу да је за преповест. Све су им топове били отели.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Дјед стукну од цртежа поднесена под нос и врекну: — С тијем данас у моју кућу не увраћај. Тражи себи конак гдје год знаш. — Добро, Раде, добро.
Куд оде, грешник, и хоће ли тај, напокон, пронаћи миран конак и каквог, свог, бенастог Раду Ћопића, који ће га примити под своје?
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
ПОСЛЕ ПОГРЕБА Сахранио сам љубав дубоко у земљу, де дуси и вампири свој конак узимљу. Прилетеше зефири, целиваше је сви, зефири и лепири — ал' она мирно спи.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад се мрак ухвати, они се договоре да им треба воду имати ђе буду законачили, па то и учине; дођу једном језеру па ту конак учине и седну вечерати.
неког времена ови тројица, царски синови, тражећи сестре своје дођу у једну од тијех механа да заноће те учине ту конак, а послије вечере дође механџија и у разговору шњима стане се фалити шта је он јунаштва починио, па онда запита њих:
Идући тако, падне једном на конак близу једне пештаре у којој је становао неки пустињик сав стар и бијеле браде. Кад би око пола ноћи, зачује он како из
Идући тако, после дугога времена једно вече дође у друго село, па се замоли у једној кући да га приме на конак. Они га приме и упитају га куда иде, а он им каже све по реду што је и како је.
али ага не шће ни Ђурђевдан чекати, акамоли кијамет, но одма кад почеше шарена јаја, те од чипчије до чипчије на конак, да краву наплаћује. Они га сви замоле: — Дај де, лијепи и златни ага, претури нас какогод тамо до јесени.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ „Моја је кућа чврста ко град, преноћи у њој. Куд ћеш сада?“ Тако га лија на конак свраћа, а јеж се брани и одвраћа: „Захваљујем се позиву твом, ал ми је дражи мој скромни дом!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
»Хм... удовачка посла! ... рече Веља у себи. Јутрос сам га једва натерао да ми дође на ручак, а сад хоће и на конак... само да би могао ручати код Гојка.. Еј, мој Гојко, држи се сад добро... није ово Пера писар!«...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Али шта ћеш, страх ме бјеше ипак. Оно, кад теби назвах добру вече и кад заисках конак, рекао сам онако слободно, али у срцу друкчије би...“ „А ма шта си помишљао?“ запита сердар, смијући се.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“ а у то приспије ловац и убије је. Моја кућа моја слобода. — Лисица частила дању јежа па га увече устављала на конак, али он никако није шћео остати, говорећи: да је рад ићи својој кући.
— Они те није међу нас ни долазио. 4 Питао силан Турчин рају кад је дошао на конак: — Долазе ли вам вукови у село? — И данас је дошао један. 5 Питао Приморац рају: — Кад вам је најгори ага?
Идући тако по свијету дође на конак некакоме терзији. Кад послије вечере терзија узме свој посао и стане шити, гост му се потужи како га мори мóра, „Него,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Идући тако после дугога времена једно вече дође у друго село, па се замоли у једној кући да га приме на конак. Они га приме и упитају га куда иде, а он им каже све по реду што је и како је.
Кад се мрак увати, они се договоре да им треба воду имати ђе буду законачили, па то и учине; дођу једном језеру па ту конак учине и седу вечерати. Кад почну лијегати да спавају, онда рече најстарији брат: „Ви спавајте, а ја ћу стражу чувати.
неког времена ови тројица царски синови тражећи сестре своје дођу у једну од тијех механа да заноће те учине ту конак, а послије вечере дође механџија и у разговору шњима стане се фалити, шта је он јунаштва починио, па онда запита њих:
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
с| хлебом који смо јоште с вечера спремили, пак изиђе из града, почем ми каже гди ће ме чекати, а ја пођем у мајсторов конак, да кажем слушкињи да ми двојица нећемо бити тај дан с други момци при ручку.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
“ Послушао је, тако је рекла и тако га гледала да је морао. Више никада није смео да сврати на конак у ту механу. Шта ли је имала да му каже?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
џамије, чији су се остаци и те како видели у овом крају, као што се већ готово нико није сећао где се тачно налазио конак дахије Кучук-Алије, чувен са удобности, који је у првом устанку, пошто је ослобођен Београд, постао прво дом
Тада киком није могло изгледати занимљиво питање да ли је тај конак био, како се данас мисли, у једној од најстаријих улица на падини, Господар-Јевремовој, близу Доситејеве Велике школе,
или није, то што је овај, готово одмах после његове, Господар-Јевремове смрти, купио његов по европски уређен Конак, још нов, Конак у којем је била и библиотека; што је тај Конак порушио у знак своје сваковрсне моћи и дао да се на
то што је овај, готово одмах после његове, Господар-Јевремове смрти, купио његов по европски уређен Конак, још нов, Конак у којем је била и библиотека; што је тај Конак порушио у знак своје сваковрсне моћи и дао да се на истом месту зида
смрти, купио његов по европски уређен Конак, још нов, Конак у којем је била и библиотека; што је тај Конак порушио у знак своје сваковрсне моћи и дао да се на истом месту зида његово здање?
И данас је то Капетан-Мишино здање велелепно, и на ползу народа, али зар је баш требало рушити Конак Обреновића да би се саздало Здање Анастасијевића? И то у време када су Обреновићи изгнани, а Јеврем умро?
И то у време када су Обреновићи изгнани, а Јеврем умро? (Капетан, при том, и није био баш за Карађорђевића.) У тај су Конак, касније, били пренели и чувену Јевремову столицу, у којој је седео и онда када је, већ сукобљен са Милошем, великим
Поред савладане страже остали су само тешко рањени Конда и лако рањени Мирко. Конду су однели у Аганлијин конак а Мирко је, обузет неким предосећањем, журио терзији Мехмеду, у радњу.
Али, било их је. Искушење је ушло право у њен Конак, са Томом Вучићем Перишићем. У Београду је почињао октобар 1837, сав од просењене топлоте.
лађе у којој је и она полазила, преко воде, у изгнанство, Љубица је гледала, међу новим кућама на Савској падини, свој Конак. Опет је промицао један београдски октобар, пун просењене топлоте.
Кнегиња се, узбрдицом, враћа у свој Конак а песник се, низбрдицом, спушта ка Дунаву. Опет се мимоилазе: Кнегиња би, изгледа, да пита нешто песника а и песник
Споља непривлачна али изнутра пространа и, говорило се, пријатна, ова зграда на спрат била је, до његове погибије, конак Кучук-Алије, једног од четворице београдских дахија. У Другој половини 1807.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А кад ме пронађоше пренеше ме носилима у конак. Онда ме пажљиво завише у неку ћебад и целу ме ноћ не оставише. Тек кад је, после неколико дана, све прошло, казаше ми
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Пошто је био јабанџија, а остале ашчије из мјеста, то су све ашчије ишле својим кућама на конак, а он сам остајао у ашчиници.
се мрак ухвати, они се договоре да им треба воду имати ђе буду законачили, па то и учине; дођу једном језеру, па ту конак учине и седну вечерати.
неког времена ови тројица царски синови, тражећи сестре своје, дођу у једну од тијех механа да заноће, те учине ту конак, а послије вечере дође механџија и у разговору с њима стане се фалити шта је он јунаштва починио, па онда запита њих:
Идући тако, после дугога времена, једно вече дође у друго село, па се замоли у једној кући да га приме на конак. Они га приме и упитају га куда иде, а он им каже све по реду што је и како је.
И тако он оде, па дође у једног човјека на конак. Пошто ноћи, упита оног човјека би ли га примио у службу. Човјек одговори: — Ја бих хтио, ако би се погодили.
И погоде се. Служио је дуго, и пошто ислужи, господар му плати и сиромах оде. Дође у једног човјека на конак, а у тој кући било је много жена а само два човјека, и то један јако стар.
Старац узме дукат и рече: — Немој нигдје ићи на конак гдје је млада жена а стар човјек. Онда старац ушути и не хтје више говорити.
Сиромашак, пошто даде сва три дуката, пође одатле и дође на конак гдје је млада жена а стар човјек. Сједну те вечерају, и пошто вечерају, оду да спавају.
Сиромашак пође, и пане му на ум како му је онај старац говорио да не иде на конак гдје је млада жена а стар човјек, „и ево ја умало главом не платих. Одселе ћу вавијек слушати ријеч старчеву“.
Кад гођ би пошао у свога чипчије на конак, никад није дао да се закоље јагње као што су га били научили, него би рекао: — Берићет версум, права рајо!
Изнад села нађе једно чобанче, па желећи да у добру кућу дође на конак, упитаће чобанче: — Ко у овоме селу најбоље стоји, дијете? — Петар ковач, — одговори дијете — поваздан је уз наковањ.
ЦИГАНСКО ДИЈЕТЕ У ХРИШЋАНКЕ Дође некакво циганско дијете код једне удовице хришћанке на конак, и било гладно, па се замоли да му да мало круха, а она му да; па кад му даде круха, замоли се да му да и мало сира, а
Ћипико, Иво - Приповетке
Загорци се шћућурили уза зид, ћуте; очекују да их ко унајми, или да их срећа намери на добра крщћанина да им понуди конак да се до сутра заклоне. Но ниодкуда добра гласа!
Касно у ноћ изнемогли падоше на конак код пријатеља Илије. Полегоше. Марко је уз ватру слатко заспао, а Цвета није могла ока да стисне: далеко је још до
Пожурише да куму чим прво стигну; сигурни су да ће код њега, изгладњели и уморни од дугога пута, наћи топли конак. У свануће стари Никола и син му Спасоје пођоше на Цетиње да се властима пријаве и да чисто испричају што се догодило.
слуша његов весели глас и сјетно се на њ осмјехује, а уто се Спасоје диже, пожури уза стубе, и вели им: — Да вам конак приредим!
Напише се воде што извире испод градских бедема и отиче у море, и пођоше даље да нађу конак. Лако им је: летња ноћ је топла и ведра, креси прелетаху испред њих и светле по шикари што ивицом пута расте, а
Није било друге, ваљало је откинути од наднице десет новчића за конак. У кући нађоше још два старија радника уконачена, домаћина и троје му деце.
Миливој погледа на Арнаута. Мора да води о њему бригу. Да је сам, ето згоде да са дечацима пође на конак у заселак. Чисто се зажелео домаћинске куће. Не може да се одлучи, колеба се...
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
који кесама по околини дају новац на камату, кад дођу у Приштину, потраже по, макар, и белу меџедију, да плате тобоже конак у хану. Колашинац, кад му догори, опали пушку, па побегне преко границе. Рогожњанин скрсти руке, па трпи зулум.
Петровић, Растко - АФРИКА
Отвара ми зграду која служи за конак (кампман) кад наиђе који белац, што је толико ретко да, кад ми пређемо преко прага, имамо пред собом једно опште
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Па ће липсати, Макар то било и догодине!... СТАНА: Безобразниче!... Хајдемо, Спасо, Да за видела конак нађемо! СПАСЕНИЈА: Ал’ мајко, мајко, Што ближе идем двору пашину, Све ми је, мајко, срце празније! СТАНА: А Бошко?
То нису Турци да те чекају... Ја сам, твој Главаш!... С пута доходим! С сунцем сам журну трчô кошију, Ко ће на конак пасти раније? Па сунце, лено, ено, застаде! Четир’ је копља изнад планине, А ти још чекаш?...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Бањи, а Фазлијина колона продужи свој марш, али са таквим тешкоћама, да је једва у мркли мрак стигла у Рсавце на конак.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Жито ти родило, коло ти возило, и бакови букали кô у Реље Кнежевића!“ И паше су му падале на конак. Црне грчке владике високих тенџерастих камилавки, бескрајно дугих и широких рукава и облапорна срца на жуту јаспру,
Свак себи! Тражите конак! ЗУЛУМ СИМЕУНА БАКА Јесен се је поодавно одомаћила. Све је срађено. Кукурузи се перушају, конопље набијају, а и
Туј ће, поговора се, у'ватити конак, вечерати, шенлучити, па онда, управо пред зору кад се дијели дан и ноћ, запалити цркву и кренути на Бању Луку.
Окренуше Турци на Вилусе! Увано ће у доњем Первану пасти на конак!“ — За мном, браћо! Врисну' ја кô... — Не, Симеуне по Богу брате! Превали котô ако за Бога јединог знаш!
— Курво кучко, Симеуне Ђаче! Курво кучко, Парто калуђере! Јесте ли ми конак приправили? — гигија и попјева Асан-бег. У мени узавре крв. Поче ођећа на мени од некакве силине и пасјалука пуцати.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Дао нам је имање у Карчу, засеок Палиће, сазидао капелу, о његовом смо трошку поправили конак. Али, одговорио је Прохор, то је он чинио да бисмо га ми чешће помињали у својим молитвама него што помињемо друге
Остали леже. Послао сам Никанора у манастир да скупи меропхе и припреми манастирски конак и цркву за наш повратак. Најкасније за недељу дана вратићемо се доле. Причају о неком разбојничком нападу.
Онда је гром ударио у звонару. Нисмо то знали док нисмо изашли напоље. Најпре смо помислили да је погођен конак, или нека од дворишних грађевина.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
ПАЛАНКА И ЊЕНИ ПОСЛЕДЊИ ГРЦИ Мали градић, који врло давно живи, много шта је доживео, многим крупним људима конак био, али никада до неког нарочитог угледа није дошао.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Када дође бијелу Стамболу, он не иде цару ни везиру, веће иде у Новога хана, у хану је конак учинио. Кад је било испред тавне ноћи, он поведе Шарца на језеро, да га ладне напоји водице, ал' му Шарац воде пити
Чауш викну, куцну далбулана, кренуше се из поља сватови, отидоше и здраво и мирно. Како који конак унапредак, све гаирет бољи међу браћом.
тако, допадоше два дуждева сина те сретоше мила зета свога; грле зета и отуд и отуд, па га воде на танке чардаке; а на конак свате растурише по тројицу и по четворицу, како ће им бити понајбоље.
Ту их бијел данак оставио. У отоци конак учинише, добре коње Турци изводаше, па им онда зопцу устакоше, па сједоше аге вечерати сира, љеба, ракије и вина и
Путоваше тридесет конака док дођоше под ломну планину. Под планином конак учинише, туна Турци за три бише дана, докле добре коње одморише, па пођоше врху на планину.
1 Тако, путник кад дође у какву кућу на конак, обично је да га увече понуде с гуслима да пјева, а осим тога путем по ановима и по крчмама свуд имају гусле, па
кољенце (на дурбину) — чланак комат — комад комендат — командант Комнен барјактар — личност непозната историји конак — кућа, преноћиште; дан хода; одмориште кондијер — в.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А у онога му сиромашка коншије ништа више нејма кроме једно женско јагњешце. Пак ко том бољару дође му на конак неки мили туђин гост. (Неки туђин — сотим указује слепоћу жеље.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Али шта да се читаоци ломе преко поља и атара, кад је доста да му погледају конак, дворе његове, који су и виши и лепши и од самих пашиних!