Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Зао човек међу добрима ништа друго није него курјак међу овцама, којему нико конака не ваља да дâ, но како га гди упази, „курја!” нека виче.
Истребљујмо, дакле, из рода нашега такове обичаје, не дајмо им нигде међу нами станка ни конака. Друго чему нас учи ова басна ово је: да гди су зли градоначалници, зло ту стоје грађани; но гди је добар владјетељ,
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ЧУДО НА КОБИЉОЈ ГЛАВИ Кроз клопке и замке, без конака и јатака, све дубље у шумама, по којима нас лове, вучјим и козјим стазама узмичући, при врху узбрдице, скоро у
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Он ме одведе код обрштерова конака, да ме не виде Турци (у парлаторији). Пита ме шта радимо. Кажем му ја да, како смо чули да је Црни Ђорђе почео палити
) Кад везир с конака од Бели̓ Вода пође, ми изведемо нашу војску вртаљ сата од камене Цареве Ћуприје у поље, ставимо је око пута у две
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За помиловане робијаше којима нико конака не да, којим хлебар неће хлеб да прода, с којима ни у цркви људи не воле да читају заједно оченаше, с којима слободно
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– Ели, Ели, лама азавтани! — допирало је сада мукло стењање кроз камене зидове манастирског конака. – Сачекаћу напољу... — рече млада жена са досадом и оде на својим дугим бакарним ногама у сенку зида ка густијерни.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Сретан човјек, па ето ти кажу за њега у селу — има џабног посленика по читаво љето. Намиришу га бене на сто конака. Има најменика који су и у пјесме ушли.
Говорљиви Сакан-Џакан, интендант бригаде, хвата се за главу и гласно кука: — Треба ли ручак, дај Сакана, нема конака, гдје си, Сакане, сад коња траже, држи Сакана. Људи божји, не правим ја коње, јесте ли ви крштени!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
допире звон од клепетуша и тиха, монотона песма пастира у „дудук“; сан тамних вечери, развалина од зидова, турских конака, џамија, опалих стреја са слепим мишевима, вештицама, вампирима и „сајбијама“ ... сан младости и среће!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' осим здравља твога и среће, још има нешто дужност да ти рече: була једна млада пред вратих чека, уточишта моли и конака мека, дозволи оче, оче допусти, хришћанска милост да је у двор пусти: була је, каже, побегла од паше, ал' крв је наша,
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Бербер рекне: — Бих за добре паре! Везир узме џомету каву и још га обдари. Џомет чим изађе из везирова конака упути се у ону кавицу. Одмах застре добро пенџере, запали свијећу и почне копати оне дукате.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Улиј у путир са требника крв. Бједи се леди - не чаврља чрв.“ Тамјан удахнув, склопи корице литература. Изнад конака у припјев жалан сведе појнице лелујав појак гипког кондака.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
што личи згодној цурици, Настани се у Југ-Богдана улици, Крај Зеленог венца, на три корака Од Моста и од Манаковог конака.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„А како се ти накани?“ Игуман стаде да прича колико је конака ходио — и друге све згоде и незгоде његова „путешествија“.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
а она је стајала без покрета, слушала калуђера, осећајући да јој главу притиска цела камена зградурина манастирског конака.
Ливада мајем опколила и стегла стари камени зид, годинама изрошављен и изглодан, који уморно мили око манастира и конака.
— Где су они што дају водицу? Унук ми се родио. Калуђер збуњено прихвати дизгине и белу кобилу повуче према липи. Из конака измиле и пође к њему неколико брада и мантија. — Дођох по водицу. Унук ми се родио!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Било је, дакле, мајско јутро и Јеврем је, из свог Конака, гледао како се, над дунавском падином и над вечитом реком, расипају прозрачне источне светлости и осетио, недвојбено,
Често се пита да ли Кнегиња, која у свакодневну шетњу вероватно полази из свог Конака на падини према Сави па се, са почетка своје некадашње улице, упућује Кнез-Михаиловој и Васиној, да ли не хита,
Док испред манастира, под дахом лета које измиче, започиње славље, горе се, у одајама манастирског конака, завршава драма: у манастирску трпезарију ушла је, дакле, Љубица и упутила се полако, корак по корак, према
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А од пристаништа до Владичиног конака понова се захори, захуја и проломи: „Живели, живели, живели“ и млазеви цвећа сипаху на заставу која се појави и доведе
седим скрштених ногу, нити да се паштим око оне коцкарске психологије, те изађох на једну од зелених тераса богатога конака који смо присвојили, да прорачунам тачно: колико ми остаје дана (не до пада Једрена, његова се судбина знала) него до
Био сам сасвим сам, па сам избегавао стидљиве погледе ордонанаса који су ме, одоздо из авлије конака где су лежали на угаженој трави, посматрали испод очију, из којих сам читао јасно да ме жале као рођеног брата коме
сам проводио на окну великог артилеријског дурбина, намештеног на једном платну високог зида што је делио селамлик од конака, и управљеног према огромном месечевом котуру који је, фином и благом светлошћу, осветљавао тамне кровове и шиљаста
Потмуло, у даљини, грмеле су хаубице. ЧАСТ У великој и угодној соби Есад-пашиног конака у Тирани, поред камина где је буктала велика ватра, официри су живо претресали војничка питања.
Нашао сам га наслоњеног на један велики камен у авлији конака. Он је био расположен за разговор у који смо брзо ушли. Он се правдао: — Ви знате да је рат са Турском био скоро
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
рече ми цар, „или на теби није главе!“ Па стога дођох овђе да дознам одаклен ти толике паре. — Одавлен четрдесет конака далеко — рече му краљица — има један момак; сједи у једном празном дућану и код њега стоји један од туча аван у коме
Садразан се одмах спреми и пође даље. Кад је пропутовао четрдесет конака, нађе у једном дућану празноме једног момка и код њега ђе стоји један аван.
Садразан се приближи момку и рекне му: — Одаклен ти толики новци, те их тако батерисаваш? — Одавлен четрдесет конака далеко има један стар и слијеп дедо, — рече му младић — који сједи на дортјолу и све плаче.
Отићи и упитај деду за то, па ћу ти и ја казати за што ме питаш. Садразан отпутује четрдесет конака и нађе деду слијепог на дортјолу. Дедо му рекне: — Удри ми два шамара!
На то му садразан звизне два шамара, а дедо му даде два гроша и рекне: — Одавлен четрдесет конака далеко има један мујезин и ту пере чамашире, а за један дан излети и слети уз мунару стотину пута; отиђи питај њега
Отолен пође садразан и након четрдесет конака стигне до мујезина. Запита га што толико излази и силази уз мунару, на које му мујезин одговори: — Има одавлен
Запита га што толико излази и силази уз мунару, на које му мујезин одговори: — Има одавлен четрдесет конака, сједи један дедо и крпи постуле.
Садразан препутује четрдесет конака, и нађе деду. А деди дошао они дан, па почео плакати и не престаде за два сахата; а затим почне се смијати и не сврши
Онда га упита садразан што два сахата плаче а четири се смије, на које му дедо одговори: — Одавлен четрдесет конака далеко има један човјек у пустињи. На два му рамена стоје два арслана, а он нити се тиче нити миче.
Створише јој се нокти као куке од кантара, те ја бјежи, а она за мном, док прођох четрдесет конака, те сад овђе крпим постуле, па кад ми пане на ум двоје дјеце, два сахата плачем, а кад ми пане на ум она, четири се
Сад, хајде збогом, па ко те спремио к мени, тако му кажи. Након четрдесет конака садразан стигне мујезину. Све му каже што му је постулџија испричао.
Ћипико, Иво - Приповетке
Осете по телу струјање угодне топлине и тако задуго погнути стајаху. Хтедоше унићи да заишту конака, да се заклоне до освитка, но отезаху надајући се да ће неко изнутра изићи те их тамо пустити.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Одмах је ту иза њега мала зараван, на њој два новија пространа конака и кладенац, а изнад њих се издиже висока и стрма планина под шумом и са мање литица но што је она друга, манастирска
Овамо на заравни повише конака логор Рогожњана. Привезали у шибљу седленике, а поставили совре од пртених канаваца и окружили их.
Саборовање већ узело велики замах. Испред конака завитлало се огромно коло, жене почеле да снују по светини, а људи још јаче да пију и галаме.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ГЛАВАШ (преврће писмо у рукама): Читати, бако, нисам учио; И не треба ми!... Већ лепо иди, У мојој кући нећ ћеш конака. А када сутра данак осване, Ти путуј даље!... Спаса остаје!...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— додаје коњички поручник Љубисав „Хусар“. — Дум! — и „Ђеврек“ испи и трећу чашицу конака. — Ако се појави још који лаф, ја мислим, господо, да ће „Ђеврек“ да погине „брез метак“ — смеје се артиљеријски
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Рече да се напоље не сме, јер олуја носи шиндру по дворишту и скида плоче са кровова конака. Неколицина њих, то сам видео при светлости муња, покушавала је да затвори врата, али ветар није дао.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Куд те сила сломи преко мора надалеко четр’ест конака, преко мора, да не видиш дома, ни без јада доведеш ђевојку, а код твоје земље државине, земље твоје, Бара и
ниђе није било: да подигнеш земљу у сватове, а далеко кости занијети браћи нашој преко мора сиња, преко мора четр’ест конака, ђе нам тамо своје вјере нема, нит’ имамо красна пријатеља, но је нама, белћи, земља жедна, па кад виде преко мора
младе, ја бих стио проговорит ријеч, кад бисте ме, браћо, послушали: ми хоћемо преко мора сиња, преко мора четр’ест конака, а водимо мила сина мога, сина мога хитра ђувеглију, ал’ су њега красте нагрдиле, и сина ми мука оборила, грднијега у
са Загорја, те је шале на Грахово равно, а на руке Милутину кнезу: „Милутине, од Грахова кнеже, готови ми господска конака: очисти ми тридесет одаја за мојијех тридесет делија, набави ми тридест ђевојака у твојијех тридесет одаја а на мојих
Милутине: „Ћери моја, дилбер-Иконија, књига јесте од Загорја равна, од проклетог паше са Загорја, — хоће паша нама на конака, па ми иште тридесет одаја и у њима тридест ђевојака на његових тридесет делија; тебе иште на бијелу кулу, да те љуби
Далеко је Тијана планина: одавде је до мора сињега равних, Зуко, тридесет конака, а уз море тридест и четири до Тијане, високе планине; уз планину, кажу, три конака — ђе је кула Костреш-харамбаше.
мора сињега равних, Зуко, тридесет конака, а уз море тридест и четири до Тијане, високе планине; уз планину, кажу, три конака — ђе је кула Костреш-харамбаше.
Путоваше тридесет конака док дођоше под ломну планину. Под планином конак учинише, туна Турци за три бише дана, докле добре коње одморише, па