Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Мени је то деловало као штампарска конвенција, или графичка шифра... (У суседном селу живео је један човек кога су звали „Змај”, и ја сам, у једном часу, помислио
И деца, нарочито она школска, лако падају под утицај општих места и конвенција. Мит о дечјој неискварености једна је од оних заблуда које се негују да бисмо одвратили поглед од невеселог стања
Не верујем да слути изокретање неких конвенција и неких вредности одраслог света. Радовићева песма приближава се детету у оној мери у којој се дистанцира према тим
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Зачудо је да се у театру, тој широкој умјетности, по превасходству умјетности за масе, већ увелико напушта конвенција дјетињег илузионизма. Не разумијем зашто су у епици људи остали још тако везани за њу.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
је, у међукултурноме комуницирању, по својим далекосежним последицама толико штетно као криво тумачење туђих културних конвенција.
Ту не помаже позивање на добру вољу, него једино довођење до свести разлика које нам показују да једна иста или слична конвенција може да има и има две различите функције, тј. два смисла у двема суседним и блиским културама.
књижевне еволуције у српској поезији XX века могла би да се означи као све потпуније одбацивање наслеђених песничких конвенција. То је познати процес у европским размерама.
и смишљеном растројавању свих чула“34 , па до најновијег, тада актуелног дадаистичког разграђивања не само књижевних конвенција и синтаксе него и саме, најобичније структуре речи.
окреће према самој институцији књижевности, ка преиспитивању књижевнога изражајног система, система књижевних конвенција по себи узетих. Као што је познато, није свуда исти књижевни покрет преузео улогу авангарде.
поступака условљен контекстом који се шири од индивидуалне наклоности и одлуке – преко динамичне хијерархије књижевних конвенција и стилских опредељења – до „духа времена“ и „била историје“.
Ма колико био стабилан, изнутра организован, ма какву моћ саморазвића поседовао, систем књижевностилских конвенција увек на неки начин корелира са ширим културним и друштвеним системом.
језичке грађе подразумева прихватање једне могућности и одбацивање других које пружа дати систем постојећих књижевних конвенција. Тај је систем књижевних конвенција хијерархијски организован и корелира са културним и друштвеним.
Тај је систем књижевних конвенција хијерархијски организован и корелира са културним и друштвеним. Извесно је, наиме, да оно што данас називамо природним
Хијерархија књижевних конвенција и стилских опредељења битно се изменила током двадесетих година, и пејсажсонет матошевског типа већ је био померен
73 Наиме, много шта у данашњој употреби природнога језика доживљавамо као низ мањевише (не)разумљивих конвенција; једноставно осећамо да је одређена употреба или комбинација допустива и исправна, а друга недопустива или неисправна.
значајне као незаменљиво сведочанство из једнога преломног тренутка у развитку српске поезије: нови систем књижевних конвенција који је заменио стари, критичар није могао да прихвати зато што га није разумевао, зато што је на нове поетске
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
је ко после њега - понашање књижевних ликова, њихову психологију, повезао са толиком множином тако тананих културних конвенција.
Штавише, у Станковићевим текстовима налазимо једну занимливу врсту удвостручене конвенције, коју можемо назвати „конвенција конвенције”, као што Борис Успенски уводи „знак знака” за виши степен знаковности/семиотичности.
Све је, дакле, испосредовано и околишно, а у исти мах и свима разумљиво. Нико се не збуњује нити вређа, мада се конвенција слаже на конвенцију, знак на знак. Други је пример узет из ИИИ главе.
зенитистичка, надреалистичка и сличне струје)275 подвргавао променама готово сав системтрадиционалних конвенција у српској књижевности.
се у овој прилици може одредити као развојни период кад се књижевност окренула против својих сопствених уметничких конвенција, кад их је почела уопште оспоравати.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
поезије из ових година, о свештенику који је заборавио на своју веру, грађанину који је прелазио преко свих обзира и конвенција моралних и друштвених и говорио језиком романа Жорж Сандове, као романтичарски љубавник (в.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
и песама о бујној задовољеној страсти, о духовном надигравању и пркосном изазивању момка и девојке, о побуни против конвенција. У многим песмама преовлађује радосно осећање живота.