Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Претседник Конвента, револуционарни бискуп Грегор, обасуо је академике својим похвалама: „Грађани! Вама припада част и слава што сте
са својом причом, да би се потсетила како су догађаји текли па онда настави: „Осам дана после споменуте седнице Конвента отпоче у њему, као тужиоцу и судији, процес против краља.
Већина Конвента, жирондинци и њихове присталице, хтели су да га осуде, али не погубе. Но јакобинци присилише већину Конвента да поступи
Већина Конвента, жирондинци и њихове присталице, хтели су да га осуде, али не погубе. Но јакобинци присилише већину Конвента да поступи друкчије. Краља осудише на смрт, а главу му одрубише гиљотином.
„Једна особа која је присуствовала тој седници Конвента успела је да одмах после тога уђе у тамницу где су генерални закупци били ухапшени и да обавести мога мужа шта се
“ „Касно, нажалост! Актом Конвента којим ми је то решење саопшено, а у којем ме назваше удовицом недужно осуђеног грађанина Лавоазијеа, враћен ми је сав
„Хемичар?“ „Да онај исти што сте га упознали у моме салону. Постао је велики политичар и члан Народног конвента. Онде је спровео законско усвајање нове метарске мере и окитио се делом оних великих научника.
Томе говори у прилог да друга два хемичара, Гитон де Морво и Хасенфрао, који су, као и Фуркроа, седели на клупама Конвента нису ни прстом макнули да мога мужа спасу, а после његове смрти постадоше апостолима његове науке?“.