Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
и као у сну види да се тетица удаљује од ње ... Врисак! ... Очајно, конвулсивно бацање из краја у крај... и опет врисак без суза... Родитељи већ помишљаху на лекара...
А бели цветић миртин трепери и шапуће о блаженству... Све сија срећом. Само лице малог маченцета прешло у конвулсивно стање. Искривљено, нагрђено пакосном злобом, тешком тугом, самоћом... Нема ни суза. Бар да оне потеку!...