Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— И нас мртвих се они плаше, а камоли оволиких топова. КОД ГРАНИЧНОГ КАМЕНА Био сам одређен за коначара. Кренуо сам рано, док још комора није закрчила пут. Преварио сам се. Коморџије су већ одмицале.
Све што имамо делимо са војницима. Спавали смо у једној колиби, прибијени један уз другога. Сутрадан одређен сам за коначара. Било нас је дванаест, које официра, које подофицира.
Ни дубине не познајемо. Нека деца нас теше, како су ту већ неки прелазили. Вођа коначара је поручник Коста „Турчин“. Гледа мрко Коста у мутну реку... Па се врати своме коњу и појаха. Хтедосмо и ми.